Do koske
Da li je Srpska
pravoslavna crkva već priznala nepriznato albansko Kosovo
„Oče, hvala Vam za sve što činite za nas..."?
Kako je Aleksandar
Vulin prešao put iz crvene partije u crkvenu bratiju, zašto mu je dodeljen
orden Svetog Save, u čije ime iguman Sava Janjić posredno priznaje lažnu državu
Kosovo, šta mu je rekao američki potpredsednik Džozef Bajden prilikom
poslednjeg susreta u Dečanima, koga je sve odlikovao patrijarh Irinej i za čiji
račun je ubeđivao Srbe u Kosovskoj Mitrovici da glasaju protiv Ustava Republike
Srbije, a za državu koja ne postoji? Na sva ova pitanja srpska javnost i
pravoslavni vernici još nisu dobili odgovor. U međuvremenu, odnarođeni
vrh SPC čini šta god mu je volja, samo ako je to dobro plaćeno.
Milica Grabež
Iguman manastira
Dečani, Sava Janjić, nedavno je čestitao mladoj kosovskoj Albanki, Mejlindi
Kelmendi, na osvojenoj zlatnoj medalji na Svetskom prvenstvu u džudou za reprezentaciju nepriznate države Kosovo. Ovo su na sva zvona
objavili albanski mediji u Prištini, kao dokaz da je u pitanju "građanska
država", uprkos tome da Srbi nemaju ni osnovnih ljudskih prava, a o
građanskim i da ne govorimo..
Tako je ovaj visoki sveštenik Srpske pravoslavne
crkve) SPC, jednim neprimerenim gestom priznao da je Kosovo tuđa zemlja, zapravo, priznao ono što nijedan Srbin priznati ne može, da je ono što je oduvek bilo srpsko,
čak i pod turskom okupacijom, danas postalo tuđe!
Treba se setiti da
je i iguman Sava Janić do pre nekoliko godina i sam bio meta stalnih napada
Albanaca, da je manastir Dečani bio cilj antihrišćanskog i anticivilizacijskog
nasilja. Šta se to desilo pa je ovaj sveštenik Srpske pravoslavne crkve
naprasno postao lojalan nepriznatoj albanskoj tvorevini na ustavnoj i
istorijskoj teritoriji Srbije? Ili to uopšte nije bilo naprasno?
Na žalost, i dečanski kaluđeri, na čelu sa igumanom Savom Janjićem, još ranije su priznali takozvano „nezavisno
Kosovo", što su u maju prošle godine, jednim sramnim činom i pokazali, kad su zatražili (i dobili) dokumenta
samoproglašenog albanskog Kosova.
Čak i laici koji su površno upućeni u crkvena previranja,
vide da su među vladikama zavladali otvoreni jeretici. Sad postaje jasno zašto je progon vladike Artemija bio onako žestok. Podsećanja radi, vladika Artemije je tužio zemlje članice NATO pakta koje su pasivnim odnosom
prema martovskom pogromu 2004. godine nad srpskim narodom i njegovim
svetinjama, omogućili još jedan talas etničkog čišćenja.
Vladika Artemije se tada našao na putu mnogima, a pre svega onima koji su na Kosovu i Metohiji hteli da peru novac, pa sve do
velikih bosova narko-mafije među kojima su i članovi bivše administracije Bila
Klintona i Evropske unije. Ali, Artemije je pre svega
zasmetao svojoj nekadašnjoj braći u Hristu, korumpiranom delu sveštenstva koje se danas bavi poslovima antihrista, priznaje
albansko Kosovo, mimo volje vernika, mimo volje celog srpskog naroda i protiv
slova Ustava Republike Srbije.
Koliko je daleko otišla ova odnarođena grupa sveštenika, najbolje govori i
podatak da je u poslednjih nekoliko meseci SPC odlikovala najviše državne funkcionere koji su
svu svoju snagu upotrebili kako bi naterali Srbe na Kosovu da glasaju za
albansku državu i ostanak u njoj. Tako su
Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić dobili orden Svetog Cara
Konstantina. Patrijarh Irinej je sasvim iskreno rekao da su grudi ministra
Velimira Ilića male da prime sva crkvena odličja koja je zaslužio (sa koliko je „dobrotvornih" sredstava ministar Ilić
podstakao patrijarhovo oduševljenje?).
Slici jadnog licemerja i najgoreg blata u kome se SPC danas nalazi,
dodata je i scena dodele ordena Svetog Save Aleksandru Vulinu, dojučerašnjem ateisti-komunisti, čoveku koji ne zna ni da se prekrsti, ali zna kako da se
bavi izdajom, i homoseksualcu. On, koji je za račun
sulude politike režima iz devedesetih sve činio da uništi nacionalne interese.
Čudno da je u ovim počastima za prodaju Kosova i kosovskih Srba, zaobiđen i iguman dečanski, Sava Janjić, koji je dao nezaobilazan doprinos priznavanju samozvane
albanske države Kosovo. Ali, kako je krenule,
neće njega zaobići ni ordenje SPC ali ni ordenje
okupacionih vlasti na Kosovu. Uostalom, nije li Sava Janjić za svoju lojalnost već
pohvaljen sa
najvišeg mesta u Vašingtonu? Zar nije kod njega lično došao i legendarni srbomrzac,
potpredsednik SAD, Džozef Bajden, stisnuo mu ruku i
rekao: „Oče, hvala Vam za sve što činite za nas..."?
I dok Tomislav Nikolić deli ordenje svima
redom, Arapima i Azerbejdžancima iz koristoljublja
a ruskim ministrima iz straha od hladnog vetra iz Sibira, SPC se zahvaljuje
samo donatorima. Dok su velikodostojnicima
SPC "pune bisage", dotle su lojalni svakom režimu. Na žalost,
činjenice govore da je to tako. I sam patrijarh Irinej, koji se, koliko do
prošle godine isticao povremenim izjavama da je Kosovo srpsko i da će uvek biti
srpsko, svom snagom je pomogao Aleksandru Vulinu da ubedi preostale Srbe u
Kosovskoj Mitrovici i u još dve opštine, da ostanu u albanskoj državi, priznaju
je i glasaju za nju.
Kad je već počela
sezona deljenja ordenja, kolajni i odličja, ne bi bilo nikakvo čudo da Srpska
pravoslavna crkva dodeli i orden Svetog Save albanskoj vladi u Prištini. Kako
je krenulo, ni taj datum nije daleko.