Rocky Stars Club

 

Hleb i čokolada

 

piše Rajko Roki Dvizac..

 

 

Ko je  uklonio „Siluete"!? ( I deo)

 

 Bez obzira na ružnu naviku novokomponovanih „hroničara" naše prošlosti da minimalizuju značaj i vrednost onih koji im nisu „ljubumci", pevač grupe „Siluete" Zoran Miščević je bio i ostaće zauvek najveća rok zvezda  kako Srbije,tako i ondašnje Jugoslavije. Da nije bilo njega u pionirskom vremenu nastajanja rokenrola na prostoru od Vardara pa do Triglava, omladina ne bi znala kako „izgleda" prava rok zvezda, a i pitanje je da li bi uopšte bilo rokenrol puta kojim su kasnije krenuli „Indeksi", "Tajm", „Bijelo dugme", "Smak", "Riblja čorba".

Zorana sam upoznao u vreme kada je praktično bio „proteran" iz diskografije, koncerata, iz rokenrola. "Krckao" je polako ostatke svoje nekadašnje slave vešto skrivajući tugu u srcu i razočarenje što ga je ,prve svih,njegov grad naprasno zaboravio i gurnuo u ćošak samoće i tišine. Kad bi se sreli, javljali smo se jedan drugom, proćaskali par minuta i to je bilo sve.

A onda, jednog letnjeg dana dok sam sa društvom sedio u čuvenoj bašti „Šumatovca", primetio sam Zorana kako učtivo i nenametljivo prilazi stolu za kojim je sedela njegova generacija ali još uvek aktivnih i „popularnih" muzičara.

Pričao je sa njima nekih 10-15 minuta a da pri tom niko od njih nije našao za shodno da ga pozove da sedne, da im se pridruži. Tretirali su ga kao „dosadu" i „davitelja". Kad je najzad shvatio da od poziva da im se pridruži neće biti ništa, pozdravio ih je i lagano se udaljio.

U tom trenutku sam ustao, prišao mu i pozvao ga za svoj sto. Njegovi generacijski pajtaši su se prvo iznenadili a potom i uplašili jer su znali ko sam i da imam moć i uticaj da im preko noći ugasim karijere...

Da ne dužim, karijere im nisam uništio ali od tada sam počeo da se družim sa živom legendom srpskog roka.

Zezanja na Zoranov račun su se prepolovila. A oni koji su se još uvek usuđivali da to čine, strogo su  pazili da ja ne budem u blizini. Malo po malo Zoran mi je ispričao ceo svoj život. Vrhunac je bio kada me je pozvao u svoj stan u centru Zemuna i pokazao mi nekoliko „gusarskih kovčega" punih pisama obožavatelja,novinskih isečaka,plakata itd.Pravi mali muzej.Tada smo se dogovorili da napišem knjigu o njemu i „Siluetama".Čak smo i odabrali Tomu Vujanića da dizajnira omot knjige (u to vreme jedan od najboljih u Beogradu).U sarajevskom „Venu" objavljena je Zoranova izjava:

-„Biće to šokantna istorija .Otkriću mnogo  prljavog veša..A ja želim da govorim bez dlake na jeziku.Svi pojedinci će biti imenovani".Nažalost,obećanje nisam ispunio jer samo dan-dva posle smrti Zorana Miščevića pojavio se karikiran moj feljton „istrgnut iz nedovršene knjige" „RTV Reviji" ali potpisan tuđim imenom a ja sam tada pisao za suparnički tabor „TV Novosti". Kradljivcu sam oči u oči zamerio dve stvari - što bar iz kolegijalnosti nije napomenuo da je kao izvor „koristio"/zloupotrebio moj, tada još ne dovršen roman a drugo - što mu je feljton bio prepun izmišljotina i lažnih konstrukcija.Zato se i nisam

naljutio.On je znao da sam samo ja imao pristup „gusarskim kovčezima" Zorana Miščevića.A jedino je tu ležala sačuvana kompletna istina  o slavi Zorana Miščevića i „Silueta".Sećam se da mi je na izlazu iz stana u Zemunu Zoran neočekivano postavio ,u to vreme,čudno pitanje: -"Znam da dobro zarađuješ, kaži mi u čega ulažeš višak novca"? Odmahnuo sam rukom i rekao da ne ulažem ni u šta. Osim u sebe,auto i lepe žene...

On se osmehnuo i savetovao me da budem pametan jer novac brže od peska klizi iz ruke. To je bilo vreme vladavine komunista i za sve koji nisu „crveni" bilo je jako opasno da ulažu u nekretnine. Znajući to, Zoran svoj višak novca ulagao u zlatni nakit a još više u skupocene bunde. „ E,vidiš.To je moja penzija. Moja garancija za starost".

Delovi mog nikad dovršenog romana bili su prepuni anegdota sa raznih svirki i tezgi.

Pomenuću samo dve. Prva je vezana za njihovog tadašnjeg menadžera (u to vreme to je bilo nepostojeće - zabranjeno zanimanje koje asocira na „truli Zapad") Gradibora Veljkovića Grade.

Naime, prema Zoranovoj priči, Grada je izmišljao hiljade načina da im zakine na zaradi,do duplih karata do lažiranja broja prodatih ulaznica. Gradu sam inače dobro poznavao i na neki način ga zavoleo ali sam isto tako siguran da je istinita priča štos koji je Grada smislio kako da iskamči još koji dinar iz džepova članova „Silueta". Štos je bio u tome da grupu drži što duže posle koncerta u praznoj sali terajući ih da polako,temeljno spakuju svu opremu i „slože" u kombi. „Pazi , polako to slaži. Nemoj da kada  se vrnemo u Beograd,da se nešto polomi i onda od Grade tražite pare za  popravku.Evo vam ga na"  - vikao bi Grada pokazujući lakat!

 I tako,dok bi članovi „Silueta" spakovali sve instrumente,svi okolni restorani bi se pozatvarali. A oni gladni ko vukovi. Džabe što su im džepovi bili puni para kad nisu  imali gde da kupe ni kilo hleba.Dok su oni kukali od gladi, iznenada bi se pojavio Grada sa gomilom konzervi, hleba, pića, cigareta...I šta mislite šta je uradio? Prodavao im je tu istu hranu i piće ali po duplo većoj ceni. Ko nije hteo da plati - ostajao je gladan.

Druga anegdota vezana je za gostovanje „Silueta" u Nemačkoj. Prilikom boravka u Beogradu,vlasnik lanca klubova u Nemačkoj, sasvim slučajno je prisustvovao jednom koncertu „Silueta". Oduševljen njihovim nastupom i reakcijom publike,odmah im je ponudio mesečni ugovor.

Da jedna rok grupa „iza gvozdene zavese" gostuje u , tada, Zapadnoj Nemačkoj, bilo je ravno čudu.

„Siluete", na vrhuncu popularnosti, u Nemačkoj je dočekala - prazna sala. Nijedna karta nije prodata!

Kada je u klub stigao vlasnik ,zatekao je razočarane članove „Silueta" koji su već razmišljali da se vrate kući.Vlasnik je bez reči uzeo ključ,zaključao klub a na ulazu napisao Rasprodato!

„Siluetama" je naredio da sviraju za praznu salu. Ista priča se ponovila i narednih dana a u međuvremenu u nemačkim novinama je objavljivana reklama o nastupu „Silueta". Najzad, jedne subote vlasnik kluba je otključao vrata. Za manje od pola sata klub je bio pun do vrha.

I tako, iz dana u dan.

Umesto mesec dana, ostali su nekoliko meseci .Grupa iz komunističke zemlje potpuno je zaludela publiku iz slobodnog Zapada. Zoran Miščević je bio zvezda u Nemačkoj, baš kao i u Jugoslaviji.

                       

(Nastaviće se)

 

 

 

RTV Svetac…

 

 

 

Posle „belog 0,05" usledilo je „ružičasto B 92" trovanje naroda

 

       

Smišljeno je i u javnost plasirano kolektivno trovanje naroda.Terapija izgleda ovako: -Uzmete čašu mleka sa aflatoksinom  (umesto bromazepana jer je aktuelna ministarka zdravlja odlučila da se on sada plaća,posebno ako ste nezaposleni - jer vi ,po njoj,nemate nikakav razlog za stres) i lepo sednete pred mali ekran u svoju fotelju još iz Titovog doba. Uzmete daljinac i uključite televizor.

Šarate od kanala do kanala.Ovo je slobodna,demokratska zemlja,možete da se trujete po sopstvenom izboru. Za zagrevanje prepručuju vam "Ludu kuću/Preljubnike" ili „TV Dnevnik/Vesti B 92" (svejedno). U oba slučaja repertoar je isti - kurvanje (izvinite na izrazu ali to je najslikovitija srpska reč koja objašnjava ono što gledate u dotičnim emisijama).

Ne zna se ko se više kurva, da li junaci serije „Luda kuća/Preljubnici" ili pak iz serije „TV Dnevnik/Vesti B 92" gde su junaci zabranjenih radnji političari.

Kad vam to dosadi,možete da skoknete i do Ivana Ivanovića - možda zaluta neki redovni gost čuvene beogradske kafane „Madera" pa da čujete nadahnuto nešto iz prve ruke o aktuelnim zbivanjima u našem društvu.

Kafana je, u nas Srba, oduvek bila nepresušni izvor svih informacija i događaja koji slede.Ukoliko vam u međuvremenu ponestane mleka sa aflatoksinom, ne brinite.Samo pažljivo sledite uputstvo - prvo prebacite daljincem na bilo koji kanal gde se emituje neki film i pažljivo prislonite čašu uz mali ekran.

Očas će sa malog ekrana da vam se napuni čaša krvi od poučnih i relaksirajućih filmova koje svakodnevno emituju naše televizije. U tim filmovima ima krvi do kolena. Ne štedi se. Ima se,može se. Šta vam je,ne brinite, pa ako mleko sa aflatoksinom  vam ne šteti, ne može ni filmsko/televizijska krv.

Pa valjda vlada zna šta radi svom narodu. Ako već insistirate da neko bude kažnjen za namerno trovanje naroda,i to će se dogoditi dok udariš dlanom o dlan. Kao što su u slučaju aflatoksina pronađeni i kažnjeni krivci - neki periferni direktori koji se u praksi ništa ne pitaju a kamoli odlučuju, tako će i za trovanje naroda krvavim filmovima na televiziji biti pronađeni krivci među šoferima, kafe-kuvaricama, čistaćicama i sličnim vladarima iz senke.

Do sada ste se i provlačili nekako, eksikivirajući bogati tv repertoar otrova - ali sada vam bežanja nema. Samo vas posmatramo.

Mislite da ne vidimo da ste zaspali u fotelji a čaša sa mlekom (ili tv filmskom krvi) vam je, kobajagi slučajno pala na istrošeni tepih i prosula se...Stigao je  Veliki Brat koji sve vidi i sve čuje (čak i ono što pričate sami sa sobom u glavi). A on ne prašta spavanje pred malim ekranom. Pred njegov dolazak, napravljen je veliki ružičasti spektakl.

"Narode moj čujete i počujte, otvorena je četvrta po redu Farma". Naše kamere su prisutne svuda, od studija u  Šimanovcima, do imanja u Lisovićima gde je, to se uči već u predškolskim ustanovama, osnovana čuvena  Farma.

Učesnici, pre svega Farme a potom i u Velikom Bratu su pažljivo i stručno odabrani sa koca i konopca.Sve moj do mojega. Ma to je elita našeg društva a bogme i regiona.Zvezde na nebu su  zatamnele od njihovog sjaja. Naučnici su pocepali svoje diplome, književnici su umesto  književne večeri organizovali javno spaljivanje svojih knjiga na velikoj lomači.

Taj svečani čin bi, siguran sam snimile i televizijske kamere ali ,nažalost, sve su bile zauzete danonoćnim praćenjem  jako zanimljivih,veoma poučnih i izrazito maštovitih zapleta  i neverovatnih dešavanja na Farmi i u kući Velikog Brata.

Svoj doprinos dali su i glumci.Sva pozorišta i svi bioskopi su zatvoreni.Za pohvalu je da su se neki direktori dosetili i pozorišta/bioskopske dvorane pretvorili u tv gledalište ova dva Srbiji tako potrebna tv spektakla. Ministar prosvete je uzeo u razmatranje predlog nadležnih struktura da se u redovnu nastavu uvedu kao obavezni predmeti Farma i Veliki Brat.

Posle slavnog (ne)očekivanog poraza naše fudbalske reprezentacije u Zagrebu, Fudbalski Savez Srbije je predložio  spasonosno rešenje za naše fudbalere - da, umesto u Brazil, kompletna reprezentacija ode na Farmu.

A da selektor Siniša Mihajlović se ubaci tamo gde mu je mesto - u kuću Velikog Brata.

Kakav sjajan potez FSS-a. Euforija se širi na sve strane.SIZ za nezaposlene je naredio svim nezaposlenima da se sklone sa ulica i sednu pred male ekrane,te da obavezno redovno gledaju 24 dnevno (ionako ništa ne rade a za njih nema niti će ikad biti posla dok je ovakve vlasti) Farmu  i Velikog Brata.

Od partijskih aktivista biće oformljene specijalne patrole koje će kontrolisati gledanje.Teško onom ko bude uhvaćen da ne gleda borbu dva tv diva Farma i Veliki Brat.Odmah će biti kažnjen najstrožijom kaznom - zaposlenjem i čitanjem sa prepričavanjem sabranih dela Ive Andrića. Kuku, lele njima.

Ako, ne daj Bože nekim slučajem nešto propustite,ne brinite.I za to se vlast pobrinula. Svi veliki „ozbiljni" listovi redovno prenose najzanimljivija dešavanja i sve moguće ekcese i pikanterije sa Farme i Velikog Brata. Ko propusti nešto na mostu (televiziji),dočekaće ga sigurno na ćupriji (ozbiljnim novinama). Ništa nema da fali,nikom ne sme da bude uskraćen najnoviji otrov  „Ružičasto B 92".

Kako ekskluzivno saznajemo u toku su tajni pregovori između dva direktora - Željka Mitrovića (Farma) i Verana Matića (Veliki Brat) da se nekadašnji slavni a sada propali fudbalski derbi između Partizana i Crvene zvezde zameni novim,uzbudljivijem derbijem Farma protiv Velikog Brata. Olja Bećković  za ovu sjajnu ideju smatra da je to „Utisak nedelje „dok Dušan Bujošević pak tvrdi da je on u pravu i da je to "Stav Srbije".Jedino  je Olivera Kovačević neodlučna „Da,možda Ne"?! Drugovi i drugarice, dame i gospodo ne smete biti neodlučni. Ko zna, možda je ovo naš Plan B za ulazak u Evropsku Uniju a da ne moramo da piznamo Kosovo (za Metohiju nas ionako niko ništa ne pita).Zato,hajdemo svi,svi,svi…pred male ekrane da  gledamo Farmu i Velikog Brata.To je otrov evropskog formata.

 Sve ono čega nema u Raju ima na Farmi  i Velikom Bratu.

Nisam nosio televizor majstoru za popravke. Umesto toga,otišao sam u šetnju da odmorim mozak,sačuvam zdrav razum i pronađem jedino što je vredno  ovih dana na televiziji - „Šešir profesora Vujića"!!!