Šta
oni imaju od toga
Šta uopšte znači da će tužilaštvo istražiti slučaj do kraja?
Ako utvrdi da u radnjama postoje elementi krivičnog dela koje se goni po
službenoj dužnosti ići će se u postupak koji će da traje
godinama. Pod uslovom da se oglasi krivim, oštećeni
se neće obeštetiti u krivičnom postupku već će ih sud najverovatnije uputiti na
parnicu. Ako pak ne bude dovoljno dokaza za krivicu i
osumnjičeni ne bude procesuiran, opet sledi parnica radi naplate novca.
Šta je onda cilj krivičnog postupka? Ostaje nejasno
zašto zakonodavac u Zakonu o oduzimanju imovine nije predvideo i krivična dela
prevare, koja su na našim prostorima najčešća kao krivična dela. Zbog čega
zakonodavac nije u procesnom zakonodavstvu predvideo obavezu da se u krivičnom
postupku rešava imovinsko-pravni zahtev? Ovako ispada da se krivični postupak suštinski vodi bez ikakvog smisla. Oštećenima
nije stalo toliko da se neko osudi vremenskom kaznom koliko da dođu do svog
novca.
Oštećenim nesuđenim
putnicima najvažnije je da putuju ili da im se vrate uplaćena novčana
sredstva. Očigledno se radi o pravno neukim i klijentima neupućenim u činjenicu da ova svoja prava ne mogu da ostvare u
krivičnom postupku, a u tome ih još zamajava i Zorić. I, naravno, opet pokušavaju da slučaj reše represijom. Najpre
smo čuli da je turistička inspekcija zatvorila agenciju i podnela prijave
nadležnima. Kakve koristi oštećeni imaju od
toga što je agencija zatvorena? Kasnije smo dobili saopštenja
MUP-a da je u saradnji sa tužilaštvom najpre uhapsio prevaranta, a
kasnije priveo istražnom sudiji i podneo krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu.
Šta od toga imaju oštećeni?
U
turističkoj inspekciji kažu da je jedina njihova preporuka građanima - da
koriste renomirane i dobro poznate agencije. Pa
agencija Konte i jeste bila među poznatijima! Uhapsili
vlasnika agencije zbog toga što je prevario putnike. Da li će nezavisno sudstvo dokazati nameru da je
Šimpraga hteo da prevari? Ljudi koji nisu otišli
na letovanje oštećeni su ali od strane državnih organa, a manje od
agencije. A u ovoj i ovakvoj državi, kada se vlast uključi u rešavanje
problema, problem postaje nerešiv.
Sarađujte
pre i posle
Pozabavimo
se i tom famoznom saradnjom MUP-a i tužilaštva.
O kakvim diletantima se radi, počev od direktora policije i njemu potčinjenih
pa do portparola i onih ljudi koji spremaju saopštenja
ministru policije! Nadležnost javnog tužioca propisana je u članu 46 ZKP-a, u
kome se kaže da je osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca
gonjenje učinilaca krivičnih dela. Za
krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti javni tužilac je
nadležan da rukovodi pretkrivičnim postupkom, da zahteva sprovođenje
istrage i usmerava tok prethodnog krivičnog postupka u skladu sa ovim
zakonikom, da podiže i zastupa optužnicu, odnosno optužni predlog
pred nadležnim sudom, da izjavljuje žalbe protiv nepravnosnažnih sudskih
odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv pravnosnažnih sudskih odluka
i da vrši i druge radnje određene ovim zakonikom. Radi vršenja ovlašćenja svi organi koji učestvuju u
pretkrivičnom postupku dužni su da o svakoj preduzetoj radnji obaveste
nadležnog javnog tužioca. Ministarstvo nadležno za unutrašnje
poslove - policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela
- dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Ako organ unutrašnjih poslova ili drugi državni organ ne postupi po
zahtevu javnog tužioca, javni tužilac će obavestiti starešinu koji rukovodi
organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno
skupštinsko telo. Gde se tu u Zakonu pominje - saradnja?
I transkripti.
U posebnim odredbama o postupku za krivična dela organizovanog kriminala,
korupcije i drugih izuzetno teških krivičnih dela (član
504 od a do ć), takođe ne piše da tužilaštvo i policija sarađuju
već - ako organi unutrašnjih poslova saznaju da se priprema ili da je učinjeno
neko od ovih krivičnih dela, dužni su da o tome odmah obaveste nadležnog
javnog tužioca. Javni tužilac može zahtevati da organi unutrašnjih poslova preduzmu određene mere ili radnje u
datom roku i da ga o tome obaveste. Neizvršavanje
zahteva ili prekoračenje određenog roka organ unutrašnjih poslova dužan je da
javnom tužiocu posebno obrazloži. Podaci za ova krivična dela o pretkrivičnom i
istražnom postupku predstavljaju službenu tajnu. Osim
službenim licima, ti podaci se ne mogu odavati niti drugima mogu biti dostupni.
Ovi podaci se mogu objaviti samo na osnovu pisanog
odobrenja nadležnog javnog tužioca, odnosno istražnog sudije. Nema tu nikakve -
"saradnje"!
Kad ne može - ne može
Kada
su u pitanju nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacije,
nigde ne piše da takve sadržaje može da čita ministar
policije, a pogotovo da ih saopštava javnosti tj. novinarima. Ovi podaci
predstavljaju službenu tajnu, a ovlašćena službena
lica koja primenjuju meru pišu dnevne
izveštaje koje zajedno sa
prikupljenim snimcima
dostavljaju istražnom sudiji i javnom
tužiocu na njihov zahtev. Tako piše u zakonu. Otkud, onda, ministru policije taj materijal
odnosno transkripti?! Pre neki dan ministar policije ušao
u žestok sukob sa ministrom za zdravlje oko komentarisanja saopštenja kako su
lekari propisivali duple doze citostatika bolesnicima. Ministar policije je
potvrdio da je to zabeleženo u transkriptima slušanih
razgovora koje je on pročitao. Ko je ministru dao da
čita ove transkripte bez dozvole istražnog sudije? Uzgred, ni istražni sudija
takvu dozvolu ne bi smeo da potpiše. Ministar je
politička ličnost a ne ovlašćeno službeno lice! Dok mera traje, naredba
istražnog sudije i postupak njenog izvršenja smatraju
se službenom tajnom.