Beli kriminal
Organizovani
kriminal u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje
Prevrni im džepove pre nego što izdahnu
Nemoguće je da
direktorka RZZO-a Svetlana Vukajlović
ne zna u čije džepove odlazi milijarda dinara od velikih nabavki, malih utaja, privilegovanih
kupovina, dvostrukih spiskova, privatnih poslova i intimnih veza, a sve iz
džepova bolesnih poreskih obveznika. Jer da ne zna, ne bi je Dinkić i Tomica
Milosavljević na tom mestu ni držali
Insajderi
Tabloida L-31 i L-37
Republički zavod za zdravstveno osiguranje finansira se od doprinosa
građana, da bi obezbedio zdravstvenu zaštitu svim građanima. To podrazumeva
lečenje, dijagnostiku i sve lekove koji treba da se obezbede na teret države za
lečenje tih istih građana. RZZO je najveća "banka" u zemlji Srbiji,
čak i veća od Narodne banke, i, što je veoma važno, to je banka koja raspolaže
"živim parama", što ne daje nikome za pravo da se bogati na račun
građana.
Direktorku RZZO-a Svetlanu Vukajlović su u RZZO doveli Labus,
Dinkić i Tomica Milosavljević (svi iz G17) da bi im bila
produžena ruka u "reformi", što ona i jeste.
Da li se neko pita koliko je para (i u čije džepove), od kada je ona
direktor, bespotrebno otišlo samo preko centralizovanih javnih nabavki (za
lekove, vakcine, ugradbeni materijal, dijalizni materijal, ortopedska pomagala,
kompjutere, građevinske firme koje vrše rekonstrukciju svih filijala u Srbiji).
Pogledajte samo listu lekova, u odnosu na onu od pre dve godine. Ta lista se -
udvostručila. Ne bi to bio problem da su svi ti lekovi na listi potreba, da bi
građani imali sve što im treba u apoteci i bolnici. Problem je u tome što ima
mnogo istih lekova sa različitim cenama (domaći i strani). Primer: domaći
"lek za pritisak" košta manje od 200 dinara, a isti takav strani
lek košta oko 800 dinara. Nezvanično se u predstavništvima stranih firmi
za lekove, a i naših, zna tarifa RZZO-a za stavljanje nekog leka na listu (o
tome odlučuje komisija na čijem čelu je direktorka RZZO-a, čine je eminentni
profesori Medicinskog fakulteta, a tu je i jedan akademik). Tarifa je
50.000 evra da bi lek bio na listi.
U čije džepove to ide?
U RZZO je 2006. godine, iz Uprave grada Beograda, za direktora finansija
došao stručnjak, gospodin Mirko Tišma. Mislio je da se u ovakvoj firmi
zaista radi sve po zakonu, a kada je shvatio da se najmanje primenjuje zakon,
pokušao je lavovski da se bori protiv toga. Međutim, borba nije uspela, jer
nije naišao na podršku direktorke RZZO-a i njenog velikog
"stručnjaka" za finansije Petronija Dragovića (radi u RZZO-u
kao penzioner, a sada ima već 70 godina).
Kada je shvatio da ne može da se izbori sa malverzacijama, Mirko Tišma
je posle godinu dana dao otkaz. Sada je direktor jedne od naših najboljih
banaka.
Pita li se iko kako se nabavlja i kompjuterska oprema za potrebe RZZO-a
i po kojim cenama? Ko je dobio ovlašćenje da na teritoriji Srbije održava i
servisira tu opremu? To su privatne firme Bitimpex i Bit
projekt čiji su vlasnici sinovi tog istog Petronija Dragovića, a
po cenama trostruko višim od uobičajenih za održavanje i servisiranje tih
uređaja.
Treba postaviti pitanje i povodom aktuelne afere na teritoriji
Vojvodine.
Godine 2007. su po pravilniku koji je doneo RZZO formirane dve komisije
na teritoriji Srbije za korišćenje "slobodnih sredstava" filijala:
jedna za Vojvodinu i jedna za Srbiju. Direktor RZZO-a Svetlana Vukajlović je
imenovala Radeta Nikolića za predsednika komisije za Vojvodinu. Kako je
moguće da dve godine direktorka Svetlana Vukajlović nije znala koja se oprema i
po kojoj ceni kupuje po odluci komisije u Vojvodini, kada se u RZZO-u dnevno
vidi koliko svaka filijala ima novca i koliko i na šta troši taj novac. Osim
toga, sistem je centralizovan i sve je pod jednim pravnim licem, a to je RZZO
(čak i Pokrajinski zavod za zdravstveno osiguranje). Nemoguće je da direktor
Pokrajinskog zavoda nije podnosio izveštaje direktorki RZZO-a, pošto za sve
drugo, pa i za to, moraju svi da traže saglasnost RZZO-a za trošenje para. Da
li je komisija čiji je predsednik bio Rade Nikolić potpisivala zapisnike posle
svake sednice, ili su članovi komisiji bili samo paravan, a potpis je samo
stavljao pokrajinski direktor Rade Nikolić?! Komisija nije potpisivala
zapisnike, već samo predsednik odluke.
Kako je moguće da direktorka RZZO-a nije znala da su velike nabavke
zdravstvene ustanove "razbijale" na male nabavke mimo Zakona o javnim
nabavkama. Nemoguće je da Svetlana Vukajlović nije znala da je monopol u
Vojvodini za nabavku sve opreme držala firma Medikom Šabac, čiji
je direktor predstavništva u Novom Sadu gospođa Slavica Kopilović, supruga Borisa
Kopilovića, pomoćnika pokrajinskog sekretara za zdravstvo.
Postavlja se pitanje da li su Svetlana Vukajlović i Boris Kopilović u
tesnoj poslovnoj vezi, a da je Rade Nikolić bio samo izvršilac, tako što je
potpisivao njihove odluke. Organizator cele mreže je Gordana Cvetičanin,
direktor Filijale RZZO-a za Južnobački okrug, a ona je već tri godine
ljubavnica Radeta Nikolića.
Gospođa
Gordana Cvetičanin je raširila mrežu po zdravstvenim ustanovama za
kupovinu opreme firme Medikom iz Šapca. Za dve godine, od razlike u
cenama za nabavljenu opremu (u slobodnoj prodaji ti aparati koštaju dvostruko
manje), Svetlana Vukajlović, Boris Kopilović i Gordana Cvetičanin su tako u
nečije džepove stavili - milijardu dinara. Nije slučajno, kako
saznajemo od novinara sa teritorije Vojvodine, da gospodin Bojan Pajtić
(DS) nije hteo da primi na razgovor direktorku RZZO-a Svetlanu Vukajlović 7.
decembra, pa je, i pored njenog insistiranja, iako je na silu htela da dođe u
Novi Sad, morala da se vrati sa pola puta.
Ovo sada samo obaveštavamo, da narod ne bude u zabludi, a i dalje ćemo
vas o svemu informisati od naših izvora u Novom Sadu.
Pismo sa Psihijatrije u Vršcu
A u Vršcu voskrse Voskresenska
Obraćamo vam se ponovo da bismo
ukazali na kriminalne radnje koje se sprovode u našoj Bolnici za psihijatrijske
bolesti u Vršcu, na čijem je čelu
dr Tatjana Voskresenska.
Poseban "specijalitet" bolnice od kada
je ona na čelu jesu fiktivne otpusne liste, koje dobijaju pacijenti koji nisu
ni dana proveli u bolnici, a u kojima piše
da su mesecima ležali i lečili
se na najtežim psihijatrijskim odeljenjima. "Pacijenti" se
"otpuštaju" sa najtežim psihijatrijskim
dijagnozama i lekovima, a radi se, naravno, o psihički
potpuno zdravim ljudima. U svim takvim listama je napisano da ti ljudi više
nisu sposobni za posao i da ih treba uputiti na invalidsku komisiju. Najviše
takvih lista se uz aminovanje direktorke, koja i sama ima svoje klijente među takvim "pacijentima", proizvodi na odeljenjima broj pet i broj
devet, čiji su načelnici direktorkina predsednica stručnog
saveta za ispijanje votke i kum njenog ljubavnika. Cene takvih lista su visoke
i u evrima.
Ceo grad to zna, a mnogi se i hvale kako su do njih
došli. Hiljade bolničkih dana je iz Fonda zdravstva plaćeno teško zarađenim novcem građana; ljudi nisu ni ušli na odeljenja, a
doktori su uzeli velike pare.
Slično je i u dnevnoj bolnici,
koja je postala istureno odeljenje biroa za zapošljavanje, pa kada ljudima na
birou isteknu beneficije, oni se upućuju u dnevnu
psihijatrijsku bolnicu da ispune vreme "lečenja" neophodno za izlazak "na
komisiju". Zdravi ljudi moraju svakodnevno da dolaze u dnevnu
psihijatrijsku bolnicu, pa se čak primoravaju i da piju
lekove. Direktorka ima i svoje "specijalce" među doktorima za pisanje uverenja o odlaganju i izbegavanju zatvora, vojske,
za pisanje lažnih i naručenih veštačenja.
Zbog toga ovim putem javno pozivamo zdravstvenu
inspekciju Ministarstva zdravlja da izvrši reviziju otpusnih lista na ovim
odeljenjima, jer je sve jasno: ko je uputio pacijenta, ko je napisao otpusnicu
i ko je dao mišljenje za invalidsku komisiju. Neka razgovaraju sa nama,
osobljem bolnice, valjda mi najbolje znamo ko je ležao
a ko nije ni dana proveo na odeljenju. Neka vide da li su ti ljudi kao najteži "duševni bolesnici" ikada više došli na kontrolu u našu
bolnicu radi lečenja, ili su ponovo bolnički lečeni, što je normalno za duševnog bolesnika (to je najlakše proveriti iz
specijalističkih kartona). Znamo da inspekcija, Ministarstvo i Pokrajina (tandem
Kopilović - Đurić) štite vršačke doktore, ali ovoga puta idemo do kraja. Ukoliko ništa ne preduzmu, podnećemo zvaničan zahtev za sprovođenje istrage.
Radnici Psihijatrijske bolnice u
Vršcu
Pismo sa Prve hirurške klinike u Beogradu
Zreo za intenzivnu šegu
Mesecima čitamo Tabloid i hvale na račun Bajeca, a
treba da znate kakav je
to lopov i prevarant.
Falsifikovao je ocenu u studentskom indeksu da bi postao asistent, a u tome ga je
uhvatio prof. M. Petrović
sa naše klinike i zato mu je Bajec
namestio mito i zatvor. Čovek nije uzeo ni tih
300 evra, nego su mu gurnuli u džep
ispred naručenih inspektora MUP-a.
Drugi profesor,
koji je rekao da mu je cilj
da raskrinka kriminal
Bajecove ekipe, jeste prof. E. Savik sa neurohirurgije, koga je
po istom receptu kao i prof. M. Petrovića spakovao Bajec.
Kada je posle batina
morao da napusti Klinički centar, dr Đorđe
Bajec je otišao
na mesto mrtvog brata u KBC Dragiša
Mišović, što nije zabeleženo
u istoriji svetskog zdravstva.
Tamo je muljao sa tenderima za rekonstrukcije,
pa kada je Gradski sekretarijat
nagazio i tu bolnicu, brzo je
sa ekipom sitnih kriminalaca spalio sprat
koji je dozidao. Na
usluzi mu je bio kompanjon Lazić iz
Hitne pomoći, a kao kompenzaciju u svim udarnim medijskim terminima objavio je otvaranje PET
centra u KCS-u.
Policija ima kompletnu tendersku dokumentaciju
kao čist kriminal, koji je Bajec sa ekipom pripremao u vezi sa opremanjem spaljenog
sprata u KBC Dragiša Mišović. I kada je odlučio da sve spali, pomogao mu je ceo
vrh Demokratske stranke, od Lazića iz Hitne pomoći do Olivera
Dulića,
ministra za ekologiju. To je
normalno: zajedno pljačkaju
po principu "pustio bih ja tebe, ali nećeš ti
mene", i to je začarani krug.
O kakvom
je kockaru reč mogu da posvedoče krupijei u
najvećim beogradskim kockarnicama. Preferira barbut
i rulet bacajući basnoslovne iznose koje je
pokrao od, kako vi umete da kažete, zdravstvenih
osiguranika. Kada je debelo zagrizao u
kocku igrao je na veresiju i to ga je koštalo onog prebijanja, a ne demokratija
i "principi",
kako je lagao po novinama. Kakav zemunski klan, pa on je
za njih i radio, jer su mu plaćali
debelo.
Bio je šef bele mafije u Urgentnom centru,
zadužene za tihe likvidacije u podzemnom
svetu. Istina je da je tada ogrezao u
kockarskim dugovima, pa
su mu prebili prste pred ulazom u kuću.
Ko zna rečnik ulice, jasno mu je da je u pitanju kockarski dug.
Zato nemojte više o
tom čoveku da pišete pozitivno, jer je isti, ako ne i gori od onih koje ste obeležili
kao zdravstvenu mafiju.
Pozdravlja vas deo kolektiva sa Prve hirurške klinike
Zdravstvena mafija: Lik i delo bračnih
drugova Peško
Zašto je muž prešao sa
pištolja na cveće
Najveća
mahinacija sa silnim stanovima porodice Peško zabeležena je dok je profesor
Peško bio u stambenoj komisiji Kliničkog centra, kada je svojoj ženi dodelio
stan od 115 kvadratnih metara u centru Beograda. Ni u to vreme mu se nije ništa moglo, iako su ga napadali jaki SPS-ovi
kadrovi
Pre 10 godina u Urgentni centar je
"legao" kao hitan slučaj gospodin Peško iz Londona, sa engleskim
pasošem. Pošto je prezime posebno,
odmah su sa Prve hirurške
zvali profesora Peška
da vidi da li mu je rod. Utvrdio je da je neki njegov rođak i operisao mu slepo
crevo. Ovaj ga je iz zahvalnosti zvao u goste i profesor Peško je otišao sa
ženom u London. Kada su tamo stigli, pali su u nesvest od raskoši, jer je taj
rođak i za engleske pojmove bio veoma bogat.
Od zemljaka je održavao vezu sa Milanom
Jankovićem Cepterom i Slavojka Peško
se odmah polakomila na pare. Terala je muža da uđe u sve dilove, da ide sa
rođakom na sastanke masonske lože i da ga ovaj preporuči za početnika sa još
dva iskusna masona, kako to već kod njih funkcioniše. Tako je kasnije
kvaziakademik uspeo da menja partije kao čarape i da uvek budu aktuelne. Ćerku
je poslao na studije u Španiju i tamo otvorio račun u banci, preko koga su
trošili oprane pare. Zet u Banjaluci služi za vezu sa Republikom Srpskom, koju
su osigurali kupovinom novog luksuznog stana u Trebinju, na najelitnijoj lokaciji.
Iza građevinskih poslova na Vračaru, za
koje su bili zainteresovani, jedva ih je oduvao Nenad Komatina kada je bio
gradski sekretar za urbanizam. No, Klinički centar sa njima gubi bitku kada je
u pitanju zgrada Plastične hirurgije, jer je Peško već uspeo da tu zgradu skine
sa protektorata države, iako je legat koji je porodica Kiki ostavila kao
zadužbinu srpskom zdravstvu. O ovom marifetluku bruji celi Klinički centar, ali
niko ne sme ni da zucne, jer Peškova
žena sve drži pod prismotrom i čak otvoreno
preti ljudima. Zna se da planira tri stambena solitera na ovoj elitnoj lokaciji
i da je ovo skidanje sa liste legata zgrade Plastične hirurgije tek početak
mahinacija porodice Peško u vezi sa zgradama Kliničkog centra.
Najveća mahinacija sa silnim stanovima
porodice Peško zabeležena je dok je profesor Peško bio u stambenoj komisiji
Kliničkog centra, kada je svojoj ženi dodelio stan od 115 kvadratnih metara u
centru Beograda. Ni u to vreme mu se nije ništa moglo, iako je bilo jakih
profesora u SPS-u koji su ga napadali (Miroslav Kovačević, Vasilije Kalezić i
dr.).
A sad malo o ženskoj strani familije Peško.
Slavojka Peško je iz Pljevalja došla u Beograd da završi
školu i dobro se uda, a bolje nije mogla nego što jeste - za mladog, naprednog
komunističkog kadra Predraga Peška, revnosnog člana SKJ, Titovog omladinca
sklonog kominternovskim smicalicama još od studentskih dana.
Karijera joj je zahvaljujući mužu išla kao po loju, pa je
odmah dobila da radi u Bolnici za plastičnu hirurgiju, gde načelnica Anestezije
dr Ristić nije htela ni da je primi u sobu za anesteziologe nazivajući je
najpogrdnijim imenima. Često je govorila da nikada veće đubre u suknji nije
videla i da će ta doći glave svima po klinici.
Onda je za direktora došao profesor Stefanović, koji je
po SPS liniji bio u dobrim odnosima sa njenim mužem, ali je ipak nije imenovao
za načelnicu, jer je hteo da mu Anestezija bude kvalitetna, a sa njom bi vrlo
brzo propala. Međutim, to tada i nije toliko zanimalo Slavojku Peško jer je
bila u strasnoj seksualnoj vezi sa dr Bobanom Đorđevićem, zbog koga je htela da
ostavi akademika i decu. Jednog dana je akademik pripit dolazio na plastičnu
hirurgiju sa pištoljem da ubije dr Bobana Đorđevića, pa ga je osoblje sprečilo,
a Slavojka se sa ljubavnikom sakrila u magacin.
Đorđević, koji je bio perspektivan hirurg, nikada nije
dobio radni odnos u KCS-u, jer se Peško tajno dogovorio sa Stefanovićem da ga
ne zaposli, što je Stefanoviću odgovaralo, jer se tada zabavljao sa sestrama
Jeremić, koje je na osnovu tog dogovora pozapošljavao u KCS-u. Inače, pokojni
Stefanović je imao niz paralelnih veza, ali ovo je jedina koju je imao sa
rođenim sestrama. Ta veza mu je i došla glave.
Evo i kako. Slavojka Peško, očajna zbog proterivanja
ljubavnika iz KCS-a, odlazi u Indiju da se oporavi i tamo stiče nekakva znanja
iz vradžbina, otrova i drugih budalaština. Sa Zoranom Jovanovićem, tada već
iskusnim vračarom, pravi pakt o trovanju direktora Stefanovića. Ovaj iznenada
umire od galopirajućeg raka pluća, a na Klinici svi prestaju da piju čaj.
Slavojki se iznenada uspostavlja normalan bračni život, muž sa pištolja prelazi
na cveće i skupe parfeme, a Zoran Jovanović i ona postaju načelnici. Kada je
kanula japanska donacija, svi su je videli kako, iako nije zaposlena na Prvoj hirurškoj klinici, obilazi radove, određuje
boju fasade itd. Znači, vođa zdravstvene mafije je - žena akademika
Peška. Sam akademik je već teško oboleo od jagnjetine i viskija tako da ona
lično obavlja sve poslove, dok je on posmatra opijenog pogleda. Ovo nije rubrika
Verovali ili ne, ovo je istina koju zna ceo Klinički centar!
Ime i adresa poznati redakciji