Nasilje
Agresija:
Naša odbrana
i njihovi poslednji dani
U petak, 30. jula, na Ognjenu Mariju, redakcija našeg
lista opet je, nenajavljeno, napadnuta od suda, policije
i upravnice Doma ratnih vojnih
invalida iz Beograda.
Ujutro, pre devet sati, dvojica sudskih izvršitelja
iz Privrednog suda u Beogradu, u pratnji policije, više nepoznatih i neidentifikovanih
ljudi, upravnice Doma ratnih vojnih
invalida Branke Stojić (Munire Hadžić, kako se zvala kao devojka)
i Željka Vasiljevića, ušli su u prostor u kojem se nalazi naša redakcija.
Sudski izvršitelj,
koji se predstavio kao Mirko Vučinić, bio je ''vođa
parade''. Zvaničan, nadmen, zahtevan.
Sa malim
zakašnjenjem u redakciju dolazi glavni urednik
Milovan Brkić.
Ovo je izvršenje koje
nije najavljeno. Naš advokat nije mogao
da uđe predmetu
u trag, jer je uvek bio ''u sudskoj upravi''.
Posle kraćeg telefonskog
razgovora Brkić saznaje da je ovo
privatna akcija,
koju uz novčanu
naknadu gospođe Branke Stojić (Munire Hadžić) sprovodi sudski izvršitelj Mirko
Vučinić. Predmetom je zadužen drugi izvršilac,
izvršni sudija
Vesna Vulević
koja je iseljenje zakazala za 1. septembar, i na
godišnjem je odmoru.
Preslišavanje izvršitelja
Gospodin Vučinić
je, saznaje naš urednik u kratkom
telefonskom razgovoru, član Udruženja ratnih
vojnih invalida, koje je jedan od
osnivača Doma ratnih vojnih invalida.
Družina Branke Stojić ponudila mu je dve hiljade evra
''da završi posao''.
I, gospodin
Vučinić uzima iz pisarnice predmet,
nosi ga kod
svoje sudije Jadranke Dobrijević,
koja u svojstvu dežurnog sudije donosi Zaključak o izvršenju za dan
- 30. jul! Dan kasnije gospođa Stojić i njena klika
odlaze na odmor u odmaralište u Sokobanji,
koje pripada SUBNOR-u Srbije. Dakle, letovaće besplatno!
Tog dana u banket sali Doma ratnih
vojnih invalida zakazana je proslava, u čast našeg iseljenja.
Na proslavu je, greškom, pozvan
i jedan od
naših saradnika,
koji nas o tome nije obavestio!
Ove podatke
Milovan Brkić saopštava sudskom izvršitelju, koji postaje
nervozan. Vidljiva je njegova panika,
kada Brkić poziva telefonom sudiju Jadranku Dobrijević. Saopštava joj
da je obavešten o ovoj privatnoj akciji u koju se i ona nezakonito
uključila. Predstavlja joj činjenice prema
kojima presudu nije moguće
izvršiti: prostor iz kojeg
se traži iseljenje u presudi je naveden kao da se nalazi
na prvom spratu zgrade, i da je površine 46 kvadrata. Prostor u kome se naša redakcija nalazi je na drugom spratu
i površine
je oko 200 kvadrata.
Sudski izvršitelj
nevoljno prihvata razgovor sa sudijom.
Dok on razgovara sa gospođom Dobrijević,
pored njega je Branka Stojić, koja urla
da se izvršenje mora
sprovesti odmah, i iz celog
prostora, kako su se, viče ona,
već o tome dogovorili.
Sudija, pretpostavljamo,
počinje da preslišava sudskog izvršitelja Mirka Vučinića.
Ona pred sobom, na kompjuteru,
ima sudski spis. I mi čujemo da on potvrđuje da je na
drugom spratu zgrade, da ne može
da utvrdi iz kojeg prostora
treba da nas iseli, jer
takve prostorije, kaže on, dok Branka
Stojić stoji pored njega i vuče
ga za rukav,
nema na ovom
spratu. Izvršitelj je u stanju
zaprepašćenja.
Potom sudski
izvršitelj prepušta slušalicu našem
uredniku, kojem sudija saopštava
da će prekinuti izvršenje dok
sudski veštak ne utvrdi da
li je presudu moguće izvršiti.
U redakciji je takođe napetost. Željko Vasiljević, lažni učesnik nepostojećeg rata, koji je sa potvrdom da
je težak duševni bolesnik, kome je potreban pratilac, dobio invalidsku penziju, urla i
poziva se na Ivicu Dačića, tražeći od
policije da nas iseli iz
ovog prostora. Histeričan je, možda zbog svoje bolesti,
i policija ga udaljava s lica
mesta.
Miiiirko, pazi
metak
Sudskom izvršitelju
Mirku Vućiniću ostaje da sačini
Zapisnik o iseljenju i konstatuje donetu
odluku sudije. Vidno je uplašen. Da bi sročio zapisnik i u njega uneo
desetak rečenica potrebno mu je 40 minuta. Policija i dalje čeka
''razvoj događaja".
Najamniku nije lako. I Branka
Stojić viče
na njega, čuje se do železničke stanice. Stalno ponavlja "Miiirkooo,
isteraj ih odmah, jesmo li
se o tome dogovorili." Mirko ćuti i znoji
se. Snishodljivo kaže da je to odluka sudije.
Gospođa Stojić
preti: ''Miiirkooo, dokle da dajem
pare. Kakvo veštačenje, to će da traje još
godinu dana, izgubiću spor. Podneću krivičnu
prijavu i protiv tebe i
sudije". Pretpostavljamo da je reč o krivičnom
delu primanja mita, ako oni
to i priznaju.
Sudski izvršitelj
pokušava da stupi u razgovor
sa našim
advokatom, koji je u međuvremenu pristigao, i kojeg, kaže,
poznaje dok je ovaj bio okružni sudija.
Kada je, napokon,
završio zapisnik o iseljenju,
u kojem navodi zašto do iseljenja nije moglo da
dođe, gospođa Stojić odbija da
ga potpiše. Prisutne vređa na sva usta.
Preti.
Policajci
ćutke odlaze za njom i
izvršiocem, a Branka našim
kolegama u hodniku psuje majku srpsku.
I obećava
da ćemo je zapamtiti.
Jedna privatna sudsko-policijska akcija pokazala se kontraproduktivnom. Nama je laknulo, jer će sudski veštak lako zaključiti
da je reč o sudskoj presudi koju je donela sudija Privrednog
suda u Beogradu Lejla Bratić, i koja je, osim
što je nezakonita, i neizvršiva. Jer, Lejli
se, takođe, tada žurilo.
Sa terena
pristižu u naši operativci,
koji podnose izveštaj. Osim
nesrećnog
Mirka Vučinića, sudskog izvršitelja,
u ovaj kriminalni akt umešana
je i druga zamenica predsednika Privrednog suda u Beograda, sudija Natalija Pejić-Kordić. Suprug gospođe Natalije
bio je sudija ovog suda. Jovan Kordić
je razrešen
dužnosti sudije Trgovinskog suda u Beogradu
zbog ''nestručnosti i
korupcije''. Gospođa Natalija je više godina zamenik predsednika ovog suda. Preko nje gospođa Branka Stojić, lako, ostvaruje sve svoje interese.
O korupciji
sudija Privrednog suda u Beogradu i kriminalu koji
sprovodi tročlana grupa iz Doma
ratnih vojnih invalida pisaćemo
i u sledećim brojevima, nadajući se da ćemo
ih, ipak, privesti pravdi.
Jedan čovek
- jedna garda
U prostorije redakcije našeg lista gospođa
Stojić i Željko Vasiljević planirali su da
iz inata usele Udruženje "Garda cara Lazara". Ovaj pokret ima
samo jednog člana - Hadži Andreja
Milića, koji
je uhapšen zajedno sa Željkom Vasiljevićem, jer su
podneli falsifikovane potpise za svoje
nepostojeće partije. Prvo osnovno javno
tužilaštvo u Beogradu optužilo je 15. marta Vasiljevića i Milića da
su izvršili
krivično delo falsifikovanja službene isprave, ali Prvi
opštinski sud u Beogradu još im
nije izrekao kazne, mada su
obojica pred istražnim sudijom priznali izvršenje
krivičnog dela. Da li je i
u ovom slučaju posredi korupcija sudija koji sude
Miliću i
Vasiljeviću?