Likovi i senke

Savest i samoubistvo

N. Vlahović

Američki borbeni pilot potpukovnik Harold F. Huč Majers, koji je 1999. godine bombardovao civilne ciljeve u Srbiji, projektilima sa osiromašenim uranijumom, a pre toga i Republiku Srpsku na isti način, izvršio je samoubistvo. Posle petnaest godina psihičkih patnji i noćnih mora koje je preživljavao, stalno sanjajući krike nevinih žrtava, Majers je sebi ispalio metak u čelo. Uradio je to, prema svedočenju njegove supruge, nakon porodičnog ručka. Ušao je u kuću i rekao: "ne mogu više da izdržim". Izvukao je pištolj i ubio se.

Majers je pre nekoliko meseci otišao u penziju, sa dijagnozom "posttraumatski sindrom" i teškom depresijom. Majersov blizak prijatelj je svedočio o njegovom stanju: „...Sanjao je ljude kako gore od bombi, njihovu vrisku, jauke. Sanjao je decu, starce, raskomadana tela... Najgore je bilo kada nije mogao da se probudi i pored takvih snova. To mu je očigledno došlo glave".

O zločinačkoj naravi američke administracije, koja šalje svoje građane da na razne načine ubijaju širom sveta, napisao je knjigu i jedan pravi ekonomski ubica, Džon L. Perkins ("Ispovest ekonomskog ubice"). Naime, i Perkins je imao osećaj krivice za sva zla koje je u ime svoje vlade naneo drugim narodima i državama, pa je svojom knjigom pokušao da umiri savest.

Mada je u Srbiji mnogo više ljudi umrlo od bolesti, gladi, bede, stresa, nezaposlenosti i nezapamćenog terora vladajućih oligarhija, nego što ih je poginulo u bombardovanju NATO pakta 1999. godine, nikome od srpskih političara nije palo na pamet da se ubije, napiše pokajničku knjigu, ili, u najblažem slučaju, podnese ostavku. Pre Vučićevog terora, za vreme vladavine Demokratske stranke, ondašnji ministar odbrane, Dragan Šutanovac, posle eksplozije u fabrici municije u Užicu koja je odnela i sedam žrtava, na pitanje hoće li podneti ostavku, hladnokrvno je odgovorio: "...Nije u duhu srpske političke etike da se podnosi ostavka!".

Današnje stanje je znatno gore: Vučić vodi Srbiju u kolektivno samoubistvo, a njene građane svakodnevno optužuje da su sami krivi za svoju zlu sudbinu, da su odgovorni za mržnju i zločine koje je on lično širio sa svojim radikalskim ekstremistima i ludacima. Savet? To za njega ne postoji.

Nijedan srpski neprijatelj nije se dobro proveo. Pre ili kasnije, sustigla ga je zaslužena kazna. Najgore su uvek prolazili domaći izdajnici.

Samoubistvo američkog potpukovnika Majersa je nešto drugo: njegova smrt ide na dušu njegove vlade. A, Srbi su svojim ubicama, posebno kad su i sami tragično završavali, znali i da oproste.