Uvodnik
(Pr)osudite sami
Buna protiv fukara
Milovan Brkić
Odluka o odnosu srpske vlasti prema
konačnom rešenju statusa Kosova i Metohije, samoproglašene Republike Kosovo,
koje nije članica Ujedinjenih nacija, jer je većina država na planeti nije
priznala, pokazala je pravo lice srpske političke elite.
Od prevrata 5. oktobra 2.000. godine, na
vlast je u Srbiji došla grupa fukara i probisveta koji su, prvo, debelo
naplaćivali svoj, navodni, opozicioni odnos prema Miloševićevom režimu, a kada
su došli na vlast, poput roja skakavaca, nasrnuli su na imovinu, pljačkajući
banke, fondove, rasturajući, na bestijalan način sva uspešna preduzeća, koja su
odolela i sankcijama.
Priznajući da je njihov narod genocidan,
da u svakom Srbinu čuči Džek Trbosek, ulagujući se komesarima iz Evropske
unije, mafija oko Đinđića je, iz, navodno, geopolitičkih razloga, prodavala strateška
preduzeća, za male pare i milionsku proviziju. Điniđić je surčinske, veterničke
i zemunske mafijaške grupe, promovisao kao biznismene, a oni su bili ološ najgore
vrste, koji su u njegov kabinet nogom ulazili.
Đinđićev naslednik Boris Tadić, učenik Dobrice
Ćosića, najgore hulje koja se rodila u srpskom rodu, započeo je najstrašniju
i najsuroviju pljačku Srbije. Poput Pol Pota, koji ekonomski zgazio Kambodžu,
iselio gradove, uništio škole, bolnice i sve građane proglasio logorašima, a trećinu
sunarodnika pobio, Tadić je, koketirajući sa evropskim komesarima, opisujući
svoj narod i njegovu istoriju ružnim rečima, uspostavio je najcrnji vid diktature:
porobio je medije, sva radna mesta stavio pod partijsku kontrolu, surovo
uništavajući banke, poljoprivredne kombinate, i pljačkajući donacije, kreditne
linije.
Novoj vlasti ostavio je svog učenika
Miodraga Rakića da sa njom rukovodi i upotrebljava je kao toalet papir.
Mlađan Dinkić, psihopata i vlasnik
preostale srpske imovine, smerno je izvršavao planove međunarodne mafije koja
je uništavajući Srbiju, iz nje izvukla stotine milijardi evra.
Pitanje kapitulacije i predaje Kosova pod pritiskom
Evropske unije, i to u situaciju kada više zemalja članica EU nisu ga prizale
kao državu, pokazala je svu mizeriju srpske političke elite. U odbranu kapitulacije
javili su se mafijaški novinari, poput Milovana Drecuna, Dragana Buljoševića,
Boška Jakšića...
Oglasio se i Bojan Pajtić sa svojom pederskom
i lopovskom družinom, sa predlogom Deklaracije o Vojvodin, koju će doneti na
dan osnivanja NDH-a!
Đilas, predsednik DS-a, u čijem predsedništvu
sedi i Bojan, nije se oglasio. On je pokrao više od milijardu evra, i važno mu
je da Srbija bude u haosu, a on tu može još žešće da hara.
Mlađan Dinkić je bio jasan. Prodati
Kosovo. On je pokupio državne pare sa Kipra, kojima je Milošević plaćao obaveze
Srbije koja je bila pod sankcijama. Prodao je Mobtel, cementare, pivare, ukinuo
banke, a na kraju požurio je da stvori Ujedinjene regione Srbije, koji nikad nisu
bili ni regioni, niti su bili razjedinjeni, da bi ih ovaj ludak ujedinjavao.
Umesto da sarađujemo sa Rusijom, on nam je ponudio Arape i njihove navodne
milijarde. A, Arapi obećavaju i ćute. "...Ni u mora mjere, ni u Arapina
vjere", stara je izreka, ali Mlađa smatra da smo mi gola govna i da može
da nas vara večno.
Ipak, dok pišem ove reči, verujem da će se
Srblji na ustanak dići, da predsednik Nikolić i premijer Dačić neće pokleknuti,
da ćemo se vratiti, posle tri decenije, starim saveznicima, koji će našim
neprijateljima reći - Iš od Srbije!
A i vreme je da pomlatimo fukare koji su
nas opljačkale, koje nas se stide, i kojima je i govno tuđinca milije od roda
svog.