Banat

Zrenjanin: posle Dana piva-dani tuge

Iz gradske kase, u se, na se i poda se

Vazduh u Zrenjaninu „otrovan" je neizlečivim „virusom" punjenja privatnih džepova elit polubogova u sistemski propadajućem, SNS-SPS gradu. Jeziva nemaština 80 procenata građana Srednjeg Banata ne sprečava Regionalnog SNS Isusa i ovdašnjeg šefa socijalista Željka Malušića da postavljaju kadrove, isključivo svetske rekordere po svetlosnoj brzini doškolovanja, gde je jedini kriterijum, sluganjstvo podobnih

Zoltan Horvat

U ovdašnjoj vlasti nema ni jednog jedinog izvornog člana Incijativnog odbora SNS. Regionalni, danas u fotelji ministra privrede, najurio ih je kao, postavljen od Vučiča, samo zato što su želeli promene i odgovorniji sistem rukovođenja gradom. Umesto ponašanja i rada u skladu sa javno izgovorenom reči, fotelje i privilegovane funkcije prigrabili su rođaci, kumovi, pajtosi i preostala „boranija", istaknuta u „akcijama" donošenja sladoleda šefovima u kancelariju gde „neprestano i značajno rade u interesu grada". Ni oni, naravno, nemaju vremena ni za pišanje od danonoćnog bistrenja politike.

Svi članovi dobro plaćenih upravnih, nadzornih i preostalih odbora i opštinskih komisija, danas su nazadnjaci i socijalisti. I na poslednjem skupštinskom zasedanju, zbog koalicionog dogovora ovdašnje dvojice elit-polubogova, stotinak novoizabranih „hrabro" je jurnulo u nešto o čemu, naravno, nema pojma, a vala, nit se od njih bilo šta i traži. Čak je ujdurma išla tako daleko da je po zvučnom zvanju i zanimanju, dojučerašnji traktorista-demokrata, danas traktorista-nazadnjak, postao predsednik upravnog odbora Doma zdravlja. Opozicija je, u svom stilu, „žestoko" reagovala na besmislenost održavanja ovakvih skupštinskih sednica bez radio prenosa, pa je čak ogromna tri minuta „potrošila" na dodatno samosrozavanje pred političkim analfabetama iz redova šarene odborničke većine.

Danas u Zrenjaninu su, u količini hvalospeva nazadnjačkim funkcionerima, najglasniji njihovi nekadašnji najglasniji „pljuvači". Odbornica Boba Božić se ne seća svojih reči od pre nekoliko godina, Saša Santovac, reizabrani zamenik gradonačelnika ima totalnu amneziju o sopstvenom „razbijanju" za skupštinskom govornicom svojih današnjih dragih stranačkih kolega. Ako im dodamo i Borisa Gladića, Đorđa Budimira, Dragana Stanišića, Lukreciju Ursulesku...

Spisak je poduži, s posebnim osvrtom na izjavu bivše odbornice LSV Lukrecije Ursulesku, koja je „preletevši" u SNS, formirala tesnu odborničku većinu Regionalnom Isusu i njegovim stranačkim pajtosima 12. jula 2012. godine. - Nisam imala tretman u LSV koji zaslužujem, nisam dobila očekivano, pa sam potražila sreću u drugoj partiji, rekla je tada Lukrecija, a njena lična sreća proširila se na sve članove familije i šire, koji su preko noći najpristojnije uhlebljeni.

Trenutno, Lukrecija radi u javnom preduzeću Vodovod i kanalizacija, gde ima samo obavezu da (ne)redovno dolazi na posao. Prevrtljivost, neiskrenost, lagarije, debeo obraz, odlično varenje sebe prevrtljivog i nečista savest, danas je carstvo nazadnjačke koalicije u Zrenjaninu, gde i Regionalni Isus zaboravlja, da seda za isti stranački sto i sa onima koji su 1. oktobra 2008. godine slavili njegovo hapšenje i odlazak u pritvor.

A, tek mediji. Nema u Zrenjaninu novina, elektronskog medija ili portala koji nije na platnom spisku vlasnika vlasti. Gradska kasa „radodajka" poniznih i preostalih prodanih duša, nagrađuje zatupljujuću „vernost". Od „udarnih" gradskih vesti, izdvajaju se ubitačne reklame o troslojnim toalet papirima na akciji, sočne i uzburkane noći mladih u kafematima „odvaljuju" od ekskluzive, dnevni, nedeljni, mesečni i godišnji horoskopi „vrište" od optimizma za sve ovce i ostale znakove...Kake vlast, taki i mediji, sluđen narod, bez obzira na naziv stranke, garantuje bezbrižne i neodgovorne mandate. Još kad sin nazadnjačkog guzonje na seoskoj fudbalskoj utakmici napadne sudiju pa ga „odrape" sa samo tri meča suspenzije, pa na nekom drugom sportskom događaju, po zvaničnoj verziji, nesretnom navijaču bez članske karte SNS-a, izbiju samo jedan zub, a ubiše ga od batina...Milina je, neodgovorno bezbrižna, zvati se danas nazadnjak u zrenjaninskoj opštini.

Na ovdašnjem fakultetu "Mihajlo Pupin" u toku su opsežne pripreme za otvaranje „stručnog" kabineta novog doktora nauka, Darka Bađoka, potpredsednika gradskog odbora SNS, miljenika Dragice Radosav, retko podobne dekanke fakulteta. Dr Vasilije Petrović, doajen fakulteta i istaknuti stručnjak, čovek neuprljane biografije, nije po volji strančarskih kolovođa ove ustanove, pa se na sve načine radi na gašenju njegove katedre. Zalud znanje, pamet, i struka, treba nam podoban čovek-bruka, najnoviji je popularni refren među ovdašnjim studentima, gde nesretna dekanka ne vidi da je, po navici iz ranijih mandata, izvrgnuta ruglu i podsmehu. Što, naravno, novopečenu potpredsednicu gradskog odbora SNS-a ni malo ne sekira, jer se ona u svom „naučnom radu" u ustanovi obavezala jedino na, ispunjavanje zadataka dobijenih iz ovdašnje kancelarije nazadnjaka.

Sa velikim žaljenjem je ovdašnja javnost ispratila i malu agencijsku vest da je propao pokušaj da se u Zrenjaninu organizuje Parada ponosa Srednjeg Banata. Sponzor je već bio obezbeđen iz redova hrvatskih tajkuna koji se odomaćili amo - tamo - svuda po Banatu, ali, izostala je promocija glavnog gradskog medija, najtiražnijeg regionalnog lista, pa je lokalna LGBT promocija odložena za narednu godinu. Istovremeno, zabranjena je najava, a kamo li okupljanje i promocija zrenjaninske Parade nezaposlenih, gde su nadležni, u strahu od javnog nezadovoljstva ogorčenog naroda (preko 35 hiljada nezaposlenih), ovakvo manifestovanje bede Zrenjanina označili štetnim i uznemirujućim (za gradske oce).

Hrvatskom tajkunu Matijeviću, šta sve nema u srednjem Banatu, počev od hotela, mesara, na hiljade hektara...neobično se svidela ideja da na svojim njivama vidi besplatnu radnu snagu. Naime, direktorka Centra za socijalni rad u Sečnju Milimirka Beba Antić, naredila je korisnicima materijalne pomoći u iznosu od 5.900 dinara (9 puta godišnje) da se oproste od ove crkavice, ukoliko besplatno ne odrade poslove na njivama PP Ratara u Matijevićevom vlasništvu. U prisustvu nadležnih iz PP Ratar, dvadesetak „lenčuga", korisnika materijalne pomoći je zabezeknuto slušalo Milimirkine direktive, koje je opravdala uredbom republičke vlade. Na pitanje, gde se praktično primenjuje ova uredba, dežurne opštinske „lenčuge" su dobile odgovor, da, uvek, postoji prvi put. Do današnjeg dana, Matijević nije dobio besplatnu radnu snagu, a i Milimirka, zbog žestoke osude javnosti, ne oduzima „ogroman" novac od onih koji ga, ispostavlja se, „krvavo"mora zaraditi.

Kad smo već kod (ne)zaposlenosti, zanimljivo zvuče hvalospevi koje sami sebi upućuju gradski čelnici gde se kaže da je nedavno zaposleno novih 300 ljudi u privatnoj firmi Drexlmayer. Vest je tačna, uz dodatnu informaciju koja se (ne)vešto krije od sugrađana. Naime, jeste zaposleno novih 300 radnika uz ugovorne obaveze na dve godine, i uz dotacije od dve hiljade evra za svakog zaposlenog iz državne kase, ali se prećutao podatak da je približno istom broju ljudi istekao ugovor, pa su ekspresno poslati kućama. Ili su, zbog surovo teških uslova rada, završili u banjama na oporavku od plućnih i svih ostalih ozbiljnijih bolesti.

Sem nestanka i propasti pedesetak velikih i uglednih firmi koji su, ne tako davno, branili treći najjači industrijski grad bivše Juge, srednji Banat uskoro ostaje i bez željezničkog saobraćaja. Zbog očajnog stanja pruga, odnosno neupotrebljivosti i nerentabilnosti, gde maksimalna brzina ne prelazi 20 kilometara na čas, gasi se linija prema Sečnju, Vršcu i Beloj Crkvi. Neslavan nadimak Grad stečajeva i tihe jeze, Zrenjanin je „zaslužio" i prethodnih dana kada je za brodogradilište Begej u stečaju, čija je vrednost procenjena na 631,4 miliona dinara, jedini kupac, beogradska Rubikon Shiping Company, ponudio svega 21 milion dinara.

Na davno zapuštenim i napuštenim proizvodnim šinama, nalazi se i dopola (ne)završen brod, pa je tuga tim veća. O nezaposlenim radnicima koji su valjano gradili brodove po principu ključ u ruke,da i ne govorimo, što bi trebalo da znači da je prodaja u bescenje i ove firme, odložena u nedogled.

Na kraju, pomenimo čvrsto, „armirano granitom" obećanje gradonačelnika Čedomira Janjića izrečeno 25. juna ove godine,da će pijaća voda 1000 posto sigurno poteći slavinama Zrenjanina, najkasnije do 18. oktobra ove godine. Jes' da je na mestu gde je predviđeno postrojenje za prečišćavanje vode samo travuljina koja dostiže 2 metra visine, ali je zanimljiv podatak da je gradski budžet već ukalkulisao plaćanje eventualnih „penala" u iznosu od 60 miliona dinara. Kome i gde, ne navodi se, a ako ovome dodamo podatak da je dosadašnja potrošnja vode na godišnjem nivou 4,5 miliona kubika, a megalomanski planovi idu do 6,4 miliona kubika, zna se samo jedna tužna konstanta koja se ponavlja u Zrenjaninu. Sve eventualne gubitke na sebe je preuzeo grad, odnosno, kao i u sijaset prethodnih slučajeva, gradska kasa, odnosno građani, plaćaće manjak iz svojih džepova.