Zrenjaninci ovog leta slušaju, gledaju i kao drogirani đuskaju uz, jedan, jedini muzički hit „Hopa cupa, srednji Banat post'o - rupa". Autor hita, bolje reći nazadnjačke udaraljke u zdrav mozak, Regionalni Isus sa svojim maloljudnim orkestrom za sahranu pristojnog života, uživa u fotelji ministra „plodove" nepogrešivog centriranja svih i svega, u rupu.
Zoltan Horvat
Na isteku leta, a na pragu Dana piva bez domaćeg, brend svetlog piva, koji građane Zrenjanina košta k'o svetog Petra kajgana (preko 220 hiljada evra izdvojeno iz gradske kase za pevače i izvođače), ne događa se, nije se dogodilo, niti će se dogoditi bilo šta u korist prosečnog građanina. Sva pažnja se bezobrazno i neukusno usmerava na nezajažljive vlasnike vlasti, koji putem lokalnih medijskih refrena (za lovu iz gradske kase), do besvesti ponavljaju, funkcioner - prika (da mu orah ne uzmeš iz ruku), lep i pametan, k'o slika.
Zamajavanje sugrađana od strane lepih k'o slika, počinje i završava, 24 časa na dan, obraćanjima javnosti: obećavamo da ćemo istrajati u obećanjima, jer samo blentava raja može to da trpi. Sa brojem nebuloznih obećanja o boljem životu, u Zrenjaninu raste broj novootvorenih supermarketa gde nema dekintiranih kupaca, fabrika vode samo što nije (u ovom veku)..., obilaznica je tema koja se zaobilazi, iz regionalne bolnice besplatnog lečenja, pacijenti se upućuju kod privatnika za keš...Prava redaljka od problema, koji se, shodno nazadnjačkom refrenu, hopa -cupa, grad - rupa, u hodu ne rešavaju.
Danas je u Zrenjaninu kult SNS - SPS nazadnjaštva, u zenitu. Lokalni mediji uzdižu Regionalnog Isusa i Čedomira Janjića, gradonačelnika iz Kleka, u nebesa. Međutim, iza nazadnjačkog bušnog paravana, odvija se pravi rat za dominacijom nad srednjobanatskom „rupom", između Gorana Kneževića i Čedomira Janjića.
Regionalni Isus, neprikosnoveni gospodar rupe od Zrenjanina u kojem bolesno uživa više od dve decenije, dobio je ozbiljnu konkurenciju iz sela, prebogatog karijeristima. Gradonačelnik, bivši šef zrenjaninske filijale AMD Petar Drapšin (majka mu obezbedila prvo uhlebljenje - kanalisanje pod vozilima), doguravši iz remont - kanala do prestižne fotelje, okuplja svoje najmilije pajtose za prevlast na ovdašnjem jadnom političkom nebu. Pomoćnik gradonačelnika mu je Dragan Ćapin, alijas Ćapko, bivši seoski fudbaler, malo manje istaknuti karijerista, prepun aduta za neprestano napredovanje uz skute omiljenog mu zemljaka. Gosn' Ćapko je, na teret gradske kase, izmislitelj „najozbiljnih" građevinskih radova u Kleku, poput basnoslovno skupog uređivanja raskrsnica, gde su desetine hiljada evra, prava sića. Draganče je vredan kao mrav, pa podmeće leđa i noću, gde je kao šef sela, odnosno mesne kancelarije, nesebično učestvovao u klasičnom štelovanju neuspelog seoskog referenduma, za, kasnije klasičnu mužu love iz gradske kase. Ima „apetita" i prema nekretninama, uvećava adrese stanovanja, a stigne da bude i nesebičan pomagač svojoj supruzi. Ona ima lokal u centru grada, najnesebičnije joj u radovima sa gradskom kasom pomaže i bivši šef MZ Kleka, njihov sin. I, gle slučajnosti, sve narudžbine za garderobu i preostale neophodne krupne sitnice za gradsku upravu, javna preduzeća, ustanove i preostalo u gradu, sa ili obavezno bez tendera, idu isključivo preko njenog STR-a.
Dakle, gosn' Ćapko je gradonačelnikov idealan strateški partner, sada već potpuno samostalan u donošenju odluka koje se prvenstveno tiču punjenja privatnih džepova.
Sledeći na listi poverljivih pajtosa gradonačelnika su braća Vukić, od kojih Siniša figurira i kao nesuđeni načelnik finansija grada Zrenjanina! Ovaj i ovakav provereni saradnik gradonačelnika i simpatičan karijerista, potpunu „afirmaciju" je stekao u gradskoj MZ Gradnulica, gde je nazadnjačka klika uspela da u roku od 24 časa najuri veoma uspešnog i dokazanog, sada već bivšeg predsednika MZ, gosn Ljubu. Bivši se nije svideo nazadnjačkim jurišnicima, jer je izvanredno obavljao poslove i konkretno realizovao mnoge ozbiljne projekte. „Zapelo" je oko izvesnog Obradovića, vlasnika privatne firme Točak Auto, od kojeg je gosn Ljuba pismenim putem tražio višemilionsku isplatu na ime dugogodišnjeg zakupa poslovnih prostorija. Da nazadnjačka obesna klika ne plaća svoje obaveze u Zrenjaninu, to i vrapci znaju, čime je Ljubi zapečaćena sudbina i inicijativa da se poštenim radom može uraditi nešto korisno za grad u kojem se živi. Najuren je kao iz praćke, Siniša Vukić se istakao u akciji, i, naravno, zauzeo Ljubino mesto. Usput je niknula privatna firma Onix u formalnom vlasništvu njegovog brata, Točak je zaboravio na obaveze plaćanja, šepuri se i dalje u besplatnim zakupima, a njegova supruga je nedavno nagrađena radnim mestom sekretarice u Banji Rusanda.
Gradonačelnikovo „raspoređivanje" po foteljama nastavlja se Ljubom Travicom, njegovom formalnom zamenicom koja je, onako usput, raspoređena i na lepo radno mesto u JKP Grejanje. Dok je bila u rasturenom Radio Zrenjaninu, raspredala je bajke o milom joj predsedniku. Nije samo saopštavala, šta je to konkretno i dobro uradio za grad kojim predsedava, jer toga jednostavno nema bez „ugradnje", već je, a i za sebe naravno, za potrebe ove i ovakve nakaradne vlasti savršeno hvalila gradonačelnika. Kao nagrada, Ljubi višestruka unapređenja, sugrađanima gašenje radija, dugovi i medijski, mrkli mrak, zasluženo za rupu od grada.
U klečanskom komšiluku Čedomira stanuje i Rajko Kapelan, odbornik SNS-a. Nema neke konkretne zadatke, vala, nema ni za to kvaliteta, ali, kao odbornik vladajućeg nazadnjaštva i verni Čedov pratilac iz komšiluka preko puta, očekuje lični napredak na planu uguzivanja u neku, konkretniju fotelju. Jedina svetla tačka u taboru preambicioznog klečanina je Dragiša Dupljanović, aktuelni direktor JP Stambena agencija, čiji skromni, ali evidentni poslovni rezultati odudaraju od, hopa - cupa nazadnjačkog refrena.
Šta na (ne)skrivene ambicije stranačkog rivala, takođe elitnog preletača, kaže Regionalni Isus? Iako bi kao ministar privrede morao biti non-stop na terenu zbog radnika koji širom Srbije vrište od problema, Regionalni najviše vremena provodi u svom omiljenom Zrenjaninu. I, ne uzbuđuje se previše. Ima gospodske manire pozivajući delegacije u svoj kabinet, uz diskretnu preporuku da bi mu se, ako se prihvati selektivnog mešanja u sopstveni posao, moglo nešto konkretno i doneti. Pun kufer problema, a njegovo beskrajno uživanje u rupi od grada je već legendarno. Okružio se ljudima, juče goljama, danas bogatunima, koje je sam izabrao u jednoj od stranačkih (avan)tura, ima golemu podršku svog masonskog Padronea, pa mu nije teško da priđe stolu prepunom đakonija, ponajviše omiljenih pića. Društvo mu prave kumašini i pajtosi kojima, ovdašnja dobro upoznata javnost svakodnevno „ispira usta". Nenad Karapandža - Džeger, Darko Bađok, dr Miloš Kovačević, Stojanka Lekić...i mnogi drugi...Elit društvance koje sopstvene lagodne statuse duguje isključivo dobroj volji šefa rupe.
Ja sam nedodirljiv, pogotovo za Čeda i njegovu nejač, reče Regionalni, pa je na jutarnjoj kafi u kafeu Tango, tokom dana u ministarskom tefteru je i obavezna poseta podrumu u Mužlji, gde na stolovima leže, naravno, najveći problemi. Danas elitno društvo Kako ćemo - lako ćemo po hopa - supa notama, bezbrižno živi na grbači sugrađana.
Okončati tekst lepom vesti iz rupe od grada je časna obaveza. Kompletni troškovi ugradnje klima uređaja u ovdašnjoj regionalnoj bolnici u večitoj izgradnji iznose jedva 50 hiljada evra. Nosioci rupe od grada su i ovome doakali. Na kukovo leto će se pristupiti rešavanju problema nesnosnih vrućina od kojih su ovoga leta pacijenti bukvalno padali u nesvest.
Za Dane piva i za više od 220 hiljada evra iz gradske kase, zabavljaće ih pevači i izvođači, a zapišavanje Zrenjanina će, kao i do sada, biti besplatno.