Polemike

ZABLUDE EPISKOPA SERGIJA

Negativno je u srpskoj javnosti, primljen intervju Episkopa Sergeja dnevnom listu Kurir (objavljen na sajtu eparhije 12.avgusta ove godine), a poznavaoci prilika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi su zaprepašćeni činjenicom da mladi episkop na tako otvoren i brutalan način pruža podršku jednom nenarodnom, nehrišćanskom, nedemokratskom, kvislinškom režimu, u za njega stranoj državi.

Stevan Zivlak

Ovom prilikom ne bih ulazio u motive za ovakav , možemo reći, skandal koji je mladi episkop izazvao, mada se moramo zapitati čime se to srbski diktatorski režim sve služi da primora mladog episkopa u susednoj državi, da na ovako vulgaran način podrži diktatora koji odbrojava poslednje dane u prestonom Beogradu. U svakom slučaju, za očekivati je da će jesenje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora razmatrati ponašanje episkopa koji se stavljaju u službu agitpropa jedne kvislinške falange, posebno u ovim teškim trenucima za narod i državu.

Osnovni prestup mladog episkopa se sastoji u kršenju odredbi Ustava SPC, koje zabranjuju da se bez odobrenja njegove Svetosti govori o državnim pitanjima, posebno kada se radi o susednoj državi.

Stav da je samozvani i samopostavljeni navodni Predsednik „državnik velikog formata“, može se svrstati ili u ironiju ili u vrhunski ketmanski , udvorički narativ, koji je neprimeren episkopu SPC. Čoveka koji je potpisao Vašingtonski sporazum, kojim je Kosovo i Metohiju, zajedno sa ogromnom imovinom Republike Srbije ( pošta, telefonija, električna energija, železnice, rudnici, termoelektrane , vojni objekti, policiju, carinu itd.), predao na milost i nemilost najgoroj terorističkoj bandi svih vremena koja se pojavila na ovim prostorima, koji je naterao mučeni srbski narod na tom okupiranom delu naše svete zemlje da prihvati status nacionalne manjine, da glasa za masovnog ubicu Haradinaja, da sa njim stupi u koalicionu vladu , koji je potpisujući Vašingtonski sporazum učini poslednji korak veleizdaje, nazivati takvog čoveka „velikim državnikom“, može činiti plaćeni agitpropovac vladajuće klike, ali ne može činiti episkop Srpske pravoslavne crkve. Podsećamo mladog episkopa da je Vašingtonskim sporazumom predsednik Vučić preuzeo obavezu da širi i propagira homoseksualizam širom planete, smatrati propovednika homoseksualizma na ovim prostorima velikim državnikom je nedozvoljeno za episkopa SPC.

Pod vlašću tog diktatora, Republika Srbija je pretočila u svoj zakonski poredak sve odredbe Istambulske konvencije, čime je i zvanično prestala sebe smatrati hrišćanskom zemljom i stupila na stazu satanizma i homoseksualizma, a hrišćanski moral koji je u najgorim uslovima turskog robstva čuvala i sačuvala naša Sveta Crkva, je ukinut . Dok sve stare evropske hrišćanske zemlje, kao što je Poljska, Mađarska, Hrvatska itsl., vode velike društvene bitke za odbranu hrišćanskog braka, morala i tradicije, Srbski diktator je ćutke prihvatio najgora rešenja koja su mu sugerisana od strane okupatora, to je neizbrisivi greh koji je učinio diktator sa svojom klikom. S tim u vezi, episkop bi morao znati da još nisu vraćene oduzete crkvene knjige crkveno pravnim licima , poput Crkvenih matičnih knjiga venčanih, ali se zato vrše pripreme za otvaranje Državnih matičnih knjiga venčanih homoseksualaca, čime će se institucionalizovati nejednakost hrišćana odnosno svih vernika, pred zakonom. Crkveni brak je i dalje nepriznat, što kod homoseksualaca to neće biti slučaj, to mladom episkopu očito ne smeta kada diktatora naziva „velikim državnikom“.

Pod nasilnom , nedemokratskom i protivustavnom vlašću tog nasilnika, koji je uveo praksu neviđenog terora u Republici Srbiji, čiji partijski odredi siluju muškarce i ubijaju na najbrutalniji način, protiv koga njegovi članovi stranke upravo podnesoše krivičnu prijavu, koju tužioci razmatraju, koji vlada po pravilima najgore homoseksualne sekte, pojavljujući se svaki dan po sat, dva na javnim medijima, tumačeći članovima sekte iskrivljenu stvarnost, srbski narod preživljava najteže dane u svojoj istoriji.

Njegovi prošlogodišnji upadi na sednicu sa Sabora su konsternirali ne samo časni episkopat već i jerarhiju, monaštvo i vernike, ako ste Vi smatrali za normalno da jedan nevernik na taj način upada u sednicu SA Sabora, onda mi vernici imamo veliki problem sa Vama i Vašim stavom prema Svetoj Crkvi.

Vi, kao episkop SPC nemate pravo, i najgrublje kršite Ustav SPC, kada glorifikujete tog nasilnika, da li ste svesni kakvu štetu činite zauzimajući takav stav , posebno kada za takve „izlive ljubavi“ prema diktatoru, nemate saglasnost ni odobrenje najviših organa i tela u SPC.

Da li ste Vi svesni da je narod u namučenoj Krajini čiji ste episkop, gladan, a na žalost gladuje i većina naroda u Srbiji, koja je po životnom standardu danas među najsiromašnijim zemljama sveta. Nije normalno pisati hvalospeve o čoveku, čija bratija je razvukla milijarde dolara narodnog novca, koji je državu uvukao u vrtlog dužničke krize, gde na dnevnom nivou skaču cene najosnovnijih životnih namirnica po nekoliko desetina procenata, dok diktator laže bez srama i stida svakodnevno, zloupotrebljavajući nacionalne frekfencije . Te njegove sulude investicije, koje nemaju nikakvo ekonomsko opravdanje će dovesti do finansijskog sloma ovu napaćenu državu, koja će ostati prezadužena, što je i krajnji cilj zapadnih sila koje porobiše nesrećni narod zahvaljujući ovakvim „velikim državnicima“ koji vladaše na ovim prostorima poslednjih 30 godina.

Lično ne mislim da je episkop Sergej loš čovek i da je loš episkop, na Njegovu mladost se mora mnogo toga otpisati, ali mu savetujem da vodi računa kakve neistine izjavljuje, ili samo potpisuje. Istorija Srbskog naroda je veliki sudija, sve javne ličnosti treba o tome da vode računa, a posebno Srbski episkopat u teškim vremenima kakva trenutno preživljavamo.

Obavešteni čitaoc će u lamentacijama mladog episkopa, naići na zanimljivu izjavu da se on nalazi na krajnjoj zapadnoj granici Srpskog Pravoslavlja. Ta izjava ne može biti slučajna, pošto je dijametralno suprotna sa istinom: više od polovine vernika SPC se nalazi zapadno od cenjenog episkopa, desetine eparhija je organizovano po Severnoj i Južnoj Americi, širom Zapadne Evrope, imamo eparhije i crkvenopravna lica i u Hrvatskoj, Sloveniji, Italiji itsl.

Proturanje u ovakvim tekstovima ovih teza nije slučajno, tema je opširna i osetljiva, udari na Srpsku pravoslavnu crkvu su kontinuirani , istini za volju nikada nisu ni prestajali u njenoj istoriji. Iznoseći ovakav stav, mladi episkop naginje nekim rešenjima koja nisu zvaničan stav SPC, on bi morao detaljno objasniti na šta je tačno mislio kada je tu neistinu izrekao.

Izgovarati takve, na oko benigne rečenice, koje znače surovo povlačenje kanonske granice Srpskom Pravoslavlju istočno od planine Dinare, je iskorak u pravcu projekta koji ima za cilj da kanonsko područje SPC svede na Beogradski pašaluk, da ukine Srbski Patrijarhat, a da jednu ili nekoliko novostvorenih Arhiepiskopija preuzme Vaseljenska Patrijaršija pod svoju ingerenciju. Danas, kada Srpska pravoslavna crkva koja je jedna od retkih autokefalnih narodnih crkava u svetskim okvirima, pokazuje neviđenu vitalnost i sposobnost za uspešnu odbranu svoga jedinstva, svoga kanonskog područja i svoje sposobnosti regeneracije i širenja Svetosavlja na globalne prostore, izjava člana episkopata o navodnim zapadnim granicama SPC, je udarac u leđa čitavoj Jerarhiji, posebno Patrijarhu srbskom, koji mudro i znalački tek započinje svoj mandat, koji će nadamo se trajati mnogo decenija.

Gospođa Von Kramon je prilikom nedavne posete ovim krajevima bila kristalno jasna, da bi Evropska unija podržala ponovnu krađu izbora u Srbiji, od diktatora se očekuje da preda sve preostale institucije na severu Kosova i Metohije odmah, a nakon izbora on će morati potpisati , bez čitanja, sveobuhvatni Sporazum o priznanju Kosova i Metohije kao nezavisne države, i obezbediti prijem te monstrum države u OUN.

Intervju episkopa Sergeja, je jedan kamenčić koji je unezvereni diktator i njegova sekta, ugradila u ovaj put veleizdaje, za nadati je da će episkop ubrzo shvatiti da ne treba igrati nikakvu ulogu u veleizdaji koja se odvija pred našim očima.