KiM

Šta je i ko potpisao i u čije ime i po čijem ovlašćenju u Briselu

Sporazum o predaji i primopredaji

Godišnjica Briselskog sporazuma i ove godine, po deveti put, podsetnik je na veleizdaju koja je njime počinjena na Kosovu i Metohiji. Za ovdašnje Srbe, najkraće rečeno, on predstavlja realno iskustvo bliske smrti. Nikada nestanak srpskog naroda nije postao tako izvestan kao što se to desilo Briselskim sporazumom, jedinim slučajem u istoriji gde progonu Srba direktnu podršku i zvanično pruža Vlada iz Beograda.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Uprkos tome, Ivici Dačiću čiji se potpis nalazi na tom dokumentu, ništa nije smetalo da na godišnjicu parafiranja sporazuma kaže "da nismo tada imali Briselski sporazum, ja sam siguran da bi Kosovo i Metohija odavno bilo zaokruženo kao međunarodno priznata država i veliko je pitanje da li bi tamo uopšte još bilo Srba".

A šta se zapravo dogodilo?

Parafiranjem Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine i onim što je usledilo - Ivica Dačić je lično predvodio uspostavljanje takozvanih integrisanih prelaza i izgradnje infrastrukture koja je kasnije poslužila za uvođenje carine i tako ih učinila najtvrđom granicom u Evropi iza koje, za te iste Srbe koje pominje, više nema nikakvih zagarantovanih prava već su predati stihijskom osećanju albanskih separatista čije se vođe i dan-danas ponašaju kao njihovi plemenski preci bez ikakve razlike. Ako govorimo o "zaokruživanju KiM kao međunarodno priznate države" onda treba reći da nije postojao ni jedan drugi način da se na severu pokrajine zaokruži "granica" prema zamislima separatista i njihovh mentora. Da jeste to bi odavno bilo učinjeno, uspelo je tek Dačićevim potpisom u Briselu.

Dalje, kao drugi potez u nizu, usledilo je integrisanje upravo pripadnika MUP-a Srbije na čijem se čelu baš Dačić nalazio, a u tzv. "Kosovsku policiju", zatim gašenje Civilne zaštite i integrisanje zaposlenih u paralelne "institucije" kosovskih separatista. Ova služba je do tada istovremeno bila i bedem odbrane od specijalaca pod upravom separatističkih vlasti koji od tada svako malo upadaju, vršljaju, terorišu te Srbe koje je Dačić "zaštitio" svojim izdajničkim potpisom.

Nastavilo se predajom katastarskih knjiga čime su kosovski Srbi direktno prinuđeni da dobavljaju lična dokumenta lažne i nepostojeće "države" na tlu njihove, a bez kojih više neće moći da se kreću niti da funkcionišu administrativno a gube sva prava na imovinu, ostavinski procesi ih zaobilaze jer za sistem separatista "ne postoje" i dolaze u položaj da im imanje bude oduzeto. Tako su Srbi sačuvani.

Kao jedan od najdrastičnijih događaja svakako se ubraja gašenje Pravosuđa a ništa manje pogubno nije, naprotiv, dodeljivanje zasebnog telefonskog koda "za teritoriju" kako je rekao ondašnji direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić uz čije ime ne retko ovdašnji Srbi dodaju "debilasti" za šta nikakvo objašnjenje nije potrebno.

Ako sve to, uz dopuštenje Vlade Divca, pored učešća na svim svetskim sportskim takmičenjima pod svojim "nacionalnim" simbolima i obeležjima čemu takođe albanski separatisti imaju da zahvale Briselskom sporazumu, od njih u svetu ne čini " međunarodno priznata državu", šta bi onda moglo da ih čini?

Usput, u nizu mučnih poteza toliko puta pomenutih ali nedovoljno dok ih ne budemo čuli na Sudu kao deo optužnice izrečene u lice njihovih kreatora, ne samo Srba i "Srba" već i kosovskih Albanaca koji su takođe državljani Srbije, da ovaj put navedemo još i; dodeljivanje penzije "ratnim veteranima" pripadnicima terorističke "OVK", čiji su zločini u crno zavili kosovske Srbe, zatim demarkaciju dela granice prema Crnoj Gori uz pomoć Vučićeve "Srpske liste" ali i nju kao stranku stvorenu da albanskom separatizmu pruži legitimitet sa srpske strane. Sve te posledice su Ivicu Dačića od nekoga ko je u jednom trenutku viđen kao predstavnika borbe za spas naroda i Kosova i Metohije, pretvorili u Bruta koji je perom umesto noža, rasporio ionako izranjavanu utrobu srpskog bića u ovoj napaćenoj pokrajini.

To pero, naspram pravosnažno osuđenog ubice srpskih policajaca i optuženog za neke od najvećih zverstava nad Srbima, Hašima Tačija, sedeći kraj Britanke koju kao da su birali po manjku lepote ali i dobrote da svojim likom verno predstavlja EU u to vreme, Dačić je nevidljivo držao zajedno sa Vučićem, Vulinom ali i Borkom Stefanovićem, Tadićem i vojskom poslanika, državnih službenika i medijskih radnika... Niz ruke svih njih slivala se nevina krv srpskih stradalnika koji su taj deo svete srpske zemlje branili svojim ali i životima svojih najmilijih ne bi li tu neki drugi jednom živeli kao slobodni.

Slivala se krv ali nije pala na vazda je žednu zemlju, već se kao konopac uvezala oko nogu svojih izdajnika pa, iako misle da su prošli nekažnjeno, ona ih vezane drži i držaće dok se ne raskaju i pokidaju kopče zla u koju su je uvezali ili do onog strašnog časa neizbežne smrti.

Ovo može da zvuči kao lamentiranje i toliko unižavano epsko gledanje na kosovske događaje i tragediju ali uopšte nije. Dovoljno je da podsetimo da je na dan prvih separatističkih kvazi-izbora na severu, time i na celoj teritoriji KiM, Republički seizmološki savez Srbije registrovao preko 70 zemljotresa, što manjih što većih, a da je epicentar svih bio u Samodreži, mestu gde se srpska vojska pričestila pred bitku sa Turcima. Previše za slučajnost!

Ako pažljivije pogledamo, videćemo i ogromnu promenu na licima potpisnika i promotera Briselskog sporazuma, pojava koja se najblaže ali realno može oceniti kao ocrtani put ka gubljenju razuma, a čiji su simptomi više nego očigledni naročito u ponašanju dvojice Aleksandara, Vulina i Vučića, svakako i najodgovornijih uz Dačića.

U ovom slučaju tadašnji predsednik Tomislav Nikolić se izvukao jer ne samo što bi bilo previše da se na njegovom licu uoči još i ta razlika već je, prosto, još na početku svoje karijere čovek navikao na smrt a, čini se, i ona na njega. No, i Dačić će s vremena na vreme pomenuti Briselsku izdaju nesvesno ali otvoreno dajući do znanja da je teret i za njegovu kičmu, koja i te kako ume da se savija i ugiba i izvuče nepovređena, ipak prevelik.

Na "veliko pitanje" Dačića da li bi Srba bilo "tamo", odgovaraju upravo oni. Parafiranjem Briselskog sporazuma Srbi na Kosovu i Metohiji shvataju da su pušteni niz vodu, kako se to kaže. Od tog momenta počinju masovno da se iseljavaju u procesu koji do danas ne prestaje. Još gore, vlast koju je Srbima po osnovu Briselskog sporazuma nametnuo Vučić, teroriše i primorava upravo te "sačuvane Srbe" ukinuvši im svaku podršku u nameri da opstanu zbog čega ona i dramatično propada te iz dana u dan sve ih više odlazi sa Kosova i Metohije o čemu Magazin Tabloid redovno i piše. Dakle, ne samo da Briselski sporazum nije sačuvao kosovske Srbe već ih je nagnao na odlazak predajući ih sistemu koji u svom odnosu prema njima jedino pokazuje da želi njihovo istrebljenje!

Tako će ovaj veleizdajnički sporazum, do sada nezabeležen, ostati upamćen u istoriji sveta da je vlast jedne države uposlila sav svoj državni aparat i kapacitete ne bi li otcepila deo svoje teritorije koji po svakom pravu i osnovu jedino njoj i pripada. Ako se takav sporazum bude ponovio bilo gde u svetu, on će sigurno biti nazvan nekakvom kovanicom u čijoj će se osnovi ne toliko Dačićevo ali sasvim izvesno naći ime njegovog domaćeg patrona, Aleksandra Vučića, i to više nego zasluženo.

Jedino što je Briselski sporazum stabilizovao i osnažio, jeste nasilje nad Srbima od strane albanskih separatista. Iz dana u dan vrši se sve veći pritisak na Srbe ne samo širom pokrajine već i na severu Kosova i Metohije a koji je teško podneti i sa njim izaći na kraj budući da u tome nikakvu podršku od svoje države nemaju.

Srbi u ovom delu pokrajine navikli su na bezbednost a van Kosovske Mitrovice, delimično i obližnjeg Zvečana, sukobi su bili gotovo apstraktna pojava, nešto o čemu se tek slušalo od drugih. To više nije tako. Iz policijskih krugova u Prištini u nezvaničnom razgovoru navode da u akcijama koje pokreću na severu pokrajine, specijalci albanskih separatista polaze "kao besni psi". Tako nešto nije bilo zamislivo pre nego što je Civilna zaštita rasformirana, prema Briselskom sporazumu. A te akcije su česte i brutalne. U poslednje vreme one se pretvaraju u klasičan lov na Srbe.

Pre nekoliko noći, ekipa tih specijalaca kretala se u manjoj grupi okolinom Zubinog Potoka. Nedaleko od brane naišli su na parkirano vozilo i prišli "radi provere". U automobilu su zatekli dvoje mladih koji su se tu osamili. Čudom, devojku nisu uznemiravali ali su mladića izveli iz auta, naterali ga da skine pantalone a onda ga tako nagog, uz pretnje da spusti ruke i drži ih kraj tela, fotografisali svojim mobilnim telefonima, ponižavali ga i vređali izvesno vreme koliko im je to bilo "zabavno". Bez sumnje ovo je jedna od direktnih posledica Dačićevog sporazuma, kao što su učestale krađe srpske imovine u ostalim delovima KiM ista takva posledica.

Naime, uvidevši da je državni vrh Srbije izdao svoj narod i ovo parče zemlje, Albanci sa mnogo većom smelošću ulaze u srpske sredine, borave u srpskim kafanama i ne retko ponižavaju i vređaju Srbe, a onda da li u povratku ili dođu specijalno tim povodom, odnesu od imovine ono što mogu. Srbi se ne usuđuju da po noći izađu iz kuće jer znaju da ih to može koštati života a da baš niko za to neće odgovarati. Svakako, očigledno je Briselski sporazum uticao povoljno na slobodu kretanja, makar za kosovske Albance. Svakako na uštrb ovdašnjih Srba i njihove ionako do tada više nego ograničene slobode.

Iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju navode da je samo od početka ove godine na Srbe izvršeno preko 30 napada. Premalo u odnosu na realan broj. Uvrede, pretnje, verbalna i manja fizička uznemiravanja i napade, niko i ne prijavljuje. Zašto bi kada ni za one veće i daleko ozbiljnije, niko ne odgovara. Ne samo to, Kancelarija za KiM, niti bilo ko od medijskih radnika, redakcija ili predstavnika naroda, nije i neće nikada da pomene sav onaj teror, mobing, iste takve uvrede i napade koji dolaze od predstavnika Vučićeve stranke separatista "Srpske liste". U tom slučaju otkrilo bi se da broj napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, dostiže više nego alarmantan broj.

No, ovo je svakako vreme kontra Miloševićeve ere kome se najviše zamera zbog rečenice koja nije izgovorena ni glasno, niti uopšte za govornicom već na ulici dok je hodao među maltretiranim Srbima u Kosovu Polju i usput odgovorio na njihove pritužbe "niko ne sme da vas bije". Na neki umno poremećen način mnogi visoki zvaničnici, političari, diplomate i medijski predstavnici sa Zapada ni malo se ne ustručavaju da tu rečenicu istaknu kao "argument" za krivicu Srba pa i više od toga - da je određuju kao povod za rat na teritoriji čitave bivše Jugoslavije!

Strašno je i krajnje monstruozno kako niko od njih nema problem da nekome zameri što svom ugnjetavanom i maltretiranom narodu u neobaveznom razgovoru poručuje da ne smeju da ga biju. Zaboga, pa to nije bilo kakav narod, to je srpski narod, a prema njima Srbe će tući svako ko to želi, kome se prohte i sme to da radi bilo gde i bilo kada! Taj stav, program i zli naum pomračenih umova, krunisan je i overen Briselskim sporazumom potpisanim od Ivice Dačića, a sproveden od Aleksandra Vučića i imenjaka mu Vulina. Njihova će imena istorija neminovno zapamtiti i ona će ostati zabeležena pri samom dnu ljudske civilizacije, dole, daveći se u krvi nevinih kosovskih stradalnika a da se nikada ne mogu udaviti.