Krici
i odjeci
Srpska
akademska tragikomedija ukratko
Velika škola barona Minhauzena
Literarno
nadahnuta i ličnim iskustvom naoružana, autorka satiričnog eseja o srpskom visokoškolstvu i o takozvanom "tipskom modelu"
naše akademske savremenosti, dodala je uz tekst i jednu napomenu: "Svaka
sličnost sa nekim postojećim univerzitetom i postojećom osobom je percepcija
samog čitaoca". Upravo zbog toga što je reč o "čitanju" jedne teške društvene anomalije, Tabloid objavljuje ovaj
esej u nešto skraćenom obliku
Prof. dr Mila
Alečković-Nikolić
Čim se uđe u megalomansko
zdanje Megalo-fakulteta oseti se neka nova, revolucionarna tendencija u psihološkoj
nauci. Najvažnije je da se svuda omiriše luksuz!
Luksuz, luksuz i luksuz! "I samo krv teče i samo zlato sja!", peva
Andrju Edi.
Izglančani kamen, ogroman hol bez ikakve svrhe, osim one koja je
postojala u velikim hramovima gde se kleči pred veličinom nebeske sile, svuda
simboli trouglova kao mig simpatije velikim majstorima i mentorima, i čak
dvanaest paranoidnih kamera samo na fasadi (a ko zna koliko unutra), koje
čuvaju Hram neoliberalne Mega nauke da ga neko ne opljačka i ne ukrade znanje
(ma nije ništa Sorbona spram ovoga, ona nema nijednu
kameru na zgradi!). Crne limuzine svuda okolo privatne kamene palate, fotografije
velikog šefa niskog rasta sa značajnim WASP (white, anglo-saxon, protestant) ambasadorima, da se zna dokle je
dogurao i ko ga sve poštuje, straža na ulazu da ne uđu razbojnici koji bi pokrali privatno imanje...
Sve zjapi od ogromnog prostora koji ima za cilj samo jedno: pokazati moć pred sirotinjom
Srbadije, dokazati da je vlasnik, "il manjifiko retore" (il
magnifico rettore) potentna
osoba, posebno kad se propne na prste, da je lik svetskog dometa!
Ali onda dolaze na red kabineti-kavezi, bolje reći providne
ćelije za robove (nekad su se zvali profesori) koji ovde treba da rade u mnogo gorim uslovima nego što su bili oni u
kojima je decu u antici podučavao rob Sokrat.
Nešto više od jednog kvadratnog metra, to je prostor za profesora, malog
ili velikog, svejedno, tog antičkog uljeza koji se usudio da opstane vekovima
šireći svoju zastarelu etiku, umesto da se ugleda na "manjifiko retorea", neoliberalnog supermena koji je svoj niski rast
kompenzovao neoliberalnom veličinom, anglosaksonskog, doduše lošeg, đaka, ali
zato nagrađenog u Italiji i punog orijentalnog zlata i ordenja, kupljenih
zahvalnica, diploma i titula. Ništa nije Sokrat spram njega, ovo je nauk živi koji odavno jaše
na pozlaćenom teletu!
Sultanova
diskreciona sloboda
Dakle, taj rob zvani profesor spakovan je u prostor velik nešto više od
jednog kvadratnog metra, jer je to simbolika prostora i moći: koliko si jak,
toliki ti je aršin.
Šta će tom vekovnom uljezu da se pruža,
dovoljno je da sedi zgrčen i pognute glave u kvadratu sa "providnim zidovima" koje je opisao Zamjatin, gde se sve vidi i sve
čuje, jer nema, naravno, ni slušne izolacije.
A čemu izolacija kad "il manjifiko retore" treba i mora da čuje sve? A ako baš i ne bude čuo sve, ili ne bude sve razumeo (na primer, dok je pod dejstvom neuroleptika), on će staviti trajne prislušne uređaje u ćelije tih robova. Jer, šta će tim pacovima izolacija, izolacija je potrebna jedino njemu, "il manjifiko retoreu", njemu treba neki orijentalni harem i prostor da pruži noge i izuje cipele, da mu robinje ili gejše izmasiraju noge. Nije
to za profesora.
Mesto profesora u neo-mega-liberalizmu koji je klonirao "il manjifiko retorea" je u pacovskom lavirintu i
Skinerovom kavezu, tu je mesto profesora i to je poslednja tendencija svih
Megalo-tendencija!
Što je tešnje tom profesoru, što
se on u ćeliji više guši i davi, to će on više da bude zahvalan svom Sultanu,
jer mu taj " manjifiko retore"
daje pomalo hrane, poneku kocku šećera svakog meseca. Neće "retore" da plaća nerad. Ali, eto, ipak, iz samilosti... Naučili su njega gurui sekti kako se lomi duh bednih sledbenika.
Malo da, malo ne da. Malo spusti,
malo digne. Kome hoće - da, kome neće -
ne da.
"Il manjifiko robatore"
Ko je rekao da je "manjifiko retore" lopov? Nema u liberalizmu s početka 19. veka lopova, nema uopšte pojma krađe u carstvu zgrtanja, u slici sveta: "otmi i beži", mada će jednog dana intelektualci verovatno i to izmisliti, jer ideologija Megalo-fakulteta približava se, evo već, ubrzano, sredini devetnaestog veka. Jednog
dana, ova će se ustanova svakako prokleto emancipovati, jednog dalekog dana imaće i sindikate za svoje profesore. Za sada je još rano, još je vernost na reč Sultanu ovde najvažnija
megalo-tendecija. Zašto bi neko uopšte kontrolisao i
proveravao kuda idu dukati i odakle stižu, kada "il manjifiko robatore" drži sve to duboko zakopano ispod zemlje, a
čauši mogu da dobiju i poneku kesu više, ako zasluže. Eto, tako, veliki vezir
koji je izradio Papirus s pečatom za Megalo-fakultet, on će svakako dobiti
nekoliko kesa zlatnika više.
Ko "retoreu" šta može kada on sanja da kupi sve
velike vezire, a hvali se da je učestvovao i u stvaranju Sultanata. Svima će dati, kome god treba, samo da sakrije tragove. Ako
zafali, "opraće
se" dukati, biće lepih i novih! Ali, šta se to koga tiče? Zar nije sve privatno, zar nije sve vlasništvo tog "manjifiko robatorea", i kamen, i kamere na ulazu u sivu palatu, i limuzine, i ti jadni robovi koji misle da su profesori, i poneke lepše učenice-robinjice? Zar nije sve to njegovo? Ni po' jada.
Ima "il manjifiko robatore " takvih
Zna jedino da trguje velikim imenima. Piše, jer nema šta da kaže, a ima šta da kaže - jer piše, rekao bi Karl Kraus. "Čovek bez svojstava" Roberta Muzila, Imbecillis - slaboga duha, ali koji zna da unizi svoje profesore-robove, pa mu je onda, nekako lakše pri srcu. Neposlušne oslovljava sa "budalo", kako bi sakrio sam od sebe da je, u stvari, on ta seoska bena.
Leteći tanjiri i duge noge
Cela Megalo-palata je, po zamisli ovog samozvanca i samobunca, jedan veliki zalutali leteći
tanjir, a njegovi tvorci zamišljaju kako su dobili mandat da vladaju srpskom
sirotinjom odmah posle Velikog Praska. Nije Megalo-Palata bilo šta, zna njen vlasnik šta su Mega-vrednosti. On je "zašto" odmah
pretvorio u "kako", a "kako"
u "koliko".
Postoji više kategorija
intelektualnog plemstva u njegovom zdanju: svetski velikani koji su razgovarali
sa NLO bićima, potom pripadnici velikih sekti, posebno sajentološkog reda
i staleža, senilni mandarini koji nikad nisu znali, niti će ikad znati ko je ko
na Balkanu, slede šou-biz-turbo zabavljači, još bolje zabavljačice, zatim jasno deklarisani olovni vojnici sa šiškama, NATO
falange (kao glavnog uslova
našeg srpskog opstanka, učenosti i pismenosti), potom poslušni veziri koji se u
Kalifatu bore za komad vlasti, padajući Sultanu pred noge, i, na kraju,
androidne žene, cenjene u svakom haremu.
Prema ovoj kategorizaciji intelektualnog plemstva idu i platni
razredi o kojima "il retore
korifeo" sam (nego šta!) odlučuje.
U njegovom Weltanschauungu naučnik, književnik, filozof, sve je to
pasulj i bob, ali ambasadorsko nameštenje svojih vezira i napredovanje u vlasti kalifata, to je
prst pun zlata!
Na kraju krajeva, on je ustanovio i novu kategoriju
koja nigde u svetu ne postoji. Kao što je sam
dobio (pomastio i pozlatio) počast da bude "il manjifiko retore", tako će i on dati svome babi, ali besplatno, bez dukata, jer je narodne
dukate od njega onomad i dobio, "doktorat honoris causa". A ako stigne daće
i svim svojim dedovima i babama posthumno "počasni doktorat" iz zahvalnosti što su ga tako lepog i pametnog
napravili! Pa neka neko kaže da to nije mega-revolucionarno, svuda u svetu je zabranjeno, niko osim naučnika ne može da zasluži doktorat, dok kod "retorea" bogami, ko god mu se svidi može, a posebno, ko drugi nego rođeni babo! Pa
zar nije on od "opštenarodne UDBE", Velikim Praskom stigao do privatnog Megalo-anglo-menadžment učilišta!
Vivat
Academia pod komandom NATO
NATO alijansa je
"manjifiko retoreu" najveća ljubav. On tako
Šmrkavac i čistač
Zato ovaj junak Gogolja ili
Molijera, "il manjifiko
retore" na balkanski način, u prevodu - "mrtva duša", briše
nos glasno, govori sa akcentom, ali prepotentno i sa visine, ne dopušta tek
tako da mu se bilo ko i bilo
kada obraća i goni
bičem slepu raju.
Čistač