Do koske

Vučićev čopor, u američkom zabranu: ko će da bude svedok pokajnik, a ko svedok saradnik

SA SRPSKE LISTE, NA CRNU LISTU

Drama vladajućeg režima u Srbiji uoči „sudnjeg dana", sve više liči na mitske scene potonuća „Titanika": prebogati putnici u pakao, još uvek ne znaju ili ne žele da znaju šta ih čeka. Arogantni diktator takođe „pilotira na pamet" Srbijom, bez kormila i bez pravca. Nada se da će preživeti na vlasti zahvaljujući mutnoj vodi u međunarodnim odnosima, zahvaljujući ratu u Ukrajini i zahvaljujući projektovanoj toleranciji EU prema njegovom režimu. A, tome je došao kraj. Evropska komisija odrediće uskoro direktan „monitoring" nad Agencijom za sprečavanje korupcije, Udruženjem banaka Srbije, Narodnom bankom Srbije i kancelarijom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti.Vlada SAD sprema nove „pakete sankcija" pojedincima i grupama, te njihovim kompanijama i blokadu njihove imovine svugde u svetu. Vučiću sleduje sudski proces, a njegovim kriminalcima-saradnicima nada da će im kazna biti manja budu li se dokopali statusa „svedoka pokajnika" ili „svedoka saradnika". Istražni organi Evropske unije tragaju za tokovima opljačkanog novca iz donacija i IPA fondova, a Ministarstvo finansija vlade SAD pravi novu „top listu" srpskih i drugih balkanskih kriminalaca kojima će zagorčati i život i kolaboraciju sa političkim krilom svojih mafijaških „porodica".

Nikola Vlahović

Pred kraj prošle 2022. godine, zadnjeg dana oktobra meseca, policija samoproglašenog Kosova, po nalogu Specijalnog tužilaštva u Prištini, uhapsila je izvesnog Milana Mihajlovića za koga se ispostavilo da je „vojnik" u službi Zvonka Veselinovića, Vučićevog mafijaškog „poslovođe". Ubrzo je niz stranih medija objavilo informaciju da je pomenuti Milan Mihajlović, zbog saradnje sa Veselinovićem, godinu dana pre tog događaja stavljen na „crnu listu" vlade SAD, te da on nije ni prvi ni jedini na toj listi, već da je u pitanju samo jedan iz grupe koja je radila najprljavije poslove za račun Aleksandra Vučića i njegovog režima.

Na istoj crnoj listi su i vođe organizovane kriminalne grupe, koju vlada SAD smatra najopasnijom na ovom delu Balkana, povezanom (preko narko biznisa) sa albanskom mafijom.

I, kao što je već poznato, Vučićevi „Donovi", Zvonko Veselinović i Milan Radojičić, stavljeni su znatno ranije pod sankcije američkog Ministarstva finansija zbog koruptivnih i kriminalnih aktivnosti, a ta odluka se odnosi i onda i danas na sve kompanije i ličnosti koje su direktno ili indirektno povezane s njima.

Na početku 2023. godine, i dalje su na toj crnoj listi su i Veselinovićev brat Žarko, te Marko Rošić, bivši načelnik Kosovske policije (za „sever") Željko Bojić, preduzetnik sa Kosova Radule Stević i još nekoliko imena: Srđan Vulović, Miljan Radisavljević, Milojko Radisavljević, Radovan Radić i Siniša Nedeljković.

Mnogo ranije, pre tačno pet godina (4. marta 2017), američki Stejt Department (US department of State), stavio je Srbiju na takozvanu „crnu listu" vodećih država sveta koje se bave organizovanom kriminalom i u toj kriminalnoj delatnosti koriste sve državne institucije i sve državne resurse, računajući u to i vojsku i policiju i obaveštajnu zajednicu, privredne subjekte, istaknute političare, „zaštićene pojedince i grupe", pa čak i takozvani „lojalni deo" civilnog sektora.

Ukratko rečeno: akcijom vlade SAD, Srbija je stavljena na listu kriminalizovanih država, za čije građane (bili krivi ili „pravi") važe posebne procedure u svakoj komunikaciji sa državnim organima i privrednim subjektima, bilo gde u državama koje pripadaju takozvanom „kolektivnom Zapadu".

Na samom početku marta meseca 2023. godine, Srbija se i dalje nalazi na vrhu te „crne liste", zajedno sa kompletnom kriminalnom „operativom" vladajućeg režima i njenog odlazećeg „vođe".

Uz Srbiju, među tim „najcrnjim" državama sveta, nalaze se još i Albanija i BiH, sa nešto kraćom listom ličnosti i institucija koje su bile umešane u valutne transakcije koje uključuju značajne prihode od trgovine narkoticima, te pranjem desetina milijardi dolara i evra sa narko tržišta.

U najnovijem izveštaju Stejt Departmenta za 2023, koji tek sledi, a u čiju pripremu je imao uvid evropski izvor ovog magazina (iz Londona), Srbija, tačnije Vučićev režim, identifikovani su kao jedan od najvećih centara za pranje novca, te međunarodnu trgovinu drogom, ali ne i kao veliki proizvođač droga.

Ove vrste sankcija, koje direktno u delo sprovodi Ministarstvo finansija SAD, „dizajnirane" su tako da direktno pogađaju određene pojedince, grupe i entitete koji nisu iz SAD, ali pogađaju političke i ekonomske, dakle geostrateške interese američke vlade. Kao glavni razlog za sprovođenje u delo ovakvih sankcija, Ministarstvo finansija SAD pominje sve ključne kriminalne aktivnosti, a uglavnom, trgovinu oružjem, terorizam, kršenje ljudskih prava i pretnje naporima administracije u Vašingtonu da „stabilizuje" prilike na Zapadnom Balkanu.

Režim Aleksandra Vučića drži preko šest miliona ljudi kao taoce ovakvih kriminalnih klanova, za koje on uporno tvrdi da su časni i pošteni ljudi i da samo izvršavaju svoju patriotsku dužnost, a u duhu te sprdnje, mnoge od njih je „ubacio u politiku", pa su to danas čak i članovi Skupštine Srbije, državni sekretari, ministri i „heroji Kosova", poput Radojičića i Veselinovića i svih sa vrha njegovog čopora pod firmom „Srpska lista". U 2023. godini, mnogi će sa te „Srpske liste" preći na američku „crnu listu".

Naime, vlada SAD i Evropska unija, takve grupe i pojedince, te njihova „preduzetništva" i mafijaške kompanije drže u svojim elektronskim bazama pod oznakom „SND" (ovoj skraćenici „kumovalo" je Ministarstvo finansija SAD, ista institucija koja je i nadležna za izricanje sankcija i kontrolu strane imovine stečene od profita narko kartela, dakle, pranja novca, te ilegalnog prometa naoružanja i opreme i srodnih „delatnosti" kojim se Vučićev režim već punu deceniju intenzivno bavi.

Ovakve sankcije vlade SAD (podrazumeva se njihova primena u svim državama EU) prema režimu A. Vučića odanim pojedincima, grupama i njihovim kompanijama, znače da sva njihova imovina „i interesi" u Sjedinjenim Državama, pa čak i ona koja je indirektno u posedu ili kontroli američkih državljana, zamrznuta i pod kontrolom Kancelarije za kontrolu strane imovine nadležnog Ministarstva finansija. Građanima i kompanijama u SAD, zabranjeno je da imaju bilo kakvog posla sa osobama iz Srbije koje se nalaze na takozvanoj crnoj listi, odnosno, osobama pod sankcijama SAD, pod pretnjom krivičnih sankcija.

Mada u široj elaboraciji razloga za primenu ovakvih sankcija doslovno piše da ih vlada SAD koristi između ostalog i kao način „da se još neko razotkrije", te kao svojevrsna opomena domicilnim režimima kriminalizovanih država, u slučaju Srbije i režima Aleksandra Vučića, taj posao nije urađen ni kako treba ni do kraja. O tome svedoči i izveštaj Ministarstva finansija SAD upućenog nadležnim institucijama Evropske unije, koje je kritikovalo pojedine EU države zbog „blagonaklonog" odnosa prema Vučićevim nezakonitim poslovima.

I zbig te dugogodišnje tolerancije EU, njegov odnos prema, na primer, Milanu Radojičiću i Zvonku Veselinoviću, te desetinama drugih lokanih „šerifa i donova", nije se nikada promenio. Taj fatalni zagrljaj mafije i politike u kome se Vučićeva podvojena ličnost već predugo nalazi, jači je od sankcija SAD i EU. Da li je zaista tako, biće uskoro jasno.

Šire gledano, „crna lista" Ministarstva finansija SAD, obuhvatila je osim Srbije još tri države: nepriznato Kosovo (koji vlada u Vašingtonu priznaje), Bosnu i Hercegovinu te Crnu Goru.

Petnaest pojedinaca i otprilike isto toliko entiteta sa Kosova nalazi se na američkoj crnoj listi. Poređenja radi, na istoj listi Srbiju „predstavlja" 13 fizičkih lica, sa 14 entiteta.

I po starom i po „novom programu američkih ekonomskih i svakih drugih sankcija, našao se i Svetozar Marović, bivši političar i poslednji šef države Srbije i Crne Gore. Nakon što je uhapšen zbog korupcije, a potom pušten iz pritvora u Crnoj Gori, Marović, koji poseduje i srpsko državljanstvo, pobegao je u Beograd gde već duže vremena živi. Interesantno, ali očito revnosna vlada SAD i njeno Ministarstvo finansija, stavilo je Svetozara Marovića na dve „crne liste", kao državljanina Crne Gore i kao državljanina Srbije.

U svakom od razgovora koje Vučić vodi sa predstavnicima američke diplomatije, jedno od redovnih pitanja je i pitanje izručenje Svetozara Marovića Crnoj Gori, na koje on odgovara na sebi svojstven način: svakako i nikako.

Uz Marovića, pod najstrožim američkim sankcijama nalazi se i bivši premijer Severne Makedonije Nikola Gruevski. Osim mnogih koruptivnih afera povezanih sa njim tokom njegovog mandata, Ministarstvo finansija SAD ga je optužilo da lično predstavlja „pretnju američkim interesima na Balkanu i regionalnoj stabilnosti".

Osim člana predsedništva BiH Milorada Dodika, koji u javnosti tumači ove sankcije kao političke, ali koga vlada SAD drži na „crnoj listi" isključivo zbog "koruptivnih poslova i aktivnosti", u akciji promocije borbe protiv korupcije na Zapadnom Balkanu, nadležno američko ministarstvo uvelo je sankcije bosanskohercegovačkim tužiteljki Diani Kajmaković i Gordani Tadić, kao i delegatu Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH Asimu Sarajliću.

Najveći trgovac oružjem iz Srbije i Zapadnog Balkana Slobodan Tešić na američkoj „crnoj listi" je još od 2017. godine. Uprava za trezor SAD uspela je da ga poveže sa dosta „subjekata" koje direktno ili indirektno kontroliše, a koji su takođe sankcionisani, uz devet njegovih bliskih saradnika.

Koliko je očajnički spreman da se i dalje bori za vlast i pljačku, režim Aleksandra Vučića se prema ovakvim sankcijama odnosi sa ignorancijom. Odgovor iz Vašingtona je vrlo jasan: ovaj samoljubivi diktator platiće skupu cenu ovakve drskosti. Ali, ne samo američkim vlastima i administraciji Evropske unije. Glavni „penali" ga čekaju kad direktiva iz Kremlja dođe kao odgovor na sankcije Srbije prema Rusiji. Istina, i druge prozvane države i režimi na Balkanu mnoge od onih koji se nalaze na crnoj listi SAD, drže kao deo vlasti (ministarstva, državna preduzeća, ilegalni poslovi). Nadležne institucije se u većini slučajeva ne obaziru na upozorenja, niti bilo šta preduzimaju protiv onih koje je vlada SAD označila kao „smetnju i pretnju".

U slučaju Milorada Dodika, kad su SAD pooštrile sankcije prema njemu, on je to opisao kao napad na Republiku Srpsku i zapretio da će proglasiti nezavisnost od Bosne i Hercegovine. U ovoj igri „lopova i žandara", obično gubi onaj slabiji. Pre ili kasnije. Vučić i njegove kriminalne grupe i pojedinci koje deluju uz njegov režim, uzdaju se u krajnje neizvesnu međunarodnu situaciju, produžetak rata u Ukrajini, novi talas globalne ekonomske krize i slično tome.

No, jedno svi zaboravljaju: sve američke vlade u poslednjih 100 godina, nezavisno od ratova i promena političkih prilika, gonile su u kontinuitetu kriminalce po čitavom svetu, dokle god su bili živi, samo ako su se ogrešili o SAD i njene interese.

tome je pre nekoliko godina, finim diplomatskim rečnikom govorio i Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Ruske federacije, posebno ističući „doslednost Rusije u borbi protiv međunarodnog kriminala".

Na primeru Bosne i Hercegovine, kao vojno-političkog prostora pod administrativnom upravom evroatlanske alijanse, Ujedinjenih nacija, vlade SAD i njima pripadajućih oružanih snaga i obaveštajne mreže, vidi se šta čeka Vučića kad nakon 31. marta izađe „na čistinu".

Naime, istragom vlade SAD, Ministarstvo trezora BiH je nedavno uvelo sankcije i premijeru drugog bosanskohercegovačkog entiteta Fadilu Novaliću zbog zloupotrebe ličnih podataka penzionera i navodnog "podrivanja demokratskih institucija i procesa" za političku korist. Na crnu listu su stavljeni i biznismen Slobodan Stanković i njegova kompanija Integral Inženjering A.D. Laktaši. Obe ove BiH „crne liste" su ustvari američke „crne liste" koje su na realizaciju date, u ovom slučaju, jednoj lokalnoj vladi.

Inače, prva osoba-političar sa takozvanog Zapadnog Balkana koja se našla na crnoj listi u ovom novom američkom "programu" sankcija je bivši albanski premijer i predsjednik Sali Beriša (desilo se to još u maju 2021. godine). Njemu i njegovoj supruzi i deci zabranjen je ulazak u SAD zbog umešanosti u koruptivna dela, kao što je „pronevera i prisvajanje javnih sredstava i mešanje u javne procese, uključujući korišćenje svoje moći za sopstvenu korist i za bogaćenje svojih političkih saveznika i članova njegove porodice" tokom njegovog premijerskog mandata. Osim Beriše, u Albaniji su se pod sankcijama našle još dve osobe, uključujući bivšeg poslanika iz Aćifa Rakipija i nekoliko pravnih lica.

Ali, daleko od ovih američkih sankcija, Evropska unija već godinama sprovodi istrage protiv kriminalnih grupa i pojedinaca, narko kartela, velikih švercera naoružanja i opreme te svih oblika finansijskog kriminala. Mada to najšira javnost u Srbiji ne zna, jer se od nje krije, Evropska komisija, preko svojih mehanizama na terenu, počeće proces detaljne provere imovinskih prijava javnih funkcionera u Srbiji biće unapređen novim mehanizmom za razmenu informacija između Agencije za sprečavanje korupcije i Narodne banke Srbije.

Zvanično: predloženi mehanizam je rezultat detaljne procene dosadašnjih (loših) iskustava u razmeni informacija i zasnovan je „na najboljim praksama identifikovanih u sedam evropskih zemalja: Albaniji, Jermeniji, Rumuniji, Moldaviji, Latviji, Francuskoj i Severnoj Makedoniji". U

Uporednom analizom celokupnog pregleda realizacije razmene informacija između Agencija za sprečavanje korupcije i banaka (koja je nedavno uvrštena u prošireni mandat Agencija), pronađeno je više načina na koji se mogu pratiti tokovi novca u Srbiji razmenom finansijskih podataka i „mapirala" većinu aktivnosti koje će primeniti na ličnosti (pojedince), grupe i kompanije. Jednostavnije rečeno: Evropska komisija odrediće direktan „monitoring" nad Agencijom za sprečavanje korupcije, Udruženjem banaka Srbije, Narodnom bankom Srbije i kancelarijom Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti.

Da je Vučiću Zapad „skratio mandat", videlo se pre tri meseca (u Beogradu je 14. decembra 2022. godine kad je održan 5. sastanak Upravnog odbora projekta „Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji"). Na sastanku su članovi tog Upravnog odbora razgovarali „o napretku projekta i potvrdili predloženo ažuriranje plan rada projekta za naredni period".

Mnogo ranije, Evropska unija je dugo pripremala akciju dubinskog čišćenja Srbije i okolnih zemalja u regionu, kroz rad Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju sa kojim je Evropska komisija potpisala sporazum o finansiranju projekta „Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u Srbiji" još u decembru mesecu 2019. godine. Opšti cilj projekta podrazumeva da se administracija u Briselu konačno suoči sa neizbežnm obračunom protiv režima Aleksandra Vučića, a pre svega njegovom, po svemu sudeći, najvećom perionicom novca na evropskom kontinentu.

Zanimljivo je da u tom dokumentu piše kako vlasti u Srbiji treba sprečiti u „finansiranju terorizma i pranju novca", te da zbog toga treba staviti u funkciju primarno i sekundarno zakonodavstvo".

Ne radi ovo Evropska unija bez osnova. Podsećanja radi treba reći da je Srbija do sada od Evropske unije dobila oko četiri milijarde evra samo u donacijama (dakle, bespovratno). Ovaj ogromni novac doniran je zvanično „za jačanje vladavine prava, reformu javne uprave, zaštitu životne sredine" i slično. Istražni organi EU barataju sa podatkom da je oko dve trećine tog novca završilo u privatnim džepovima i na računima stranačkih preduzeća i kompanija. Stvorena je tim novcem jedna nova „elita", brutalno bogatih i arogantnih ljudi, koji danas fanatično aplaudiraju Aleksandru Vučiću i predstavljaju oslonac njegove vlasti.

Oko pola miliona „sigurnih glasova" za poslednjih osam godina, Vučić je takođe plaćao direktno iz EU fondova. I to obaveštajne službe najvažnijih država ove posrnule ali još vrlo žive i vrlo bitne zajednice, znaju.

Putem instrumenata za pretpristupnu pomoć (IPA fond), Srbija dobija oko 250 miliona evra godišnje. Prema podacima Delegacije Evropske unije, u periodu 2007-2020. godine, EU je uložila oko tri i po milijarde evra u bespovratnoj pomoći i još 6,5 milijardi evra u povoljnim kreditima u oko 300 projekata. U periodu od 2014. godine (kada je otvorila pristupne pregovore) do 2020. godine (kada je počela „Korona kriza"), Srbija je svake godine na ime strukturnih fondova, kao i novčanih i robnih donacija dobijala 1,1 milijardi evra neto, odnosno 7,7 milijardi evra ukupno.

I taj novac je uglavnom otišao u džepove prethodnih i sadašnjih vlasti i njihovih miljenika. Europol je samo jedna od pet najvažnijih poluga u istragama o biblijskim pljačkama Vučićevog režima u Srbiji, možda i „najslabija karika", jer ima puni mandat na teritoriji članica EU, a ograničen u zemljama kandidatima. Međutim, postoje drugi mehanizmi, kakav je Evropski tužilac nadležan za zemlje Zapadnog Balkana, pa će javnost, kako domaća tako i svetska, ubrzo, nakon 31. marta imati šta da čuje i o radu njegove institucije, a u vezi sa kriminalnim režimom Aleksandra Vučića.

Sasvim sigurno, ni zvanični priznanje Kosova kao „susedne države" ni sankcije koje je spreman da uvede Ruskoj federaciji, neće ga spasiti od krivične odgovornosti pred tim tužilaštvom.

Sa druge (istočne) strane ga ne čeka ništa dobro. Uvede li sankcije Rusiji, Rusija će da uzvrati direktno njemu i njegovom režimu. Selektivno, naravno, zbog toga što vlada u Kremlju zna kakvo je raspoloženje građana Srbije kad je ruski narod u pitanju.

Glosa

Do kraja proleća 2023. godine režim Aleksandra Vučića biće suočen sa rezultatima dugoročnih istraga nadležnih evropskih i američkih institucija o trgovini drogom i ilegalnoj trgovini oružjem koju je sporovodio „prateći ešalon" njegovog autokratskog režima. Biće upoznat (mada svakako već zna), da je taj njegov „prateći ešalon na terenu", radio sa drugim kriminalnim mrežama razmenu naoružanja i opreme za drogu, prodavao oružje snadbevačima islamskiih terorista i godinama organizovao čitave krijumčarske karavane prepune pomenutih „dobara". A, kako će Ruska federacija i njeno vođstvo reagovati na već pripremljeno uvođenje sankcija od strane njegove vlade...