Tabloid je pozvan

 

Organizovana kriminalna grupa hara i Upravom za izvršenje krivičnih sankcija

 

Kume, vreme ti ističe

 

U Ministarstvu pravde i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija caruje kriminal i prostitucija. Neki funkcioneri naplaćuju u novcu, drugi u naturi, a neki od njih i u jednom i u drugom. Svi su povezani zajedničkim kriminalnim interesima, i ucenama kontrolišu jedni druge.

 

major Goran Mitrović

 

Na čelo Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) Milan Stevović je došao u oktobru 2012. Pre toga je bio nezapaženi advokat u Požegi, a još ranije, po korupciji poznati sudija tamošnjeg  Opštinskog suda. U advokaturu je i pobegao upravo da bi izbegao krivični postupak za primanje mita.

Za samo godinu dana službovanja u UIKS-u Stevović je uspeo da stekne čak dva stana u prestonici. Jedan od pomenutih stanova nalazi u ulici Marka Oreškovića broj 58, na području beogradske opštine Zvezdara, u prizemlju višespratnice, dok je drugi u ulici Zmaj Jovina broj 5, na opštini Stari Grad. Stan na Zvezdari Stevović ređe koristi, odnosno on mu služi za posebne namene.

Zato se i desilo da  direktor UIKS-a čak četiri dana nije znao da mu je taj stan obijen. Za sada nepoznati počinioci su u periodu između 3. i 7. aprila ove godine veoma vešto ušli, ništa nisu ni razbili ni polomili, a obijeno prozorsko krilo su čak uredno spustili na pod sobe. Iz stana ništa nije izneto, niti je izvršena veća premetačina. Otvorena je samo jedna fioka iz koje je izvađena prazna kutija za ručni sat i ostavljena na stolu.

Na jeziku podzemlja ovo je više nego jasna poruka: „Stevoviću, vreme ti ističe."

Ko je i zašto upozorio direktora Uprave za izvršenje još nije poznato nikome, osim  Stevovića, koji odlično zna kod koga se u podzemlju i zašto zadužio, a da dug još nije vratio. Poštenim radom, svakako, nije mogao da stekne dva stana u Beogradu, za samo godinu dana.

Čim je zaseo u fotelju direktora Uprave, Stevović se vešto uključio u već postojeću i razrađenu kriminalnu grupu koju u Ministarstvu pravde vodi koordinator i penzioner u radnom odnosu Velimir Vidić. Ovaj nekadašnji upravnik zatvora u Istoku, pa u Padinskoj Skeli, i na kraju u Zabeli, još je pod prethodnom vlašću, dok je na čelu Ministarstva pravde bila Snežana Malović, stvorio organizovanu kriminalnu grupu koja je zaradila milione evra pljačkajući budžet Srbije, i lica na izdržavanju zatvorskih kazni. U ovu kriminalnu grupu su uključeni ne samo saradnici u samoj Upravi, već i većina upravnika i službenika zatvora u Srbiji. Svako od njih ima svoju ulogu i procenat od plena.

Upravnik najvećeg zatvora na Balkanu  KPZ Zabele kod Požarevca, je Dejan Novaković Zili. Na službi u ovom zatvoru bio je i ranije, ali kao zamenik upravnika. U Izvršenje je došao iz požarevačke policije, gde je bio nezapaženi inspektor. Upućeni dobro znaju da je Defektološki fakultet u Beogradu završio zahvaljujući porodičnim vezama, a da pre toga nije uspevao ni običan izveštaj da napiše. Postdiplomske studije je završio zahvaljujući poklonu koji je dao profesoru (vrednoj umetničkoj slici, prim. aut.).

U periodu nakon što je smenjen sa mesta zamenika upravnika i vraćen u policiju, a dok je čekao da se ponovo ugura u Upravu za izvršenje, Novaković je u nekoliko navrata bio u poseti redakciji Tabloida. U razgovoru sa našim saradnicima odavao je utisak čoveka koji je svestan svih problema koji vladaju u srpskim zatvorima, posebno u Zabeli. Nakon što je postao upravnik Zabele, kao da je zaboravio na sve što je ranije govorio.

U neformalnim razgovorima on sada tvrdi kako su mu ruke vezane, jer sve konce iz Beograda vuku Vidić i Stevović koji u Zabeli imaju verne pomagače: Bahriju Krluč, večitu službenicu u zatvorskoj upravi koja je nadživela više upravnika i neposrednih šefova, i Janka Stanišića, zapovednika straže. Da je i Novković  "omastio brke", govori i podatak  da upravo završava luksuznu kuću kod Požarevca, i da je nedavno kupio nov džip.

U Zabeli već mesecima osuđenici ne mogu da dobiju ni najosnovnije lekove, osim ako ih ne naruče od svoje rodbine na slobodi.  Razlog  je što je Uprava ukinula centralno naručivanje lekova i medicinskih sredstava, i prepustila zatvorima da svaki pojedinačno odabere najpovoljnijeg dobavljača. U Zabeli jednostavno nisu mogli da se dogovore „koliki je moj deo", pa lekovi nisu ni naručivani. Trebalo je obezbediti dovoljno para za nesite iz Uprave, pa za upravnika i njegovu svitu i još po nekog u Požarevcu, koji bi na sve to zatvorio oči...

Budući da nije postignut međusobni dogovor ko će koliko procenata da dobije, bolesnici među osuđenim licima su prepušteni samima sebi i sudbini. Pa, ko preživi.

Još dok je bio zamenik upravnika Dejan Novaković je postao poznat po, navodnoj, rekonstrukciji paviljona u Zabeli. Samo crepa je potrošeno toliko da bi mogli bez problema da se renoviraju najmanje dva zatvora iste veličine. Stari crep nije bacan, već je prebiran i zdravi komadi su ponovo korišćeni, ali su istovremeno knjižena i plaćanja za navodnu nabavku novog crepa. Ni taj, plaćeni, „novi" crep nije uopšte bio kupovan od spoljnih preduzeća, već je proizvođen u okviru samog zatvora, u pogonu koji se naziva „Građevina" i koji je upravo i zadužen za proizvodnju građevinskog materijala i izvođenje radova.

I na izgradnji specijalnog odeljenja za osuđene za organizovani kriminal, popularno nazvanim „Alkatraz", radila su osuđena lica koja su kao nagradu dobijali paštetu ili mesni narezak dnevno, a mogli su i da se nadaju pogodnostima, kao što su dodatne posete. U svakom slučaju, oni Upravu skoro da uopšte nisu koštali, ali su zato iz republičkog budžeta uzimane pare kao da su na gradilištu radili samo najkvalifikovaniji majstori, i to za punu dnevnicu!

U Padinskoj Skeli, kod Beograda, nastao je, posle višegodišnjih peripetija, zatvor predviđen samo za osuđenike sa visokim kaznama. Upravnik je Milan Pavlović, koji je na to mesto došao iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, gde je, takođe, bio upravnik. KPZ Sremska Mitrovica je pod njim bio klasični kazamat iz srednjeg veka, o čemu je Tabloid opširno pisao.

Potaknut člancima iz Tabloida, i zamenik Zaštitnika građana za lica lišena slobode Miloš Janković posetio je KPZ Sremsku Mitrovicu i utvrdio sve navedene nepravilnosti. Upravniku se ništa nije desilo, osim što je prebačen za upravnika drugog zatvora, a Jankoviću ostaje samo da se jada kako je zakonodavac namerno propustio da Zaštitniku građana da instrumente izvršenja - sve što on može da učini jeste da skreće pažnju na uočene nepravilnosti.

U takozvanoj Novoj Skeli ima mesta za 450 osuđenika, a koliko ih zaista tamo ima nemoguće je saznati, jer UIKS krije i samo postojanje ovog zavoda - na zvaničnoj internet prezentaciji Uprave nigde se ne spominje Nova Skela?!

Uslovi boravka, ali i rada u ovoj ustanovi su užasni. Osuđenici su izloženi najbrutalnijoj torturi straže koja je, sa svoje strane, izložena neprestanom mobingu uprave zatvora. Upravnik Pavlović  je posvećen „modernim zapadnim vrednostima", odnosno sklon istom polu, što je neprihvatljivo za ogromnu većinu stražara i osuđenika.

Ako ne dobije zadovoljstva u naturi, Pavlović prihvata i novčanu satisfakciju. Da bi udovoljili nezasitom upravniku, službenici zatvora bukvalno pljačkaju osuđenike koji imaju veoma ograničenu mogućnost komunikacije sa spoljnim svetom, pa tako ne mogu ni da se žale na ono šta im se dešava. Posete imaju samo jednom mesečno, a telefonski razgovori (najviše pet minuta nedeljno) se odvijaju u prisustvu straže, koja ima obavezu cenzurisanja.

Iz tog razloga uprava zatvora može da osuđenicima po više nedelja ne prosleđuje novac koji im rodbina uplaćuje za kupovinu na kantini. Kućnim redom je propisano da u paketima osuđenici mogu da dobiju samo veoma mali izbor najnužnijih artikala, dok sve ostalo što im treba, uključujući i tehničke uređaje, moraju da kupuju u kantini. Kantinu snabdeva monopolističko privredno društvo NELT, čiji su vlasnici odavno zreli da i sami odu u zatvor, ali kao osuđena lica. Cene u kantini su i do tri puta više nego u okolnim prodavnicama, a razlika odlazi u džepove pohlepnih funkcionera UIKS-a i uprave KPZ Nova Skela.

U Ženskom zatvoru u Požarevcu vladaju prava Sodoma i Gomora. Tu se već ne zna ko koga i kada. Novi upravnik ovog zavoda od marta 2013. je Miroslav Isaković, koga sa pomenutim Zilijem iz muškog zatvora povezuje, ne samo to što su radili zajedno u Policijskoj upravi u Požarevcu, i što su obojica na visoke funkcije (zamenika, odnosno upravnika) došli bez ikakvog iskustva u Izvršenjima, već i to da su obojica došli na predlog lokalne vladajuće koalicije SPS-SNS-URS. Prethodna upravnica Anka Gogić-Mitić je zamenik sadašnjeg upravnika, nakon razvoda od prethodnog muža koji se oženio jednom od štićenica zavoda.

I novi upravnik je odmah krenuo u seksualne avanture sa osuđenicama. Najvažnija ljubavnica mu je D.A, devojka koja izdržava dugogodišnju kaznu zbog ubistva.

Zbog ovakvog svog ponašanja svi pomenuti upravnici i njihovi zamenici su idelani za saradnju, sa do kraja korumpiranim Vidićem i Stevovićem, koji nesmetano haraju.

Stražari Okružnog zatvora u Novom Sadu se žale i pišu predstavke ministru Nikolici Selakoviću, ukazujući na mobing i nepodnošljive uslove rada. Optužuju upravnika  Zorana Jovanovića da je sa kraljem mrtvih kokošaka Petrom Matijevićem, dok se on nalazio u pritvoru, sklopio ugovor o otkupu stoke koja se uzgaja na ekonomiji zatvora, a Matijević zatvor snabdeva smrdljivim mesom iz svoje mesne industrije.

Upravnik Jovanović, međutim, tvrdi da je to uradio po nalogu iz Beograda, pominje Vidića i Stevovića, koji su, kada je Matijeviću ukinut pritvor, otišli sa njim u lov, i ugovorili svoj deo. Njemu, tvrdi Jovanović, nije ostalo ništa od toga, još mora da nosi zaklane svinje rukovodiocima u Beograd!