Tabloid istražuje

Kako je i pod kojim okolnostima sastavljena "Velika ratna koalicija" u Prištini

Hladne glave i krvavih ruku

Vučićev veleizdajnički projekat bliži se kraju. Pozadina njegove političke koalicija sa Ramušom Haradinajem, ratnim zločincem, nekadašnjim komandantom OVK, "uterivanje" Srba u albansku državu na srpskom Kosovu i Metohiji i priprema za formalno priznavanje samoproglašenog Kosova, sve ga to zakopava još dublje u blato iz koga neće izaći. "Poslovni poduhvati" koje je Vučić omogućio braći Haradinaj u Srbiji, dovešće ga, pre ili kasnije do optuženičke klupe. Ovde ili pred nekim međunarodnim sudom jer je reč o transnacionalnom kriminalu. Ali, gde će Srbi sa Kosova i Metohije, kad ova koalicija kriminalnih klanova počne da radi svoj posao? U koju državu?

Nikola Vlahović

Političko-kriminalna ispostava Aleksandra Vučića na Kosovu i Metohiji i nekadašnji komandant takozvane OVK, Ramuš Haradinaj sklopili su koaliciju koja je ovog, još neosuđenog ratnog zločinca, dovela do funkcije premijera samoproglašene albanske države na tlu Srbije. Čuveni kineski filozof Konfučije tvrdio je (pet vekova pre nove ere), da je "sve ono što je neverovatno, uvek najlogičnije". Da bi bilo jasnije kako je i u slučaju Haradinaja i Vučića sve bilo logično, valja se vratiti na jednu Haradinajevu izjavu datu 20. decembra 2012. godine, u kojoj on između ostalog kaže: "...Srbima nudim iskrenost a pregovore sa Beogradom prihvatam kao biznis!"

Bilo je tek nepunih šest meseci od kako je Srpska napredna stranka preuzela svu vlast u državi, mnogo toga u spoljnoj i unutrašnjoj politici tek pristiglog Vođe nije bilo jasno. Ali, ubrzo se pokazalo da su te dve reči ("Pregovori" i "Biznis"), postale suština njegovog kriminalnog manifesta koji je svakodnevno, do današnjeg dana, sprovodio u delo. Prve veze između Ramuša Haradinaja i Aleksandra Vučića uspostavile su američke obaveštajne službe (kao uostalom i sve druge njegove kontakte sa bivšim vođama OVK koji su se iz šume "preselili" u kosovski parlament i vladu). Početkom 2013. godine, počele su i prve "poslovne" komunikacije među njima, pa su se tako braća Haradinaj (Ramuš i Daut), našli u sred Srbije kao veliki građevinski preduzetnici. Do 2012. godine, braća Haradinaj, ali i još nekoliko "prvoboraca" OVK, kupovali su uglavnom obradivu zemlju, šume, gradsko građevinsko zemljište i stanove u Nišu (podaci gradskih službi govore da se na ime Albanaca sa Kosova vodi oko 500 stanova, građevinskih placeva i kuća), Leskovcu, Vranju i drugde širom juga Srbije. Od dolaska Aleksandra Vučića na poziciju premijera, braća Haradinaj počinju slobodno da "posluju" na svakom mestu u Srbiji gde im se ukaže mogućnost profita. A, kako činjenice govore, Vučićeva vlast im je širom otvorila sva vrata.

Haradinajev klan je, istina, mnogo ranije došao do novca međunarodnim švercom oružja. Veliki kontigenti lakog naoružanja i opreme koje je ostalo nakon rasformiranja OVK, pali su u ruke nekoliko bivših vođa ove terorističke organizacije, ali glavninu su prigrabila braća Haradinaj. Ramuš je "terenski posao" šverca oružja poverio bratu Dautu, a svojim kriminalnim vezama i autoritetom u podzemlju, postavio se kao veliki zaštitnik i "ovlašteni distributer". Uz Dauta su na vodećim pozicijama i dvojica dugogodišnjih švercera oružja, Đuk Dukađini i Ljuljzim Beriša, kojima je glavni posao transport "robe" preko Srbije. Braća Haradinaj, zajedno sa Berišom i Dukađinijem, raspolažu ogromnim sumama novca, kojima su još u vreme prve Vučićeve vlade potplatili ondašnji vrh novosadske policije (prva sumnja pala je na tadašnjeg načelnika Policijske uprave Novi Sad, Sinišu Radakovića) i angažovali najmanje dva velika auto transportna preduzeća kako bi bili zaštićeni i kako bi transport tekao neometano (sa Kosova i na Kosovo). Jedan od ovakvih transporta švercovanog oružja, slučajno je bio otkriven (ali je sve brzo sklonjeno od očiju javnosti), kada je jedna, očito neobaveštena policijska kontrola, pronašla 1.200 komada kratkih automatskih pušaka, "Zbrojovke" i veliki tovar drugog lakog naoružanja.

Svi međunarodni švercerski transporti oružja, organizovani od strane Ramuša i Dauta Haradinaja, vode preko plovnih puteva na Dunavu, a obezbeđenje je uvek "delegirano" iz vrha korumpirane policije, carine i drugih "učesnika u saobraćaju", kojima su uredno isplaćivane "premije". Uobičajena tura kreće se uglavnom iz Bamberga u Nemačkoj, kanalom Rajna - Majna - Dunav, pa preko Slovačke, takođe Dunavom, gde se na granici Mađarske utovara još oružja, a onda preko Mađarske u Hrvatsku, gde je u Dalju kod Vukovara sledeća stanica. Odatle, nesmetano kroz Srbiju do Novog Sada. Više puta godišnje su Haradinaj, Dukađini i Beriša dolaze u Novi Sad, gde se uvek vrše isplate njihovim "poverenicima" sa kojima su krenuli i u poslove velikih građevinskih investicija u Srbiju. Naime, obezbeđeni i zaštićeni od zakonskog progona, deo novca od oružja prali su (i to još uvek čine!) preko izgradnje stambenih zgrada na periferijama Novog Sada i drugih vojvođanskih gradova, ali i u više gradova u unutrašnjosti Srbije.

Braća Haradinaj su se pokazali kao "korektni investitori", pa su nikle građevine i u Beogradu (šest velikih stambenih zgrada), u Novoj Pazovi čak osam zgrada, a u Novom Sadu čak jedanaest "stambeno poslovnih objekata". Razvili su se i poslovi sa Vučićevim prijateljima, kumovima i rodbinom. Među njima je došlo do prisne saradnje, a u znak dobre volje, delom novca od šverca oružja, Ramuš Haradinaj je 2014. godine platio Vučićevoj "Srpskoj listi" za "lojalnost" u slučaju sastavljanja koalicije. Ona se nije desila, a novac je, prema tvrdnji iz više upućenih izvora, završio u "budžetu" Srpske napredne stranke. Klan Hašima Tačija, tada je samo privremeno sprečio "zagrljaj" Vučićeve i Haradinajeve stranke. U međuvremenu je Haradinaj, kao što je poznato, bio uhapšen u Francuskoj po srpskoj poternici (pa pušten). Francusko pravosuđe nije dobilo od srpskog tužilaštva ono što bi Haradinaja sigurno ostavilo u zatvoru. Razlog je jasan: Vučiću nikako nije odgovaralo da ima braću Haradinaj na svojim nejakim i pogrbljenim leđima, a tu su i neke "poslovne obaveze" koje ih dugoročno vezuju. Spletom okolnosti (jer je od neko u Srbiji od silnih "investicija" potpuno zaboravio na staru poternicu za Haradinajem), došlo je i do hapšenja ovog neosuđenog ratnog zločinca.

Ali, ako je Vučić zaboravio, nije Hašim Tači...

Naime, na slovenačkom internet portalu "Top News" 6. juna 2017. godine, osvanuo je tekst u kome se decidno tvrdi da su iz kabineta Hašima Tačija do francuskih obaveštajaca stigle informacije o kretanju Ramuša Haradinaja pre njegovog hapšenja u Bazelu. Slobodnije rečeno, da je Tači "namestio" hapšenje Haradinaja! Ovaj dobro informisani portal tvrdio je da su iz Tačijevog kabineta stigla informacija o tačnom vremenu sletanja Haradinajevog aviona na aerodrom Bazel-Miluz, odakle je trebalo da otputuje na inauguraciju američkog predsednika Donalda Trampa, a da je Haradinajevo hapšenje, po poternici Srbije, iskorišćeno kao razlog za prekidanje dijaloga Beograda i Prištine, te da su "plan akcije" smislili i razradili Hašim Tači i Kadri Veselji, predsednik DPK.

Slovenački portal "Top News" otišao je još dalje u pa u nastavku teksta pisalo: "...Oni (Tači i Veselji) imaju veze sa francuskim obaveštajcima. Samo jedno podsećanje: kada je Bernar Kušner bio šef misije UN, sa Kosmeta je proterano 200.000 Srba. Razlog za hapšenje Haradinaja je i to što je on odgovorio potvrdno na zahtev za razgovor sa istražiteljima budućeg Specijalnog suda za zločine OVK. Haradinaj je čak dao i podatke o povezanosti Tačijevih bliskih saradnika sa ratnim zločinima nad Srbima i Albancima. Haradinaj je dao podatke koji mogu da budu korišćeni u sudskom procesu..."

Činjenica je, a to na Kosovu znaju svi bolje upućeni albanski novinari, Haradinaj je hteo da diskredituje porodicu Tači, naročito njegovog brata Ganija, o kome priča da je sarađivao sa srpskim službama bezbednosti 1996. godine.

Sve je to bio razlog što se Tači i Haradinaj nisu sreli u javnosti u danima po njegovom povratku iz francuske izolacije, a političke poruke su prosleđivane preko raznih posrednika. Neočekivana koalicija LDK Ise Mustafe i partije Bedžeta Pacolija dovela je do hitne i takođe neverovatne predizborne koalicije Tačija i Haradinaja, doslovno u poslednjem minutu. Bila je to šansa koju Haradinaj nije mogao da propusti. Tači je morao da prihvati uslov - da Haradinaj bude kandidat za premijera...Naravno, u ovoj nametnutoj "idili", nedostajali su Srbi. Tako je Vučić dobio priliku da "formira vladu Kosova" sa Haradinajem na čelu i tako mu vrati dug za one silne "investicije" po Novom Sadu, Beogradu, Nišu i drugde, gde su i on i njegova Srpska napredna stranka dobili milionske provizije.

Najkraće rečeno, ovakva vlada i parlament samoproglašenog Kosova predstavljaju nužnu koaliciju nekoliko interesnih grupa, centara moći i kriminalnih klanova, među kojima je i Vučićeva "Srpska lista" sa devet poslanika, koja je praktično podržala bivšeg vođu terorističkog OVK (umesto Ise Mustafe koga tek izabrani ministar spoljnih poslova i milijarder Bedžet Pacoli, "drži u rezervi" za slučaj da "Srbi otkažu"). Albanski mediji u Prištini ovu koaliciju zov "Velika ratna koalicija" (albanska skraćenica PAN).

Izvor Magazina Tabloid u Prištini tvrdi da je Ramuš Haradinaj nedavno imao i sastanak sa poznatim srpskim biznismenom Bogoljubom Karićem, preko koga je ponudio ogromnu sumu novca za podršku poslanika "Srpske liste", ali da je "...Vučić bio brži, pa je sprečio nepotrebni trošak i drage volje izašao u susret Haradinaju..."

Albanski politički analitičari u više prištinskih medija pričali su ovih dana istu priču, tvrdeći da je takav rasplet događaja očekivan, da je "Srpska lista" Vučićev "instrument" i da su Vučićevi poslanici i ranije sarađivali (i politički i poslovno) sa Ramušom Haradinajem i Kadrijem Veseljijem.

Ipak, takozvana koalicija PAN, ni sa podrškom Srba i Pacolija, neće moći da formira stabilnu vladu jer neće imati više od 62 poslanika u parlamentu. Očekuje se, međutim, da za Pacolijem, jednim od najbogatijih Albanaca, kome je, kako prenose prištinski mediji, namenjena funkcija šefa diplomatije, krenu i poslanici iz drugih albanskih stranaka. Očekuje se da, posle Pacolija, i Isa Mustafa iz Koalicije mira pređe na Haradinajevu stranu. Mustafa je već sarađivao s Haradinajem, ali...Ništa od ovoga nije garancija za stabilnu i dugoročnu vladu sa punim manadatom. Ali, to Vučića ne zanima, on se strogo drži onoga što je još 2006. godine "propisano" u Strategiji Vlade SAD prema Srbiji i Kosovu gde je opisano kako Srbe treba ubediti da im Kosovo nije važno, te kako treba uticati na izbor kooperativne, demokratske vlade, smirivanje srpske reakcije na secesiju Kosova, potkupljivanje "amputirane" Srbije i usmeravanje Srbije ka evroatlantskim integracijama.

Predstavnici "Srpske liste" Goran Rakić i Slavko Simić ćutali su pred albanskim novinarima u Prištini neposredno pred objavljivanje informacije o dogovorenoj podršci srpskih poslanika izboru Ramuša Haradinaja za kosovskog premijera. Ćutao je i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, krijući se od novinara, koliko god je mogao. A, imao je i razloga posle njegove degutantne izjave da „Srpska lista, kao strateški politički projekat od nacionalnog značaja za Srbiju i srpski narod na KiM, mora da bude u stanju da na najbolji moguć način artikuliše volju Srba u južnoj pokrajini".

Ovo je izazvalo veliki bes na severu Kosova i Metohije. Nisu isključeni ni sukobi sa Vučićevim poltronima i plaćenicima i to vrlo skoro. Konačno, valja se opet setiti i izjave Ramuša Haradinaja koju je u februaru ove godine dao francuskim medijima u kojoj kaže: "...I Vučić i Dačić su zreli za stavljanje na poternicu Interpola!" Zaista, ko može da spreči samoproglašenu vladu Kosova, kad jednom uđe u Interpol, da to zaista i učini? Uostalom, svi u skupštini "nezavisnog" Kosova tvrde da im je sad važniji ulazak Interpol nego u Unesko! Nije teško pretpostaviti i zašto: onaj ko ima mogućnost da raspisuje međunarodne poternice, ima i jak ucenjivački potencijal i bolju pregovaračku poziciju.

A 1. U znak zahvalnosti, Ramuš počeo da hapsi Srbe

Još dok se Vučić javno hvalio kako je ponosan na koaliciju sa neosuđenim ratnim zločincem i faktički priznao otimačinu Kosova i Metohije, Specijalne jedinice kosovske policije pretresle su prostorije privremenog organa opštine Peć i privele Moma Dašića, sekretara Crvenog krsta iz sistema Crvenog krsta Srbije. Pre njega, priveli su službenike (takođe sekretare) Crvenog krsta u Gračanici i Dragašu. Sva trojica su radili popis zbog izrade socijalne karte, što je potvrdio i Međunarodni Crveni krst. Dašić je odmah odveden na saslušanje, a predsednik opštine Peć Miloš Dimitrijević pozvan je da se u četvrtak (14. septembra) javi na informativni razgovor u policiji. Kasnije su privedeni na informativni razgovor i službenici CK u Gračanici i Dragašu.

Specijalne jedinice kosovske policije zaplenile su i pečat Crvenog krsta, i sva dokumenta o socijalno ugroženim porodicama.

Istovremeno, dok je ta akcija trajala, izvršen je upad i u prostorije CK u severnom delu Kosovske Mitrovice, u zgradu opštine Obilić, te u selu Plemetina, odakle su takođe izneli dokumentaciju o socijalno ugroženim (uglavnom srpske nacionalnosti). Ubrzo nakon toga, privatna televizija Kohavision (KTV) iz Prištine, prenela je vest da je "...u opsežnoj policijskoj operaciji nekoliko ljudi uhapšeno", navodno zbog špijunaže, te da je u ovoj akciji "pronađen materijal koji ukazuje na ilegalno prikupljanje ličnih podataka na Kosovu".

Za manje od 72 sata od kako je Ramuš Haradinaj postao premijer samoproglašene države na Kosovu, stigle su i optužbe na račun Nenada Rikala, tek imenovanog ministra poljoprivrede, sa Vučićeve Srpske liste. Naime, grupa građana iz prištinskog naselja Dardanija, prepoznala je u njemu čoveka koji ih je tokom rata 1999. godine "mučio, zlostavljao i da se uvek pojavljivao u vojnoj uniformi i naoružan". Glavni svedok je izvesna Fedžrije Bećiri koja u lokalnim medijima tvrdi da je Rikalo njen bivši komšija iz zgrade u kojoj stanuje (sedmi sprat, stan broj 45!), te da ga se njena porodica seća samo po zlu! Njen sin Festim Bećiri rekao je da još ima sveže utiske koji se odnose na dve scene kada ih je Rikalo maltretirao i mučio, a jedno je uperena puška ka njegovom, sada pokojnom ocu. Stanari zgrade koji su dali izjave za prištinske medije, tvrde da su novog kosovskog ministra 1999. godine uvek viđali u uniformi i da su bili šokirani njegovim izborom za ministra. Pre izbora za ministra Nenad Rikalo je bio član Centralne izborne komisije ispred srpske zajednice na Kosovu. Vučićevi poslanici sa Srpske liste, pokušali su da ceo slučaj pripišu Aljbinu Kurtiju, tačnije, da je ceo slučaj on izmislio, kako bi naneo štetu "političkom protivniku", Ramušu Haradinaju. Ovaj jadan pokušaj Vučićeve propagande, ismejan je u svim lokalnim medijima.

No, vrhunac srpske nesreće na Kosovu i Metohiji, svakako je zahvalnica stranci Vladimira Putina, Jedinstvena Rusija, koju je uputio predsednik Srpske liste, Goran Rakić, "...povodom podrške koju je ova politička grupacija dala Srpskoj listi".

Rakić i Marko Đurić, vršilac dužnosti direktora Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju, u četvrtak 14. septembra (baš na dan privođenja Srba, službenika Crvenog krsta na Kosovu i Metohiji) primljeni su u četvrtak u Moskvi od strane nekoliko poslanika Jedinstvene Rusije, kako bi im se zahvalili "za sve što Rusija čini za Srbe na Kosovu i Metohiji". A, šta ko stvarno čini u ovoj otetoj srpskoj pokrajini, to znaju namučeni Srbi...Znaju da je Beograd daleko a Moskva još dalje.

A 2. Prištinska "Gazeta Expres" o Haradinaju

Tokom rata poznat pod nadimkom "Smajli", Haradinaj krajem 2004. postaje premijer, sklapajući koaliciju sa Demokratskim savezom Kosova (DSK), koji je u to vreme bio glavna politička snaga na Kosovu, na čelu sa Ibrahimom Rugovom. Haradinaj se, međutim, veoma kratko zadržao na čelu vlade - samo 100 dana, ali te dane na vrhu vlasti, njegova stranka ABK uzdiže u nebesa. Na hiljade puta ponovljeno je da je tokom tog vremena mnogo stvari urađeno. Ali, takođe (ironično se dodaje) premijer je u to vreme radio puno na Kosovu, jer nije bio u stanju da napusti zemlju, a bio je pod lupom haških istražitelja.

U martu 2004. Haradinaj u Kancelariji premijera prima hašku optužnicu i odmah daje ostavku. Na konferenciji za štampu je rekao da se "još jednom žrtvuje za državu". Ramuš Haradinaj je u velikoj meri pokvario odnose sa svojim "ratnim drugovima" koji su postali političari prilikom sklapanja koalicije sa Ibrahimom Rugovom iz DSK. Sukob sa zvaničnicima Demokratske partije Kosova (DPK) dogodio se 5. marta 2005. godine prilikom proslave onoga što na Kosovu zovu "Epopeja OVK".

- Poštovana porodico Jašari, poštovane porodice palih boraca...ućutite komandanti iz Blaca, ua... - eksplodirao je Haradinaj tokom govora koji je održao na stadionu u Prištini.

Njegovo neprijateljstvo sa DPK-om se nastavilo i još više produbilo kada je ta stanka preuzela vlast i ostavila Haradinajev ABK u opoziciji. Od 2007. Haradinaj je počeo sa optužbama na račun DPK-a i njenog lidera Hašima Tačija, zatim na račun ŠIK-a (obaveštajne službe OVK-a) i Kadrija Veseljija.

Malo pre poslednjih izbora, Haradinaj je, međutim, zaboravio na te optužbe i sklopio predizbornu koaliciju sa DPK-om Kadrija Veseljija, koji ga je predložio za šefa vlade. Dok je bio u opoziciji, Haradinaj se sukobio i sa delom verskih ekstremista. On je nazvao "izmetom" građane Kosova koji su išli u rat u Siriju. Haradinaj je jedno vreme, u opoziciji, odlučio da se udruži i sa pokretom Samoopredeljenje, za koji se očekuje će ga najviše osporavati. On se tada udružio sa liderom Samoopredeljenja Aljlbinom Kurtijem u protivljenju razgraničenju sa Crnom Gorom i formiranju Zajednice srpskih opština - temama koje nisu mogle da se reše u Vladi DPK-DSK.

Glosa

„...Vučić je ostao je bez ijednog potencijalnog neprijatelja koga bi smeo da zaluđuje, pa pokušava da se igra sa Albancima. Izabrao je da se poigra sa mnom, ali je napravio loš izbor..."

(Ramuš Haradinaj, 3. maj 2017. godine)

Glosa

"...Premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je gotovo izvesno da će Ramuš Haradinaj biti novi kosovski premijer što, kako je rekao, otvara mnoge poteškoće..."

(Tanjug, 25.maj 2017. godine)