Natrag
Tragom vesti
Nuklearni objekti, fudbalski klan i moralni pad Mašinskog fakulteta
Najlošiji su najomiljeniji
Šta to povezuje ove tri naizgled nepovezane pojave? Političke zloupotrebe, pomisliće svaki barem prosečno informisan čitalac. I bio bi u pravu ali ne bi mogao ni da nasluti koliko je potpuna istina poražavajuća, naročito jer se radi o oblastima na koje je javnost posebno osetljiva: nuklearna delatnost, uticaj fudbalskih klanova i lažni doktorati i to na elitnom državnom fakultetu. A sumnjivo lice koje sve to povezuje je Dalibor Arbutina, v.d. direktora JP „Nuklearni objekti Srbije" (JP).
Marko Panić
Počnimo sa fudbalom.
Arbutina je nedavno obznanio na linku Onaj bar prosečno informisani građanin će odmah da pomisli: Aha, jedan od onih politički postavljenih, večnih v.d. direktora javnih preduzeća, a usto član navijačkih klanova i da posumnja u sve što je navedeno u toj biografiji.
I zaista, u toj biografiji je sve lažno a istina je: političko postavljenje na mesto v.d. direktora JP bez ijednog stručnog uslova a zatim trgovina uticajem za sticanje lažnog doktorata. Rezultat je JP bez licenci za rad, propali IPA projekti, sudski sporovi zbog otkaza i mobinga, prijava zbog neakademskog ponašanja zbog lažnog doktorata, pritisci na profesore Mašinskog fakulteta (MF) jer je Nastavno- naučno veće (NNV) dva puta odbilo prijavu teme disertacije.
Dakle, Arbutina je, kako kaže u svojoj biografiji, zaista završio Mašinski fakultet. Ne kaže da ga je završio kao loš student, nakon deset godina studiranja sa prosekom 7,26. Ne kaže da je već u mladosti shvatio da nije za struku već da hoće lakši politički lebac, pa se učlanio u Demohrišćansku stranku Srbije pok. Vladana Batića. Iako je tu bio nebitni član na kraju njihove liste, stekao je poznanstvo mr Radojice Pešića, tehnologa, koji će 2009. g biti postavljen za direktora novoosnovanog JP „Nuklearni objekti Srbije", koje je nastalo izdvajanjem nuklearnog dela iz Instituta Vinča.
Dotični Radojica je 2010. g zaposlio Arbutinu da radi poslove pisanja procedura za standarde, dakle rutinski posao u potpunosti izvan mašinske struke. Taj posao obavljao je kao i studiranje- otaljavao i prepisivao a glavninu vremena provodio je u ubeđivanju kolega da mu je ovaj posao samo privremen i da je rođen za šefovska mesta. Radojica je 2011. g smenjen zbog finansijskih malverzacija a nasledio ga je dr Jagoš Raičević kao v.d. direktora, vrhunski stručnjak u nuklearnoj i radijacionoj delatnosti. Dr Raičević je, kao nestranačka ličnost, uvideo da nova vlast nema nameru da završi konkurs za direktora i 2014. g odlazi u Međunarodnu agenciju za atomsku energiju (IAEA) u Beču, kao konsultant.
I tada Arbutina uočava svojih pet minuta...
Iako nije imao nikakvog stručnog iskustva ni znanja u nuklearnoj i radijacionoj oblasti, odnosno nije ispunjavao ni jedan zakonski uslov za postavljenje na mesto v.d. direktora, iskoristio je svoje rođačkopolitičke i navijačkofudbalske veze i bio postavljen za v.d. direktora JP „Nuklearni objekti Srbije" u svojoj 36. godini.
Arbutina je vrlo brzo iskazao svoju bahatost i lenjost kao v.d. direktora: počevši sa činjenicom da na radno mesto svaki dan dolazi posle 10 h (radno vreme počinje u 8 h), a odlazi oko 13 h, što se može proveriti preko elektronskog sistema za evidenciju, zajedničkog sa Institutom Vinča. Posebno je poražavajuće što, nakon što je potpuno nezasluženo postavljen na ovakvu važnu funkciju, nije pokazao nikakav trud da nauči struku i engleski jezik do nivoa da ne sramoti državu koju predstavlja. Stoga nas u IAEA posmatraju kao zemlju za koju važi vic: šta je potrebno u Srbiji da bi bio direktor JP u nuklearnoj oblasti? Samo dva uslova: da ne znaš struku i da ne znaš engleski.
Jedina veza sa strukom su mu stalna putovanja u inostranstvo na workshopove (SAD, Južnoafrička republika, Vijetnam, Kina itd.) koji se plaćaju na osnovu naše članarine u IAEA. Prema dopisu Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost br 07-00-1/2020-01 od 22. maja 2020. upućenog JP, Arbutina je u poslednjih 5 godina poslao 46 zahteva za putovanja a odobreno mu je 22, koja traju 5-10 dana, što znači da je na deviznim dnevnicama boravio svake godine oko mesec dana.
Zbog te nestručnosti i lenjosti, Arbutina sav stručni posao prenosi na saradnike koje bira po podobnosti a uklanja dokazane stručnjake koji su u JP prešli iz Instituta Vinča. Rezultat takvog rukovođenja je da JP stagnira u svemu i da npr. nuklearni reaktor (prestao sa aktivnim radom pre više od 30 g) još uvek nema licencu za rad na održavanju i da niti jedno bure radioaktivnog otpada nije prepakovano u nove hangare.
Tako se u navedenom dopisu Direktorata navodi da JP poseduje samo tri od devet potrebnih licenci za rad, što znači da JP ne obavlja svoju osnovnu delatnost za koju se svake godine iz budžeta izdvaja više od 200 miliona dinara i zaposleno je oko 130 radnika. Posledice ovakvog lošeg upravljanja su se pokazale i nedavno, 7.6.2021. u radiološkom incidentu na naftnim bušotinama NIS-a oko mesta Iđoš kod Kikinde (izgubljen jak radioaktivni izvor) kada JP nije moglo da uskladišti taj radioaktivni izvor jer je bila istekla licenca za hangar.
Na osnovu Izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja JP „Nuklearni objekti Srbije" za 2016. g, broj 400-431/2017-06/7 od 20.12.2017. podignut je optužni predlog KP broj 94/18 koji je Prvo osnovno javno tužilažtvo podnelo Privrednom sudu dana 26.2.2021. protiv v.d. direktora, svih pet članova Nadzornog odbora i još šest zaposlenih.
Arbutina sredstva iz budžeta nemilice nenamenski troši pa se npr. u navedenom Izveštaju navodi da je u 2016. g za troškove advokatskih usluga potrošeno 1 051 000 dinara. Toliki iznos troši se zapravo svake godine s obzirom da JP vodi nekoliko sporova sa zaposlenima zbog otkaza ili mobinga pa je Arbutina do sada potrošio oko 50 000 evra samo plaćajući advokata. Za sve te sporove angažuje se ista advokatska kancelarija Dragana Đ. Tošića, iako JP ima tri pravnika, od kojih jedan sa pravosudnim ispitom.
Takođe se navodi da je za troškove usavršavanja zaposlenih na doktorskim studijama Arbutina potrošio te godine 923 hiljade dinara, odnosno ukupno isto oko 50 000 evra, iako naučni rad, koji zahteva obrazovanje na doktorskim studijama, nije delatnost koja je definisana Odlukom o osnivanju JP ni Statutom. Stoga JP nije u sastavu naučnoistraživačkih ustanova a ovo akademsko zvanje nije navedeno kao uslov niti za jedno radno mesto. Iz navedenog proizlazi da ova sredstva nisu svrsihodno upotrebljena u cilju unapređenja radnih procesa nego isključivo za lične interese.
Arbutina se u navedenoj biografiji još hvali da je 2014. g završio master studije na Geografskom fakultetu (GF) a 2016. upisao doktorske akademske studije (DAS) na Mašinskom fakultetu. I sada se onaj prosečni građanin, još začuđen čitanjem prethodnog teksta i obasipan informacijama o lažnim diplomama i doktoratima, pita: a šta je tu istina? Istina je da i ovde vrvi od prevara, trgovine uticajem i lažnih diploma.
Svestan potrebe da "nabilda" biografiju akademskim titulama, počeo je sa traženjem veza za upis na poslediplomske studije jer zbog lošeg proseka nije imao uslov za regularan upis..
Našao je vezu za upis na master studije na GF 2013/14, (otac kolege sa posla) i upisao se neregularno jer MF nije na spisku 12 „odgovarajućih osnovnih studija" sa kojih se može upisati master na GF. Na toj rang listi na GF bio je pretposlednji (37. od 38 kandidata) ZS-master-konacna2.pdf (bg.ac.rs) Zatim je pokušao da se upiše na doktorske studije na GF 2014. g ali nije uspeo (26. od 27 kandidata) a kolega više nije hteo da povlači vezu jer se Arbutina nije ni zahvalio za prvi put.
Stoga je Arbutina potražio vezu za upis na doktorske akademske studije (DAS) na Mašinskom fakultetu. Uspeo je da ubedi bivšu direktorku Instituta Vinča da preko svojih zaposlenih intervenišu kod dekana Mašinskog fakulteta prof dr Radivoja Mitrovića. Arbutina se tako, uz pomoć dekana, 2017. g neregularno upisao na DAS na Mašinskom fakultetu (treći dodatni rok koji nije objavljen na službenoj stranici fakulteta).
Arbutina je svo vreme koristio svoj uticaj da mu podređeni zaposleni pišu naučne i stručne radove a nakon upisa doktorata 2017. g zaposlio je penzionisanog profesora Elektrotehničkog fakulteta dr Predraga Osmokrovića da mu piše doktorat, seminarske radove i organizuje preko svojih veza (bivši asistenti) „polaganje ispita" na doktorskim studijama. Prof. Osmokrović i danas, već petu godinu redovno dolazi u JP, ima propusnicu i svoju sobu iako već dve godine nema ugovor, što može da se proveri preko elektronskog sistema za evidenciju ulazaka u JP.
ovome su pisale i novine (Blic, Danas, NIN). Mašinski fakultet nije demantovao niti na nijedan drugi način reagovao na ove tvrdnje pa je reagovala prim dr Želmira Ilić, subspecijalista radiološke zaštite, koja je radila u JP i dobila otkaz zbog sukoba sa Arbutinom. Dr Ilić je u avgustu 2019. g podnela Etičkoj komisiji Mašinskog fakulteta zahtev za utvrđivanje neakademskog ponašanja Arbutine- zbog lažnog autorstva i nezakonitog upisa.
Međutim, dr Ilić do danas nije dobila nikakvo rešenje Etičke komisije iako je pisala nekoliko dopuna zahtevu i nekoliko žalbi na nepostupanje. Zadnju žalbu dostavila je 5.7.2021. g Nastavno-naučnom veću MF i zatražila da se žalba stavi na dnevni red naredne sednice, koja je zakazana za 26.8.2021.
Zahtev se odnosio na dve tačke:
nelegitimnost upisa AD na DAS
U navedenom zahtevu traženo je da MF dostavi
1.Print screen Internet stranice Mašinskog fakulteta na kojoj se nalazi obaveštenje za Konkurs za treći upisni rok (dodatni) na DAS za šk. g. 2016/17.g
2.Konkurs za treći upisni rok (dodatni) na DAS (dodatni) za šk. g. 2016/17.g
3.Print screen Internet stranice Mašinskog fakulteta na kojoj se nalazi rang lista studenata koji su prijavljeni na treći upisni rok (dodatni) na DAS za šk. g. 2016/17.g
4.Print screen Internet stranice Mašinskog fakulteta na kojoj se nalazi rang lista studenata koji su upisani na DAS za šk. g. 2016/17.g u trećem upisnom roku (dodatni) a koju je shodno čl. 10. Pravilnika trebalo da formira Komisija za DAS i istakne „na oglasnoj tabli i sajtu Fakulteta u roku od deset dana od dana zaključenja Konkursa".
MF nije odgovorio na ovaj zahtev jednostavno zato što taj upisni rok uopšte nije ni bio objavljen, odnosno navedene Internet stranice ne postoje pa je jasno da je upis Arbutine bio nezakonit. S obzirom da se radi o državnom fakultetu, i to prestižnom, ovakve akademske prevare su posebno tragične.
lažno autorstvo AD na stručnim i naučnim radovima
Arbutina je postao toliko alav na „bildovanje" biografije da je preterao i sa količinom lažnih radova: 34 rada za 7 godina koliko je vd direktora. Za utvrđivanje lažnog autorstva dostavljeni su sledeći dokazi:
Okolnosti pod kojima su nastali radovi D. Arbutine
Osim lošeg proseka i nezakonitih upisa, navedeno je i:
- da je radove počeo intenzivno da objavljuje kada je postao v.d. direktora JP
- radove iz elektrotehnike je počeo da objavljuje tek od 2017. g. kad je zaposlio prof. Osmokrovića
- količina objavljenih radova je u suprotnosti sa obavezama radnog mesta Arbutine, koje nije istraživačko a JP nije naučnoistraživačka ustanova
Oblasti istraživanja i koautori radova D. Arbutine
Arbutina je sada koautor na 34 rada, čijom analizom se lako može zaključiti:
- Radovi su iz sedam oblasti: hemijska tehnologija, elektrotehnika, meteorologija, merenje beta zračenja, merenje gama zračenja, radioaktivni otpad, nuklearna bezbednost,
- Niti jedan rad nije iz mašinske struke, odnosno matične oblasti MF
- Na radovima je 51 koautor od toga su 22 zaposleni u JP gde je on v.d. direktora
- Arbutina je koautor sa zaposlenima iz JP i na radovima koji se odnose na operativne poslove merenja radioaktivnosti, čak i međulaboratorijskih poređenja što je jasan dokaz trgovine uticajem.
- Etička komisija je trebalo da pribavi od koautora razjašnjenje kako je Arbutina, shodno Vankuverskim pravilima, učestvovao u svim fazama nastanka i pisanja rada.
- tema Gajger-Milerovog brojača je česta na radovima Arbutine jer je to toliko stara tema da ti radovi većinom još nisu svi skenirani i time nisu dostupni programima za proveru plagijata.
Razlozi zašto su koautori „dopisivali„ Arbutinu na radove
Jasno je, iz broja koautora iz JP, da je razlog ovakvog „dopisivanja" na radove trgovina uticajem. Po javno dostupnim podacima navedenim u godišnjim izveštajima JP, Arbutina se nalazi kao koautor na svakom radu koji su napisali zaposleni u JP. Očit primer je rad Lekić M., Lazarević N., Knežević I., Arbutina D. „Preparation of Efficiency Calibration Standards for Gamma-ray Spectroscopy Measurements", dakle radi se o operativnim laboratorijskim merenjima zaposlenih kojima je to u opisu poslova. Osim toga, ova merenja mogu izvoditi samo ovlašćena lica, što Arbutina, kao mašinski inženjer nije i ne može da bude niti po sistematizaciji radnih mesta u JP, niti bi Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije izdao takvo ovlašćenje, shodno zahtevima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Radovi iz elektrotehnike su nastali nakon angažovanja prof. Osmokrovića, koji Arbutini piše i doktorat. Tema doktorata je naravno iz onoga što prof. Osmokrović zna- elektrotehnike a ne mašinstva i zato profesor koristi svoj uticaj na bivše saradnike koji sada rade na MF da proguraju ovu prijavu.
Naime, uvidom u zapisnike sa NNV može se doći do saznanja da je na sednici NNV od 10.12.2020. pod tačkom 6. Doktorske disertacije, 6.1. Obaveštenje o prijavi kandidata, bila prijava teme doktorske disertacije Dalibora Arbutine, koja je odbijena na sednici NNV od 18.3.2021. g:
6.1.a.1. Kandidat: Dalibor Arbutina, dipl.inž.maš.,student Doktorskih studija
Radni naslov: Funkcionalni vek trajanja prekidačkih komponenata na principu električnog pražnjenja u gasu, sa i bez pokretnih mehanizama.
Kandidat ne ispunjava uslove za izradu doktorske disertacije iz naučne oblasti tehnička fizika - dopis Šefa Katedre za fiziku i elektrotehniku broj 392/1 od 24.02.2021. godine.
Predloženi potencijalni mentori od strane kandidata su bili dr Aleksandra Vasić-Milovanović, red. prof. i dr Aleksandar Jovović, red. prof.
Na toj katedri se vodila velika rasprava o prijavi ove teme jer je bilo jasno da je tema iz oblasti elektrotehnike a ne mašinstva. Pojedini profesori, koji su bili protiv, su čak dobivali i pretnje od nepoznatih osoba tako da je na fakultetu stvorena atmosfera da je bolje ne zamerati se ovakvom licu kojeg podržava i dekan.
Stoga Arbutina, odnosno prof. Osmokrović, pokušava na drugoj katedri, Katedri za termoenergetiku i prijavljuje temu "Detekcija isticanja radioaktivnog materijala primenom unapređenog Gajger-Milerovog brojača".
Tema je opet iz oblasti elektrotehnike a predloženi potencijalni mentori su bili dr Vladimir Stevanović, red. prof. i ponovo dr Aleksandra Vasić-Milovanović, red. prof.
I na toj katedri se vodila velika rasprava i rezultat glasanja je bio nerešen pa je „slučaj" trebalo da razreši NNV na sednici od 17.6.2021. Dekan i njegovi pomoćnici su vršili veliki pritisak na članove NNV da bez rasprave prihvate prijavu teme, međutim zaboravili su da na fakultetu postoje profesori kojima je struka i etika iznad svega i koji se ne daju tako lako zaplašiti. Zahvaljujući argumentovanom istupu prof dr M. Petrovića sa navedene katedre, koji je ukazao ne samo na neodgovarajuću temu nego i na lažno autorstvo, NNV je odbilo Arbutini i drugu prijavu teme i time spasilo stručni i etički ugled MF.
Ali Etička komisija nije bila na tom nivou i nije se do sada usudila da se izjasni o prijavi za neakademsko ponašanje Arbutine. Na Etičkoj komisiji nije bilo da sudi kako je došlo do ovakve organizovane akademske prevare nego da prema kriterijumima koje je uspostavila i na osnovu ličnog naučnog iskustva članova sudi koliko je verovatno, odnosno da li postoji sumnja da osoba ovako skromne stručne osnove postigne odjednom ovakvu naučnu i stručnu biografiju.
Ostaje samo nada da će se žalba dr Ilić na nečinjenje Etičke komisije naći na dnevnom redu sledeće sednice NNV od 26.8.2021. i da će Veće još jednom odbraniti etički ugled Mašinskog fakulteta.
Živimo u čudnim vremenima ali ipak znamo da u stvarnom životu ne postoji čarobni štapić koji će od lošeg studenta mašinstva i ispodprosečnog studenta mastera geografije načiniti stručnjaka u 7 različitih oblasti, samo ne u mašinskoj, a onda i studenta DAS MF sa odjednom visokim prosekom i temama doktorata van struke. Takav čarobni štap postoji ipak u drugoj sferi, onoj mutnoj, sačinjenoj od mreža i pipaka zloupotrebe uticaja, veza, politike... Ali takođe znamo da za taj otrovni štap postoji i protivotrov, sačinjen od struke, etike i morala pravih naučnika.
I zato, ako je u onom paralelnom svetu moguće jednim potezom pera postati direktor bez ijednog stručnog uslova, ostaje nada da će u ovom našem stvarnom svetu ovaj slučaj političkog postavljenja, neakademskog ponašanja i organizovane zloupotrebe položaja za sticanje akademskog zvanja na državnom fakultetu jednom da bude sankcionisano po zakonu.