Obračun

Nije sve bilo muzika: U hladu jubilarnog 50. sabora dragačevskih trubača

 

Opet Guča, oko Guče tuča

 

  Slavni festival trube u Guči već godinama je mesto regionalnog muzičko-turističkog hodočašća i vrhunski srpski brend poznat van granica domovine. Okreće se tu i veliki novac. A koji su tokovi tog novca i ko zarađuje po zakonu a ko pritivzakonito, ko kome duguje i kome šta pripada, objasniće jedan sudski proces koji je u toku...

 

Nikola Vlahović

 

Dve gadne nemani krenule su da unište festival trube u Guči. Jedna je dužničko-poverilačke prirode, a druga je desant Pink televizije i pripadajuće Grand produkcije na ovu fabriku slave i novca.

Ali, problem će početi mnogo ranije, još u vreme kad je Guča i proglašena "nacionalnim brendom".

U junu 2000. godine, aneksom ugovora sklopljenog između Doma kulture Guča, kao davaoca licence, i Ilije Stankovića (vlasnika nemačke firme Is Media Promotions), kao primaoca licence, stvoren je jedan obligacioni odnos u kome su definisana prava i obaveze obe strane. Stanković i njegova firma Is Media Promotions obavezali su se i na ulaganja i na promociju Guče u zemlji i inostranstvu. Istovremeno, ovim je ugovorom Is Media Promotions stekla pravo na dobit od muzičke produkcije, te pravo na ekskluzivno korišćenje snimaka muzike sa svih do tada održanih (ukupno 40!) Sabora trubača u Guči. Uzgred, ugovorom između firme Ilije Stankovića i Doma kulture Guča, predviđeno je da budući vlasnik licence dobije i pisani uvid u otkaz svim fizičkim i pravnim licima koja su do tada na bilo kakav način raspolagala pravima na muzičku produkciju Sabora u Guči.

 

Jedno piše, drugo - ne piše

 

Nije prošlo mnogo vremena, a nove lokalne vlasti u Guči, pa shodno tome i u Domu kulture Guča, počeće da osporavaju ovaj ugovor te kreću u pokušaj sudskog utvrđivanja njegove ništavnosti, presudama Trgovinskog suda u Čačku i Višeg trgovinskog suda u Beogradu, a na štetu Ilije Stankovića i njegovog preduzeća Is Media Promotions. Izgledalo je da su stvari loše krenule po Stankovića i da će legalno stečenu licencu izgubiti, ali...

Rešenjem Vrhovnog suda u Beogradu ukinute su obe presude. Preciznije, odbačene su "kao nedozvoljene". Utvrđena je i stvarna i mesna nenadležnost trgovinskih sudova u Čačku i Beogradu, a Vrhovni sud održao je jedno stručno predavanje donosiocima presuda protiv Is Media Promotions, u kome je pronašao da su načinjene "bitne povrede Zakona o parničnom postupku".

Od tada pa sve do danas, traju pokušaji da se Stankoviću i njegovoj firmi ospori ono što je bez ikakve sumnje njegovo legalno stečeno pravo.

Ove, 2010. godine, Ilija Stanković i njegova firma uzvratili su udarac. Ne zbog osporavanja licence (tu je pitanje nadležnosti razjasnio Vrhovni sud) nego zbog nagomilanih dugova od strane Doma kulture, Centra za kulturu, sport i turizam opštine Lučani, Pink international company i agencije za marketing i komunikacije Profil, prema preduzeću Is Media Promotions. Izvršni poverilac, Is Media Promotions, predložio je Trgovinskom sudu u Beogradu određivanje privremene mere pre pokretanja postupka. Tamo, između ostalog, doslovno piše:

"...Izvršni poverilac je, kao primalac licence, a po ugovoru od 22.06.2000. godine, primio licencu od izvršnog dužnika, Doma kulture Guča, kojim je stekao ekskluzivno pravo da koristi master snimke radi proizvodnje, promocije, distribucije i prodaje kompakt diskova, muzičkih kaseta, ploča ili bilo kojih drugih nosača zvuka koji su danas poznati ili će biti poznati u budućnosti, a koji sadrže snimke trubača Sabora u Guči, uključujući i pravo da se koristi imenom Sabor trubača u Guči u svim modifikacijama i transkripcijama...".

U daljem tekstu predloga privremenih mera, izvršni poverilac kaže:

"...Trajanje ovog ugovora o licenci ima neograničeno pravo za čitav svet, a davalac licence, Dom kulture Guča, obavezao se da sve namere za sklapanje poslova u vezi Sabora u Guči prosledi izvršnom poveriocu radi zaključenja ugovora".

I još da je "...Izvršni poverilac iz sredstava informisanja saznao da je predsednik opštine Lučani Slobodan Jolović zatražio od generalnog direktora RTS Aleksandra Tijanića da se izjasni zašto Javni servis nije zainteresovan da ostane medijski pokrovitelj 50. Sabora u Guči, iako pravo ugovaranja ima samo izvršni poverilac, na šta je dobio odgovor da RTS nije zainteresovan za dalju saradnju pa je sredstvima javnog informisanja saopšteno da je direktor Centra za kulturu sport i turizam u Guči, Adam Tadić, dobio ovlašćenje od organizacionog odbora da medijski sponzor bude Televizija Pink, odnosno da vrši prenos celog festivala na kome se očekuje milion posetilaca i dve hiljade učesnika, pri čemu je, kako kažu sredstva informisanja, direktor RTS Aleksandar Tijanić odbio da prenosi Sabor u Guči, izuzev finalnog dana da za za to plati 160.000 evra u marketinškom vremenu, na šta je televizija Pink pristala...".

U nastavku teksta predloga za određivanje privremene mere prema izvršnim dužnicima, piše da je pravo na ugovaranje TV prenosa, internet prenosa, marketinšku i internet prezentaciju Sabora, pripada isključivo izvršnom poveriocu: "...To je izvršni poverilac saglasno odredbi člana 302 Zakona o izvršnom postupku učinio verovatnim da je izdavanje privremene mere potrebno da bi se sprečio nastanak nenadoknadive štete s obzirom na najavljenih 800.000 posetilaca, prenos na svim kanalima TV Pink".

Naravno, osim dugova u najavi, Dom kulture Guča, odnosno Centar za kulturu, sport i turizam opštine Lučani, ulazili su proteklih godina i u druga zaduživanja...

 

Svako "radi" svoj posao

 

Umešalo se ovde i Ministarstvo finansija koje je kontrolisan budžet opštine Lučani.

Izveštaj Budžetske inspekcije za 2008/2009. godinu, nepobitno je utvrdio da Centar za kulturu, sport i turizam opštine Lučani-Dragačevo Guča, kao korisnik budžeta opštine Lučani, nije pravno lice, i ne može vršiti samostalna zaduživanja, niti je moglo "...da povuče kreditna sredstva u visini od 6.000.000.00 dinara, čime je načinjen prekršaj...".

U izveštaju budžetske inspekcije piše i to i da je direktor Centra za kulturu zaključio, mimo zakonske procedure, ništavan ugovor o tehničkoj saradnji u organizaciji i realizaciji 48, 49. i 50. dragačevskog sabora trubača sa agencijom Profajl i RTV Sunce DOO iz Aranđelovca o ekskluzivnom pravu licence za TV, audio i video DVD prava. Navodi se i da je agenciji Profajl isplaćeno 2.500.000 dinara od strane Centra za kulturu Dragačevo-Guča za proizvodnju filma "Dragačevski sabor trubača u Guči - internacionalni brend", 30. septembra 2008, bez faktičkih dokaza da je naručilac preuzeo proizvedeni film. Centar za kulturu Guča, bez procedure javnih nabavki, potrošio je 3.794.392 dinara na kancelarijski i kuhinjski nameštaj, zanatske i usluge omladinske zadruge.

Po završetku manifestacije Sabor trubača 2008. godine, ispostavljen je račun 22/08 koji je, bez obrazloženja, mnogostruko uvećan na ime naknade agenciji Trag iz Čačka za usluge obezbeđenja Sabora. Osnovni ugovor iznosi 280.000 dinara, a povećan je 4,2 puta i iznosi 1.181.683 dinara.

Stanković je tužio državu Srbiju za oko 30 miliona evra zbog jednostranog i nezakonitog raskidanja ugovora o ekskluzivnom zastupanju, samofinansiranju i reorganizaciji programa: "Moj gubitak je procenjen na 30 miliona evra. Ne želim da to naplatim od svog naroda, već od pojedinaca koji su krivi".

Konačno, treba reći i to da će budućnost Sabora trubača u Guči odrediti i sudska i vansudska događanja. Naime, izvori iz RTS-a govore o staroj navici novog-starog direktora da pravi paralelne nagodbe sa televizijom Pink i njenim vlasnikom, pa tako ni ovaj slučaj "predaje" Guče iz ruku RTS-a u ruke TV Pink (i pripadajuće Grand produkcije), nije bio plod njihovog nemuštog dogovaranja nego, prema svemu sudeći, ozbiljno planirane akcije. Jer, jubilej je to... Narod voli jubileje, dolazi masovno i troši novac. A gde ima para ima i Željka Mitrovića. Gde ima trgovine ima i starog-novog direktora RTS-a.

 

 

 

 

Baraba

 

Adam Tadić, prvi čovek Sabora u Guči i direktor Centra za kulturu opštine Lučani, očito uznemiren, uzvikuje ovih dana: "Centar za kulturu je budžetska ustanova, ako ona mora da poštuje Zakon o javnim nabavkama, onda se zakon poštuje. Odbijam sve navode izveštaja", i usput napada Iliju Stankovića, nazivajući ga "barabom".

 

 

 

 

Ilija Stanković: "Moj gubitak je procenjen na 30 miliona evra. Ne želim da to naplatim od svog naroda, već od pojedinaca koji su krivi".