Do koske

Aleksandar Vučić zatire ostatke države i naroda, a opozicija ne reaguje

Čekaju da se porobljeni sami oslobode

Srbija gori, opozicija se češlja. Dražava je opljačkana i rasturena, narod balansira na ivici bede, izložen torturi političara, policije i kriminalaca. Vlast krši osnovna ljudska prava, pa i pravo na rad, lečenje i život. Javni izvršitelji sprovode neviđen teror, zbog minimalnih dugova otimaju kuće i stanove, centri za socijalni rad uzimaju decu i daju strancima na usvajanje, lekari prisiljavaju građane da prime eksperimentalne vakcine, radnici su postali robovi, a ratare pljačkaju nakupci u saradnji s resornim ministarstvom. Država i narod nestaju, a lideri opozicionih stranaka pregovaraju o promeni izbornih uslova i vode predizborne kampanje, prepuštajući građane na milost i nemilost diktatoru Aleksandru Vučiću. Opozicionari svesno odbijaju da pruže otpor tiraniji Srpske napredne stranke i na taj način postaju saučesnici u uništavanju Srbije.

Milica Grabež

Vlast Aleksandra Vučića nije ništa uradila da bi sprečila pripadnike bande Veljka Belivuka da ubija ljude. Goran Veličković Goksi je otet 3. avgusta 2020. godine. Dva dana kasnije, njegova supruga Jelena je policiji prijavila nestanak. Praćenjem snimaka bezbednosnih kamera, policija je utvrdila da je Goksi odveden u kuću u Ritopeku, ali ništa nije preduzeto. Da je policija radila svoj posao, spasila bi Veličkovića, koji je ubijen posle petodnevnog zlostavljanja. Na isti način je u oktobru 2020. nestao Lazar Vukićević. Policijske kamere su 9. decembra 2020. godine snimile otmicu Milana Ljepoje, ali ni tada nije ni pokušala da ga spase.

- Nismo mogli da znamo šta se dešava. Ti kriminalci, kad se sretnu, oni se ljube i grle... Kako da znamo da je neko otet, kad se oni grle i cmaču - tvrdi Aleksandar Vučić, pokušavajući da se opravda za nečinjenje, koje je doprinelo da nekoliko ljudi bude oteto, mučeno i ubijeno.

Na isti način je Vučić oteo, muči i ubija Srbiju. Opozicija sve vidi i zna, ali ne reaguje. Kao što Vučić nije mogao da pretpostavi ko je dželat, ko je žrtva, tako sad lideri opozicionih stranaka glume da ne shvataju šta se dešava s narodom koji je naprednjački kartel kidnapovao, pa ga seče na komade.

Za devet godina vlasti Srpske napredne stranke iz Srbije je pobeglo više od 700.000 uglavnom mladih i obrazovanih ljudi. Radno sposobni, koji se nisu evakuisali, prinuđeni su da za minimalne plate rade u robovlasničkim uslovima. Seljaci su opljačkani i uništeni, pošto ne mogu ni da pokriju troškove proizvodnje povrća. Nakupci im nude 10 dinara za kilogram paradajza, koji kasnije u radnjama prodaju za 120 dinara. Trećina penzionera se nalazi na udaru javnih izvršitelja, koji im plene penzije i imovinu zbog dugova, koji nastaju jer ne mogu da istovremeno plate račune i kupe hranu i lekove.

Svakog dana najmanje četvoro ljudi (što se zvanično objavljuje) izvrši samoubistvo, najčešće u očajanju zbog bede iz koje ne vide izlaz.

Od početka pandemije korona virusa u Srbiji je umrlo oko 18.000 ljudi više nego u istom periodu godinu i po dana ranije. Ne zna se koliko smrtnih slučajeva je izazvano virusom Kovid 19, a koliko drugim bolestima, za koje pacijenti nisu mogli da dobiju adekvatnu lekarsku pomoć. Zlostavljanje s genocidnim posledicama se nastavlja odlukom vlasti da prinudi roditelje da vakcinišu decu iznad 12 godina starosti.

- Korona virus nije naučno istražen, vakcine su eksperimentalne, ali svi zdravstveni radnici moraju da se obavezno vakcinišu - kaže Tatjana Adžić Vukičević, direktorka kovid-bolnice u Batajnici.

Aleksandar Vučić zatire ostatke države i naroda, a opozicija ne reaguje. Ne na pravi način. Umesto da se najoštrije suprotstavi diktaturi, koja se, posle zločina nad političkim protivnicima, proširila na sve slojeve društva, na radnike i penzionere, a sad i na decu, lideri opozicionih stranaka se bave isključivo sobom i svojim ambicijama. Sve njihove aktivnosti se svode na pripremu za sledeće vanredne parlamentarne i redovne beogradske i predsedničke izbore.

Vuk Jeremić obilazi odbore svoje Narodne stranke, pokušavajući da ojača partijsku infrastrukturu. Obećanjem da će sprovesti revanšizam Jeremić uliva ohrabrenje, ali aktivnosti u tom smeru zasad ostaju na nivou izjava i saopštenja. Nema konkretnih akcija, koje bi dokazale da je revanšizam deo strategije, a ne predizborna parola koja dobro zvuči.

Dragan Đilas se bavi istraživačkim radom. Analizira rezultate anketa i broji potencijalne glasove, kojima se nada na sledećim izborima. Procene su optimistične. Biračko telo u Beogradu je trenutno podeljeno, oko 40 odsto je za Vučićevu koaliciju i isto toliko za opoziciju. Đilas je uveren da će opozicija pobediti ako na izbore izađe 900.000 glasača. Nešto nepovoljnija situacija je u unutrašnjosti, ali i to može da se promeni dobrom opozicionom kampanjom. Prema analizma predsednika Stranke slobode i pravde postoji šansa i za pobedu na predsedničkim izborima.

Kad bi ujedinjena opozicija podržala zajedničkog kandidata - najbolje bi bilo da on bude nestranačka ličnost s ugledom i prepoznatljivošću u javnosti - Vučić ne bi mogao da pobedi u prvom krugu. Ako se to desi, u drugom krugu predsedničkih izbora nastala bi referendumska atmosfera, u kojoj bi protiv Vučića i glasali oni opozicioni birači, koji ne podržavaju Đilasa i njegovog kandidata.

Svoje kalkulacije prave i lideri ostalih opozicionih stranaka i pokreta. Zagledani u lične interese, oni vagaju na kojim izborima da nastupe samostalno, a na kojima moraju da uđu u neku koaliciju, ne bi li dobili poslaničke ili odborničke mandate. Zadovoljenje ambicija traže momci poput Pavla Grbovića iz Pokreta slobodnih građana i Dobrice Veselinovića i Radomira Lazovića. U svojim kasnim tridesetim, nemaju ni dana radnog staža, ali imaju želju da se udenu u vladajuću strukturu, bilo koju.

Boris Tadić, posle sveg zla koje je izazvao saučešćem u stvaranju i usponu Srpske napredne stranke, sada se nameće za predsedničkog kandidata opozicije. Pošto nema svoje stranačke odbore, podršku traži na prijateljskim adresama, u Vašingtonu.

- Imao sam izvanredan razgovor u Vašingtonu sa Filipom Rikerom i Metom Palmerom o presudnom značaju demokratije u Srbiji za budućnost Zapadnog Balkana - pohvalio se Tadić krajem aprila na Tviteru.

Demokratija i budućnost Srbije su zaustavljeni upravo zahvaljujući Tadiću i Palmeru, koji su presudno uticali da Vučić postane ovo što jeste. Međutim, Tadić ima želju da se opet kandiduje, iako istraživanja pokazuju da mu je rejting 0,4 odsto, baš koliki mu je i moral.

Svi se pripremaju za izbore, koji će biti održani, ako ne bude iznenađenja, tek krajem marta ili početkom aprila. Opozicioni lideri su krenuli u lov na plen, a ne shvataju šta znači sedmomesečno čekanje za običan svet.

Da je policija na vreme reagovala, Belivuk ne bi raskomadao i samleo Goksija. Kad bi opozicija danas reagovala, Vučić ne bi imao vremena da dokrajči Srbiju.

Nažalost, većina lidera stranaka koje se nadaju da će sledećeg proleća doći na vlast drži se devize - što gore, to bolje. Što gore građanima, to bolje njima. Svakom pljačkom i prevarom, Vučić izaziva bes naroda. Svakog dana Srbija tone u sve dublje siromaštvo i beznađe, kriminal buja gde god dosežu pipci pripadnika naprednjačke vlasti, a obični ljudi krpe kraj s krajem. Više od 95 odsto građana ne može da pravi planove o elementarnim životnim potrebama ni za sledećih sedam nedelja, a ne za sedam meseci do izbora.

Normalni ljudi imaju izbore svaki dan. Svaki dan moraju da biraju da li će kupiti hranu ili lekove, da li će promeniti pelene pre ili posle odlaska u pogon nekog stranog investitora, koji je plaćen njihovim novcem. Običan narod svakodnevno bira da li da novac za lečenje dece prosi na Tviteru ili Fejsbuku, da li da sebe i svoje najmilije besplatno ustupi farmakomafiji za eksperimente s vakcinama. Mnogi su prinuđeni i da bojkotuju vlastito lečenje, pošto se u bolnicama „hitni intervencije u najtežim slučajevima” zakazuju za po godinu-dve. U takvim okolnostima, svaki dan nekoliko očajnika pravi izbor između vešanja, pucanja u glavu ili rezanja vena.

Opozicioni lideri nemaju tih briga. Oni, koji su ponikli u Demokratskoj stranci, napunili su džepove u vreme svoje vlasti. Dok čekaju na izbore, na novi dolazak na vlast ili makar na državni budžet, oni ne razbijaju glavu kako da preguraju dan, nego koji auto da kupe, gde će na letovanje, koliko da ulože u novu biznis kombinaciju...

Uz njih su liderski debitanti, željni svega. Svi oni imaju beskrajno strpljenje, ne žuri im se s akcijama koje bi probudile nadu u narodu i stvorile šansu da se Srbija oslobodi Vučića.

Lagodnije im je da čekaju da se Vučićev diktatorski sistem uruši sam od sebe, ili da ga obore strani centri moći zbog kriminala i korupcije. Opozicionari izbegavaju sukobe kad god mogu, ne žele da ih režimski mediji provlače kroz blato. Plaše se ružnih naslova u Vučićevim novinama, pa u tom strahu ne vide kolikoj opasnosti se izlaže svaki proleter, koji ne može da obezbedi egzistenciju svojoj porodici.

Narod je prepušten samom sebi. Režimski političari ga uništavju, a opozicioni ne pomažu. U samoodbrani, nema druge nego da narod ustane i rastera sve parazite, saučesnike u uništavanju Srbije. Pobuna je jedini izbori, sve ostalo je samo farsa, koju političari svih boja koriste da zaviju Srbiju u crno. Kad građani ustanu, Vučić će pasti, a s njim i njegovi saradnici iz opozicije.

antrfile

Istranžiraće ga, ako ga narod sruši

Bivši narodni poslanik Srđan Nogo tvrdi da je Aleksandar Vučić pao s vlasti još 7. jula prošle godine, kad je naredio policiji i kriminalcima da silom uguše proteste u Beogradu.

- Vučić je tada bio gotov. Pao je, ali do danas se održao na vlasti samo zahvaljujući opozicionim strankama i medijima, koji ne žele da ga sruše. Ne žele jer imaju zajedničkog gazdu. Niko neće da bilo šta preduzima protiv Vučića, puštaju ga da završi ono što strane gazde traže. Na kraju, kad obavi posao, istranžiraće ga, biće kao na onim slikama istranžiranih leševa iz Ritopeka. Vučićevu glavu će, kao svinjsku na svadbarskom stolu, izneti pred narod: „Evo vam, pogledajte kakav je to kriminalac". Onda bi trebalo da svi budemo srećni, rešili smo se Vučića, nema veze što će ceo sistem ostati isti. E, to moramo da sprečimo! - kaže Nogo.