(Su)ludovanje

Davno izgubljena čast srpskih sudija i državnih tužilaca, i njihova zlodela (66)

Uterivači straha i odanosti Vođi

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Najgori medu njima je, svakako, ministar pravde Nikolica Selaković. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i zbog čega je onda čudno što Evropska unija ne otvara ni jedno poglavlje u pregovorima sa Srbijom, pa ni ono o pravosuđu. O tome piše novinar Magazina Tabloid Milica Grabež

Milica Grabež

Specijalni sud u Beogradu ukinuo je 24. novembra kućni pritvor sudiji Višeg suda u Beogradu Branislavu Blažiću, i pustio ga da se u daljem toku postupka brani sa slobode.

Sud je na kraju suđenja usvojio predlog Blažićevih branilaca, da mu se ukine mera zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor. On je u kućnom pritvoru bio od 24. septembra, a do tada u pritvoru od 18. juna. Zoranu Matiću, koji je sa njim zajedno optužen, takođe je ukinut kućni pritvor, ali mu je određena mera zabrane napuštanja boravišta, odnosno Beograda, uz obavezu da se svake sedmice javlja nadležnoj policijskih stanici.

Sudiji Blažiću, kao i Zoranu i Đorđu Matiću sudi se zbog optužbi za krivično delo trgovina uticajem.

Sudija Višeg suda u Beogradu - Blažić je optužen da je ''zahtevao i uzeo 1.700 evra od Matića kako bi uticao da se donese povoljna odluka u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom (VKS), po vanrednom pravnom leku, za slučaj poreske utaje", koji je vođen protiv Đorđa Matića pred Višim sudu u Novom Sadu. Matići su sve te optužbe negirali i u policiji, i pred tužiocem i sudijom za prethodni postupak.

Odbrana optuženog sudije dokazala je da je presuda VKS doneta 21. aprila, dva dana pre nego što je on imao bilo kakve "sumnjive kontakte" sa Matićima, koji se pominju u optužnom predlogu - od maja do juna, te da je optužba zapravo, osveta jednog tužioca sa kojim je sudija od ranije u sukobu.

Krivično delo trgovina uticajem uvedeno je u pravni sistem Srbije 2009. godine. Sudski postupak se sprovodi pred Odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, mada se goni po optužnom predlogu, u skraćenom postupku.

Tužilaštvo za organizovani kriminal i odeljenja Višeg suda u Beogradu za organizovani kriminal i ratne zločine, instrumenti su za ostvarivanje političkih interesa vladajuće elite, bolje reći Vučićevog okruženja, koje koriste specijalne tužioce kao toalet papir.

Preko Miljka Radisavljevića i njegovih zamenika, Vučić i njegova kamarila prete tajkunima, političkim liderima, opozicionim novinarima, pa i sudijama, tužiocima...

Svako ko dovede u pitanje zločinačko-pljačkašku politiku Aleksandra Vučića, njegovog brata i kumova, nađe se na udaru specijalnog tužioca. Za vreme mandata tužioca Radisavljevića, optuženo je nekoliko stotina biznismena, običnih građana, sudija, tužilaca. Sve optužene sudije - oslobođene su.

Specijalno tužilaštvo je, za vreme prethodne vladavine Demokratske stranke, pokrilo pljačku tešku preko 50 milijardi evra. Po nalogu iz Evropske unije, Aleksandar Vučić je najavio ''beskompromisnu borbu'' protiv svih onih koji su pokrali Srbiju. Bila je to čista laž. Tužilac se oglašavao samo onda kada je Vučić tražio hapšenje. Svi ''biznismeni'' iz Demokratske stranke - njeni ministri, direktori, državni sekretari...zadržali su pare. Neki su morali Vučiću da plate masne provizije.

Šef misije EU u Beogradu Majkl Devenport najavio je otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja u pregovorima sa Srbijom. Pravosuđe je na redu. U Sudu za ljudska prava u Strazburu trećina navedenih predmeta je iz Srbije, zemlje u kojoj pravda više ne stanuje.

Da li je obespravljena Srbija projekat Majkla Devenporta i gospode iz London city-a?

A 1. Krivična prijava protiv Miloša Bzenića, Višeg javnog tužioca u Kraljevu

(Grupa građana iz Kraljeva opisuje lik i delo Višeg javnog tužioca u Kraljevu. Umesto da se odmara u zatvoru, on druge šalje u zatvor, a na slobodi ostavlja narko dilere, siledžije i opake prestupnike. Radikal sam, tim se dičim, ali moram nešto i da pičim, omiljena je pesma tužioca Bzenića, dok banči po kafanama od Kraljeva do Vrnjačke Banje)

......

Prema našim saznanjima, Miloš Bzenić zvani Bzena, Radikal je i višegodišnji ovejani i nadasve podmukli osvetnik. I mada je osoba koja po funkciji treba da štiti državu, on brani osobe van zakona, posebno dilere droge, jer ima ličnu korist.

U Kraljevo je došao kao opštinski javni tužilac iz Trstenika, preko veze svog školskog druga, radikala Krasića, gde su zajedno studirali prava u Nišu. A, čuva ga Zagorka Dolovac.

Samo jedan primer - regionalni diler droge, povezan sa moćnim klanom, Petar Simonović iz Trstenika, zvani Pera bilder, više puta osuđivan za iznudu i teške telesne povrede, a u inostranstvu hapšen zbog trgovine narkotika, prijatelj je javnog tužioca. Veoma se obogatio i zelenašenjem. Prebija ljude sa svojom ekipom. Smrću preti policajcu Ivanu Bulatoviću, prilikom pokušaja legitimisanja.

Sve to što čini, anulira mu lično Miloš Bzenić, tako što mu svojeručno piše prigovore na njegova sudska rešenja, kako njemu tako i njegovoj rođenoj braći, koja leže u zatvoru zbog trgovine narkotika svih vrsta.

Nevenčana supruga Sonja Mutavdžić iz Grabovca kod Trstenika, dobila je luksuzni auto. Pored svega toga, diler Pera poseduje nekoliko džipova i preko 16 stanova u svom vlasništvu! Posebno treba istaći i slučaj rođenog brat Sonje Mutavdžić, Acu Mutavdžića, mob.0627....., do nedavno inspektor u Policijskoj stanici Vrnjačka Banja, koji je suspendovan jer je kamerom snimljen na benzinskoj stanici u Vrnjačkoj Banji, kako, umesto bonova, dobija novac koji koristi godinama po kockarnicama. Sada Miloš Bzenić, piše žalbe i pokušava da ga vrati na posao u MUP!

Tužiocu Milošu Bzeniću, platio je sinu svadbu u Vrnjačkoj Banji. Inače, sve skupove tužilaca plaća Pera diler.

Najnovija vest je da je nedavno pustio iz zatvora Peru dilera, uz ličnu pomoć sudije krivičara Mihajla Miletić, mob. 063 611.... i u stanu u selu Lopas kod Trstenika 037.....

Do nedavno, radio je u Osnovnom sudu u Kraljevu, sada se ponovo vratio u Trstenik, gde je i ranije radio. Miletić je uzeo 3.000 evra da ga puste iz zatvora, a žalbu je opet pisao Bzenić, koji je u dilu sa sudijom. Sudija Miletić je poznat unazad 28 godina kako uzima novac, zlato i drugi skupoceni plemeniti metal...Nema advokata koji ne zna za korumpiranog Miletića, pa čak i seljaci znaju i odlaze da im završava sudska rešenja parama. Najčešće je u kafani Breza, selo Tulac, sredokraća puta Trstenik - Vrnjačka Banja, a takođe i u kafani Dionis i Krau u Vrnjačkoj Banji.

Uzgred, i dva sina je zaposlio preko veze.

Takođe, Miloš Bzenić je u čvrstoj vezi sa dilerom droge, čuvenim Jocom iz sela Grabovac kod Trstenika. Taj poseduje nekoliko džipova, veliki posed zemlje, strugaru, oružje...i mnogo toga. Uključen je u najjači narko klan. Mentor im je tužilac Bzenić koga plaćaju, i koji se obogatio, a država mu je dala službena kola i svakodnevno putuje iz Trstenika u Kraljevo gde radi. Ne postoji kafana gde ne banči sa omiljenim koleginicama i starletama. Sve to znaju u okruženju, jer su povezani sa određenim sudijama i tužiocima, policajcima i lekarima.

(Grupa građana iz Kraljeva)

Da li je kućni pritvor u Srbiji, gori od svake robijašnice

Da čovek poželi pravi zatvor

Kućni pritvor je potrebni instrument naprednjačke vlasti da celu Srbiju drži pokorenu, ali je istovremeno i sredstvo pomoću koga korumpirano pravosuđe dolazi do novih izvora para. Ovo je jasno bilo rečeno na prošlogodišnjem savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji kada je traženo da se sa ovakvom praksom obavezno nastavi. I Savet Evrope je već u više navrata upozoravao Srbiju da ovdašnji zakon, ali i zakoni civilizovanog sveta predviđaju da svaki oblik pritvora mora da traje što je kraće moguće, a ne do kraja života okrivljenog.

Milan Malenović

U vremenima Trećeg Rajha na njegovoj i teritoriji zemalja koje je okupirala Hitlerova soldateska uvedena je pravna institucija "preventivnog pritvora". Nešto slično postoji i u današnjoj Srbiji, ali se naziva "kućni pritvor".

Sudije su u doba nacizma bukvalno svakog građanina mogle da pošalju u pritvor, pod izgovorom da smišlja izvršenje nekog krivičnog dela. Za izricanje mere "preventivnog pritvora" nije bilo neophodno postojanje čvrstih dokaza koji bi ukazivali na planiranje izvršenja konkretnog krivičnog dela, dovoljno je bilo da sudije procene da neko razmišlja da to delo počini.

Pitanje kada se pritvor ukida, takođe nije bilo jasno definisano zakonom, jer su sudije trebale da procene da li je izrečena mera bila delotvorna i da li je građanin prestao sa razmišljanjem o izvođenju krivičnog dela ili nije. U pojedinim saveznim pokrajinama današnje Nemačke još uvek postoji nešto slično Hitlerovom "preventivnom pritvoru", ali nije poznato da su takve mere ikada izricane posle Drugog svetskog rata.

U naprednjačkoj Srbiji postoji "kućni pritvor". On se, teoretski, smatra lakšom merom od pritvora koji se izdržava u za to predviđenoj ustanovi, pa se zato rado izriče. I ne samo zato, jer već predstavlja sivu zonu srpskog zakonodavstva.

Sve mere kojima se obezbeđuje prisustvo optuženog na glavnom pretresu pobrojane su u Glavi VIII Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), tačnije u članu 188. Logično bi bilo da se, zato, zakonska rešenja jedne mere analogno primenjuju i na drugu meru, osim ako izričito nije navedeno nešto drugo. Logika je, međutim, odavno napustila srpsko pravosuđe...

Advokati sa kojima je potpisnik razgovarao tvrde da sudije smatraju kako ne postoji obaveza analogne primene propisa u vezi pritvora i na slučajeve kućnog pritvora, već da je tumačenje prava i obaveza lica u kućnom pritvoru podložno isključivo sudskoj praksi.

U članu 218 ZKP-a (Prava i dužnosti pritvorenika) stav 2 stoji: "...Pritvoreniku će se obezbediti kretanje na slobodnom vazduhu u trajanju od najmanje dva časa dnevno.".

Sudovi u Srbiji, međutim, smatraju da se ovo pravo ne odnosi i na osobe u kućnom pritvoru.

Potpisniku ovih redova Viši sud u Beogradu je dozvolio da radi šetnje stan napušta dva puta nedeljno u trajanju od po sat vremena.

Jednoj drugoj osobi koja je takođe u kućnom pritvoru, a koja iz opravdanih razloga želi da ostane anonimna, sud ni posle otpočinjanja glavne rasprave nije dozvolio da napušta stan radi šetnje na čistom vazduhu. Kada je njegov branilac sudskom veću ukazao na to da po ZKP-u pritvorenici imaju pravo na svakodnevnu šetnju od po najmanje dva sata, predsedavajući je odgovorio da optuženi može, ako hoće, da se vrati u zatvor.

"Kako da to izvede", zapitao je zapanjeni advokat, "Da ode na kapiju CZ-a i pokuca uz reči; 'Primite me nazad'?" Sudije su samo slegle ramenima i nastavile glavni pretres.

Pomenuti okrivljeni je iz regularnog pritvora pušten pošto su istekli zakonom predviđeni rokovi za podizanje optužnice, pa je prebačen u kućni pritvor, jer sud veruje da u njemu može beskonačno dugo da ga drži uz dodatno zlostavljanje.

Advokati sa kojima je potpisnik razgovarao su izričiti u tvrdnji da se kućni pritvor primenjuje kao mera posebnog pritiska na okrivljene koji nisu po volji režima ili pravosuđa. Zbog toga se u pravosuđu tvrdi kako, navodno, Zakonik o krivičnom postupku ne reguliše detaljno ovu materiju.

Polupismene sudije na koje se naprednjačka vlast oslanja nikada nisu čule za pravilo: Opšti zakon je jači od posebnog zakona. Ovo pravilo je uvedeno i svuda je u primeni (osim u Srbiji) kako bi se uveo red među različitim zakonima i kako bi se sprečilo da niži zakoni menjaju odredbe viših zakona.

Najviši zakon u svakoj zemlji je Ustav, potom slede opšti zakoni za različite oblasti, zatim posebni zakoni i na kraju podzakonska akta. Svi zakoni moraju da budu u skladu sa Ustavom, a niži zakoni moraju da budu u skladu i sa višim zakonima.

Pravilo o prednosti opšteg nad specijalnim zakonom se primenjuje i u okviru jednog te istog zakona, tako što posebne odredbe moraju da budu u skladu sa opštim odredbama.

ZKP sadrži opšte odredbe o pritvoru, pa bi one, logično, morale da se primenjuju i na kućni pritvor.

Član 215 stav 1 ZKP-a trajanje pritvora ograničava na tri mesca do podizanje optužnice, dok stav 2 daje mogućnost da se ova mera zbog izuzetnih razloga produži za još tri meseca. Niko, dakle, ne može da bude u pritvoru duže od šest meseci, ako protiv njega nije podignuta optužnica.

ZKP nigde ne pominje trajanje kućnog pritvora pre podizanja optužnice, već jedino reguliše da sudija za prethodni postupak mora svaka tri meseca da proverava da li još uvek postoje razlozi za kućni pritvor. Ovo sudije, korumpirane od strane vlasti, tumače kao mogućnost da nekoga doživotno drže u kućnom pritvoru i bez podignute optužnice.

Jedan advokat je za svog klijenta u kućnom pritvoru tražio dozvolu da redovno odlazi na posao. Krivično delo koje mu se stavlja na teret nije počinio ni odlazeći na posao niti boraveći na njemu, pa njegovo radno angažovanje nikako ne znači da će nastaviti ili ponoviti krivično delo. Sud je ovaj zahtev odbacio uz obrazloženje da tako nešto nije predviđeno Zakonikom o krivičnom postupku.

Tačno je da ZKP ovo ne predviđa, ali ni ne zabranjuje. U članu 208 stav 2 ZKP-a stoji jedino da "sud može zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u kojem boravi i odrediti uslove pod kojima će boraviti u stanu, kao što su zabrana okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan."

Napuštanje stana uz odobrenje suda je, dakle, dozvoljeno, a nigde se ne navode razlozi zbog kojih sud može ili ne sme da izda traženu dozvolu. Inače je održavanje radnog odnosa predviđeno za osobe koje su pravnosnažno osuđene na kućni zatvor.

U pomenutom slučaju sud je mogao da dozvoli okrivljenom odlazak na posao, posebno jer on nema drugih izvora prihoda osim plate, a tokom izdržavanja kućnog pritvora sam snosi troškove života.

Odbijanje suda da to učini je nepotrebno maltretiranje pritvorenika.

Rigidno tumačenje Zakonika o krivičnom postupku u delu koji se odnosi na kućni pritvor naređeno je od strane Ministarstva pravde povodom poslednjih izmena ovog zakona iz 2014. godine. Na savetovanju sudija u Vrnjačkoj Banji održanom od 5. do 7. oktobra 2014. objašnjeno je kako je kućni pritvor posebni instrument koji režimu omogućuje da pomoću pravosuđa ukloni sve one koji mu smetaju.

Predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović je jednom kolegi posle pomenutog savetovanja rekao kako je izričito traženo od predsednika viših i apelacionih sudova da se kućni pritvor određuje i kada za tim nema realne potrebe, jer se pritvorenici u zatvorskom pritvoru redovno obilaze od strane međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, dok to nije slučaj sa osobama u kućnom pritvoru. Zbog toga su one podložnije pritiscima vlasti i raznih interesnih grupa, pa su spremne da priznaju krivična dela za koje inače nema dokaza da su ih one izvršile, kao i da plate tražene pare u slučaju da su zaista krive.

Beogradski advokat Feđa Dimović (poznat i kao član muzičke grupe "Beogradski sindikat") tvrdi kako su iz Saveta Evrope upozorili Srbiju da treba uvek kada je to moguće da se primenjuje najblaža mera koju predviđa ZKP, ali da to još uvek nije slučaj u obimu koji je prihvatljiv za civilizovani svet.

Zamena kućnog pritvora nekom blažom merom nije u interesu vlastodržaca, ali im nije u interesu ni zamena kućnog pritvora regularnim pritvorom. Idealno za naprednjake je da svi u Srbiji budu u doživotnom kućnom pritvoru iz koga mogu da budu oslobođeni tek kada ispune zahteve vlasti i pravosuđa.

Time se, faktički, vraćamo u vreme Trećeg Rajha kada je za pritvor bilo dovoljno slobodno uverenje sudije da neko razmišlja o izvršenju krivičnog dela..