Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (113)

Sudije zastrašuju kolege, po nalogu mafije

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svoje 34 godine života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Očigledno je dizala nešto drugo. O tome piše urednik Magazina Tabloid Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji

Milan Glamočanin

Organizovane kriminalne grupe unutar srpskih sudova i tužilaštava otvoreno sarađuju sa mafijom i napadaju sudije koje nisu korumpirane i koje ne presuđuju u korist mafije. Rukovodioci u sudovima prodaju mafiji podatke o sudijama, prave snimak njihovih psihofizički svojstava i huškaju mafiju da piše predsednicima sudova predstavke protiv kolega koje doslovno primenjuju zakon, kao osnovno načelo pravnog sistema.

Profesor Medicinskog fakulteta u Novom Sadu Aleksandar Bata Milovančev je već petu godinu direktor Luke Novi Sad AD! Nigde u svetu on ne bi mogao da zadrži ovo zvanje, ako se bavi drugim poslom. A istovar rastresitog i kabastog tereta nema nikakve veze sa medicinom.

Da bi sprečio pisanje o kriminalu kojim se bavi i o lopovlucima koje je izvršio, Milovančev je angažovao advokate, plaćajući ih novcem Luke Novi Sad, da protiv odgovornog urednika Magazina Tabloid Milovana Brkića podnose tužbe u njegovo, u ime Luke i u ime njegove žene Mire Ač i sina Nikole Milovančeva.

Višem sudu u Beogradu porodični klan Milovančevih podneto je 52 tužbe, kojima se traži da sud naredi odgovornom uredniku da objavi odgovore koje su oni podnosili na tekstove u Magazinu Tabloid, da donose privremene mere kojima bi se uredniku zabranilo da ubuduće piše o porodici Milovančev i Luci Novi Sad. Prekršajnom sudu u Beogradu podneli su sedam prekršajnih prijava, tražeći od sudija da urednika kazni zbog ''oglašavanja krivim članova porodice, bez postojanja pravnosnažne presude o njihovim osudama'', te da se uredniku Brkiću izrekne mera zabrane obavljanja poziva glavnog urednika Magazina Tabloid u roku od pet godina, da mu se izrekne mera zabrane obavljanja poziva direktora privrednog društva koje izdaje magazin, a da se privrednom društvu zabrani dalji rad!

Osnovnom sudu u Novom Sadu, dakle na svom terenu, podneli su protiv odgovornog urednika više privatnih krivičnih tužbi, zbog uvrede i krivičnog dela iznošenja i lični i porodičnih prilika.

Ukupno, prema podnetom troškovniku, advokatima Dragoljubu Martinoviću i Nenadu Zečeviću iz Novog Sada Luka Novi Sad treba da plati oko osam miliona dinara. Do sada. A, troškovi će, sigurno, biti još trostruko veći.

Sudije Višeg suda u Beogradu Jelena Stojilković, Sanja Agatonović, Irena Garčević i Vesna Miljuš odbile su da odrede privremene mere. Zahteve za objavljivanje demantija odbile su sudije Vesna Sekulić u tri predmeta, Vesna Miljuš i Sanja Agatonović. Zahtev za objavljivanjem odgovora usvojila je sudija Radmila Radić, krajem februara i sudija Slobodan Keranović, ali ih nije potvrdio Apelacioni sud u Beogradu. Prekršajni sud u Beogradu je doneo do sada četiri oslobađajuće presude, a u postupku su još tri zahteva koje je klan Milovančevih podneo sudu. Većina tužbi i zahteva je odbijena iz formalnih razloga, jer advokati klana Milovančev nisu znali da sroče tužbe i prekršajne prijave. Ustvari, sve je to pisao lično dr Milovančev, advokati su udarili pečat.

Izluđen što nije uspeo na sudu, dr Milovančev je odlučio da odreši kesu.

Da podsetimo, Magazin Tabloid je opisao ovog čoveka kao najopasnijeg kriminalca, koji ordinira u Vojvodini. Da podsetimo, protiv njega i njegove vanbračne žene Mire Ač (pet godina starije od njega) pred Višim sudom u Novom Sadu sprovedena je istraga zbog osn ovane sumnje da su, dok je Aleksandar Milovančev bio direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, sačinili testament sa izvesnom Jevrejkom, koju je namamila Mira Ač, lečili je na Institutu, a ona, pred, navodno, dva svedoka, višemilionsku imovinu ostavila gospođi Ač. Umrla je ubrzo. Magazin Tabloid je opisao kako je Bata Milovančev, poznati homoseksualac, zahvaljujući homoseksualnim vezama sa tadašnjim pokrajinskim sekretarom za zdravstvo osam godina bio direktor Instituta u Sremskoj kamenici, da je poslovao sa firmama svoje vanbračne žene Mire Ač, koja je, inače, odavno penzionerka, jer je nasledila penziju od pokojnog muža Ferenca Ača, koji je stradao u Nemačkoj. I njihov sin Nikola je homoseksualac. Imovina ove porodice procenjuje se na desetine miliona evra. Milovančev je ogroman novac zaradio švercujući kokain preko Luke Novi Sad.

Nakon što su sudije počele masovno da obijaju zahteve za objavljivanjem njegovih odgovora, jer se svi odnose na opis rada odgovornog urednika Magazina Tabloid, a ne na osporavanje navoda iz teksta, lažni profesor Milovančev je odrešio kesu i naložio novom advokatu Biljani Stankov da se ''snalazi i da dobije sporove, pa koliko košta''.

Tako je korumpirani sudija Višeg suda u Beogradu Slobodan Keranović, o kojem smo pisali u više brojeva, prihvatio da bude menadžer porodice Milovančev u sporovima pred ovim sudom. On je pred razvodom i udružio se sa sudijama Radmilom Radić i Jelenom Bogdanović. Obe su razvedene. Prva je šef prvostepenog parničnog odeljenja, a druga je njena zamenica. Keranović je prodao porodici Milovančev podatke o ostalim sudijama koje sude u ovom odeljenju, obećao pomoć kod predsednika suda Aleksandra Stepanovića. Za veliku, veliku paru.

Prošle nedelje Milovančevi su se četiri puta pojavile pred sudijama Višeg suda u Beogradu - Majom Ilić, Irenom Trifunović Filipović, Sanjom Agatonović i Irenom Garčević, u sporu sa glavnim urednikom Magazina Tabloid. Nakon što su tri sudije odbile zahteve advokata za izvođenjem dokaza, zaključujući raspravu, advokat Biljana Stankov je sudiji Ireni Trifunović Filipović saopštila da je podnela pritužbu predsedniku Višeg suda Aleksandru Stepanović protiv sudija Vesne Miljuš i Vesne Sekulić, koje su odbile tužbeni zahteve klana Milovančev, navodeći da su ''bile uplašene od pretnji Milovana Brkića'' i da su se obratile i Visokom savetu sudstva, sa zahtevom da sudije razreše.

Nakon zaključenih rasprava isto su to saopštile i sudiji Sanji Agatonović i Ireni Garčević. Podsetile su ih da je dr Milovančev lični prijatelj Aleksandra Vučića, da mu je platio lečenje supruge u inostranstvu i da mu je on obećao sudsku zaštitu od pisanja Magazina Tabloid!

I ako su sve ove iznele navedenim sudijama, nijedna nije pozvala sudsku stražu da ih izvede iz sudnice. Dok je Milovan Brkić delimično slušao pretnje upućene sudiji Ireni Garčević, jer je napustio sudnicu nakon što je potpisao zapisnik. Sudija je bila u šoku, ne verujući da joj neko na takav način saopštava kakvu odluku da donese!

Sudija Keranović tvrdi ostalim sudijama i klanu Milovančev da ga je predsednik suda Stepanović ovlastio da menadžeriše. On održava seksualne odnose sa sudijom Jelenom Bogdanović, sveže razvedenom, te preko sudije Radmile Radić, koja je šef prvostepenog parničnog odeljenja u ovom sudu, vrši pritisak na druge sudije kako da presude. Ali, očigledno je da ima više sudija koje ne žele da poštuju tu direktivu.

Iz pristojnosti nismo tražili izveštaj od sudija Vesne Sekulić i Vesne Miljuš da li su pozvane na raport kod predsednika suda, ili njegovog zamenika. Izvestioci iz ovog suda tvrde da je malo verovatno da predsednik suda ima udela u Keranovićevim poslovima. Iz Visokog saveta sudstva su nas obavestili da se o predstavci Milovančevih protiv sudija Sekulić i Miljuš ne može raspravljati, jer su to prvostepene presude. Intenzivno istražujemo delovanje kriminalne grupe u Višem sudu u Beogradu, parničnom odeljenju.

Na žalost, korupcija je razorila pravosudni sistem u Srbiji.

Riba smrdi od glave, kažu. Tako je na čelu Republičkog javnog tužilaštva Zagorka Dolovac. Travestit je. Njena pojava je uvreda za građane. Nažalost, ona je u drugom mandatu. Učinak ovog tužilaštva je katastrofalan. Niko se ne seća da se tužilaštvo oglasilo bilo kojim povodom, da je, recimo, kao u Slučaju Savamala, dalo obavezujuće uputstvo nadležnom tužilaštvu koje predistražne radnje da sprovede. Osim mr Gorana Ilića, svi zamenici gospođe Dolovac su korumpirani i kriminalizovani. Umesto da bude kontrolor izvršne vlasti, da radi na stvaranju nezavisnog tužilaštva, da se oglašava povodom izbora ili neizbora tužilaca i zamenika u Narodnoj skupštini Srbije, Z. Dolovac ćuti kao zalivena. Putuje po svetu i ništa je ne zanima. Ne meša se u svoj posao. U kriminalu se posebno ističe zamenica Danijela Slijepčević, čiji suprug je sudija Vrhovnog kasacionog suda. Preko Danijele tajkuni i mafija rešava svoje predmete. Pravda nam je obolela od najteže i skoro neizlečive bolesti. Korupcije i nemorala.

A 1. Boljevićki sve bolje

Pre tri meseca, u prestižnom hotelu Metropol u Beogradu, sudija Apelacionog suda u Beogradu (predsednica parničnog veća) i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, udavala je kćerku. Bilo je nekoliko stotina zvanica. Mladoženja je bio izvesni Bogićević, od tajkunskog je roda, a račun od 60 hiljada evra platio je advokat Branko Pavlović, suprug gospođe Boljević. Svadba je upamćena po hapšenju jednog od menadžera, koji je iz sefa mladoženje, u kojem su stavljeni pokloni i novac, uspeo da sazna šifru, špijunirajući vlasnika sefa i iz njega uzme 1.500 evra i nešto nakita. Kamera ga je odala pa je uhapšen. Može se zamisliti kako će proći na sudu. Bračni par Pavlović-Boljević su među najbogatijim ljudima u pravosuđu. Gospođa Boljević je satrla rad Društva sudija Srbije. Ko god traži pomoć od Društva, sudija Boljević mu dođe glave! Ona gleda samo svoj interes. Želi da postane sudija Vrhovnog kasacionog suda, što bi se moglo desiti već početkom godine. Tužno je da ova žena štiti sudije od nepravde i progona.

A 2. Ni struke ni slobode

U Palati Srbija održan je Okrugli sto na temu pripreme izmene Ustava u oblasti pravosuđa. Uz još ozbiljniji sastav stranih delegacija i domaćih učesnika, te žustre debate, naročito predstavnika strukovnih udruženja, razgovaralo se na temu stručnosti sudija i Pravosudnoj akademiji. Organizator skupa bilo je, kao i do sada, Ministarstvo pravde, a podršku je pružila i Misija OEBS u Srbiji.

Većina diskutanata ocenila je izmicanje fokusa diskusije sa depolitizacije pravosuđa na stručnost sudija i tužilaca, kao "manipulativni trik" organizatora! Ministarstvo pravde, todnosno g. Čedomir Backović, pomoćnik ministra zadužen za evropske integracije, u tom smislu, pravdao je potrebu uzdizanja važnosti Pravosudne akademije do krovnog dokumenta, Ustava, kako bi početno a potom i kontinuirano obrazovanje kandidata za nosioce pravosudnih funkcija, dobilo čvršće institucionalno uporište.

Pravosudna akademija postoji već sedam godina, te su se mnogi učesnici zapitali, ne sporeći njenu važnost za usavršavanje budućih sudija, zbog čega se integritet sudija pretpostavlja njihovom stručnošću, kada je evidentno postojanje političkog uticaja i uticaja nosioca ekonomske moći na njihov rad!? Ako kvalitet i pravičnost donesenih rešenja umnogome zavisi od spoljnih uticaja, tada će njihova stručnost, kolika god da je visoka, biti zamračena i potisnuta u drugi plan!

Još pre 10 godina Venecijanska komisija, koja je "ultimativni sudija i autoritet" za ocenu svih predloga ustavnih promena, potvrdila je i upozorila tadašnju Vladu Srbije na postojanje elemenata političkog uticaja na pravosuđe u Ustavu! "...Razgovarajmo o stručnosti kada sudije i tužioci budu slobodni ljudi"..., istakao je predsednik Advokatske komore Beograda Vladimir Gajić.

Našu saglasnost većinskom mišljenju učesnika, nalazimo i u našoj oblasti, tj. u nesavršenosti ekoloških propisa, po kojima se sudije i tužioci moraju rukovoditi! U mnogim ekološkim zakonima postoje preklapanja, neusaglašenosti sa krovnim propisima, sa različitim tumačenjem istih stvari! Nismo čuli da postoji posebno uputstvo za sudije po kojim prioritetima da se rukovode u ovakvim slučajevima!

Zbog pritiska i dodvoravanja Evropskoj komisiji, često su zakoni donošeni po ubrzanoj proceduri, bez kvalitetne javne rasprave, a po principu kopi-pejst evropskih propisa! Pri tome, nikome nije padala na pamet potreba da se zakoni donose u paketu sa podzakonskim aktima, pravilnicima, uputstvima...Kako će se zakoni sprovoditi na terenu, i imamo li iste tehničke, kadrovske, finansijske...kapacitete kao zemlje od kojih smo ih prisvojili!? Imamo li tradiciju i razvijenu građansku svest poput Danske, Nemačke, Slovenije, Češke...?

Još uvek kumuliramo greške i vrtimo se oko svoga repa! Međutim, utisak nam je da nas neko jači snažno gura napred u promene, polako drobeći čauru političke inertnosti. Ovo nas navodi i dalje da odvajamo energiju za doprinos dostizanja vladavine prava u Srbiji!

Ova aktivnost deo je kampanje podizanja vidljivosti civilnog sektora u Srbiji, koja je omogućena realizacijom Projekta "Osnaživanje odgovornosti i obaveza za bolju životnu sredinu", koji se realizuje uz podršku programa CSOnnect, koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC). Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA).

A 3. Advokat otima, tužilac blagosilja

Bivši viši javni tužilac u Pančevu a sada zamenik višeg tužioca u istom gradu, Gogdana Čolić, već godinama štiti skandaloznog i duboko kriminalizovanog advokata iz ovog grada, Predraga Basarića. Ogroman novac je prošao kroz njihove ruke, a uknjižbama nekretnina na sebe i svoje prijatelje i rodbinu, nema ni broja. Njih dvoje personifikuje stanje u srpskom pravosuđu, a njihova dosadašnja karijera ilustruje sve neizlečive bolesti od kojih srpsko pravosuđe odmumire: korupciju, kriminal, nepotizam, bahatost...

Po zlu poznati advokat Predrag Basarić, već godinama hara varajući i pljačkajući naivne, nemoćne i stare osobe, ali i svakoga ko mu se nađe na putu. Ključna ličnost koja mu je sve to omogućila je Gordana Čolić, bivši javni tužilac (sada na mestu zamenika javnog tužioca). I ona i Basarić haraju skoro dve decenije u ovom gradu, a broj ojađenih ljudi koji su opljačkani, kojima je oteta imovina ili kojima je podmetnuta krivica, samo se uvećava. A, oni se bogate. Podsećanja radi, Basarić je uspeo da prevari čak i jednog starca od 85 godina, Mitu Dobrosavljeva, i preotme mu plac u vrednosti od oko šest miliona dinara!

Sa druge strane, Gordana Čolić ne nanosi samo štetu, već ume i da nekome donese veliku dobit. Kako to radi, ilustruje slučaj Mirjane Puzić, direktorke pančevačke „Apoteke", protiv koje je Državna revizorska institucija svojevremeno podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Na osnovu tog zahteva budžetska inspekcija je utvrdila da je direktorka, u saradnji s nekoliko lica, nezakonito trošila sredstva Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. U krivičnoj prijavi navodi se da je naneta šteta od 1,3 milijarde dinara. Kad je predmet stigao u nadležnost Višeg javnog tužilaštva, Gordana Čolić je dala naredbu za pokretanje krivične istrage, ali je njome obuhvatila samo 20 odsto spornih dela, koja su utvrdili revizor i budžetski inspektor. Ostale je "amortizovala", na sebi svojstven način.

Advokat Basarić je specijalista za pravosudne prevare. Na primer: zastarela parnična radnja je izvedena kao posebna tužba, pa je stara spojena s drugom parnicom, pri čemu je postupajući sudija to spajanje uradila i pre nego što joj je spis te druge parnice bio dostupan. Basarić je svo to uredno "podmazao". Sudijama malo, njemu malo više!

Basarić se u dogovoru sa sudijama bavi i montiranim procesima! Recimo, u „slučaju Vasić", za klevetu, gde je doneto nezakonito rešenje o dozvoli mešanja trećeg lica u parnici, iako nije dokazan pravni interes. Basarić je podneo predlog za mešanje i stekao pravo da prisustvuje svim ročištima i da naplaćuje usluge, a na primedbu Vasića da te usluge nisu procesno moguće, Basarić je pokrenuo krivični postupak protiv njega za klevetu i dobio od sudije Radinke Gulić nezakonito rešenje o dozvoli mešanja. Krivični postupak za klevetu bio je samo prvi korak, a zatim je usledila tužba za naknadu štete, nakon čega će, verovatno, imati koristi i sudija Radinka Gulić.

Ne treba zaboraviti da je ovaj neverovatni "đavolov advokat" iz Pančeva, Predrag Basarić, svoje kriminalne egzibicije dugo izvodio zahvaljujući sudijama Opštinskog suda u Pančevu Vesni Vuković, Elviri Dražilov, Mirjani Lazarević i sudiji Okružnog suda Vladislavi Sajkov. Konačno, treba napomenuti da je "u sedlu" i nakon svih kompromitacija i krivičnih dela koje je napravila, ostala i njegova "dobra vila", Gordana Čolić, sa kojom deli opljačkani novac, nekretnine i druge vrednosti.