Mišljenja
Iz predavanja Noama Čomskog o svetskoj krizi, sunovratu
Evropske unije, Srbima i Kosovu...
Svetom vlada sila
Najpoznatiji antiglobalistički filozof današnjice, Noam Čomski,
u poslednjih godinu dana, održao je niz predavanje u Evropi (najupečatljivija su
ona koja je održao u Rimu i Bonu) gde je najoštrije kritikovao "kapitalističku
demokratiju", stalno opominjući da je došao trenutak da se svet suoči sa
istinom o vrlo mračnim perspektivama običnog čoveka i sve većem divljanju
otuđenih režima i multinacionalih korporacija. Poseban akcenat je stavio na
neizvesnu sudbinu Evropske unije (kojoj fanatično teži celokupna srpska
politička elita). Magazin Tabloid prenosi najvažnije delove njegovih
predavanja...
...
Ekonomski diktat
Najveće unutrašnje pitanje koje zanima američku
javnost svakako su radna mesta. Sa druge strane, prebogate i moćne finansijske
institucije zanima samo deficit. A šta radi politika? Ona nalaže štednju -
odlučuje da ne otvara radna mesta, nego da sanira deficit. U Evropi je još mnogo
gore. Francuzi, Španci, Irci, Holanđani, Portugalci, Grci, Slovenci,
Slovaci i Kiprani su od početka krize pre tri godine ubedljivo glasali protiv
modela koje nudi evrozona. U pomenutim zemljama, vlasti su trpele
izborne poraze, levičari su smenjivali desničare, i obratno - ali ekonomska
politika ostala je ista.
Vlade nastavljaju da smanjuju troškove i podižu poreze,
bez obzira šta narod o tome misli. Nacionalne vlasti prate makroekonomske
direktive koje postavlja Evropska komisija, a izbori su skoro besmisleni. To
sve liči na zemlje trećeg sveta kojima upravljaju međunarodne finansijske
institucije. Evropa je odabrala taj put, a nije morala.
Sve vlade u Evropi, nezavisno od političkog opredeljenja,
slede istu politiku, o kojoj odlučuju grupe neizabranih birokrata, rukovodilaca
i industrijskih grupacija u Briselu, a koja ide ka uništenju demokratije.
U Evropi, kao i u SAD, političku agendu diktiraju posebni
interesi velikih finansijskih grupacija i banaka, a jedan od njihovih glavnih
ciljeva je destrukcija socijalne države, koja predstavlja jedno od najvećih
dostignuća u posleratnoj Evropi. Biznis nikada nije bio u ljubavi sa socijalnim
ugovorom, a politika danas služi za bogaćenje bankara.
Ono što je danas važno jeste količina novca koja se sliva
u džepove famoznih bankara da bi ih obogatila, što nam govori da politika sada
već uveliko služi za bogaćenje bankara. To je postalo najveća vrednost, dok ono
što se dešava normalnim ljudima nema nikakvu važnost.
Vol strit džornal (Wall Street Journal) je javio
kako je američka demokratija takođe na ivici kolapsa, a potpuno je nevažno
vladaju li demokrate ili republikanci, svi slede istu politiku o kojoj odlučuju
grupe bankara i birokrata. Politika služi samo kako bi bankari zgrtali profit i
još više se obogatili. Evropska unija i evrozona su u ovom trenutku na
samoubilačkom kursu, ali još poseduju brojne prednosti koje nude način da se iz
te pozicije izvuče.
Nacionalna bezbednost, terorizam i špijunaža
Hladni rat je pretnja koja postoji 70 godina, a danas je
u nekim aspektima još i veća. U postojećoj kapitalističkoj demokratiji prava i
potrebe ljudi su sporedna briga. Vlade govore o nacionalnoj bezbednosti, ali to
je uglavnom mit. One zapravo žele da povećaju moć i profitiraju, a bezbednost
nije glavna briga. (...)
Zastrašujući primer je invazija na Irak. Američke i
britanske tajne službe informisale su vlast da bi misija u Iraku verovatno
ojačala međunarodni terorizam. Ali to nikoga nije interesovalo. I zaista, broj
terorističkih akata se usedmostručio godinu dana nakon invazije.
Ovih dana američka vlada opravdava masovnu špijunažu koju
izvode tajne službe uz tvrdnju da se tako obračunavaju sa terorizmom. Da
postoji zaista slobodna štampa, ona bi ismejala opravdanja američkih zvaničnika
jer je dokazano da njihova politika zapravo podstiče terorizam. Ali toga nema, što nas upozorava koliko smo udaljeni
i od ideala slobode štampe.
Dezinformacije
Uloga PR službi danas je potkopavanje demokratije. Samo
informisani birači donose dobre odluke. Pogledajte izborne kampanje - cilj PR
mašinerije je da stvori dezinformisane birače koji donose iracionalne odluke.
PR industrija stigla je do politike prostom
transformacijom iz svoje primarne funkcije - komercijalnog marketinga, a
komercijalno oglašavanje je stvoreno da bi podrivalo tržište. Svako ko je učio
ekonomiju zna da je slobodno tržište zasnovano na informisanim potrošačima koji
donose racionalne odluke. Kada uključite televizor, vidite da su reklame
stvorene da dezinformišu potrošače i navedu ih na iracionalne kupovine.
Promene klime
SAD i Kanada sa entuzijazmom pokušavaju da što pre i što
potpunije iskoriste svaku kap fosilnih goriva, uključujući tu i ona opasna. U
ovom ekstravagantnom samouništenju nimalo se ne okleva. Svaki članak u dnevnim
novinama može poslužiti kao ilustracija za ovo ludilo. Ludilo je upravo pogodna
reč, jer predstavlja suprotnost racionalnosti.
Istovremeno odvijaju se masovne korporacijske kampanje
koje treba da opravdaju ludilo. Uprkos tome, američka javnost i dalje veruje
nauci i veoma je blizu globalnog nivoa brige za životnu sredinu. Mnogi ljudi
upozoravaju na katastrofu i pozivaju na razne akcije.
Ali tu se pokazuje razlika između mišljenja ljudi i
stavova politike i partija. Srećom, korporativni sektor poput konjice stiže da
se obračuna sa problemom. Postoji korporacijska tvorevina zvana Američki
zakonodavni savet koja piše zakone za potrebe federalnih država - nema potrebe
da Vam preciziram kakve zakone pišu. Iza njih je mnogo novca.
Upravo rade na novom programu kako bi doskočili racionalnosti
koju pokazuje javnost. Taj program će se sprovoditi od obdaništa do 12. razreda
škole, a ideja je navodno unapređenje kritičkog razmišljanja dece kroz balansirano
učenje - ko ne bi podržao takvu ideju! Ali balansirano učenje za njih
podrazumeva da, kada dete u školi uči o promenama i ugrožavanju klime,
nastavnici takođe moraju predavati i teorije koje poriču promene klime.
O bivšem službeniku CIA, Edvardu Snoudenu
Pre svega, radi se o herojskom delu čoveka koji je
hteo da ljudi znaju što njihova vlada radi. Javnost uglavnom želi da zna šta to
njihovi predstavnici rade. Naravno da vlade ne misle tako, one žele da rade u
tajnosti. Proveo sam mnogo vremena u potrazi za tajnim dokumentima u
Sjedinjenim Državama koje su možda i najslobodnije društvo, ali je većina
dokumenata sa oznakom tajnosti! To čine kako bi se vlada zaštitila od
sopstvenih građana, a ne iz bezbednosnih razloga. Mislim da svako ko pokuša to
da razotkrije, radi pravu stvar. Ustvari, projekti američke vlade su nelegitimni
i treba ih razotkriti. Mislim da će oni koji to učine trpeti posledice svog
čina, ali to je prava stvar koju treba učiniti.
O Srbima i Kosovu
Pogodba "Kosovo za Evropu" nije dobra jer
Evropska unija nije oduševljena idejom da joj pristupe Srbi. Pristupanje Srbije
EU je u ovom trenutku prilično dubiozan potez. Čak i pod uslovom da će to
Evropa prihvatiti, što ni u kom slučaju nije izvesno. Evropa je veoma
rasistički nastrojena prema ideji da u Uniju uđu Srbi, tako da to neće biti
tako jednostavno. Čak i kada bi bila, to ne bi bio ispravan potez, jer EU
trenutno srlja u samoubilačkom pravcu, posebno zbog svoje ekonomske politike,
koja urušava siromašnije članice.
Inicijativa Amerike usmerena ka bivšoj Jugoslaviji i
posebno Kosovu, upravo je zbog održavanja i proširenja američke moći u onome
što se geostrateški posmatra kao prilično krucijalan region. Činjenica da su
Srbi bili toliko hrabri i toliko delotvorni u borbi protiv nacista nema
apsolutno nikakav značaj za Britaniju i Ameriku posle rata. Oni prate svoje
interese, interese moći. Nema osećajnosti, nema pravne odgovornosti. Tako
funkcioniše svet...
A 1.
Velike uši Velikog brata
Godinama je američka obaveštajna agencija CIA imala
prisluškivala i pratila Noama Čomskog. Radila je to u vreme rata u Vijetnamu,
radi to i danas, stalno "debljajući" njegov dosije. Frederik Maksvel,
koji piše biografiju Noama Čomskog, došao je do dokumenta koji nesumnjivo
potvrđuje da je to tako.