Propadanje

Privatizacija preostalih društvenih preduzeća: vruć krompir nasleđen od Demokratske stranke i nekadašnjeg Dinkićevog G17 Plus

Zaduženi i opljačkani idu u stečaj

Nema nikakvog realnog izgleda da Agencija za privatizaciju sprovede još jedan talas privatizacije u 350 društvenih preduzeća, koja je planirana do kraja ove godine, već treba očekivati stečaj u još najmanje 150 njih. Već početkom sledeće godine, nastaviće se dalji proces privatizacije u Srbiji, koji će obuhvatiti 24 velika republička javna preduzeća i brojna gradska i opštinska komunalna preduzeća, kao što su pijace, parkirališta, toplane, gradska groblja...Na udaru će biti i EPS koga polako komadaju i pripremaju za prodaju. Srbija polako nestaje pred našim očima

Miodrag K. Skulić

Od 402 preduzeća sa većinskim društvenim kapitalom preostala za privatizaciju, koju su godinama izbegavali da sprovedu vladajuće stranke, Demokratska stranka i nekadašnja Dinkićeva stranka, G17 plus, ogromnu štetu imaće sada vladajuća Napredna stranka, ali njen premijer Aleksandar Vučić neće pokrenuti pitanje krivične odgovornosti kadrova koju su izmisli protivustavnu odredbu restruktuiranja, da bi poverioce udaljili od prava naplate njihovih potraživanja, a da ni prstom nisu ništa uradili da bi 189 preduzeća u restruktuiranju i njihovih 102 zavisna društva bilo u čemu restruktuirali. Oni su skoro punih 15 godina obmanjivali javnost i MMF da "leče" ova posrnula društvena preduzeća, a faktički su ih sahranjivali.

Svoje miljenike, Aleksandra Vlahovića i Mlađana Dinkića, gospodin Vučić smatra najvrsnijim srpskim ekonomistima! I gde bi on svoje savetnike i saradnike izložio sudu javnosti! Za njega je bolje da poreski obveznici podnesu teret njihovih promašaja, nego da se sudu javnosti izloži u čemu se sastoji odgovornost vršilaca privrednih funkcija u prethodnim vladama.

Kako od krivične odgovornosti Aleksandra Vlahovića i Mlađana Dinkića, zahvaljujući Vučićevom režimu nema ništa, pređimo na analizu šta sve d sada nije prodato. Naime, preuzete su obaveze da di kraja oktobra ove godine bude izloženo prodaji sve što je preostalo, izuzev 17 preduzeća koje je Vlada svrstala u preduzeća od posebnog značaja za Republiku Srbiju, pa je za njih odredila 31. maj 2016. godine, kao krajnji rok u kom periodu će se ista prodati. To su: RTB Bor, FAP, PKB, JP Resavica, Petrohemija, Yumco, Trayal Hem, Galeniks, Ikarbus, Holding kablova Jagodina, FAM Kruševac, Politika i Prva Petoljetka Trstenik sa još četiri njena zavisna društva (PPT Servoupravljači, PPT Kočiona tehnika, PPT Zaptivke i PPT TMO).

Bez dinara svoga kapitala

Koji obim nagomilanih problema je nastao kod ovih giganata najbolje potvrđuje sledećih nekoliko podataka za ova privredna društva...

RTB Bor Grupacija ima više od pet hiljada zaposlenih, raspolaže ukupnom knjigovodstvenom vrednošću imovine od 490 miliona evra, ostala je bez dinara sopstvenog kapitala, pa su ukupne obaveze RTB Bor dostigle 670 miliona evra.

FAP Korporacija ima 1.444 zaposlena sa 90 miliona vrednosti ukupne poslovne imovine, bez dinara sopstvenog kapitala, pa su ukupne obaveze dostigle 94 miliona evra.

PKB Korporacija je na neki do sada nerazjašnjen način prešla sto odsto u vlasništvo Grada Beograda. JP Resavica sa 4.355 zaposlenih ostalo je u celosti bez sopstvenog kapitala, pa su ukupne obaveze znatno veće od 140 miliona evra.

Dakle, u devet rudnika za podzemnu eksploataciju uglja gubici se samo gomilaju. HIP Pertrohemija Pančevo ima 1.787 zaposlenih i koristi poslovnu imovinu u vrednosti većoj od 140 miliona evra, ostala je bez dinara sopstvenog kapitala, pa su ukupne obaveze znatno iznad vrednosti imovine i dostigle su iznos veći od pola milijarde evra.

Yumco Vranje ima 1909 zaposlenih koristi ukupnu poslovnu imovinu u vrednosti od 24 miliona evra, a kako je ostao bez sopstvenog kapitala, ukupne obaveze dostigle su 37 miliona evra.

Trayal-Hem iz Kruševca ima samo šest zaposlenih koristi imovinu u vrednosti od 8,5 miliona evra, a ne raspolaže ni dinarom sopstvenog kapitala, pa i ukupne obaveze iznose toliko miliona evra.

Farmaceutrska industrija Galenika predstavlja jedno od najzaduženijih preduzeća u Srbiji, naravno posle Bogićevićevog Farmakoma, RTB Bora i Petrohemije.

Galenika u matičnom društvu ima dve hiljade zaposlenih koji koriste poslovnu imovinu u ukupnoj knjigovodstvenoj vrednosti u iznosu od 140 miliona evra, a kako je Galenika ostala bez dinara sopstvenog kapitala, jer je na sistematičan i organizovan način pokradena, ukupne obaveze ovog farmaceutskog giganta dostigle su 210 miliona evra!

Ikarbus ima samo 220 zaposlenih i koristi imovinu vrednu oko 20 miliona evra, iskazanu po knjigovodstvenoj vrednosti, nema sopstveni kapital, dok su ukupne obaveze veće od 24 miliona evra.

Holding kablova Jagodina sa 2.060 zaposlenih, ostao je bez dinara sopstvenog kapitala, raspolaže sa ukupnom poslovnom imovinom u vrednosti od 113 miliona evra, dok su ukupne obaveze dostigle 140 miliona evra. Nema svrhe dalje ređanje nagomilanih gubitaka i giganata koji su ostali bez dinara sopstvenog kapitala, dok su im obaveze znatno veće od ukupne knjigovodstvene vrednosti imovine. Preostalo je još za prodaju 385 privrednih društava...

Šta će biti sa 226 društvenih preduzeća i njihovim zavisnim društvima?

Dakle, preostalo je 385 privrednih društava za dalju prodaju. Ako se od njih izuzmu 24 pravedna subjekta sa teritorije Kosova i Metohije i dva pravna lica Tanjuga, registrovana u Skoplju i Podgorici, čija prodaja ide zajedno sa matičnim preduzećem Tanjug, za predstojeću ubrzanu privatizaciju biće izloženo javnoj prodaji 359 privrednih subjekata.

Najveći broj je u oblasti medija, društva za zapošljavanje invalida, banjskih i klimatskih lečilišta, hidroinženjeringa, veterinarskih stanica i delova preduzeća iz bivših jugoslovenskih republika

Od medija, preostalo je njih devet u oblasti izdavaštva, uključivo i izdavače novina, 12 radio stanica, 17 televizijskih kuća...Tu su i 24 preduzeća za zapošljavanje invalida, osnovanih uz velike poslovne sisteme, 13 banjskih i klimatskih lečilišta, 25 hidroinženjeringa, dok je pre toga prodato njih 30, bez obzira što tih 55 hidroinženjeringa predstavljaju stub za sprečavanje poplava i drugih elementarnih nepogoda, kao i 21 veterinarska stanica, uključivo u to i dva veterinarska instituta i jedan repro centar.

Još nije razrešen slučaj 16 delova preduzeća iz bivših jugoslovenskih republika, koji su od 1992. godine registrovani kao mala društvena preduzeća, uglavnom sa nepokretnom imovinom, a sada bez zaposlenih.

Kada se od 359 preostalih pojedinačnih društvenih preduzeća oduzmu ovih pet grupacija u drugim oblastima preostaje za dalju prodaju 226 preduzeća i njihovih zavisnih društava sa većinskim društvenim kapitalom za dalju privatizaciju, koje ćemo posebno ovde analizirati.

Ko čini tih 226 društvenih preduzeća i njihovih zavisnih društava?

Ova preostala društvena preduzeća nesporno čine kičmu srpske privrede u brojim delatnostima i zbog toga smo pristupili njihovom grupisanju, da bi smo na prikladniji način mogli pristupiti njihovoj analizi. To su sledeće pet grupacija: prva, veliki sistemi sa više zavisnih privrednih društava, drugu, velika preduzeća, a sa tim i veliki problem da bi se uspešno okončala njihova privatizacija, treću grupaciju čine preduzeća srednje veličine, četvrtu grupu čini osam poljoprivrednih proizvođača, petu grupu čine manja preduzeća i poslednju grupaciju čine zavisna preduzeća koja obavljaju prateće i pomoćne delatnosti za velika javna preduzeća i od njih su i osnovana.

Stanje u velikim sistemima sa više zavisnih društava

U grupaciju velikih sistemima sa više zavisnih društava spadaju: Simpo sa 14 zavisnih društava, Prva Petoljetka sa devet zavisnih društava nemaju jednogodišnju zaštitu, Petar Drapšin iz Mladenovca sa osam zavisnih društava, Prva Iskra Barič sa pet zavisnih društava, Fabrika alata Čačak ima za privatizaciju sedam zavisnih društava specijalizovanih za proizvodnju pojedinih vrsta alata, Majevica iz Bačke Palanke sa četiri zavisna društva, Zastava iz Kragujevca u četiri celine, EI Niš u sedam zavisnih društava, Šamot iz Aranđelovca u tri zavisna društva, Goša iz Smederevske Palanke u tri zavisna društva, MIN Niš u pet zavisnih društava, Lola iz Železnika u dva zavisna društva, Fabrika vagona iz Kraljeva u tri zavisna društva, Magnohrom iz Kraljeva u pet zavisnih društava i 21 maj iz Beograda u tri zavisna društva.

Velika preduzeća

Ovu grupaciju čine: Željezara Smederevo, Azotara Pančevo, Metalnonsko sirćetni kompleks Kikinda, IMT, IMR, Utva Avioindustrija, 21 oktobar Kragujevac, Novosadska fabrika kabela, Zavarivač Inženjering Vranje, Elektroporcelan, IMP Majdanpek, C Market, Ravanica Ćuprija, JAT Tehnika, Slavija Hoteli, Beogradski sajam i Boreli Sombor.

Preduzeća srednje veličine

Ovu grupaciju čine: Rafinerija nafte Beograd, Savremeni dom Kruševac, Solid moda Subotica, Javor Ivanjica, Industrija obuće Beograd, Prvi maj plus Pirot, Prvi maj Standard Babušnica, Pekarska industrija Branko Perišić Vrnjačka Banja, Industrija stakla Pančevo, Sloboda Aparati Čačak, Nevena Trejd Leskovac, Župa komerc Kruševac, Elektroporcelan Aranđelovac, Minel Elip Beograd, EL Herkules Preševo, Varoš kapija Beograd, Fontana komerc Vrnjačka Banja, Galenika Klirit, Kamenolom Drača Rekovac, Aerodrom Poljoprivredna operative, Putevi Sremska Mitrovica, Partizanski put Beograd, Lastra Lazarevac, Pivara Promet Jagodina, IMT Servisni centar Dobanovci, Ogrevinvest Zaječar, Aviogeneks, Jugoturs, JAT Apartmani Kopaonik Raška, Autotransport Robno transportni centar Kraljevo

Osam poljoprivrednih proizvođača

Preostali poljoprivredni proizvođači koji do sada nisu uspešno privatizovani su: Ratarstvo Tovarnik, Taroš Taroš, Branko Gleđa Banstsko Višnjićevo, 7 juli Sirig, Porečje Vučje, ZZ Polet Aleksandrovo, ZZ Nova obnova Samoš i ZZ Bratstvo jedinstvo Novi Itebej.

Manja preduzeća

U ovu grupu neprivatizovanih društvenih preduzeća spadaju: UP Evropa Surdulica, Romulijana Gamzigrad, Mataruška i Bogutovačka Banja, Plana turs Velika Plana, Rekreaturs, Dom prosvetnih radnika Jugoslavije, Dvorana Doma Sindikata, Rekreaturs Preševo, Trispan Pančevo, Kvalitet Niš, Eko Lab Beograd, UJL Asocijacija livnica Beograd, Naućno tehnološki park IHIS Beograd, Centar za strateške studije Beograd, Geoprojekt grupa Niš, Silos Pećinci, Vinogorje Helvecija Vršac, 14 oktobar Trgovina Kruševac, Zorka Sigurnost i Zorka Transport Šabac, FK Rad Beograd.

Zavisna preduzeća

U grupaciju zavisnih preduzeća koja obavljaju prateće i pomoćne delatnosti za velika javna preduzeća spadaju: Kolubara Građevinar, Kolubara Usluge, Kolubara Ugostiteljstvo, Standard Kostolac, RIO Kostolac, Kostolac Usluge, Sava TENT Obrenovac, Protent Ušće, EPS Turs, Želvoz Ugostiteljstvo Smederevo, SD Železničar Smederevo, Železnička industrijska škola Smederevo, PIM Standard Krnjača, KSR Beogradturs.

Svi u bankrot i stečaj

Radi bližeg i jasnijeg prikazivanja teške ekonomske situacije ove grupacije društvenih preduzeća, ovom prilikom iznećemo najosnovnije podatke koji ukazuju da će biti veoma težak proces njihove privatizacije.

Tako na primer Kolubara Usluge imaju 3.200 zaposlenih, dok je njihova vrednost ukupne poslovne imovine oko pet miliona evra i sopstvenim kapitalom ta vrednost je pokrivena sa manje od 40 odsto.

Osnovna delatnost Kolubara Usluge je obezbeđenje, a nije nam poznato pored pružanja usluga obezbeđenja da li ovo privredno društvo obavlja i neke druge usluge. U privrednom društvu Kostolac Usluge, koje obavlja usluge obezbeđenja, ima 360 zaposlenih, ali ne raspolažu nekom značajnom imovinom niti kapitalom.

Privredno društvo Kolubara Ugostiteljstvo ima 534 zaposlena raspolaže sa poslovnom imovinom u vrednosti oko dva miliona evra, ali tu imovinu pokriva sa manje od deset odsto sopstvenog kapitala.

Privredno društvo Standard Kostolac ima 170 zaposlenih sa iskazanim gubitkom više od 3,5 miliona evra. Kolubara Građevinar sa 608 zaposlenih obavlja specifične građevinske radove i koristi oko 20 miliona evra poslovne imovine, ali nju pokriva sa manje od 25 odsto sopstvenog kapitala.

Protent Ušće za Termoelektranu Nikola Tesla obavlja kopneni transport i ima 2.136 zaposlenih, nema neku značajnu sopstvenu imovinu, pa i ne raspolaže sa nekim bitnim sopstvenim kapitalom.

RIO Kostolac obavlja uređenje i održavanje okoline ima samo 23 zaposlena.

Sava TENT obavlja delatnost ugostiteljstva i ima samo 34 zaposlena. EPS Turs ima 150 zaposlenih ima 1,6 miliona evra vrednosti poslovne imovine koju pokriva sa 90 odsto sopstvenim kapitalom.

Želvoz Ugostiiteljstvo ima 13 zaposlenih, ali ne raspolaže sopstvenim kapitalom, dok Sportsko društvo Železničar Smederevo ima osam zaposlenih, nema nepokretnosti, a ukupan prihod ne prelazi 30 hiljada evra godišnje.

Železnička industrijska škola po nomenklaturi ne pripada privredi, pa je nelogično zašto se jedina iz sistema obrazovanja našla na udaru privatizacije. Rekreaturs sa 214 zaposlenih i sa brojnim odmaralištima raspolaže poslovnom imovinom u vrednosti od oko 35 miliona evra koju finansira iz sopstvenih sredstava sa oko 90 odsto. Samo neka od ovih uslužnih preduzeća neće biti prodata, pa ih čeka stečaj i likvidacija.

Da li se ove privatizacije mogu sprovesti do kraja godine, ili predstoje novi talasi stečajeva. Poznato je da je od 526 preostalih društvenih preduzeća za privatizaciju, koliko ih je bilo početkom godine, samo sredinom godine otišlo u stečaj više od 180 njih.

Teoretski je nepojmljivo da Agencija za privatizaciju može ovih četiri stotine preduzeća prodati na aukcijama do kraja oktobra, pa i do kraja ove godine. Najverovatnije da predstoji novi talas proglašenja stečajeva krajem oktobra, ili početkom novembra meseca, dok će završni udarac Vlada i Agencija morati da realizuju krajem decembra.

Kada je DOS-ova vlada prihvatila predlog G17 plus da se donese Zakon o restruktuiranju, pre više od 12. godina, niko normalan nije mogao poverovati da će se najveći deo od 189 preduzeća, koja su u proteklom period proglašavana preduzećima u restruktuiranju i njihovih 102 zavisna društava, naći u ćorsokaku zvanom stečaj ili bankrotstvo.

Dakle, umesto da se ta preduzeća "leče" na način poznat ekonomskim, pravnim i inženjerskim kadrovima, sva ona su stavljena u "karantin" i time zaštićena od poverilaca. Partijski kadrovi i samozvani eksperti dobili su pohvalu nepismenih političara, Ustavni sud I Evropski sud su reagovali ukazujući da je neustavan takav oblik pravne zaštite dužnika, ali Vlada za to nije marila. Zato talasi stečajeva njih 180 preduzeća sredinom godine sledećih oko 150 preduzeća krajem godine, predstavljaju ishitrene poteze, katastrofalnog ishoda okončanja privatizacije u Republici Srbiji.

Kako će Magazin Tabloid u narednim brojevima pratiti kretanje procesa privatizacije, ili bolje rečeno slanja giganata u stečaj i likvidaciju, treba se nadati da će pritisak na Vladu Aleksandra Vučića imati efekta, te da će nekog za ovaj strašan slom proglasiti konačno krivim i pokrenuti odgovornost nekadašnjih "demokratskih" kadrova, kao što su Aleksandar Vlahović, Mlađan Dinkić, Danko Đunić, Miroljub Labus...Ali, i onih koji su ih u ime Srpske napredne stranke nasledili. Ali, tu se već otvara i pitanje Vučićeve odgovornosti zbog toga što ovi ekonomski grobari do sada nisu procesuirani.

A 1. Šta nas čeka iduće godine?

U drugoj polovini 2016. godine, odmah nakon okončanja ovih 17 posebno zaštićenih privrednih giganata, nastaviće se dalji proces privatizacije u Srbiji, koji će obuhvatiti 24 velika republička javna preduzeća i brojna gradske i opštinska komunalna preduzeća, kao što su pijace, parkirališta, toplane, gradska groblja i druga. Među njima prva je na udaru Elektroprivreda Srbije (EPS) gde su izvršene organizacione pripreme pretvaranjem ovog poslovnog sistema u tri pravne celine, među kojima su proizvodnja električne energije iz brojnih hidro i termoelektrana, na jednoj strani i distribucija na drugoj. Kako je turski distributer električne energije već duže lociran na Kosovu i Metohiji, a italijanski u Crnoj Gori, razumno je da treba očekivati novog isporučioca električne energije domaćinstvima i privredi Srbije.