Tragom vesti
Kragujevac: Propast automobilske
industrije ni krst ne može da spreči
Ko je JUGU namestio
PUNTO
Radnici Zastave Kragujevac koja se
danas zove FAS, Fijat automobili Srbije, zvanično su skinuli crninu, koju opet moraju da oblače. Jedva su prežalili jugo. Bilo je
to uz pesmu, stihove koje su sami
radnici sročili i zalepili za karoseriju poslednjeg na traci. - Žalićemo dugo,
dugo - stojadina i naš jugo. Sada opet crnina, sada uz novu
pesmu: - Procvetale bele lale - ode punto u anale. Neko reče, nije ništa
strašno, prvi "puntići" se bacaju u vodu. Ali entuzijazam za
automobilsku industriju u Kragujevcu ne opada, naprotiv, raste. Zato će u Kragujevcu, na ulazu u grad, odmah iza krsta, biti postavljen
automobil. Tako će krst početi da štiti automobilsku industriju u Kragujevcu
Miodrag
Milojević
Sve se vraća, sve se plaća. Staro za novo. Stari jugo ide u pretapanje, topi se u staro gvožđe,
da se dobije novi punto. To je pakost koju je jugu namestio punto.
Ali jugo neće da sedi skrštenih ruku, jugo je smislio osvetu. Sada će u
pretapanje potpuno novi punto, domaći automobil ekstra klase,
za domaćeg kupca, koji nema kupca. Pričalo se da će Zastava godišnje
proizvoditi 40.000 automobila za domaće i rusko tržište, gde, pričao je Mlađan
Dinkić, može prodati sto, dvesta, trista hiljada automobila. Na rusko tržište
nije otišao nijedan. Na Zastavinim placevima trenutno stoji pet-šest,
šest i po hiljada automobila, proizvodne trake više stoje nego što rade.
Lagerovanje
- Da razdvojimo rad od nerada - rekao je Dinkić.
Radnici budućih kooperanata, koji nisu angažovani u Fijatu, organizovali
su štrajk, metiljavi štrajk upozorenja ispred fabričke kapije. Priprećeno
je i blokadom, da su na sve spremni, da su gladni, blokiraće
fabričke kapije i zaustaviti proizvodnju. Dinkić im je, koliko da
razdvoji rad od nerada, umanjio zarade na 65 posto. Zarade su, posle dva-tri
okupljanja, uvećane na 85 posto.
Kakva blokada proizvodnje kad proizvodnja ionako staje?! Punto se
lageruje, popunjava placeve oko fabričkog kruga. Ko je bio gore -
sad je dole... Sada radnici Fijata zavide neraspoređenima,
sada oni prete štrajkom. Zarade neraspoređenih, koji čiste
fabrički krug, veće su nego u Fijatu. Sada ti radnici žele da napuste Fijat,
sada oni prete štrajkom.
Ako je bilo nešto zarade u ovom poslu Fijat je to prigrabio sebi.
Ipak, naneta je šteta i Fijatu koji muči muku sa gomilom gvožđa koje je
dopremio u Srbiju.
- Prema planu italijanske automobilske kompanije, 20.000 punta biće
namenjeno plasmanu na inostrana, a 10.000 na domaće tržište.
Misli se na godišnju proizvodnju.
Montažne trake FAS-a sve češće stoje, radnici se upućuju na sedmodnevne ili
dvonedeljne odmore.
U, bog te mazao! Tako je bilo i u Zastavi - počelo
je prinudnim odmorima. Isti oni ljudi koji su tako upropastili Zastavu,
pokrenuli su - da spasu Zastavu - posao sa Fijatom. Kad ono, opet
isto! Neplanirane, sedmodnevne, dvonedeljne pauze, uskoro one će stići mesečne
pa višemesečne pauze.
Da je prodaja punta na domaćem tržištu
"drastično opala" priznao je i direktor za komunikacije FAS-a Đuzepe
Zakeronija. Potvrdio je, znači klimnuo je glavom, namignuo, začešljao se, otišao,
nema izjave.
Program prodaje punta uz subvenciju od hiljadu evra, po sistemu
staro za novo, dva puta je produžavan. Produžili
bi oni treći put, sedmi, jedanaesti put da ima zainteresovanih, ali zainteresovanih
nema.
- Koliko je prodaja na domaćem tržištu drastično pala pokazuje podatak da
sada FAS-ove distributerske auto-kuće prodaju automobil sa klimom kao onaj bez
klime, što je hiljadu evra jeftinije. Dinkić bi rado opet dao subvencije, to
znači još hiljadu evra jeftinije, znači već sada dve hiljade evra jeftinije. I
narod, opet, pored tog groblja
automobila prolazi kao pored turskog groblja. Uskoro će se punto sa
nagomilanih zaliha prodavati za par hiljada evra, kupci će strpljivo čekati da
cena padne niže, na hiljadarku.
Krenuo je probni kontingent od samo 225 vozila u nekoliko država severne
Afrike, ali tamo, gde ionako životare crnci, mrka kapa od prodaje.
Pesme nema, suza više nema. Nema, na primer, pesme: - Žalićemo
dugo, dugo, stojadina i naš jugo! I naš punto - Hej, hej,
hej! I naravno - Džej!
Da oni koji su uništili Zastavu, koji su sve uništili, da oni ne unište
Fijat, da oni sede skrštenih ruku, da
ništa ne unište, oni sve čega se dotaknu unište. I na kraju punto.
Italijani su, kada su potpisali protokol o saradnji, računali na značajan
izvoz punta u zemlje u okruženju, ne samo u severnu Afriku i Ukrajinu
nego i na tržište Ruske Federacije.
Prevara na prvoj krivini
Ništa Italijani nisu računali. Bio je to Dinkićev program koji su Italijani, pod
uslovom da ne ulože ništa, usvojili. Ništa oni nisu uložili, računali su na propast, ali zašto se
ne bi kockali sa tuđim parama, ko se ne bi kockao? Njihovo stoji na gomili, nešto
su sigurno zaradili, ovi su hteli da se u Srbiji nešto dešava. Desilo se,
izbori su dobijeni preko punta. Kao i obično, planovi su bili veliki. -
Inače, bilo je planirano da punto, poput nekada fiće, postane
srpsko nacionalno vozilo, nacionalna klasa, ali to se, nažalost, nije
ostvarilo.
Ko bi bio lud da ljudima koji su na probnom radu bankrotirali na puntu
poveri novi model Fijata? Kad nisu znali da upravljaju puntom,
nego su ga ponovo, po ko zna koji put strmeknuli u provaliju, gde je već
prevrnut, sa točkovima nagore, ležao jugo.
U Torinu su zaključili: - Ovi ne znaju da upravljaju, strmeknu se obično na
prvoj krivini, ako ne može ranije, jebo ih ko im dao dozvolu!
Ode punto, nacionalna klasa, afrička klasa, ukrajinska klasa,
plus ruska masa.
Radnici Fijata na ime bombardovanja više od deset godina šalju
za radnike Zastave humanitarnu pomoć. Do sada, ukupno pet i po
miliona evra. Humanitarna pomoć i dalje stiže,
istina sve ređe.
Kragujevački radnici i dalje računaju na humanitarnu pomoć iz Italije,
nadajući se ujedno da će u najskorije vreme biti obrnuto. Kad Fijat zatvori
pogone u Italiji i proizvodnju prebaci u Srbiju.
Šta se trenutno dešava
u Italiji? Serđo Markione je izjavio da će nove modele automobila Fijat
proizvoditi u Srbiji. Fabriku potresaju štrajkovi. Markione jeste dao izjavu sa
jasnim ciljem da uceni i disciplinuje
domaće radnike, pretnjom da mogu ostati bez posla. Istovremeno, gađajući
dve muve odjednom, Fijat ucenjuje italijansku vladu.
Prepucavanja između fabrikanta i radnika u Italiji dobro su primljena od srpske propagande.
Nešto u šta ni ludak ne bi poverovao,
prezentirano je narodu kao gotova stvar. Biće, biće,
da li 2012, da li 2015, kad se Fijat malo opravi.
Punto se prvo zvao zastava 10. Desetka je
kompromitovana na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, gde se polagalo za pare, a Zastava
se, bivši socijalitički gigant, kompromitovala kao propala fabrika. Iako je
vozilo od glave do pete italijansko, prodaja nije išla
zbog nalepnice Zastava. Posle su isto vozilo nazvali pravim imenom punto
da bi se bolje prodavalo jer mu smeta krštenica, vozilo je prekršteno u
pravoslavnoj crkvi.
Sad je propao i punto, ostalo im pusto.
Ali entuzijazam za automobilsku industriju u Kragujevcu ne opada, nego,
naprotiv, raste. Nisu se probili na rusko tržište,
nego su omanuli, kupci su ih obmanuli. Zato će u Kragujevcu, na ulazu u
grad, odmah iza krsta, biti postavljen automobil. Simbolika je jasna -
Kragujevac, grad automobila. Tako će krst početi da štiti automobilsku
industriju u Kragujevcu od lude košave i drugih vetrova.
Ali sad je problem šta da postave, koji automobil da postave. Logo Fijata
bi najradije postavili, ali šta će i kako će?
Nisu to farmerice koje se šiju u domaćoj
radinosti pa se na džep prilepi Levis. Šta da rade, koji automobil da postave kad im nijedan nije uspeo?
Zašto ne postave neki novi model Fijata? Koji model Fijata
kad ne znaju kako će novi model da izgleda. Nešto moraju da postave.
- Žalićemo dugo, dugo - stojadine i naš punto - i naš jugo i sve drugo.
I nad popom ima pop
Krst je završen. Konačno jedna uspela investicija u Kragujevcu. Ali krst, zaštitnik
grada, privlači gradonosne oblake. Sa neba rešetaju ledeni mitraljezi,
ledenice zasipaju, buše i ruše krovove. I ne samo to. Krst jednako donosi nesreće. Na dan osvećanja,
izabran je verski praznik, Prokopije, jedan radnik koji radi na rekonstrukciji Zastavinih
pogona pao je sa krova, sa visine od dvadeset metara - i poginuo. Reč je o Borisu Čantraku, radniku podizvođača iz
Vrbasa.
To je u gradu shvaćeno kao opomena. Izostala je zakazana svečanost, okupili su se
samo najdisciplinovaniji članovi Verkove stranke. Izostao je direktan televizijski prenos. Da se ne
prenose nesreće.
- Taj radnik je pao za krst časni i slobodu zlatnu i krvavu - izjavio je
neki cinik, a ja takve ljude ne mogu da vidim svojim očima.
Na osvećenju krsta visokog osamnaest metara, nesrećni radnik iz Vrbasa pao
je otprilike sa iste visine, činodejstvovao je Irinej, novi patrijarh srpski,
izabran od nevladinih organizacija. Mirko Đorđević, komesar za religiju i
opijum za narod, izjavio je da ovima na Zapadu nije svejedno šta se dešava u
SPC, jer je podobnost srpskog patrijarha važan preduslov za ulazak u Evropu.
Nataša Kandić i Sonja Biserko bile su zadovoljne izborom patrijarha iako na
seoskom groblju, na osmom kilometru od Kragujevca u pravcu Topole, ima samo
jedna grobnica bez krsta, ona nosi prezime - Kandić. Korov je osvojio dopola,
grobnica je u tako jadnom stanju da će
se za koju godinu srušiti.
Dan osvećenja krsta umalo da postane dan žalosti, ali žalost
je otišla ka Vrbasu. Pogibija radnika, pad sa Zastavinog krova, otkazala je
direktan televizijski prenos. Nijedan kamerman nije smeo pod krst, bez
obzira na to što patrijarh blagosilja.
Kamerman, on je, kažu, rekao: I nad popom ima pop.
Šta su izjavili posle tragedije?
Poručili su radnicima da je nošnja propisane opreme, uključujući i šlem,
obavezna, kao na Zapadu. Kao da šlem može pomoći protiv pada sa tolike visine,
kao da se takvi slučajevi na Zapadu ne dešavaju. Šlem,
koliko je poznato, štiti glavu od tvrdog predmeta. Radnik se nalazio na krovu,
gore je samo nebo; na tolikoj visini, na visokoj temperaturi, šlem može samo da
smeta. Ali su šlemovi obavezni na Zapadu, videli smo na TV-u.
Prvo su podigli krst, posle su razmišljali zašto je krst podignut. Krst je
simbol stradanja jer je Kragujevac stradalni grad u Drugom svetskom ratu - reče
jedan pop. Ali krst je i simbol radosti. Pa kako je kome volja. Neka se raduje,
ako je kome volja. Kome je do stradanja, taj će i da strada.
Nepoznati namernik koji na ulazu u grad ugleda monumentalni, velelepni
krst, rad opštinskog vajara, počeće odmah da se krsti. Putnik namernik tek će
se krstiti kad u centru grada ugleda spomenik štafeti, gde u podnožju stoji
izbrisano, ali se može pročitati ime druga Tita. Mi smo Titovi, krst je naš!
Veroljub Stevanović je bio ozbiljan: - Krst je simbol po kome će se naš
grad prepoznavati u svetu.
Prodajem
bubreg
U Kragujevcu ima čovek koji neće da strada, koji hoće da se raduje. Taj čovek
je dao oglas: Dajem bubreg. Uz dogovor. Kontakt telefon... Oglas je
zalepljen na oglasnoj tabli urologije kragujevačkog Kliničkog centra.
Na urologiji Kliničkog centra, kraj oglasa
prolaze beli mantili, niko se nije uznemirio ni osvrnuo. Pojedini pacijenti
slikali su oglas mobilnim telefonima. R. M., nekadašnji radnik Zastave,
pozorišta, Gradskih tržnica, razbio je zaveru ćutanja, privukao je medijsku pažnju.
- Ne prodajem ništa tuđe, već samo svoje. Neću da kradem, neću
da brljam po kontejnerima. Odredio je cenu od 40.000
evra.
Pitanje prodaje organa zakonski nije regulisano ni u Americi. Možda bi
moglo da prođe u Turskoj - savetovali su ozbiljni Kragujevčani.
Lepo se izrazio, može mu se skinuti kapa što se pismenosti tiče. Nije
napisao da prodaje bubreg za 40.000
evra, nego je stavio klauzulu - poklanja, uz dogovor. Što znači može 50.000 evra, može više, a može i manje. Tržište reguliše bubrege i druge organe u Srbiji, zemlji tržišne privrede.
Iako je nesumnjivo da se radi o humanom gestu, Novine kragujevačke
koje kontroliše Verko, Radio-televizija Kragujevac, koju takođe kontroliše
Verko, nisu nijednim redom niti prilogom zabeležile ovaj humani gest.
Stala
prodaja
Svi hoće za džabaka, niko neće za pare. Licitacija za prodaju gradskih lokacija. Došli samo novinari.
Od deset lokacija u vlasništvu grada koje su ponuđene na licitaciju 20.
jula, nijedna nije prodata jer nije bilo zainteresovanih investitora. Oglas za
davanje u zakup na 99 godina građevinskog zemljišta za izgradnju objekata
objavilo je pre mesec dana Preduzeće za izgradnju grada u dnevnom listu Danas.
Na spisku se u okviru Plana detaljne regulacije našla Teniska akademija, bez Đokovića! Površine 10,4 hektara, početna cena je 40.000 evra.
Osim ove lokacije našlo se još devet manjih ili većih lokacija, u raznim
delovima grada, ali nije bilo zainteresovanih. Dostavljena je, bez uplaćenog depozita, samo jedna ponuda, predstavnik se nije pojavio nego je želeo da ostane anoniman. Petočlana komisija je
konstatovala da drugih ponuđača nema.
Prodajom navedenih lokacija po početnoj ceni, gradski budžet bi se napunio
sa 8,3 miliona evra, ali pošto je prihod izostao, čeka se nova prilika.
U Kragujevcu stala prodaja nekretnina, nigde investitora koji žele da
investiraju u Kragujevac, grad poznat po beneficijama koje daje investitorima i
po otvaranju novih radnih mesta. No, radnici FAS-a su na prinudnim odmorima.
Sve je bilo kako je napisano. Sve je išlo
glatko, kao pesma: - Žalićemo dugo, dugo - stojadina i naš jugo...