Istražujemo

Kako je FK Partizan bio stecište Vučićevih mafijaških grupa koje su dilovale drogu, oružje i ubijali ko im se zamerio

Vojnici Ace Nevolje

Na stadionu Fudbalskog kluba Partizan policija je pronašla drogu, oružje i nekoliko pripadnika kriminalne grupe Veljka Belivuka. Protiv "navijača" podnete su krivične prijave i određen im je pritvor. Tužilaštvo za organizovani kriminal je istragu usmerilo prema Vladimiru Vuletiću, bivšem potpredsedniku Partizana, ali ni on nije pritvoren, a kamoli predsednik kluba Milorad Vučelić, generalni direktor Miloš Vazura ili generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić, koji je "Janjičarima" omogućio da preuzmu kontrolu nad tribinama i celim klubom. Za dilovanje droge i mučenje žrtava u prostorijama kluba odgovaraće sitni kriminalci, dok će krupne zaštititi Aleksandar Vučić, da ne bi otkrili veze koje on i njegov sin imaju s ubicama iz Belivukove grupe.

Predrag Popović

Režimski političari i mediji su pokušali da Veljka Belivuka predstave kao najopasnijeg kriminalca i narko dilera na svetu. Poređenje s Pablom Eskobarom, šefom kolumbijske mafije, nije samo preterano, nego i potpuno pogrešno. Belivukovu grupu je napravila srpska vlast, a Eskobar je od početka do kraja bio u ratu s kolumbijskom. Eskobar je svoje sklonište, hacijendu "Napulj", napravio 250 kilometara daleko od glavnog grada Bogote, a Belivuk je bunker smestio u Humskoj 1, u prostorijama na stadionu FK Partizan. Kolumbijska policija je, prilikom pokušaja hapšenja, ubila Eskobara, a prema Belivuka se srpski SAJ-ovci odnose kao prema komandantu, ne smeju da ga iznerviraju, da slučajno ne progovori o Danilu i Aleksandru Vučiću, Dijani Hrkalović, zameniku komandanta Žandarmerije Nenadu Vučkoviću ili direktoru policije Vladimiru Rebiću.

Tužilaštvo za organizovani kriminal vodi istragu po smernicama koje je odredio Aleksandar Vučić, šef naprednjačkog kartela. Na udaru se nalaze pripadnici organizovane kriminalne grupe Veljka Belivuka, kao da nisu imali nikakve veze s političkim i policijskim moćnicima. Tužioci nijednog pritvorenog kriminalca nisu pitali da li ima saznanja o vezama s političarima i policajcima, a kamoli o Danilu Vučiću, koji je bio nerazdvojan s vođama tog klana. Ne utvrđuje se ni odgovornost vodećih ljudi Partizana, koji su morali da znaju šta se dešava na stadionu, ko diluje drogu, skladišti oružje i zlostavlja ulovljene žrtve iz konkurentskih ekipa.

U početku su ga poredili s Dušanom Spasojevićem, vođom zemunskog klana, ali to je bilo nedovoljno, pa su počeli da ga opisuju kao Pabla Eskobara, šefa kolumbijske mafije.

U krivičnoj prijavi, koju je potpisao Bogdan Pušić, načelnik Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, navodi se: "Na stadionu u prostorijama FK Partizan, koje su koristili organizatori i pripadnici organizovane kriminalne grupe neovlašćeno držali radi dalje prodaje u tri manje i jednoj većoj kesi više od sto grama kokaina, heroina i marihuane, koje bi osumnjičeni pripadnici ove organizovane kriminalne grupe po nalozima organizatora iz tog prostora preuzimali i neovlašćeno stavljali u promet zainteresovanim kupcima iz Republike Srbije, kao i dve vagice za precizno merenje, koje su korišćene za razmatranje opojne droge, koja je pronađena dana 04.02.2021. godine."

Optužbe je priznao Aleksa Šejić. U Zapisniku o saslušanju osumnjičenog navodi se da je Šejić izjavio "da je pripadnik navijačke grupe Grobari Jug, da je radio i spavao u sobi FK Partizan, koja se nalazi desno od ulaza u restoran, radno vreme mu je bilo od 8 do 20 časova i da je radio za dnevnicu od 1.500 dinara po danu. Njegov pretpostavljeni (lice koje mu je izdavalo instrukcije) za rad u restoranu bio je menadžer Milovan Tadić zvani Miksa. Kada su na stadionu bile utakmice Aleksa Šejić je viđao Veljka Belivuka, Marka Miljkovića i ljude oko njih ali od njih nikoga nije lično poznavao niti je bio u kontaktu s njima. Opojnu drogu kokain i skank Aleksi Šejiću je donosilo NN muško lice (sa kačketom na glavi i zaštitnom maskom preko usta) koje je prethodno uvek najvaio da će doći Milovan Tadić zvani Miksa.

Nepoznato muško lice donosilo je drogu u restoran pre početka radnog vremena i uglavnom u pakovanjima od 100 grama koje je kasnije Aleksa prepakivao u manje paketiće od 0,7 grama (merio ih vagicom koju je kupio u prodavnici na Terazijama), za usluge prepakivanja opojne droge od NN lica Aleksa je uvek dobijao 100 evra. Kada završi prepakivanje opojne droge Aleksa sakrije tako prepakovanu drogu u skladište pića koje se nalazi iza šanka a kojem je imao samo pristup Miksa."

Ovlašćena službena lica, Igor Krtolica i Vlade Jovanović, nisu ni pitali za članove Uprave Partizana, da li su znali šta se dešava u restoranu, da li su dolazili tamo, sretali se s Belivukom i Miljkovićem, i da li su i po kojoj ceni oni kupovali kokain ili skank. Policija i tužilaštvo, po "nalogu odozgo", istragu nameravaju da zadrže na najnižem nivou, kako bi odgovornost izbegli vodeći ljudi kluba.

Na robiji će završiti Aleksa Šejić, koji u krivičnoj evidenciji već ima presudu za "teško razbojništvo". U aprilu 2019. godine obio je kiosk Državne lutrije Srbije "Kuća sreće" u Surdulici i odneo čak 400 dinara. Osuđen je na godinu dana zatvora, tri uslovno. Kad bi se tako delila pravda u Srbiji, Milorad Vučelić i Miloš Vazura bi trebalo da robijaju minimum 18 miliona godina, bez prava na pomilovanje.

Tužioci su našli i krivca za oružje, koje je pronađeno na stadionu Partizana. Zamenik tužioca za organizovani kriminal Zoran Babić je, u predlogu za određivanje pritvora, sudiji za prethodni postupak Siniši Petroviću napisao: "Smatram da postoje zakonski razlozi za određivanje pritvora protiv osumnjičenog Aleksandra Šćepanovića iz člana 211 stav 1 tačka 3 ZKP obzirom da postoji osnovana sumnja da su osumnjičeni delovali u sastavu dobro organizovane kriminalne grupe koju su organizovali organizatori organizovane kriminalne grupe osumnjičeni Veljko Belivuk i Marko Miljković a koji su pod paravanom navijačke grupe pod nazivom 'Principi' vršili navedena krivična dela kako bi stekli primat u kriminalnoj sredini zastrašivanjem suparničkih navijačkih grupa, preuzimanjem prevlasti na tržištu opojne droge, i koja organizovana kriminalna grupa je u dužem vremenskom periodu i to od početka 2019. godine je vršila krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora od 20 godina ili doživotni zatvor.

Brojnost iznajmljenih stanova na različitim adresama, korišćenje prostorija koje se nalaze van teritorije grada Beograda, te korišćenje više putničkih vozila, angažovanje velikog broja ljudi, pripadnika organizovane kriminalne grupe, te imajući u vidu da je u prostorijama u okviru stadiona FK Partizana pronađeno i to jedan pištolj NN marke i kalibra sa obrušenim fabričkim brojem kao i jedna puška NN marke i kalibra sa optičkim nišanom i prigušivačem fabričkog broja 8484221 i 32 metka NN kalibra, a za koje oružje postoji osnovana sumnja da je osumnjičeni Šćepanović Aleksandar neovlašćeno nabavio i držao, to sve ove okolnosti u svojoj međusobnoj povezaosti a posebno ceneći činjenicu da je osumnjičeni Šćepanović osnovano sumnjiv da je pripadnik navedene kriminalne grupe, ukazuju da bi osumnjičeni Šćepanović mogao ponoviti odnosno nastaviti s vršenjem krivičnih dela postoje zakonski razlozi da mu se odredi pritvor."

Istog dana kad je uhapšen, 4. februara, Veljko Belivuk je doveden na stadion Partizana, da prisustvuje pretresu prostorija koje su koristili "navijači". Belivuk je policajcima i tužiocima pokazao "bunker" u restoranu, u kome su pronađeni droga, oružje i municija.

Mediji su izvestili da se "sumnja da je navijač Goran Veličković ubijen na stadionu Partizana ili u njegovoj blizini i da je njemu posle zločina odsečena glava", iako se u krivičnoj prijavi protiv Belivukove grupe navodi da je ubijen u Ritopeku. Pored toga, u javnost su plasirane informacije da je Belivuk pored nezvaničnog statusa "gospodara stadiona" bio i zvanično zaposlen u FK Partizan, da je imao mesečnu platu od 5.000 evra i službeni auto, i da je, preko posrednika bio menadžer pojedinim fudbalerima.

Na tom spisku, pored Filipa Kneževića, koji je u Partizan stigao iz čačanskog Borca, da bi bio prodat u Portugaliju, nalazilo se još nekoliko fudbalera. uglavnom kadeta i omladinaca, koji su morali da Belivuku plate procenat od transfera u inostranstvo.

Uprava Partizana je demantovala te informacije. "Od zatvaranja restorana 2015. godine, prostorije restorana 'Partizan' nisu korišćenje od strane nikoga ni po jednom pravnom osnovu, niti je JSD Partizan izdao nikakvu vrstu dozvole za korišćenje navedenih prostorija bilo kome. Takođe, ni ostale prostorije nisu bile korišćenje na osnovu bilo kog pravnog osnova. Ne posedujemo informaciju da su prostorije korišćene od bilo kojih lica i u bilo koju svrhu. Želimo da napomenemo da pre odigravanja svake fudbalske utakmice koju FK Partizan igra kao domaćin na svom stadionu, posebne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova vrše detaljan kontradiverzioni pregled celog stadiona i svih prostorija koje se nalaze unutar stadiona (jednom ili dva puta u 14 dana)", navodi se u obaveštenju, koje je Tužilaštvu za organizovani kriminal poslao predsednik JSD Partizan Milorad Vučelić. Sudeći po pravopisnim greškama, taj dopis je zaista pisao Vučelić.

Ne samo tužiocima i sudijama, nego i čistačicama u Tužilaštvu za organizovani kriminal i Višem sudu, svima je jasno da se istraga namerno ograničava na najnižem nivou, na dvadesetogodišnjim kriminalcima iz grupe Veljka Belivuka. To se radi sa ciljem da se od odgovornosti aboliraju članovi uprave Partizana, koji su znali ili koji su morali da znaju šta se dešava u poslovnim prostorijama kluba. Da bi prevara lakše prošla u javnosti, političari iz vlasti i režimski mediji su ulogu žrtvenog jarca dodelili Vladimiru Vuletiću.

Vuletić je, pokazalo se, podoban za političku, pravosudnu i medijsku kompromitaciju. Pet godina je bio na funkciji potpredsednika kluba, a kroz sve to vreme sukobljavao se s predsedničkom Vučelićem. Specifičnim stilom privlačio je pažnju javnosti. Na društvenim mrežama objavljivao je snimke na kojima je pevao dok se vozio automobilom. Pevao je i na sednicama klupskih organa. Kad je prigustilo, zapevao je i u medijima. Prvo, tiho, u pola glasa. Tvrdio je da "podržava svaku borbu protiv organizovanog kriminala, ali da ona treba da bude univerzalna, a ne selektivna".

Na konkretno novinarsko pitanje kako je moguće da niko iz uprave Partizana nije znao da je Belivuk koristio stadion kao štek za svoju kriminalnu organizaciju, Vuletić je odgovarao: "Pa, i na stadionu Crvene zvezde je pronađena droga..." Na pitanje da li je imao saznanja da su Partizanovi navijači dilovali drogu, otimali i ubijali ljude, kukao je što ga je jedan navijač Zvezde udario u nogu. Pesmu je promenio kad je shvatio da ga vlast namešta za odstrel. Pored optužbi da je zavodio maloletne dečake na kokainskim žurkama, koje je organizovao, režimski blatoidi objavili su snimak njegovog presretnutog razgovora s Belivukom. Pored mafijaškog slenga ("volim te, brate moj"), jasno se čuje kako mu Belivuk obećava poklon u znak zahvalnosti zbog neke usluge. Vuletić se nećkao, nema potrebe, on je to - ne zna se šta - uradio dobre volje, ne treba mu nagrada.

Iako je pokušao da objasni da mu je Belivuk nudio neku dokumentaciju potrebnu za organizaciju sednice Skupštine Partizana, u to niko nije poverovao. Iako i taj razgovor dokazuje da su imali prisan odnos, Vuletić je tvrdio da su kontaktirali isključivo službeno, da ga Belivuk nikad nije posetio na Pravnom fakultetu, gde vodi nastavu: "Posle pet godina rada u Partizanu imao sam priliku da komuniciram s navijačima i da budem u takozvanom bunkeru. Na stadionu smo se viđali službeno, svaka uprava ima komunikaciju sa navijačima, to je tehničke prirode. Bunker nije bunker, već neuređen restoranski prostor u kome navijači imaju svoje prostorije. Svaki klub ustupa prostorije navijačima. U životu nisam video ništa od tog oružja, koje je policija našla. Bunker može biti tamo gde je tenk, a to je na nekom drugom stadionu. Kod nas nije bila hacijenda Pabla Eskobara i ne prihvatam da se stadion Partizana tako naziva. Partizanov stadion nije Šilerova." Ma koliko se gicao, uprava Partizana je prihvatila njegovu ostavku na funkciju potpredsednika.

Posle medijske pripreme, po Vuletiću su udarili Aleksandar Vulin i Aleksandar Vučić. "Voleo bih da je Vuletić u stanju da oseti stid. I treba da ga bude sramota! On odlično zna zašto treba da se stidi onoga što je govorio, zbog onoga što je radio", rekao je Vulin, a Vučić je dodao: "Građani će u narednim nedeljama biti obavešteni kakve su veze Vuletića s Belivukovim klanom".

Tek tad je Vuletić shvatio da je đavo odneo šalu, da ga je glavni tužilac i vrhovni sudija Aleksandar Vučić prepoznao kao najslabiju kariku u lancu kojim su uvezani Partizan i Belivukov klan. Uplašen da će istraga i optužnica uključiti samo njega, a ne Vučelića i ostale klupske moćnike, Vuletić je počeo da peva istinu.

- Spinovanjem mi se imputira nekakva ozbiljna veza sa uhapšenim jednim od vođa navijača Partizana, a pritom se skrivaju njegovi mnogo veći drugari. To neće proći, ako imamo pravnu državu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin prekršili su zakon, kod mene su izazvali osećaj nebezbednosti i zbog toga ću podneti tužbe protiv njih - rekao je Vuletić.

Tek tada je skupio hrabrost i počeo da otkriva ko je i kako preko Partizana prebacio mafijašku mrežu.

Na vrhu piramide nalazi se, kako ga Vuletić naziva, faraon Aleksandar Vučić. U vreme dok je bio premijer, preko svog generalnog sekretara Novaka Nedića, Vučić je kriminalizovao Partizan.

- Ključni sukob za prevlast u klubu se vodio između bivšeg čelnika Žarka Zečevića, koji je posredstvom svojih ljudi držao kontrolu u Partizanu, i Novaka Nedića. Mislim da su obe strane imale podršku od vrha. U taj okršaj Nedić je uveo huligansku grupu Janičari. Istovremeno je policija, po nalogu državne sekretarke Dijane Hrkalović, čestim pretresima vršila pritisak na rukovodstvo kluba, koje se suprotstavljalo Nediću. Kontrolu nad navijačima je imao Nenad Vučković Vučko, žandarm blizak Nediću i Hrkalovićevoj. On je bio vođa, on ih je koordinirao, nisu smeli ništa bez njega. To je bila Vučkova grupa. Iznad Saleta Mutavog bio je Vučko. Kakav crni Belivuk!

U smislu komandne odgovornosti, iznad Belivuka je u prvo vreme bio i Aleksandar Vidojević, zvani Aca Rošavi. Rošavi je bio navijač Alkatraza i Janjičari su ga preuzeli sa sve tribinom. Belivuk je bio četvrto sviralo, Rošavi je bio ispred njega tada. Rošavi je bio dosta važan. Nakon ubistva Saleta Mutavog, Rošavi i Belivuk su podelili zaostavštinu, da bismo mu u poslednje dve godine videli da postoji samo jedan čovek. To je bio Belivuk. Mada se povukao sa tribine, Rošavi se ni danas nije povukao iz uticaja - objasnio je Vladimir Vuletić.

Upravo zbog takvih izjava, kao potencijalno vrlo neprijatnog svedoka, Aleksandar Vučić je Vuletića stavio u vrh spiska za odstrel. Vođa naprednjačkog kartela je procenio da će lakše izaći na kraj i ućutkati usamljenog univerzitetskog profesora, u javnosti kompromitovanog pričama o narkomaniji i pederastiji, nego kad bi se namerio na Milorada Vučelića. Iako ga je, citirajući Tomislava Nikolića, nekad nazivao "mucavim tucačem kafanskih pevaljki", Vučić dobro zna da je Vučelić opasan protivnik s bogatim kriminogenim pedigreom i medijskim arsenalom, koji bi mogao da upotrebi u obračunu.

Kad bude uhapšen Vuletić, sve će se svesti na kratku vest koju će objaviti mediji iz imperije Dragana Šolaka. E, kad bi bio uhapšen Vučelić, zagrmela bi njegova televizija Pink. Posle nekoliko specijalnih emisija, kakve voli i ume da pravi fiktivni vlasnik Pinka Željko Mitrović, u kojima bi se objavila istina o mafiji koja vlada Srbijom, Aleksandar Vučić bi bio oboren i pre nego što bi Vučelić napisao žalbu na određivanje pritvora. Vučić ne sme da rizikuje, zato beži od Vučelića i javnosti nudi glavu Vuletića. Ako baš bude morao, to će uraditi i s umišljenom glavom Novaka Nedića. Opet uz pomoć Vučelića.

Pre pet godina, kad su se borili za vlast u Partizanu, Vučelić se, kao dugogodišnji saradnik Zećevića, suprotstavio Nediću, Hrkalovićki i Vučkoviću. Na utakmici protiv lučanske Mladosti, Janjičari su, predvođeni Saletom Mutavim, jajima zasuli svečanu ložu.

- Ovo je velika bruka. Umesto jaja, mogli su da bacaju bombe, kamenje... Ali, treba da se zna da isti ovi napadači pripremaju "krvavi utorak", spremaju nasilje na sednici Skupštine JSD Partizan, koja je zakazana za 12. jun 2016. godine. Napad pripremaju ljudi koji se pozivaju na vlast, koji se neovlašćeno pozivaju na Aleksandra Vučića. To radi direktno generalni sekretar Vlade Srbije Novak Nedić. Za to postoje dokazi. Postoje upozorenja i zvanične tvrdnje Aleksandra Vučića da on ne stoji iza ovakvih stvari. Ili on nema uticaja na te ljude ili nije to dovoljno odlučno rekao, u svakom slučaju Partizan je napadnut. Reč je o ličnom nezadovoljstvu ljudi koji žele na silu da preuzmu Partizan - rekao je tada Milorad Vučelić.

Po običaju, Vučić je podržao obe sukobljene strane. Gurnuo ih je u obračun i čekao da vidi ko će biti jači. Pirovu pobedu odnela je Vučelićeva ekipa. Nedić je napustio Partizan, ali kontrolu nad klubom zadržala je njegova specijalna jedinica Janjičara s južne tribine. Posle Nedića, ne svojom voljom, nego pod pritiskom rafala, otišao je Aleksandar Stanković. Iz MUP-a je najurena Dijana Hrkalović, a to je iskoristio Belivuk da s tribine najuri Vučkovića i Vidojevića.

Vučković se neko vreme skrivao, uplašen mogućnošću da ga stigne sudbina nesuđenog kuma Saleta Mutavog.

Vidojević je, iz istog razloga, zaštitu potražio u društvu Danila Vučića. Nije izbegavao ortake iz Janjičara, poput Borisa Karapandžića, ali više vremena je provodio sa starim drugovima iz Alkatraza. Organizovao je hedonističke ekskurzije Danila Vučića, vodio ga je po splavovima i noćnim klubovima, od "Crne dame" u Kosovskoj Mitrovici, do subotičkog "Bossa". Kao što je Belivuk svojim protivnicima slao fotografije raskomadanih tela žrtava, da bi ilustrovao koliko je moćan i opak, tako je Aca Rošavi svoj status dokazivao fotkama sa Danilom Vučićem. Imidž "prijatelja familije" Rošavi je gradio i širenjem priča o bahanalijama u vinariji Miodraga Kostića u Erdeviku.

Uz vino, čija cena se kreće od 700 do 800 evra po flaši, redovno naručuju "suckling pig", pečeno odojče hranjeno isključivo majčinim mlekom, pečeno u furuni na drva. Taj španski specijalitet košta i do 300 evra. Danilo Vučić ga naručuje, ali ne jede, ne sviđa mu se, dovoljno mu je da prezentuje moć i stil skorojevića.

Nameru da sakrije vezu "navijača" s Danilom, Aleksandar Vučić zloupotrebljava uticaj na pravosuđe i policiju. Zato je povukao granicu do koje sme da ide istraga, preko koje tužioci za organizovani kriminal ne smeju da pređu, jer bi, prateći trag Belivuka, Ace Rošavog, Vučkovića, Hrkalovićke, Nedića i Vučelića stigli do Danila, a potom i do Aleksandra Vučića, faraona na vrhu naprednjačke mafijaške piramide.

Tužioci, policajci i sudije beogradskog Višeg suda bespogovorno izvršavaju Vučićeva naređenja i time na najkonkretniji način u praksi dokazuju tačnost definicije organizovanog kriminala kao sprege izvršne vlasti i mafije. U zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv Srbije, svi su znali šta se dešava u Partizanu. Svi članovi uprave znali su da je sud dozvoljavao Aleksandru Stankoviću da 12 puta odlaže odlazak u zatvor, tobože zbog zdravstvenih problema, a viđali su ga kako se bije na tribinama s navijačima iz suparničkih grupa, pa i pred stadionom, kad je napadnut Miloš Vazura.

Na sahrani Saleta Mutavog bili su mnogi istaknuti članovi uprave kluba, pa i Vučićev generalni sekretar Nedić, a Partizanovi fudbaleri i košarkaši morali su da nose majice s likom ubijenog narko dilera. Znali su da je Belivuk osumnjičen za ubistvo Vlastimira Miloševića i da su sudski veštaci uništili DNK dokaze.

U prostorijama stadiona Partizan, koji je dobro pokriven bezbednosnim kamerama, dilovana je droga i skrivano oružje. U loži su se sretali Belivuk i direktor policije Vladimir Rebić. Iz Partizana je potekla priča da je Velja Nevolja pomogao Rebiću da podigne velelepnu zgradu u Vrčinu, sve sa bazenom. Zauzvrat, dobio je razne povlastice, među kojima je i ona da vozi isti model "audija" s istom registracijom kakvu koristi Rebić.

Velja Nevolja je bio samo vojnik pod komandom Ace Nevolje. Riba se čisti od glave, mafija od Aleksandra Vučića. Da bi došlo do toga, Srbija mora prvo da se oslobodi diktature, pa da se obračuna sa svim pripadnicima Belivukove kriminalne grupe, kao i njihovim zaštitnicima iz policije, tužilaštva, suda i vrha Srpske napredne stranke.