Tabloid je pozvan

Pismo bivših radnika JAT-a o raspusnom životu i privilegijama letačkog i kabinskog osoblja

Dobro im je u svakom režimu

Mada je nekadašnji nacionalni avio prevozni JAT, doslovno poklonjen arapskoj kompaniji "Etihad", što je pogodilo i građane Srbije i zaposlene u ovoj nekada svetski priznatoj kompaniji, nekima je i to dobro došlo. Reč je o kabinskom i letačkom osoblju, neosnovano privilegovano i u vreme Jugoslavije i u vreme Miloševićevog režima, pa i danas, za vreme Vučićeve vlasti. Njegov režim ih je čak i počastio sa blizu 10. 000 evra za odlazak u „zasluženu" penziju. O tome piše grupa bivših radnika JAT-a, a Magazin Tabloid objavljuje njihovo obraćanje javnosti uz neznatna skraćenja.

......

Letačko i kabinsko osoblje nekadašnjeg nacionalnog avio prevoznika, JAT-a, imalo je status zaštićenih i privilegovanih zverki. Dok je prosečni radni narod morao dobro da podmetne grbaču da zaradi hleb naš nasušni, dotle je ova kamarila živela i uživala. Kao i u svakom diktatorskom i nepravičnom društvu, a naša gotovo ubijena Srbija je školski primer, postoje dvorjani i sirotinja raja. Uvek je za njihove beskrajne privilegije bilo opravdanje da im je posao rizičan po zdravlje i život. Nikada nismo dobili odgovor šta je sa ostalim stresnim i rizičnim zanimanjima, gde zaposleni odlaze u penziju kao socijalni slučajevi sa teškim invaliditetom, a vrlo često je i ne dočekaju?

Naime, pilotima se računalo radno vreme od momenta napuštanja svog stana, leteli su do osam sati, za razliku od kolega iz Air Berlin-a koji lete 12-14 sati, plata im je bila 4. 000 dolara plus dnevnice od 125 dolara i slične privilegije.

Iako je međunarodni standard da jedna stjuardesa opslužuje 50 putnika, kod nas je o 132 putnika brinulo čak četiri stjuardese, a jedna je bila posebno zadužena za biznis klasu. Iskustva putnika iz biznis klase govore da je ta stjuardesa sa posebnim zaduženjem, na dužim relacijama uglavnom spavala sa nogama podignutim na naslon za ruke. Stjuardese su pored odličnih plata i dnevnica dobijale i bakšiš od dobro stojećih putnika i proviziju od prodate robe (cigarete, piće...). Među njima su postojali klanovi, pa su one bolje pozicionirane svojim potlačenim koleginicama nadevale epitete ("krš", "raspadnuta" i sl....), karakterističnim za društveni milje kojim caruju makroi i prostitutke.

I letačko i kabinsko osoblje je imalo beneficirani radni staž i službeni prevoz od kuće do posla i nazad. Šverc im je bio obavezna dopunska aktivnost.

Piloti JAT-a su školovani kadar za razliku od kabinskog osoblja, koje je primano isključivo preko veze. Bilo je tu muškaraca i žena koje su izgledom, ponašanjem i poznavanjem jezika delovale kao da su ih na bućkalo uhvatili.

Dok se letelo za daleke destinacije, ova nadobudna i razmažena „elita" je čekajući smenu ostajala na najatraktivnijim svetskim lokacijama i po nedelju dana u luksuznom smeštaju. Organizovane su prave bahanalije, po uzoru na one iz rimskog doba. Nije bila tajna da su među osobljem JAT-a harale i razne polne bolesti.

Kada je došlo vreme sankcija i kada su avioni JAT-a bili prizemljeni, Miloševićev režim je nastavio da uplaćuje beneficirani radni staž svima, bez obzira što nisu radili ništa. Za to vreme su ostali građani Srbije bili prepušteni pravom pomoru.

Gomilao je naš nacionalni avio prevoznik gubitke, koji su tokom svih ovih godina narasli do 195 miliona evra. Svačija stranačka, rođačka ili kumovska zadnjica morala je da bude podmirena. Taj iznos je, naravno, prebačen na pleća svih nas koji se nismo kupali u šampanjcu ili naručivali luksuzne prostitutke po Bangkoku, nego nam je posle svega duša u nosu.

I onda je naš veliki vođa, Aleksandar Vučić, odlučio da je dosta! Ali, ne dosta da bi pohapsio lopove, i najurio parazite koji su nazidali astronomske dugove, nego da bi ispunio naloge svojih mentora i poklonio našu nacionalnu avio kompaniju i vazdušni prostor arapskom "Etihadu". Sve to, naravno, o našem trošku.

Nakon svega što se desilo sa JAT-om, javnosti je ostalo nepoznato da je deo kabinskog osoblja, njih oko 30 odsto, i pored toga što su stekli pravo na penziju, uzeli i otpremnine u iznosu od 300 evra po godini staža, namenjene isključivo radnicima JAT-a koji još nisu ispunili uslov za penziju u okviru socijalnog programa prilikom privatizacije! Država ih je častila sa blizu 10. 000 evra za odlazak u „zasluženu" penziju! Zbog čega se toliko ne isplati i porodicama stradalih rudara? Ili nekoj drugoj sirotinji?

Osim premijera, o ovom skandalu je obaveštena i doživotni republički javni tužilac Zagorka Dolovac. Obaveštena je kancelarija Evropske komisije u Beogradu i neki od dnevnih listova. Svuda je odjeknulo gromoglasno mafijaško ćutanje, takozvana Omerta.

Kada država nekome greškom obračuna veću penziju, onda se po ustanovljenju te greške šalje zahtev za povraćaj razlike sa zateznom kamatom, uz pretnju prinudnog izvršenja, što u vreme privatnih izvršitelja predstavlja opasnost po život. Takvih slučajeva nije malo. Ali zato sponzoruše čiji je čitav „radni" vek bio razuzdan niko ne dira! U pitanju je krivično delo i oteti novac mora da se vrati sa kamatom, a akteri ove državne pljačke moraju u zatvor.

Naravno, postoji i spisak bivših radnika JAT-a, koji su nezakonito uzeli novac za otpremnine, ali o tome drugom prilikom.