Na licu mesta

Kako Vučićeva perjanica, Aleksandar Martinović, jaše na tuđem doktoratu

Klempavi džeparoš, hoće još!

Na novosadskom Pravnom fakultetu caruju kriminal, podmićivanje i razvrat, ali niko ništa ne sme da preduzme, jer je pokrovitelj svega toga siva eminencija fakulteta profesor Dragan Milkov. Njega štiti Aleksandar Martinović, jer jedino ovaj profesor zna pravu istinu o tome kako je šef poslaničke grupe SNS-a uz pomoć lažnih „naučnih radova" i doktorske disertacije koju mu je drugi pisao doktorirao i postao čak redovni profesor na tom fakultetu. Osim toga, preko Milkova naprednjaci vedre i oblače na pomenutom fakultetu.

Igor Milanović

Sudeći po prijavama predatim Agenciji za borbu protiv korupcije, šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije, Aleksandar Martinović je najzaposleniji čovek u Srbiji. Prima ukupno pet plata i to od tri različita poslodavca.

Od pravnog fakulteta u Novom Sadu dobija tri plate (70.000, 60.000 i 13.000 dinara) svakog meseca, kao poslanik u Narodnoj skupštini dobija još 30.000 dinara, a svakog meseca prima i platu kao odbornik u Skupštini opštini Ruma u visini od 25.000 dinara.

Pitanje koje svaki građanin postavlja posmatrajući ovaj impozantan spisak aktivnosti jeste: kako gospodin Martinović sve to postiže. Odgovor je: ne postiže ništa više od toga da uredno prima plate. Svako ko gleda televizijske prenose iz Narodne skupštine može da zaključi kako gospodin Martinović nije ni na fakultetu, niti u Skupštini opštine Ruma, već je, uglavnom, u Beogradu.

Kolege profesori, kao i studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu znaju da je on izuzetno retko u tom zdanju. Niko ne može da se seti ni kada je održao neko predavanje, niti kada je ispitivao studente. Na katedri na kojoj predaje i dr Martinović, predaju još dva profesora, Dragan Milkov i Zoran Lončar, koji zaista i rade ono što im je posao, dok je funkcioner SNS-a samo prisutni građanin koji prima mesečno skoro 150.000 dinara za nerad.

U stvari, dr Martinović ima jednu značajnu funkciju koju redovno ispunjava na fakultetu: on je član komisije pred kojom studenti nezadovoljni ocenom koju su dobili iz upravnog prava mogu da polažu ispit. Druga dva člana su pomenuti Milkov i Lončar.

Profesor Milkov je šef Katedre za upravno pravo i siva eminencija Pravnog fakulteta i on je čovek koji je Martinoviću pomogao da stekne ne samo titulu doktora nauka, već i da se zaposli kao profesor na Pravnom fakultetu.

Martinović je u naučnom časopisu Pravnog fakulteta „Zbornik radova" od 2005. do 2009. pod različitim naslovima objavio jedan te isti „naučni rad", koji čak nije sam ni napisao, već je umesto njega to učinio pomenuti profesor Milkov. Na ovaj način (objavljivanjem „naučnih radova") Martinović je stekao pravo da doktorira, a to je i učinio pred komisijom koju su činili Milkov, Lončar i profesor Ratko Marković sa beogradskog Pravnog fakulteta. Doktorsku disertaciju pod naslovom „Odnos Vlade i uprave s posebnim osvrtom na srpsko i nemačko pravo" takođe je, umesto politički prezauzetog Martinovića, napisao profesor Milkov.

Sve ovo je moralo da bude plaćeno (umesto Martinovića platila je Srpska radikalna stranka, čiji on tada bio član, i to preko Milorada Mirčića), pošto Milkov ništa ne radi za džabe, pa ni studentima ne daje prelaznu ocenu, ako mu ne plate.

Student koji nema nikog značajnog da urgira za njega, prilikom prijave ispita iz upravnog prava izvesnoj Danici iz studentske službe daje i 500 evra (primera radi, godišnja školarina na fakultetu košta 1.000 evra) koje ona zatim predaje Milkovu. Svi na fakultetu to, znaju, ali niko ne sme ništa javno da kaže, jer pomenuti profesor ima zaštitu Martinovića čiju tajnu doktoriranja i zapošljavanja on najbolje zna. Studenti koji ne plate polažu ispite i po više puta, a poznat je slučaj jednog studenta koji je 20 puta bezuspešno polagao Upravno pravo kod Milkova. Ko nije zadovoljan ocenom polaže pred komisijom, ali nije poznat ni jedan slučaj da je komisija nekome dala prelaznu ocenu. Martinović i Lončar znaju koliko im je Milkov značajan.

Milkov na posao dolazi „Poršeom" koji, sigurno, nije mogao da kupi od svoje profesorske plate, a novac troši i da bi otplatio dugove svog sina narkomana. Osim što ćuti u vezi Martinovića, Milkov je zaštitu naprednjaka zaslužio i tako što je svoje kolege profesore u najvećoj meri naterao (preteći im upravo Martinovićevim vezama u vrhu države) da otvoreno podržavaju naprednjačku politiku.

Profesorka Dragana Ćorić otvoreno i na svakom mestu (čak i na predavanjima) brani Briselski sporazum i na taj način, između ostalog, pere svoju biografiju. Danas je u naprednjacima, ranije je bila članica URS-a, a privatno je kuma Aleksandra Martinovića koji joj se početkom 2012. poverio kako ima dobru ponudu od Aleksandra Vučića i da namerava da napusti radikale i pređe u naprednjake, jer mu je u tom slučaju obećano da će mu supruga postati predsednica suda u Rumi. Pogrešno procenivši da će naprednjaci te izbore izgubiti, ona je ovaj razgovor prepričala radikalima. Osim toga, ona je jedna od retkih osoba koja je znala za način na koji je Martinović doktorirao, a i to je ispričala kome ne treba. Pošto je danas jedan od najglasnijih apologeta Vučića i njegove politike, greške iz prošlosti su joj oproštene.