Na sajtu Albanaca http://www.ikvi.at/?p=18922, Beč, 20. novembar 2016, prepričava se dopis ili izjava prof. dr Besima Spahića "Figure politike i kulture svetske afirmacije albanskog porekla". Pretendira se da su to našli u nekom video izdanju, pa i u nekakvom listu Express, ali nijedan konkretan navod ne spominju. Stoga su svi navodi sumnjive prirode.
Piše: Prof. Dr Kaplan BUROVIĆ, akademik
Za Besima Spahića kažu da je profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu i da je on tobože izjavio da je i naš teniser Novak Đoković Albanac. Konkretno: "...Novak Gjokoviq të gjithë mendojnë se është serb i pastër, por serbët nuk kanë mbiemër Gjoka. Ai është katolik me prejardhje shqiptare nga Tuzla", thotë Spahiq, transmeton Gazeta Express".
Prevod: "...Za Novaka Đokovića svi misle da je čistokrvni Srbin, ali Srbi nemaju prezime Đoka. On je katolik albanskog porekla iz Tuzle, kaže Spahić, a prenosi list Express."
Žalimo g. Spahiću, ali stvari stoje sasvim obrnuto. Srbi imaju i ime ĐOKA i prezimena ĐOKIĆ, ĐOKOVIĆ, dok Albanci su ti koji to nemaju. Ni prezimena, niti imena!
Oblici i skraćenice Georg, Đurađ, Đurđe, Đorđije, Đura, Đurica, Đoko, Đono, Đole, pa i ženski oblici imena, poput: Đurđa, Đurđina, Đorđina, Đurđija, Đurđica, Đurđinka i tako dalje, izvedeni su u srpskom jeziku od ličnog imena ĐORĐE, a ovo od grčkog JORGOS (gr. Aa?naéio), koje u tom jeziku znači "zemljoradnik" ili "ratar". Kao što je od NOVAK hipokoristično napravljeno NOKO, NONKO i NOLE, pa od toga i prezimena NOKIĆ, NOKOVIĆ, NOKŠIĆ, NONKOVIĆ, NOLETIĆ i dr., tako su naši preci i od ĐORĐE napravili ĐOKO, ĐONO, ĐOLE, ĐOLETA, sledstveno i prezimena ĐOKIĆ, ĐOKOVIĆ, ĐONIĆ, ĐONOVIĆ, ĐOLIĆ, ĐOLEVIĆ, ĐOLETIĆ i dr.
Albanci su od grčkog JORGOS napravili GJERGJ (prononcira se ĐERĐ).
Naše skraćenice imena ĐORĐE ušle su u albanski jezik, usvojene i albanizirane ne samo preko zajedničkog života, već i putem asimiliranja stanovništva, albaniziranja, posebno naših katolika, koji su ta imena nosili i prenosili s koljena na koljeno, iako im je to katolička vjera zabranjivala i nije registrirala.
Koliko da znate: oblik ĐOKA, koji Albanci upotrebljavaju kao osobno ime određenog vida i kao prezime, jeste genitiv srpskog imena ĐOKO.
Istina je da su imena, posebno prezimena ljudi, snažna indikativna sredstva za dokazivanje njihovog nacionalnog porekla, ali ne svuda i ne uvek. Tako, za sve one Albance, koji nose slovenska imena i prezimena, mi ne pretendiramo da su i slovenskog porekla. Pošto su nekom Albancu dali ime GJOKË i njegov sin Pjetër prozvao se po ocu Pjetër Gjoka, ne znači da su ni sâm GJOKO, niti Pjetër ĐOKA slovenskog porekla. Mi smo u Ulcinju imali jednog Pjetër Gjoka, koji se u Albaniji afirmirao kao veliki pozorišni i filmski glumac. Apsolutno niko od nas mu nikada nije rekao da nije Albanac, da je Srbin ili Crnogorac. Ni usmeno, kamoli i preko medija, kako to vi činite sa Novakom Đokovićem!
Ni za albansku opersku pevačicu, soprana Inva Mula, nije ni najmanje istina da je Balkanci (podrazumeva nas, Srbo-Crnogorce i Makedonce!) ne mogu (ili ne smeju!) da je javno slušaju, ponajmanje da je ko od nas i poludeo slušajući je krišom. Ne samo nju, već i najobičnije albanske pevačice i pevače mi ih slušamo od dobre volje i slobodno, bez ikakve zabrane, ne samo od RTV Tirane, vec i preko Radio-Televizije Beograda.
Šta više i pesmu o Šoti (Qerime Galica), i to preko RTV Beograda, što ne bi trebalo, jer je ta Šota svojim rukama klala srpsku decu - i u kolevkama!
Ali, g. Spahiću, zar vi ne vidite da upravo u ovo poslednje vreme mi, Srbi, ne samo što ne gajimo prema Albancima nikakvu mržnju, već i polomismo noge za Albankama: nisu nam dovoljno samo ove koje imamo pod krovom, već idemo i u Albaniju za njima, pa ih uzimamo i za žene, da stvaramo porodicu i da nam rađaju decu, male Albančiće. To čine i Albanci za našim Srpkinjama. I još nam se preko medija hvale da mi, Srbi, volimo rakiju, a oni, Albanci, Srpkinje! Niste videli ovo?! Razlika je samo između nas i Albanaca u tome što kad se Srbin oženi Albankom - on postaje albanski zet, a deca mu - Albanci! Dok kad se Albanac oženi Srpkinjom, onda ne samo što njegova deca ne postaju Srbi, već i sâm on uobražava da se oženio ništa manje već - i Srbijom. Ili ovo nije istina?! Pogledajte šta su uobrazili zetovi Mila Đukanovića!
Čudi me, g. Spahiću, i ovo: vi - koji ste videli nas Balkance kako slušamo krišom Ivna Mulu - niste videli na TV Beograda srpsku pevačicu koja peva pesmu o Šoti?!
U vezi Đokovica treba da Besim Spahić zna i ovo: Mi - Srbi, navijamo, volimo, cenimo i poštujemo našeg Noleta pre svega kao i svakog drugog tenisera, sportistu, koji to zaslužuje, kao i Švajcarca Rožera Federera, Španca Rafaela Nadala, ili Engleza Andija Marija, a ne zato što je Srbin, jer je Srbin i Lero sa ulcinjske plaže, ali ga niko ne zna, i kako kažu tamo - za ništa i ne šlivi, ne poznaje, a kamo li da i navija za njega!
A kad naš Nole igra sa Rožerom, i mi navijamo za njega, to opet ne činimo što je on Srbin, već što nam predstavlja Srbiju i srpski narod, što se bori pod srpskom zastavom. Kao za njega tako navijamo i za svakog drugog, koji se bori pod našom zastavom, bez obzira što nije Srbin i srpskog porekla. Švajcarcu Ričardu Rajsu mi smo sred Beograda podigli i spomenik!
Imamo puno Srba na svetu, koji su se borili i bore se pod tuđim zastava. Mi navijamo i za njih kad to zaslužuju, jer su izvrsni sportisti, ali ne zato što su Srbi. Bio je Srbin i Sinan-paša, i Nedić, i Đurišić, ali ih imamo u crnim listama naše istorije i ne samo što ih ne cenimo, ne slavimo, već smo ih i stigmatizirali kako su to zaslužili!
Ovo jeste nacionalno, ali ne i nacionalističko! Treba razlikovati nacionalno od nacionalističkog. Konstruktivni građani ovoga sveta jesu protiv nacionalističkog, pogotovo kad je to i ekstremno, ali ne i protiv nacionalnog.
Albanski nacionalisti tretiraju stvari sasvim drukčije: moraš biti i po nacionalnosti Albanac da te oni cene.
Ako si svojim poreklom nealbanac, pogotovo ako si i Sloven, bože sačuvaj i Srbin, onda i svako jutro da im sneseš zlatno jaje, ti si za njih niko i ništa, prezreni ŠKIE, Škavela. Ili nisu to demostrirali kroz svu njihovu istoriju, od kad su se islamizirali, a u poslednje vreme - upravo i prema meni?! Posljednjih decenija albanski se nacionalizam iskompromitirao gadno, tako gadno da je i njihov socijal-fašista Ismail Kadare bio prinuđen da javno, sred Pariza, prizna da su njegovi Albanci jedan rasistički narod. Svaka čast vrlo retkim izuzecima, koji nastoje da se inkuadriraju u pozitivna strujanja svog vremena.
Albanac, koji prepričava vaše stavove, Spahiću, kaže i ovo: da vi govorite protiv balkanskog nacionalizma. Protiv balkanskog nacionalizma ili protiv srpskog, a u prilog albanskog nacionalizma?! Iz vaših navedenih reči, primera i pretendiranja, mi nigde ne vidimo da se vi borite protiv balkanskog nacionalizma!
Naprotiv, vidimo da podržavate albanski ekstremni nacionalizam, šovinizam i rasizam, i to neistinama. Ili za vas albanski ekstremni nacionalizam nije deo balkanskog nacionalizma?! Kako se zna i jasno vidi, aktuelno je na Balkanu najagresivniji nacionalizam upravo albanski. Iako to znate sasvim dobro, vi apsolutno nijedan primer albanskog nacionalizma ne navodite, dok-kao izraz srpskog nacionalizma-navodite nam nepostojeće albansko poreklo Novaka Đokovića, iako vašim očima vidite da braća Đokovića, poštujući slobodu štampe, objavljuju preko svojih medija (pa i na albanskom jeziku!) albanske blasfemije protiv srpskog naroda, dok braća Ivne Mule, na njihovim medijima ne objavljuju Srbinu ni na albanskom jeziku: ne blasfemije protiv albanskog naroda, već ni zakon albanske fonetike, otkriven od jednog Srbina! Koliko za primer vidite portal GLAS DIJASPORE Dušana Nonkovića i list ALBANIJA Tirane, kojima je taj zakon poslat: umesto da ga objave i čestitaju, zahvale, ovi su Albanci objavili sitnim slovima na čitavoj stranici tog lista (Veliki format nekadašnje BORBE!) svakakve blasfemije protiv njega, pa i veliko žaljenje što ga Enver Hodža nije ubio. Doslovno: "...Najveća greška Envera Hodže je što nije ubio ovog Srbina!"
Bez ikakvih dokaza vi Spahiću i ismejavate srpski i hrvatski nacionalizam, ali nigde da to činite i sa albanskim nacionalizmom. Naprotiv, vi ste izjavili ne samo za Novaka Đokovića da je Albanac, već i za mnoge druge ličnosti, što sigurno služi potpirivanju albanskog nacionalizma, koji nema potrebu za to, ponajmanje i za vašu pomoć, jer se potpiruje od drugih i to - prekomerno. Pa i u jedno vreme kad je ovaj albanski nacionalizam u napadu, u agresiji. On je uskomešao čitav Balkan i preti da izazove i treći svetski rat, koji je već počeo na Balkanu, provociran upravo od ovih Albanaca. Ili vi to ne vidite?!
Da možda ne mislite da ga iskoristite za svoj muslimanski fundamentalizam ?!
Vi ste Spahiću i kontradiktorni: sa jedne strane optužujete Srbe za njihov nacionalizam, a sa druge strane kažete da Srbi tajno slušaju albansku pevačicu Ivna Mula, da je obožavaju i luduju za njenim glasom! Ili ovo nije kontradiktorno?!
Vaše pretendiranje je kontradiktorno i sa istorijskim činjenicama. Ili ne znate da su upravo Srbi ti, koji su prvi u svetu priznali Albaniju za nezavisnu i suverenu državu?! Pre ma kojeg drugog naroda! Da možda ne znate ni to da je prvi dokumenat albanskog jezika izašao iz ruke jednog Srbina, Pavla Anđelića?! Da možda ne znate da se prva knjiga na albanskom jeziku štampala na teritoriji Crne Gore, u jednoj crnogorskoj štampariji, crnogorskim slovima i olovom?! Da možda ne znate da je tu knjigu napisao jedan Sloven-Hrvat Ivan Buzuk?!
Da možda ne znate da je Srbin Dositej Obradović otvorio prvu školu na albanskom jeziku?! Da možda ne znate da su Srbo-Crnogorci udarili temelje albanologije?! Da možda ne znate da je po oslobođenju Albanije 1912. godine, prvi bukvar albanskog jezika štampan u Srbiji i konjima prenet u Albaniju?!
Da možda ne znate da je upravo jedan Srbo-Crnogorac srušio romantičnu antinaučnu zgradu albanologije i postavio je na zdrave noge nauke, antirasističke istine?! Ovaj Srbo-Crnogorac je poklonio albanskom narodu i remek delo njihove umetničke proze! Ovaj ih je i predvodio u njihovoj poslednjoj borbi za slobodu i demokratiju, doprinoseći i žrtvujući više od ma kojeg Albanca! Sav srpsko-crnogorski narod je prolio i svoju najdražu krv, krv svojih najdražih sinova, za oslobođenje Albanije od vekovnog turskog ropstva! Albanija ne bi bila danas ono što je da nije bilo te balkanske krvi, koju su njeni susedi prolili za nju! Danas bi Albanija bila turska pokrajina i Albanci se ne bi zvali tako, već Turcima! I nacionalni heroj Albanaca je Srbin Skenderbeg! Sve ovo o čemu svedoči, ako ne da kod srpskog naroda Albanci nikada nisu imali, nemaju i nikada neće ni imati svog neprijatelja. Govorimo uvek o srpskom narodu, a ne o srpskim pojedincima, posebno ne o srpskim nenarodnim vlastima, koje su uvek bile pre svega i iznad svega neprijatelji svog naroda, pa - kao takve - razume se da nisu poštedele ni druge narode.
Kao profesor, i to na Fakultetu političkih nauka, sigurno znate da istorijske ličnosti pripadaju narodu u čijoj su se sredini rodili, koja ih je othranila, vaspitala i učinila ono što jesu, bilo u istoriji tog naroda, ili u nauci i kulturi. Tražiti njihovo nacionalno poreklo, posebno i potencirati u ovim slučajevima i okolnostima, sa ciljevima koje je ovaj profesor postavio sebi in petto, znači zaglibiti u rasizam.
Veliko-albanskim rasizmom zaudara i vaša izjava. Utoliko više jer živimo u jedno vreme kad i sami Albanci priznaju da je albanski narod jedan rasistički narod. U ovoj situaciji mi ne treba da duvamo vatri tog rasizma. Naprotiv, treba da priteknemo u pomoć onim Albancima koji se bore protiv tog rasizma, pa se i žrtvuju, liju svoju krv i polažu i svoje živote, kao što je to pre koju godinu učinio dr Ardian Kljosi, pokoj mu duši!
Ako je rok pevač John Lennon i izjavio da je poreklom iz Albanije, to još ne znači da je i Albanac, jer su u Albaniji živeli, pa žive i dan-danas ne samo Albanci, već i Grci, Vlasi, pa i Sloveni, Srbo-Crnogorci i Makedonci. Iz Albanije je i Aleksandar Mojsiu, ali nije Albanac.
Po poreklu je Vlah, a kao umetnik, glumac, on je Nemac, jer ga nemačko pozorište učinilo ono što je. Tako i Skenderbeg! I on je poreklom iz Albanije, ali ni po čemu nije i Albanac. Po nacionalnom poreklu je Srbo-Makedonac, pa i kao istorijska ličnost on pripada srpsko-makedonskom narodu, tačnije hrišćanstvu Albanije, a ne albanskom narodu, ponajmanje albanskim muslimanima. U jednoj mojoj satiri ja sam naglasio da - kad bi vaskrsnuo danas i da mu ovi albanski muslimani priđu i kažu da je njihov, arnautski nacionalni heroj, heroj muslimana, Skenderbeg bi potražio đordu da im prekine ne samo jezik, već i glave. Eto - toliko je on bio njihov - Arnaut.
Besim Spahić zna da optužuje Hrvate da sve katolike Balkana smatraju za Hrvate, ali se pravi kao da ne vidi da i Albanci sve one koji su iz Albanije smatraju za Albance, šta više i sve muslimane Balkana! Neobjektivnost ovog profesora fakulteta je evidentna. Utoliko više jer on zna da kontradikcija između Hrvata i Srba je bratska, porodična, neantagonistička, dok kontradikcija između Albanaca i nealbanaca Albanije i Balkana je međunarodna, antagonistička. Bratskih, neantagonističkih kontradikcija ima u svim narodima (Pa i u Albaniji: plemenska kontradikcia između Gega, Toska i Ljaba!). Gde niču, one se tamo i rešavaju, za porodičnim stolom, ne tretiraju se na međunarodnoj sceni. Neprijatelji jugoslovenske zajednice naroda (Među njima i albanski vlastodršci, ekstremni nacionlisti! Ne i albanski narod!) potpirili su ove kontradikcije na sve moguće načine i izneli ih na međunarodnoj sceni da bi učini ono što učiniše.
Indoktrinirani falsifikovanom istorijom albanskog naroda (Sigurno i instruirani!), vi g. Spahiću pretendirate da su i tri pape Vatikana svojim poreklom Albanci, čime podržavate albanski ekstremni nacionalizam, šovinizam i rasizam.
Ne tri, g. Spahiću, već nijedan nije bio Albanac, jer ako su bile te pape poreklom Iliri, one nisu bile i Albanci. Nauka je od vremena dokazala da Albanci i Iliri nemaju ništa zajedničkog. Šta više, kao Iliri, te tri pape su moguće i Sloveni, Srbi ili Hrvati, jer su se ovi i zvali Ilirima, dok za Albance ne zna se da su se ikada tako zvali. Preko svega, dokazano je da su Albanci primili katoličanstvo od Srbo-Crnogoraca i da do XVII veka nisu uspeli da prodru u viši stalež katoličkog sveštenstva. Albanci ni u kasnom srednjem veku nisu uspeli da dođu ni na položaj biskupa, a kamo li pape.
Iz njegovih izjava se jasno vidi da je g. Spahić ne samo indoktriniran falsifikovanom istorijom albanskog naroda, već i da ni najmanje ne miriše u savremenu naučnu albanologiju.
Vi ste g. Spahiću Bosanac, ili Bošnjak, što je za mene ista stvar. Kao Bosanac vi ste ili srpsko-crnogorskog, ili hrvatskog porekla. Pa i ako poreknete to poreklo, vi ne možete poreći vaše slovensko poreklo. A to znači da ne možete poreći bratstvo sa svim drugim slovenskim narodima, pa i sa Srbima i Hrvatima.
Da vam možda vaše ime BESIM nije pomutilo mozak i pomislili ste (moguće!), da niste Sloven, već Albanac ?!
Pre negoli albansko, to vaše ime je arapsko. Na arapskom jeziku znači "nasmejan, veseo, vedar". Albansko BESIM je sasvim novo kao lično ime, još nije napunilo ni jedan vek i nema nikakve veze sa arapskim imenom, jer znači "vera, vernik, veroispoved, poverljiv, siguran".
Sledstveno, arapsko BESIM srećemo kod svih muslimana sveta, i kod nas, srpsko-crnogorskih i makedonskih muslimana. Sem vas, u Sarajevu živi i Besim Burović, moj rođak. Kao i svi drugi na svetu, i on nije sam izabrao to ime. Stavili su mu ga drugi. Stavili su mu ga kao muslimanu i sa muslimanskih pozicija, a ne kao Albancu i sa albanskih pozicija. Verujem da se isto to desilo i sa vama. A ako vas što drugo veže sa Albancima, posebno sa albanskim ekstremnim nacionalistima, šovinistima i rasistima, izvolite reći to otvoreno. Vlasti eks jugoslovenskih republika dozvoljavaju vam da organizujete i političke antinacionalne partije, antisrpske, anticrnogorske i antimakedonske, kamoli da slobodno izjavite i svoju nesrpsku, necrnogorsku i nemakedonsku nacionalnost, pa bila vam ona i albanska. U eks-jugoslovenskim republikama, nećete biti ni prvi niti poslednji. Ovakvih, koji nam se odrodiše i izjaviše za Albance, imamo ne na desetine hiljada, već i na stotine. Učinili ste nam time mnoge probleme i zadali mnoge glavobolje. I nastavljate da to činite, ali ćemo vas strpljenjem, dokumentima i činjenicama prevaspitati, otvoriti vam oči i ubediti vas u istinitost onoga što kažemo mi.
NB.- Albanski komentator je verujemo pogrešno napisao da je N. Đoković poreklom iz Tuzle. Moguće je u originalu B. Spahića-iz Tuza.
Sa druge strane ističemo da je i ovaj Albanac naglasio: "pohimet e Besim Spahiqit zor se janë të vërteta" (tvrđenja Besima Spahića teško da su istinita). Što znači da su i ovi Albanci počeli da se bude i cediraju, da se povlače od svog ekstremnog nacionalizma, dok im Besim Spahić preuzima tu zastavu i vije je umesto njih, u jedno vreme kad oni očekuju da im priteknemo u pomoć protiv svojih ekstremnih nacionalista.
Sa nadom da će Besim Spahić reflektirati i sići sa tih pozicija na pozicije konstruktivnog građanina svoga naroda, pozivamo ga da pročita ovo i da se ozbiljno razmisli o svemu, jer ne verujemo da je ovo što videsmo njegova naklonost, ponajmanje i njegova agažovanost. Očekujemo da nam dokaže ono što pretendira, "da je ekstremni nacionalizam bolest, koja oduzima energije, šteti želudac, diže krvni pritisak, prouzrokuje stres, ne možemo da živimo sa njim, ne možemo da gledamo svet normalno, onako kako je".