Čerupanje
Kako je počela i dokle je stigla
višegodišnja pljačka državnog blaga u "Kolubari"
Čekajući demokratiju
Geneza demokratske pljačke u Kolubari ne
može se ispričati bez dobrog, dugogodišnjeg posmatrača sa lica mesta. Tabloid
je od svog insajdera u ovom energetskom gigantu dobio "skicu za
portret" nekoliko mafijaških rukovodstava koji su ovde protutnjali, surovo
pljačkajući i radnike i državne resurse. Nijedna od tih mafija nije poslovala
samostalno, nego uz snažnu podršku najviših državnih rukovodilaca i koalicione
elite koja se, od izbora do izbora, ovde pojavljivala. Naravno, ne sa ciljem da
unapredi eksploataciju uglja, nego mehanizam pljačke "Kolubare". O tome,
i o mnogim drugim metodama kriminalnog zgrtanja miliona evra i bogaćenju jedne
male ali opasne grupe ljudi, autor govori podsećajući na događaje od pre pet
godina, kako bi čitalac bolje razumeo šta se danas u ovoj strateški važnoj
firmi dešava...
...
Bila je 2008.
godina, prošli su republički izbori i Demokratska stranka Srbije (DSS) je potučena do nogu. Radnici "Kolubare" su se tih dana čašćavali, neko pivom, neko jogurtom kupljenim za bonove u
kantini...Svi su proslavljali odlazak lopova i dolazak nove demokratske vlasti
u njihov rudarski basen...Čekalo se formiranje
vlade, ali novi direktor iz DS nikako da se pojavi. "Kolubarom"
je i dalje vladao Vladan Jovičić iz DSS!
Prolazili
su meseci od formiranja nove vlade a ništa se nije dešavalo.
Jednog jesenjeg dana, konačno je došlo razjašnjenje zašto je DSS na vlasti i dalje u "Kolubari" i to
sa lokalnih lazarevačkih televizija: Dragan
Marković Palma došao u Lazarevac i održao konferenciju za
lokalnu štampu i televizije, stojeći u društvu svog (i Arkanovog)
kuma i poslovnog partnera, Radosava Savatijevića Keneta, a inače, tadašnjeg člana Upravnog odbora EPS, zatim popularnog Jefte, inače gradskog menadžera gradske opštine Lazarevac (sa tadašnjom platom od 300.000 dinara),
inače vlasnikom firme "Nukleus" preko koje su išli svi zakupi
privatne mehanizacije u "Kolubari". Bio je tu još je predsednik opštinskog odbora Nove
Srbije i nezaobilazni direktor "Kolubare" Vladan Jovičić, rumen u licu od
preterane dnevne konzumacije alkohola, zajedno sa sindikalnim vođama Milanom Đorđević-Đokinim i Miodragom Ranković-Picijem.
Palma je
vatreno počeo svoj govor:
"...Došao sam da podržim direktora Kolubare
Vladana Jovičića, jer "Kolubara" radi odlično pod njegovim mudrim rukovodstvom...".
Svima nam
je bilo jasno zašto niko ne smenjuje DSS
iz "Kolubare", mada je na vlasti bila crveno-žuta koalicija. Dragan Marković-Palma se tu nije zaustavio
već je nastavio govor kao da se nalazi u nekoj od
svojih jagodinskih mesnih zajednica, pa je nastavio:
"...Kako
vas nije sramota što je ovaj grad ovako
prljav? Što se ovde ne peru ulice
redovno? Pa tek ova prašina u vazduhu...!".
Preseo
je onaj jogurt sirotim kolubarskim rudarima, što
su u čast izbora pili u kantini. Posle
osam godina "demokratije" za koju su se izborili sami, shvatili su da
izbori, isto kao i u vreme Miloševića, ništa ne rešavaju.
Sindikalna
tarifa
I dok su
rudari tako čekali demokratske promene, neki
drugi su radili. Jedan mali socijalistički aparatčik po imenu Mile Jeremić (SPS), a po funkciji direktor pravne i kadrovske službe "Kolubare" razvijao je divan biznis. Svi su
znali kako to funkcioniše: platiš Miletu preko posrednika
5.000 evra i zasnuješ stalni radni odnos u
"Kolubari"! Za to vreme na hiljade ljudi radi preko omladinske
zadruge na kopu, većina njih i po sedam godina u
kontinuitetu bez ikakvog ugovora! Za tako nešto sigurno bi trebao da se pobuni
Sindikat, zar ne? Ipak je Sindikat taj koji kontroliše poslovodstvo i bori se
za prava radnika...
Mile je
odavno shvatio da kao direktor državne firme treba da bude najbolji prijatelj
državnom sindikatu. Zaposlio je sindikalnu "žensku decu" u magacine
"Kolubare". Prepunio je magacine "izdavaocima materijala"
koji po ceo dan lakiraju nokte, a pošto Mile neizmerno voli svoj državni
sindikat, za zapošljavanje "ženske dece" daje popust (uzima samo
trećinu od "zvanične" sume). Naravno, Milan Đorđević Đokin, predsednik sindikata roditeljima "ženske dece", koje je eksproprisao kop i koji su
naplatili u proseku po 300.000 evra za svoja domaćinstva,
naplaćuje punu cenu od 5.000 evra, a
dve trećine uzima za sebe.
Podrška državnog sindikata ima svoju
cenu. Ono što je izgubio poslujući sa sindikatom lako je nadomestio prodajući gladnima posao, a sve preko mreže posrednika koju je organizovao Goran Perišić (DSS), po funkciji šef kabineta generalnog direktora.
I onda i
danas, osim državnog, postoji i još par reprezentativnih sindikata u "Kolubari".
Sa njima je Mile pravio sličnu nagodbu 2008.godine.
Predsednik Nezavisnog sindikata ima sina, dvadesetogodišnjaka. Dolazi taj mladi
čovek kod Mileta, donosi diplomu neke Više saobraćajne škole sa Vračara i dobija posao za stalno, i to kao inženjer! "Dete" je išlo u četvorogodišnju rudarsku tehničku školu u Lazarevcu i posle
mature za samo godinu dana diplomiralo na Višoj školi koja traje dve
godine!
Mnogo
je takve "sindikalne dece" u "Kolubari". Nezavisni
sindikati imaju kvote za zapošljavanje kod Mileta
Jeremića, a oni te kvote koriste da omasove
članstvo: za svakih dvadeset pristupnica koje im čovek donese, oni mu daju jedno radno mesto, zaposle sina
i slično. Zapošljavaju uglavnom mlade inženjere i inženjerke sa diplomama stečenin na isturenom odeljenju novosadskog Tehničkog univerziteta u Zrenjaninu. To su ti
"eksperti" kojima u Kolubari pune kancelarije, jer ih niko ne bi
poslao u pogon da mašine i bagere svojom stručnošću upropaste. Radnici su i
dalje ćutali i čekali demokratske promene...
Kod Draginje
na "berzi"
U leto 2009. "nebo se otvorilo". Dolazi novi direktor iz DS, Nebojša Ćeran, diplomirani tehnolog za
vode. Prethodno je u dva mandata bio
predsednik opštine Obrenovac, a nešto malo i direktor Termoelektrane Obrenovac,
tokom 2000. godine. Radnici željni pravde, očekuju najavljeni "obračun sa
kriminalom i korupcijom", slave unapred Ćerana kao novog Mesiju,
spasitelja "Kolubare" i svih Srba.
I on nastupa spektakularno. Najpre
razdvaja pravni i kadrovski resor i dovodi Gordanu Dražić za direktora
pravnih poslova, a Mileta Jeremića (p)ostavlja za direktora kadrovskih poslova.
Gordana menja sistematizaciju, a Mile je potpisuje. Uvode se nova radna mesta:
projekt menadžeri, koji ne vode nikakve projekte, a imaju svoje kancelarije,
sekretarice, službeni mobilni telefone, službeni auto "Škoda fabia"
za popodne kad nisu na poslu, a kad su na poslu imaju po službenu "Škodu
Octavia" sa vozačem, pravo da jedu i piju na potpis i platu nešto
manju od plate generalnog direktora "Kolubare".
Na ta mesta postavljaju bivše visoke
direktore iz DSS, Vladana Jovičića (generalni direktor) i Milovana
Obradovića (zamenik generalnog direktora). Radnici ovo još uvek ne znaju pa
kao omađijani pišu pisma novom generalnom direktoru, detaljno mu objašnjavajući
ko, šta, kako i koliko krade u "Kolubari". Pošto je sve predstavke iščitao,
njemu je u tim okolnostima trebalo više od mesec dana da se upozna sa
kriminalnom organizacijom "Kolubare". Stoga je rešio da
"pomogne" Miletu Jeremiću i Goranu Perišiću u njihovom biznisu
sa zapošljavanjem, ali i da rastereti ljude suvišnih obaveza i novaca.
Jedan od projekt menadžera lično g donosi
Nebojši Ćeranu. Mile Jeremić i Goran Perišić nisu u potpunosti izbačeni iz
posla, jer ipak imaju izvanredne poslovne odnose sa svim sindikatima, to je sad
njihov resor. Mile Jeremić je inače neophodan da potpiše rešenje o radnom
rasporedu za svakog od tih radnika (i za one sa diplomama sa vašara i za one sa
pravim diplomama). Smatrali su "oni gore" da je koristan:
"...Neka ga tu, zašto bi Ćeran ugrozio nekog svog iz DS da takve diplome
potpisuje"?
Kao dokazani kupler-majstor, Goran
Perišić obezbeđuje Nebojši Ćeranu neviđene užitke. "Sredio" mu je
mladu i zgodnu, vitku i visoku pravnicu (mada je Ćeran patuljak!) koja, iako neiskusna,
meteorski napreduje u pravnoj službi. Plaća joj pravosudni ispit, iako mnogo
starijim kolegama "Kolubara" to nije platio. Tu su i dve mlade
sestre, koje sa diplomama zrenjaninskog fakulteta dobijaju dobro plaćen radna
mesta. Jedna od njih dve je i elektroinženjer koju su poslali na pogon, ali joj
mudri rukovodioci ne daju da napusti radionicu, da ne napravi neku havariju (elektromotori
na bagerima su enormno skupi). Obema Ćeran pala troškove studiranja i ugradnju silikonskih
grudi.
"Prekaljeni eksperti"
Radnici na kopovima još
neobavešteni očekuju pravdu, a njihovo rukovodstvo Raša Milić (SPO),
direktor površinskih kopova i Vlada Radovanović (SPS), tehnički direktor
kopova, umesto da budu smenjeni i uhapšeni, zbog iznajmljivanja mehanizacije
koju su sprovodili, bivaju ekspresno unapređeni u poslovodstvo rudarskog basena
u tehničkog direktora basena i zamenika generalnog direktora. Rudari počinju da
sumnjaju da "nešto je trulo u državi Danskoj".
Ćeran odlučuje da "sredi"
problem davanja mehanizacije za potrebe rada u mesnim zajednicama opštine
Lazarevac, jer emisija "Insajder" na TV B 92 diže uzbunu kako se to
zloupotrebljava. Ali, umesto da to ukine, on postavlja projekt-menadžera koji
će biti zadužen za mašine u mesnim zajednicama, kako bi lakše delio plen!
Kenetovi i Palmini kamioni rade bez
prestanka. Doduše javnosti radi, izbacio je oko 20 odsto mašina, uglavnom malih
preduzetnika iz Lazarevca, koji su stvarno i radili i satirali svoje mašine na pepelištu
termoelektrane. Tih 20 odsto je za reklamu, kako se obračunava sa
"kriminalom i korupcijom", a ostalih 80 odsto je u vlasništvu Keneta
i Palme. Oni rade nesmetano.
Namnožilo se projekt-menadžera za svaku od
mahinacija koje se sprovode u "Kolubari", sa direktorskim platama i
privilegijama. Dovodi Ćeran čak i Jelenka Micića iz Rudnika Kovin da i
on bude projekt-menadžer, a angažman su našli i svi neuhlebljeni bivši
rukovodioci DS koji su na raznim stranama upropastili sve što se upropastiti
može.
Ćeran shvata da mu je plata mala i
potpisuje rešenje o promeni Sistematizacije i povećava svoju platu za duplo,
dajući sebi platni koeficijent 14,900 što je preko osam plata običnog radnika,
dok je u komunizmu bilo zakonski obavezujuće pravilo da plata svakog generalnog
direktora u svim preduzećima ne može preći pet plata običnog radnika.
Demokratija očito ima svojih pogodnosti.
I konačno, od nekoliko televizija u
Lazarevcu, novi direktor Nebojša Ćeran ekskluzivni intervju daje baš za TV
Spectrum, koja je u vlasništvu Radosava Savatijevića Keneta! Siroti
mali hrčki, koji su čekali Mesiju, shvataju da su dočekali Zlog Patuljka!
Ćeran stavlja pod kontrolu
direktora investicija Branka Petrovića i svog knjigovođu Ljubodraga
Milivojevića-Ljubu Lovca, koji preko Kanade uzimaju proviziju od ino-partnera.
Na mestu direktora za ekonomske poslove
basena, Zli Patuljak uzatiče nesrećnog Ljubišu Nekića, čoveka sa
talentom za potpisivanje. Njegov talenat je u tome što ne gleda šta potpisuje, a
voli da se zove direktorom. Ne uzima proviziju, ceo Lazarevac zna da je
"jadan dobar", ali voli direktorsku platu i zna da se potpiše.
Pošto je Ćeran otkrio talentovanog knjigovođu Ljubu Lovca, on mu daje naredbe šta Nekiću da nosi na potpis. Ćeran zamisli, Ljuba Lovac finansijski i knjigovodstveno sprovede
u delo i odnese nesrećnom Nekiću da potpiše. Ostavlja Ćeran na mestu komercijalnog direktora Miću Rankovića (SPS), već je postalo očigledno da tim koji
dobija ne treba menjati, a nije ga menjao ni Čiča Tomić, ni Jovičić ("Vunjak"), pa neće ni Ćeran Zli Patuljak.
Za direktora
Interne banke postavlja Zorana Biorca (DS), nekadašnjeg finansijskog
direktora DD "Strela Lazarevac Prevoz- Lazarevac", autosaobraćajnog preduzeća, koji je ujedno bio i
finansijski arhitekta njegove propasti. Osvetio se Biorac posle
"Strele" i JP "Toplifikaciji" Lazarevac, a ni Poreskoj
upravi u Lazarevcu nije ostao dužan, jer je kao
direktor Poreske uprave isposlovao da se mnogi dužnici
izvuku i ne plate državi šta joj duguju. Odličan kadar za novog
direktora Interne banke "Kolubare", dok je šefica finansijske službe Ljiljana Milošević (DS), prekaljeni ekspert
za finansijske mahinacije.
Mile i
48 pripravnika
Došlo je vreme i za malo stranačkog zapošljavanja na nivou EPS,
koje treba predstaviti kao najpoštenije zapošljavanje otkako je sveta i veka. Poslovodstvo EPS
raspisuje konkurs za prijem 160 pripravnika sa završenim fakultetom, od čega 48 čeka posao u Kolubari. Mile Jeremić traži od Nebojše Ćerana kao nagradu za svoj dosadašnji rad, da i za njegovo radno mesto, direktora
kadrovskog sektora bude raspisan konkurs i da on bude izabran na konkursu, što bi mu dalo legitimitet u slučaju promene vlasti.
Ćeran ispunjava ovu Miletovu želju i on biva "izabran" na tom konkursu od
strane komisije u kojoj su njegovi potčinjeni u sektoru, kao
jedini kandidat. Koliko je smešan bio konkurs za pripravnike
i koliko su "pismeni" bili ljudi, koji su ga raspisali dovoljno je
videti po članku iz "Politike" od
10. januara 2010. godine ("Konkurs za 48 pripravnika u Kolubari"),
gde se kaže da je to samo početak akcije EPS pod nazivom "Mi vas trebamo".
Naziv
konkursa je na prelepom hrvatskom jeziku, umesto na ovom našem istrošenom i svakodnevnom
srpskom jeziku: "Vi ste nam potrebni". Nije
"Politika" pogrešila, stvarno je naziv na
hrvatskom jeziku, jer sličnu vest o istom konkursu
prenosi i RTS od 24. januara 2010. (Mladi
stručnjaci u EPS-u), ima i sad na sajtu RTS.
Dakle ljudi koji ne znaju ni srpski jezik
čestito, vode kadrovsku funkciju EPS i oni će nekog tokom konkursa kao da
propituju engleski jezik i znanje računara?! Naravno da nije bilo nikakvog
testiranja.
Od ovih 48 inženjera, pravnika i
ekonomista što su "izabrani" na konkursu, svaki je ponosni nosilac članske
karte DS, međutim samo je jedan od izabranih kandidata iz Lazarevca, tako da je
"Kolubara" morala da traži od prevoznika "Laste" da uvede
još jedan autobus za radnički prevoz iz Beograda. Ćeran je pokazao veliki otpor
prema lokalnom DS u Lazarevcu stavljajući im do znanja da je on taj koji vodi
"Kolubaru" i da oni nemaju tu šta da traže.
Taj inat ide dotle da čak i mladić, koji
ima završena dva smera uporedo na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, a
koji je član DS u Lazarevcu, nije dobio posao samo zato što ga je predložilo
rukovodstvo lokalnog DS.
Ćeran tako učvršćuje svoju vlast, a lazarevački
DS ne može da se žali na njega centrali, jer je zaposlio pun autobus članova DS
iz Beograda. Identično je protekao i konkurs EPS pod nazivom "110
najboljih" iz januara 2012. prema kojem je u "Kolubari" zaposleno
30 pripravnika sa diplomom fakulteta, s tim što su ovaj put sem članova
beogradskog DS, zaposleni i članovi DS iz Obrenovca i Uba.
Ovaj put niko iz Lazarevca nije se
zaposlio, što je malo čudno da u gradu od 60.000 ljudi nema nikog sa diplomom
fakulteta na Birou rada, ko ispunjava uslove konkursa, pa makar bio iz DS. Ćeranova
logika je da su Lazarevčani bogati i da oni moraju da plate za svoje
zaposlenje, što uredno i rade preko sistema veza koji je on uspostavio.
Svi zaposleni na konkursu od pre tri godine
su postali šefovi i rukovodioci posle završenog pripravničkog, a isto se upravo
ove godine dešava sa onima zaposlenima početkom prošle iako je na vlasti SNS.
Mile Jeremić i sam "izabran" na konkursu, svima religiozno potpisuje
rešenja, još uvek kao direktor kadrovskog sektora.
U aprilu 2010. došlo je do
najmasovnijeg otpuštanja žena u istoriji "Kolubare". Ćeran je jednim potezom
pera, otpustio 400 žena, koje su radile preko
ugovora. Sindikat je zdušno podržao ovu akciju, da podržao. Predsednik Sindikata EPS
Đokin je izašao na sve lokalne
televizije i izjavio kako "Kolubara ima problem sa viškom ženske radne snage". Zatim je dobio kvotu
koliko svoje "ženske dece" može da dovede na mesta
"ženske radne snage" i bio je podmiren. Od tih 400 većina je radila godinama i ispunjavala uslove da bude
zaposlena u stalni radni odnos, ali kako bi onda Ćeran
uzeo po 5.000 evra po radnom mestu i kako bi Đokin
zaposlio svoju "žensku decu" da nisu otpustili 400 mučenica?!
Godina je 2012. i posle izbora ista priča kao 2008 :
čekanje Mesije, slavlje, Mesija dolazi i to ni manje ni više nego Ćeranov
potpredsednik opštine Obrenovac u dva mandata, Milorad Grčić iz SNS. Žurka se
nastavlja, "borba protiv kriminala i korupcije"...iste priče od pre 4
godine, samo se glavni lik promenio, epizodne uloge ostaju isti
glumci...Završavaju se "Dani Obrenovca u Lazarevcu" i počinju "Noći
Obrenovca u Lazarevcu"...
Zapošljavanje "korisnih
idiota"
Gde su danas šta rade ličnosti iz
"vremena diktature DS režima"? Svi bivši direktori su sad takozvani
projekt-menadžeri sa koeficijentom plate do 7,00. Oni iz DSS što su ležali u
istrazi su pušteni, pa su se vratili za projekt menadžere, uglavnom svi su na
broju. Ljubiša Nekić, talentovani čovek za potpisivanje je
kod novog rukovodstva iz SNS postavljen za direktora ekonomsko-planskog
sektora, kako bi u saradnji sa Miletom Jeremićem
menjao Sistematizaciju radnih mesta, po prohtevima novog rukovodstva.
Pošto je ispotpisivao sve što
se potpisati može, malo su ga uhapsili zbog afere
sa Kenetom od pre neku godinu. Mile Jeremić je još tu, uspešno menja Sistematizaciju
i zapošljava "korisne idiote".
Zoran Biorac
je sad savetnik nove direktorke interne banke i de facto obavlja njen
posao, zajedno sa Ljiljanom Milošević koja je šef finansijske službe. Sindikalne vođe su i dalje na vlasti,
lepo im je, a njihova "ženska deca" sad više nisu zadovoljna da sede u magacinima, već se masovno premeštaju da sede po Upravama.
Goran Perišić je i dalje kupler-majstor
(tj. šef kabineta). Ćeran je uhapšen zbog afere sa Kenetom, a za sve ovo nikad
neće odgovarati, jer se za razliku od Bojana Stevića-Dživdžana, koji sad
zapošljava po "Kolubari" izuzetno dobro pokrio sistemom veza.
Bojan Stević ne želi posrednike, već sam
sedi u restoranu društvene ishrane u Lazarevcu, popularanom "Hotelčiću"
i na ruke svakodnevno prima uplate za posao. Želi da bude šef mafije pa se
tako i ponaša. Ne propušta priliku da svakom kaže
kako je njemu kum budući Gradonačelnik Beograda, Nebojša Stefanović (sadašnji Predsednik Narodne
Skupštine), čak i kad mu konobar donese lošu kafu ume da izjavi: "...E kad bi Nebojša bio ovde sa mnom i probao ovu kafu, obrukali bi
se...". Uspešno je zaposlio skoro 900 ljudi u
"Kolubaru" i 800 u preduzeću "Usluge" uz pomoć Dragana Jevtića. Puta 5000 evra...