Razaranje

Kako je u Golupcu svečano proslavljen završetak nezavršenih radova na obnovi golubačkog grada

Koga je zapalila Iskra

Kakve se sve proslave organizuju u normalnim društvima a kakve kod nas, kako je svečano proslavljena sistematska pljačka u organizaciji Austrijske razvojne agencije, firmi Safež, Intellinea i Ornament Invest inženjering, ko su glavni muzikanti na ovoj proslavi i ko je sve godinama igrao na njihovu muziku? Kako je sistematski organizovano ispumpavanje novca preko neizvedenih radova i kome je smetao projektantski i konzervatorski nadzor, ko je preuzeo konzervatorski nadzor i zbog čega se zapravo zatrpavaju ostaci srednjovekovnog dvorca? Na ova i neka druga pitanja o radovima na tvrđavi u Golupcu, odgovore je potražio Stanislav Živkov, istraživač Magazina Tabloid

Stanislav Živkov

U svakom normalnom društvu se po pravilu slave normalne stvari: završetak radova, venčanje, rođenje deteta itd, ali pošto smo mi defintivno nenormalno društvo, slave se i stvari koje nemaju blage veze sa mozgom, recimo razvod braka, smrt a bogami i svečani završetak nezavršenih radova o čemu najbolje govori slučaj svečane proslave završetka nezavršenih radova na tvrđavi Golubac koja je održana 29. juna 2016. jer je donacija Evropske unije za realizaciju projekta Revitalizacije tvrđave Golubac je istekla, a radovi na tvrđavi su urađeni u obimu od oko 15%. !

Da podsetimo, projekat „Revitalizacija tvrđave Golubac", koji je autorsko delo arhitekte Marije Jovin, doneo je Srbiji bespovratnu donaciju Evropske Unije u vrednosti od 6.6 miliona evra. Projektom je predviđeno izmeštanje puta, rekonstrukcija tvrđave, uređenje prostora, vizitorski centar, pristan za turističke brodove, sve do rekultivacije kamenoloma i adaptacije drobilice za kamen u savremenu namenu. Predviđena je i kompletna infrastruktura. Marija Jovin je dobila izradu studije opravdanosti i idejnog projekta na javnom, međunarodnom tenderu za sredstva fondova prekogranične saradnje. Takav projekat u Srbiji još nije urađen za jedan zaštićeni prostor spomenika od izuzetnog značaja.

Projekat revitalizacije je ispao zaista jedinstven u Srbiji. Ne samo zbog kompleksnog pristupa zaštiti kulturne baštine, već zbog neverovatne sprege privatnih interesa usmerenih na donaciju Evropske unije. Dobra ideja uređenja kulturne baštine, podržana od lokalne zajednice, republičkih organa, pa do evropskih fondova, tokom realizacije je destruirana od strane nekoliko ljudi koji su dobro plaćeni da je sprovedu, bez ikakvih obzira prema srednjovekovnom objektu i prema građanima opštine, koji su se ponadali nečemu.

Prilikom svečanog „završtka" radova, ministar u tehničkoj vladi Rasim Ljajić i Klaus Kaper iz Austrijske razvojne agencije su potpisali memorandum za nastavak radova. To je označeno kao pošetak nove faze svečano završenih radova od para Evropske donacije.

IPA fondovi za period 2011-2016 su se ugasili 30. juna 2016. godine, ali je projekat Revitalizacije tvrđave Golubac, koji vodi Austrijska razvojna agencija, zbog nje bio na popravnom do 22. jula 2016, kada su konačno završeni radovi. Šta je završeno do kraja produžetka?

Na tvrđavi su urađena dva krova na dve kule, popravljena kula u vodi i deo zida do nje. Gotovo nikakav učinak za skoro dve godine rada, a pare su izvučene koliko se moglo - na dodavanje količina u papirima, na skelu, montiranu bez dasaka i kosnika, samo da se naplati kao da je ima.

Pored svih manipulacija sa donacijom, nesposobni menadžer Klaus Kaper iz Austrijske razvojne agencije, nesposobni investitor, dikretorka filolog Iskra Maksimović i nesposobna Skupština preduzeća „Tvrđava Golubački grad" DOO, nesposobni stručni nadzor Safege DOO, nesposobni izvođač građevinskih radova Ornament Investinženjering DOO, nesposobni izvođač elektro radova Elkoms DOO nisu uspeli da u roku urade više od tih 15 %, iako su uspeli da naplate mnogo više. Ipak je oko milion evra vraćeno Evropskoj uniji.

Na jedvite jade, sa osam meseci zakašnjenja, svečano su otvoreni put i tunel, u prisustvu premijera i ministara u tehničkoj vladi, koji su imali prilike da vide skele i radove u početnoj fazi na tvrđavi. Što bi rekao glavni menadžer Klaus Kaper: Završena je tek prva faza!

Neodgovorno trošenje para, isto kao i ne-trošenje para predstavlja krivično delo, ali se manipulacije sa donacijom u Golupcu skrivaju i zataškavaju. Razumljivo je da oni koji učestvuju u potpisivanju lažnih računa i količina kriju šta rade, ali zašto ne reaguju njihovi šefovi? Da li su umešane zverke na visokim položajima, ili se samo zabašuruje aktivnost onih koji su plaćeni da realizuju ovaj značajan projekat EU u Srbiji?

Indikativno je što je ministar Ljajić uspeo da natera Austrijsku razvojnu agenciju da vrati deo para koje su uzeli, kao što je Putin naterao svoje tajkune da vrate deo maznutih para. Mora da je Kaperu i njegovoj austrijskoj ekipi teško palo ovo uzimanje kajmaka, za koje su smatrali da je već njihov.

Tada je potpredsednik i ministar Ljajić rekao: „Austrijska razvojna agencija obezbediće nam 800.000 evra, što je dovoljno za radove do 30. aprila sledeće godine, nakon čega ćemo, uz pomoć Evropske komisije, iz IPA fondova dobiti 2,1 milion evra, kako bi se kompletni radovi završili do 15. decembra 2017. godine". Ljajić je rekao da od tih 800.000 evra, na radove ide 560.000, a za stručni nadzor ostatak.

Lepa para za nadzor! Za osam meseci 240.000 evra, ili 30.000 evra mesečno! Hiljadu evra dnevno kaplje, radnim danom, subotom, nedeljom i svim praznicima - radili ne radili!

Ispada da najveću zaradu ima stručni nadzora Safege DOO, koji sa takvom zaradom ima interes da radovi traju večno ili bar doživotno za Željka Tmušića, Vladimira Marjanovića i Predraga Jošića. Postaje jasno zašto je Željko Tmušić, šef stručnog nadzora i diktor Safeža, posle meseca dana od početka radova (5. novembra 2014), na sastanku u opštini Golubac, sa predstavnicima ADA iz Austrije, opštine, investitora, zavoda, izvođača najavio da su svi projekti dobro započeli, osim što je za tvrđavu potrebno pribaviti još toliko para koliko je već dato i da to mora da obezbedi, inače neće ni pola biti urađeno u roku, evenetualno „pet od devet kula", kako je rekao. Kako je najavio, tako su se i ponašali i uspeli su da radove ne završe u roku, jer im se to ni ne isplati, već da ih produže u svetlu budućnost od 1.000 evra dnevno! Čak su prebacili zadatu normu, jer su uradili samo dve kule, a i one nisu kompletne, jer nisu ugrađene instalacije.

Ornament Investinženjering? Zašto on i dalje radi, kad je istekao ugovor? Da li su investitor i projekt menadžer ipak zadovoljni radom ove firme - nesposobnog molerko-farbarsko-gipsarskog preduzeća, koje zapošljava lokalne pijance na crno? Preduzeće ne uradi ugovoren posao, to se proglasi za prvu fazu, a ono dobije još 560.000 evra preko ugovorene sume, pa mu još obećaju 2,1 milion evra da završi radove? Znači da su ipak u nečemu uspešni? U isisavanju evropskih fondova?

A šta je sa evropskom javnom nabavkom za izvođača, ako se sada nesposobni izvođač sa damping cenom kvalifikuje za nastavak radova, nove pare i nove rokove? Da li je to dovoljno da se zainteresuju evropske nadzorne institucije, jer je ovo izrugivanje sa evropskim tenderima?

Taj opskurni Ornament Investinženjering vodi građevinska tehničarka, sa svojim sinom, takođe građevinskim tehničarem, koji nemaju mentalnih kapaciteta ni da zamisle akciju ovakvih razmera. Onu su slepi izvršioci, koji sprovode uputstva stručnog nadzora i ADA i verovatno samo dobijaju procenat od para koje prelaze preko njegovog računa. Osnovni zadatak izvođača je da imitira izvođenje radova, sa minimumom radnika i sa što manjim ulaganjima u u opremu i materijal.

Učešće Ornamenta u golubačkom poduhvatu je organizovao arhitekta Predrag Jošić, koji ima firmu Intellinea iz Beograda, koji je već sa Ornamentom izvlačio EU donaciju na Botaničkoj bašti. Tamo su menjali projekat, oterali projektanta, profesora Dejana Miljkovića, dodavali radove i tako trošili donaciju. S obzirom da se radi o poslu koji je kontrolisala EU delegacija, da li je moguće da je to bez njihovog znanja? Za njih je to bila samo preporuka za dalju saradnju. Neurađen posao u Golupcu očito je protumačen kao uspešan jer je Delegacija Evropske unije u Beogradu raspisala konkurs za radove na Franjevačkom samostanu u Baču i na konkursu je posao dobio Ornament Investinženjering, a nadzor je opet Predrag Jošić.

Za franjevački samostan u Baču je projekat uradio Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture iz Novog Sada. Projektant je arhitekta Slavica Vujović. Projekat je konkurisao za sredstva EU i dobio donaciju u visini od 900.000 evra.

Da li je slučajnost ili se opet ista ekipa sa damping cenom namerila na izvlačenje para evropske donacije? Da li će oterati projektanta ili će se on odlučiti za „saradnju", koju nisu prihvatili projektanti Botaničke bašte i Golupca?

Šta se dešava danas, osam meseci kasnije? Istekao je i rok koji je dat do kraja aprila 2017. za radove od sredstava Austrijske razvojne agencije, a Safež i Ornament su valjda potrošili dodatnih 800.000 evra. Kakvi su rezultati Kaperove „druge faze"?

Na tvrđavi su ozidani zupci na dve kule i postavljeni su krovovi. To su dve kule na najvišoj koti i one su ugovorom bile predviđene da budu završene, jedna krajem 2014, a druga početkom 2015. godine. Međutim, veštom organizacijom nadzora i izvođača, uz znanje investitora i projekt menadžera, dočekale su proleće 2017. godine. Urađen je i zid između dve kule, koji je trebalo da bude završen u proleće 2015. godine. To je rezultat „druge Kaperove faze".

A cena? Cena za izvedene dve kule i jedan zid je, po ponudi Ornament Investinženjeringa, ukupno 97.520 evra, a potrošili su pare od memoranduma koji je potpisao ministar Ljajić u visini od 560.000 evra! Bravo majstori! Nadmašili ste želju Safeža sa početka radova da uradi tek pola posla za sve pare. Tvrđava Golubac je rupa bez dna, nadmašila Koridor 10, a po efikasnosti „realizacije računa" možda čak hram Svetog Save na Vračaru!

A nadzor je naravno potrošio svojih 240.000 evra, koliko je i najavio ministar da ide na administriranje. Taksimetar Safeža se vrteo kao ventilator.

Uspešno su urađena dva krova, a izvučene pare, bez velikih troškova na radnike, opremu i materijal. Tako su se Safege i Ornament Investinženjering preporučili za nastavak posla u Golupcu, za nove „faze" obnove tvrđave, dok se cena ne utrostruči ili se svima ne smuči...

Kako su izvedeni radovi na ove dve, najviše kule? S obzirom na visinu i na veoma oskudnu skelu, koja nije izrađena po propisu, već se naplaćuje po kvadratnom metru, nije više moglo da se računa na majstore-pijance iz Golupca, pa je rešenje nađeno u angažovanju nekoliko majstora iz Velikog Gradišta. Na crno, naravno.

Radnici se veru po strmom krovu od 60 stepeni, bez šlemova i opreme, da bi montirali pokrivač i ofarbali ga, a Iskra Maksimović se hvali na Fejsbuku kako su to hrabri ljudi. Za nju su heroji radnici koji rade bez zaštitne opreme?! Gde je inspekcija da vidi šta rade neobezbeđeni radnici na nepropisnim skelama, bez šlemova. Da li postoji koordinator za bezbednost na gradilištu, kako to nalaže zakon? Da, postoji, ali da bi se naplatila nepropisna skela i umanjili nepotrebni troškovi za obezbeđenje radnika, sve je rešeno „u porodici" (u mafijaškom stilu).

Član stručnog nadzora, po ugovoru u Safežu, arhitekta Predrag Jošić, sklopio je ugovor sa Iskrom Maksimović, sada kao vlasnik firme Intellinea, da će biti koordinator za bezbednost. Tako je dospeo u sukob interesa, odnosno interesi izvlačenja para su se poklopili. Predrag Jošić kao stručni nadzor odobrava izvođaču da napravi nepropisnu skelu, gde treba i ne treba, naplati je, a onda Predrag Jošić kao koordinator za bezbednost potvrdi da je bezbedna za rad.

Eto para od skele, koja je uvećana i naplaćena tri puta više nego što je ugovorena. Skela je naplaćena, a za živote radnika na klimajućoj skeli i na strmom krovu baš ga briga!

Kako je moguće da se napravi ovakav raskorak između količina u projektu i količina isplaćenih radova, odnosno između ponude i ugovorenih cena i stvarno isplaćenog? Ugovor sa Ornamentom su potpisali „Tvrđava Golubački grad" kao investitor (Iskra Maksimović) i ADA kao finansijer. Ugovorom je definisana dinamika radova, koja je nalagala da radovi počinju 18. oktobra 2014. i da se završe 25. aprila 2016. godine. Ima jedan, lopovima omiljen, mehanizam ugrađen u ugovor sa izvođačem tvrđave. ADA ima po ugovoru pravo da menja radove, da dodaje kako hoće dodatne ili naknadne radove. Ne mora nikoga da pita za saglasnost - ni Zavod ni Investitora! Tako mogu da se utroše (čitaj: izvuku) pare na radovima gde se najteže kontrolišu kolicine. Ozidano je, ali se ne vidi, unutra je, pokriveno je fugovanjem. Tako su dodavali fugovanje, koje nije predviđeno projektom i obili čitave srednjovekovne fasade kula i ponovo fugovali, da bi mogli da kažu kako je ispod toga jako puno ozidano! Ovo je osnovni razlog zašto se od strane onih koji „implementiraju projekat" kritikuje projekat, jer projektovane količine ne omogućavaju krađu. Projektant i autor projekta tvrđave, arhitekta Marija Jovin, nije pristala na dogovore „u četiri oka", bez obzira na nivo sa kog je dolazila ponuda. I ambasadora Austrije je odbila.

Zato je bilo potrebno da se menja projekat, ali pošto to nije uspelo sa projektantom i konzervatorskim nadzorom, oni su uklonjeni sa gradilišta. Arhitekta iz Republičkog zavoda, Siniša Temerinski je, kao član Skupštine preduzeća Tvrđave Golubački grad, tražio da Skupština predloži osnivačima preduzeća, Vladi Republike Srbije i Opštini Golubac, obrazovanje Stručne komisije za sačinjavanje Izveštaja o realizaciji projekta Revitalizacija Tvrđave Golubac. Izveštaj Komisije je trebalo da sadrži sve relevantne podatke o zaključenim ugovorima po projektima i izvođačima radova, rokovima za izvršenje ugovorenih radova, realizaciji u odnosu na ugovorenu dinamiku, obezbeđenim ljudskim i tehničkim resursima, plaćenim računima i količinama koje su plaćene. Iskra Maksimović i predsednica Skupštine Vera Rovčanin Orlović su se usprotivile tome, da se ne bi saznale razmere „implementacije".

Skupština DOO Tvrđava Golubački grad i osnivači preduzeća, Ministstarstvo trgovine i turizma i opština Golubac, dobili su Izveštaj Siniše Temerinskog o toku radova, koji je uradio po nalogu Skupštine preduzeća. U Izveštaju je dokumentovano da je za polovinu roka urađeno 3% radova, ali je plaćeno 30% para, uz račune koji su potpisivani za neizvedene radove, što je krivično delo. Podneti su i dokazi kako stručni nadzor i arhitekta Predrag Jošić uvećavaju količine više puta na onim mestima na kojima ne može kasnije da se proveri, da bi računi za isplatu bili što veći.

Sada Skupština DOO Tvrđava Golubački grad, čiji su članovi predsednica pravnik Vera Rovčanin Orlović, pravnik Ivana Dedijer, arheolog Dejan Radovanović, arhitekta Jasmina Popović Rusimović, arhitekta Mirjana Knežević, biolog Aleksandra Došlić, Smiljana Novičić, iz opštine Golubac Radmila Ivanović i Živoslav Simić treba da donese odluku - da li nešto preduzeti ili biti saučesnici, jer ništa nisu preduzeli.

Prilikom potpisivanja Memoranduma sa Austrijskom razvojnom agencijom, 29. juna 2016. godine, ministar Ljajić je naveo da je Ministarstvo trgovine i turizma obezbedilo pet miliona dinara za dopunu projektne dokumentacije, jer se izvođač, stručni nadzor i menadžeri projekta za svoj fijasko vade na „nepotpunu tehničku dokumentaciju". Pare su date preduzeću Tvrđava Golubački grad, koja je tri miliona dala Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture da, kao, dopuni dokumentaciju. Preostala dva miliona su valjda kalo.

Zašto je umešan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture Beograd? Zavod, koji bi po nadležnosti trebalo da obavlja konzervatorski nadzor koji podrazumeva da vodi računa da se radovi izvode po projektu na koji je Republički zavod dao saglasnost, a to je projekat Marije Jovin.

Pošto je u Izveštaju konstatovano da izvođač i stručni nadzor friziraju količine, profesionalci iz Safeža se polako izvlače, a uvlače sada u nepodopštinu Republički zavod, koji je ugovorio izradu Projekta za izvođenje sa Iskrom Maksimović za 3.100.000 dinara. Arhitekti Brana Stojković Pavelka i Dragoljub Todorović iz Republičkog zavoda, sada se trude da projektom smanje radove koji su loše ugovoreni od strane Ornamenta i da povećaju količine radova koji se ne mogu proveriti. Ceo posao „projekta umesto projekta" u Republičkom zavodu vodi pomoćnica direktora Ivana Ranković.

Pošto vrlo dobro znaju da je ono što rade nezakonito i abnormalno, Brana Stojković Pavelka i Dragoljub Todorović pokušavaju da uvale odgovornost i drugima, pa upetljavaju i Stručni savet Republičkog zavoda u projektovanje, tako da na sastancima istoričari umetnosti Dragan Vojvodić i Svetlana Pejić, arheolozi Vujadin Ivanišević i Marina Bunardžić, arhitekte Vesna Marinković i Marina Nešković, etnolog Estela Radonjić Živkov i tehnolog Vojin Nikolić plenumski „kreiraju" projekat revitalizacije palate u tvrđavi Golubac.

Brana Stojković Pavelka i Dragoljub Todorović kreiraju rekonstrukciju palate suprotno projektu koji je dobio sve saglasnosti i građevinsku dozvolu. Umesto oprezne rekonstrukcije nedostajućih delova kreira se čudovište koje je pola srednjovekovna palata - pola savremena poslovna zgrada od stakla. Stručni savet u svom zanosu razmatra boju stakla!

Zbog prilagođavanja koruptivnom izvođaču će samo deo tvrđave Golubac biti rekonstruisan sa krovovima, deo kula će biti samo konzerviran i bez tavanica i krovova (jer ne mogu da dupliraju u papirima i računima broj krovova), pola palate će biti rekonstruisano, a druga polovina će biti sa staklenom fasadom. Obrazloženje staklene fasade je zahtev investitora Iskre Maksimović da bude što više svetla unutar palate! Genijalci su suteren palate zatrpali prljavom, otpadnom kamenom drobinom, jer je neuki arheolog smatrao da se time sprečava vlaga i uticaj vode Dunava.

A, čitava akcija zatrpavanja zapravo se izvodi sa jednim jedinim ciljem a to svakako nije sprečavanje prodora vlage i uticaja Dunava već sprečavanje eventualne istrage o svojevremenoj pljački istog tog Dragoljuba Todorovića u istom tom Golupcu, doduše od pre jedno 30 godina kada je volšebno nestalo nekoliko šlepera cementa i ostalog materijala a što je otkriveno tek pri izradi projekta Marije Jovin pa je zato naprasno izmišljena navodna nedovršenost projekta kako bi se sa gradilišta pothitno uklonili i projektantski i konzervatorski nadzor i omogućila nova pljačka koja neometano traje već tri godine!

Da bi bili pokriveni nekom odlukom, pomoćnica direktora Zavoda Ivana Ranković, koja vodi ovaj projekat u Zavodu, tražila je da Ministarstvo donese mere tehničke zaštite, odnosno uslove za projektovanje. Te uslove su sastavili Brana Stojković Pavelka i D. Todorović, prihvatio Stručni savet i na kraju su kukavičje jaje podmetnuti ministru Vladanu Vukosavljeviću da ih potpiše.

Sada ministar kulture Vukosavljević ni kriv ni dužan stoji iza projekta „pola palata - pola staklena salata" koji će uraditi Republički zavod, iako projekat tvrđave, pa i same palate u tvrđavi ima građevinsku dozvolu Ministarstva građevinarstva. I svog autora i odgovornog projektanta, Mariju Jovin, koja je projekat zaštitila u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine.

Pa, je li ministar potpisao da se pola palate izgradi od savremenih materijala? Jeste. Je li staklo savremeni materijal? Jeste. Pa ko mu je onda kriv, kad ovu zajebanciju sa Despotovom palatom u Golupcu dohvati stručna javnost.

Republički zavod ne reaguje na to što se obijaju stare spojnice na kulama i bedemima i time potpuno narušava i potire stari izgled i nestaju faze gradnje i vidljivost kasnijih popravki i doziđivanja. A, investitor - direktorka filolog Maksimović - papagajski ponavlja da projekat i projektant nisu dobri. Nisu, jer projektant ne pristaje da se njegov projekat ruši samo zbog izvlačenja para... Zašto se insistira na obijanju fuga i ponovnom fugovanju? Zato što se tako vizuelno ujednačava ono što je ozidano i stari deo zida, pa može da se prikrije koliko je stvarno ozidano i prezidano i to više ne može da se proveri bez destrukcije zida.

Ni stručnjacima iz Stručnog saveta Republičkog zavoda, koji se bave staklenim fazama na palati, ništa ne smeta što se stručni nadzor Safež dogovorio sa predstavnicima ADA da menjaju projekat i da donosu odluku da obijaju sve spojnice na srednjovekovnim kulama i da ih ponovo fuguju! Tako su već obijene dve kule i tri zida! Sada se više ne vide nikakve faze istorijskih rušenja i popravki. Dobili smo tako umesto srednjovekovnog izgleda kula i zidova „još lepši i stariji" Golubac.