KiM

Najkorumpiranija evropska misija i njena pravna država

Čekajući novi pogrom

Decenijska kriminalizacija severa Kosova i Metohije, tačnije Srba koji žive na tom prostoru, dobija svoj epilog. Ne samo od albanskih separatista već mnogo češće od internacionalnih struktura, posebno EULEKS-a, iako se baš ta misija pokazala kao vrhunac evropske korupcije, navodni "kriminal" na severu pokrajine često je istican kao osnovni problem i prepreka "uspostavljanju prava" ali onog koje diktiraju kosovski Albanci sa centrom u Prištini.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Ova cinična, licemerna i apsolutno lažirana optužba trebalo je da prikrije agresivnu potrebu Zapada i albanskih separatista da uspostave sopstvenu kontrolu nad prostorom na kome je država Srbija nepobedivo opstajala, bezmalo, u svoj državnoj punoći.

Tako je u stvarnosti taj termin podrazumevao ovdašnje Srbe koji su bili odlučni da istraju i pruže otpor baš takvom "pravu" koje je potpuno nekažnjeno izvršilo zločine nad Srbima svuda gde je imalo dovoljno uticaja, te njih više tamo nema.

Paradoksalno, zloupotreba tog termina u okviru anti-srpske propagande će postati vidljiva, ali i izaći iz upotrebe, tek istinskom i realnom kriminalizacijom. Do nje je došlo predajom svih nadležnosti u ruke kriminalaca što je učinio Aleksandar Vučić po uspostavljanju svoje vlasti.

Što je Vučić više kriminalizovao sever Kosova i Metohije, to je međunarodni faktor, Zapad pre svega, kao i kosovski spearatisti, sve manje govorili o tome a sve više uvažavali nastalo stanje. Razlog za to je bio kontrola Srba sa severa KiM, tačnije slamanje njihovog otpora nametnju separatističke kvazi-državnosti.

Taj bi se "problem" iznova aktuelizovao i koristio kao opravdanje baš svaki put kada je postojala namera da se sever KiM zauzme oružano od strane specijalnih policijskih jedinica pod kontrolom separatista ili KFOR-a.

Nakon skoro 80 godina ponovo je uspostavljena oružana kontrola nad ovim prostorom kojim su nekada tumarali naoružani Vulnetari, milicija Velike Albanije a u sastavu jedinica italijanskih fašista i nemačkih nacista. Ovo je, nakon nekoliko privremenih pokušaja, učinio Aleksandar Vučić uklanjanjem barikada krajem prošle godine a prethodno nagovorom Srba, pripadnika tzv. "Kosovske policije" da napuste tu službu.

Odsustvo policajaca Srba iznudilo je "potrebu" da albanski policajci preuzmu njihovu ulogu a da to učine "mimo dogovora", kako se javnosti predstavlja, pozivanje na "kriminal" je idealno opravdanje. Sada ga treba i potvrditi a tzv. Kosovska policija" ne gubi vreme.

Gotovo svakodnevno u svojim izveštajima objavljuju informacije o aktivnostima koje sprovode uz administrativnu liniju Kosova i Metohije ka ostatku Srbije. Ono čemu nisu ni sanjali da mogu da priđu a još manje da se tu mirno zadrže naoružani, danas nazivaju "granicom". Pravo na to, ako ga uopšte imaju, darivao im je Aleksandar Vučić kome će se Albanci možda jednom odužiti nekim spomenik u javnom prostoru ali i priznajući mu titulu "najvećeg sina našeg naroda i narodnosti", ko zna... a zaslužio je.

Opravdanost kriminalizacije u javnosti i time izazivanja mržnje ne samo prema Srbima na severu KiM i uopšte, koji se na kraju uvek manifestuju napadima na nezaštićene, pronalaze u "sprovođenju sudskih naloga" i sprečavanju šverca.

Samo u prve dve trećina februara uhapšeno je 13 osoba, desetoro Albanca i troje Srba. Sprečen je "šverc" manjeg broja stoke, zatim robe spakovane u gepek jednog putničkog automobila. Pored tri "laboratorije" za uzgoj marihuane, u pokušajima šverca našlo se nešto farmerice, sitnog sira, pavlake, šampinjona... za sada je ovo najveći plen na tom toliko ozloglašenom i "kriminalnom" severu Kosova i Metohije.

Razume se, one prave kriminalce koji zapravo na svim stranama sprovode najteže oblike kriminala bogateći se ističući benefite, niko ne goni i ne hapsi. Zašto bi? Oni ih i plaćaju.

Međutim, ni ostatak Kosova i Metohije ne miruje. Iako Aljbin Kurti, premijer kosovskih Albanaca u okviru separatističkog sistema, može da se pohvali različitim uspesima na račun Vučićevih ustupaka, on ipak bira da i sam nešto uradi. Retko će koji političar odoleti da se fotografiše sa pripanicima naroda na teritoriji pod svojom kontrolom, naročito ako oni pripadaju, po bilo kom osnovu, neprijateljskom narodu. Ni Kurti nije propustio da izvede ovaj jeftin politički trik.

I to je predstavio tako ne kao svoj potez već rekavši, kako je na društvenim mrežama objavio, da su njega i Nenada Rašića ugostile srpske porodice.

Početkom februara Kurti je obišao Srbe u Istoku, tačnije selima oko Istoka jer su Srbi prognani od Albanaca iz svih urbanih sredina. Ne obazirući se na ukupan položaj Srba koji je najnepovoljniji na tlu čitave Evrope, Kurti je "državnički" uživao u ovim, za njega, verovatno egzotičnim turama ako je sudeći po fotografijama.

„Svaki građanin Kosova-bez obzira na poreklo-želi i zaslužuje vladu koja obezbeđuje pravdu i prosperitet za sve. Porodice Miletić i Komatović ugostile su ministra Rašića i mene u Istoku kako bismo razgovarali o aktivnim koracima koje naša vlada preduzima u podršci poljoprivrednicima, preduzećima i onima koji traže posao", predstavio je Kurti suštinu svog obilaska javnosti putem Tvitera.

Naravno, poseta ne bi bila moguća da na nju nisu pristali i ti isti Srbi koji žive pod svakodnevnim albanskim pritiscima i latentnim terorom u svagda napetoj atmosferi. Magazin Tabloid je pokušao da istraži o kakvim se to ljudima radi.

"Mislim da su stvari izmakle kontroli" kaže anonimni sagovornik iz ovog kraja za naš list.

"Posetu je dogovorio Lazar Radulović, predsednik udruženja Crnogoraca "Lovćen" koji je prijatelj sa jednim od tih ljudi. A kakav je prijatelj vidi se po tome što je ih je prosto prevario! Podmuklo, bezobrazno i jadno. Doveo im je Kurtija i Rašića a da oni nisu ni znali da ovi dolaze u Istok. Zaista kukavički" priča naš sagovornik i sam prilićno ojađen.

Inače, Radulović je januara meseca imenovan za drugog savetnika ministra za zajednice i povratak Nenada Rašića u vladi kosovskih Albanaca. Iako suštinski imenovanje savetnika, posebno drugorangiranog, ne znači baš ništa u političkom životu, Radulović je javnost obavestio o tome šaljući sam saopštenje medijima. Prethodno je Rašić za "ministra" imenovan 1. decembra od strane Aljbina Kurtija a sa njim je imenovana i Rada Trajković za njegovu savetnicu.

Osim Rade Trajković, ovde je reč o ljudima koji su išta u životu mogli da postignu isključivo pristankom da učestvuju u onome što ni jedan častan čovek ne bi mogao. Do toga je došlo nakon povlačenja "Srpske liste" koja je za sobom ostavila upražnjena mesta u separatističkim kvazi-institucijama koje su oni sami kasnije popunili po svom prohtevu mimo i sopstvenih propisa. Dakle, reč je o još jednom benefitu koji su kosovski separatisti stekli Vučićevom odlukom o povlačenju.

Kako to izgleda vidi se upravo na ovom primeru. Kako sagovornik Magazina Tabloid navodi, "Petko Miletić, koji ih je primio, ima dvoje odrasle dece. Živi sam među Albancima, žena ga je napustila pre dve godine. Privilegije je sticao od svih i svakoga. Njamu takve stvari ne pričinjavaju problem, paravan je za sve vlasti a istovremeno nezasit u grabljenju za svaki vid pomoći od crkvenih do humanitarnih organizacija iz Kanade. I njegovoj majci je napravljena nova kuća sa ciljem da se preostalim Srbima olakša život".

Miletić je nedavno primljen u radni odnos u vrtić u Osojanu, u okviru sistema Republike Srbije, ali posle ovoga sa Kurtijem, dobio je otkaz po hitnom postupku.

Ni Slaviša Komatović ne uživa veću čast među ovdašnjim Srbima.

"On je iz Žača. Pre rata je uio čoveka, to je odležao. Ima troje dece, žena ga je napustila jer izgleda da psihički nije sasvim stabilan. Vratili su ga iz raseljeništva na mišice, ni osnovna dokumenta nije imao. Kao i mIletič nema šta od pomoći nije uspeo da otrgne od svih. Posao nije mogao da dobije jer ima lošu reputaciju zbog ranije ubistva" detaljno objašnjava Srbin iz ovog kraja koji nije jedini vidno nezadovoljan ovim događajem i zloupotrebom položaja Srbe od ljudi koj ise vode ličnim interesima.

Ono što javnost nije saznala jeste da ova dvojica nisu bili jedini domaćini Kurtiju i Rašiću.

"Bio je tu još i Nebojša Drljević iz Žača, ima četvoro dece i suprugu. Njagov sin je skoro dobio ali je sada po nalogu iz Beograda otpušten. Šta je dobio od pomoći trebalo bi da nabrajam do sutra. Zatim Dačibor Sedlarević iz obližnjeg Dragoljevca, otac troje dece i samo na konto njih prikupio je mašine u vrednosti od oko 200 hiljada evra. Supruga mu je iz Albanije. Na put da ga sretneš, odmah da ga zabiđeš, takav je čovek. Radio je kao domar, sada je i on otpušten. Sa njima je bio i Tomislav Dabetić i zŠaljinovice. Sin mu je radio u vrtiću, i on otpušten. Svima su izgrađene nove kuće sa namerom da im se omogući opstanak" sa tugom govori svedok ovog vremena iz Metohije.

Ovo je bila zahvalnost "rastrvljenih" kako su nazvani u kazivanju za naš list. Svima njima zajedničko je to da su na kraju dobili otkaz sa posla u institucijama na budžetu Republike Srbije. Donekle, ovo je možda najviše zbunjujuće. Zašto bi dobijali otkaz oni koji su izašli u susret i pomogli u političkoj promociji Aljbinu Kurtiju, kome je Vučićev režima dao mnogo, mnogo više?

Po prvi put nakon 15. godina kosovski separatisti slavili su svoju "nezavisnost" javno, u sred Beograda u kome Vučić stoluje. Niko nije sankcionisan, niti dobio makar usmeni ukor zbog toga. Dakle, odobreno od Vučića.

Isto je kao i sa registarskim tablicama. Nekolicini vlasnika koji su preregistrovali automobile na tablice "RKS" po sistemu secesionista, zapaljeni su automobili gotovo iste noći jer je Vođa tada pozivao na odbijanje... Na kraju je potpisao saglasnost o ukidanju srpskih registarskih tablica na Kosovu i Metohiji i nikom ništa.

Ovo je teško objasniti logičkim postpucima jer Vođina logika bitno odudara procesa koje obavlja zdrav razum. Izgleda kao da on doživljava da je sve njegovo, i država, i narod, i svaki čovek i njegov život, porodica, imovina... ponaosob. Svakako da mu ne pripada ali svejedno, on se tako ponaša i tako dela. Zato bi trebalo ustati i sprečiti ga jer će izdaja Kosova i Metohije biti kraj jedne istorijske epohe ali i, sasvim izvesno, kraj jedne države, Srbije, kraj njenog naroda i istorije. Prostora za sumnju u to ima vrlo malo, ukoliko ne bude sprečen što pre, odmah. Ali, ko bi ga mogao sprečiti kad je on i državu prosvojio za sebe. Kriminalizovao je sve što mu je došlo pod ruku.