(P)likovi

“Beograd na void” širi se na Adu Ciganliju i Makiš

Vučićev pljačkaški cunami

U megalomanski kriminalni projekat "Beograd na vodi", Vučić je već uključio najskuplje gradsko građevinsko zemljište, železničku i autobusku stanicu, staru zgradu Pošte, pa sad kreće uzvodno uz savsku obalu, do Ade Ciganlije i dalje, uz Obrenovački drum. Kompanija "Beograd na vodi" samo u poslednje dve godine ostvarila je dobit od 104,3 miliona evra, a državi Srbiji je, kao suvlasniku 33 odsto, isplatila samo 6,6 miliona evra. Pljačka javnih resursa, kroz zakon kojim je omogućena besplatna konverzija zemljišta, omogućila je nekoliko desetina milijardi evra zarade tajkunima poput Miškovića, Matijevića, Ceptera... O otimanju državne imovine piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev prijatelj i saradnik.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je kroz koruptivni i kriminalni projekat "Beograd na vodi" oteo 480 hektara najskupljeg građevinskog zemljišta u glavnom gradu. I to mu je malo, hoće još. Hoće da pohod na javnu imovinu nastavi niz savsko priobalje, preko Ade Ciganlije i Makiša, od reke do Obrenovačkog druma.

U predizbornoj kampanji, početkom 2014, Vučić je kao glavni politički i privredni adut predstavljao projekat "Beograd na vodi". Najavljivao je raspisivanje međunarodnog tendera, koji će privući strane kompanije zainteresovane da investiraju tri milijarde evra u izgradnju luksuznog naselja na obali Save. Tvrdio je da će taj projekat pokrenuti kompletnu privredu, uposliće sve domaće građevinske firme i oko 120.000 radnika.

Sve što je rekao, slagao je.

Bez tendera, projekat je neposrednom pogodbom dodeljen kompaniji "Eagle Hills" iz Abu Dabija. U zamenu za 33 odsto vlasničkog udela, Republika Srbija je u taj posao uložila zemljište, saobraćajnu, kanalizacionu i električnu infrastrukturu, kao i sve takse, ukupne vrednosti od oko 200 miliona evra. Vučić je obećavao godišnji profit od 150 miliona evra za republički i 80 miliona za gradski budžet.

Megalomanska prevara je ozakonjena leks specijalisom, koji je omogućio stvaranje najveće evropske praonice novca stečenog kriminalom. Privredno društvo "Beograd na vodi" d.o.o. osnovano je 24. jula 2014, da bi sledeće godine, 28. jula 2015, bila izvršena dokapitalizacija kroz spajanje sa "Belgrade Waterfront Capital Investment" L.L.C. iz Abu Dabija. Od tada do kraja 2023. izgrađeno je 16 stambenih zgrada sa ukupno više od 3.100 useljenih stanova, a u toku je izgradnja još 16 stambeno-poslovnih objekata. Finansijski izveštaji "Beograda na vodi" pokazuju stalni rast ukupnih prihoda. Tokom 2022. godine ostvaren je prihod od 32 milijarde dinara, a 2023. zarada je porasla na 32,7 milijardi dinara. Kompanija je u te dve godine iskazala neto dobit od 12.205.101.000 dinara, odnosno 104,3 miliona evra. Prema dostupnim podacima, "Beograd na vodi" zaradio je oko 380 miliona evra, a u budžet Republike Srbije, vlasnika 33 odsto kompanije, uplatio je samo 6,6 miliona evra.

Bez obzira na nedostatke u obrazovanju i kognitivnim sposobnostima, čak bi i prestolonaslednik Danilo mogao da shvati da je posredi brutalna prevara. Pa, samo tri prodata stana, od onih 3.100, vrede više od tih 6,6 miliona evra. Kriminalna šema, koju je osmislio Aleksandar Vučić, nanela je nesagledivu štetu gradu Beogradu i Republici Srbiji, a donela ogroman profit vodećim ljudima vladajućeg kartela i njihovim saradnicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pohlepi nema kraja. Uveren da je zaista vanknjižni vlasnik Beograda i cele Srbije, Vučić je odlučio da "Beograd na vodi" proširi na opštinu Čukarica, pa čak i na Novi Beograd, s druge strane Save. U finansijskom izveštaju za prošlu godinu, koji je potpisala direktorka Zorana Burlić, "Beograd na vodi" je naveo da je "budući razvoj usmeren na dalji razvoj projekta kroz izgradnju objekata različite namene" Navodi se da se "posebna pažnja posvećuje lokaciji i orijentaciji objekata, tako da su oni smešteni u neposrednoj blizini rečne obale, parkova, pešačkih zona, biciklističkih staza, škola, vrtića i drugih sadržaja, a projektom će biti obuhvaćeni i drugi sadržaji, kao što su hoteli, restorani i objekti kulture, čime se otvara čitav niz mogućnosti za odmor, razonodu i rekreaciju".

U skladu s tim poslovnim planovima arapske kompanije, Vlada Srbije je u aprilu donela odluku o izmeni i dopuni Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda - područje priobalja reke Save za projekat "Beograd na vodi".

- Okvirna granica izmena i dopuna Prostornog plana obuhvata delove područja grada Beograda, odnosno delove katastarskih opština Savski venac, Stari grad, Novi Beograd i Čukarica, površine od oko 328 hektara - navodi se u Odluci Vlade Srbije, koja je objavljena u Službenom glasniku.

Nove parcele, koje su poklonjene "Beogradu na vodi", tj. arapskoj kompaniji Eagle Hills, nalaze se u zoni Mostarske petlje i Starog železničkog mosta, kao i nizvodno do Brankovog mosta. Pored Starog savskog mosta, neposredno uz obalu, planirana je izgradnja stambeno-poslovne zgrade od 16 spratova sa 260 stanova ukupne površine od 41.648 kvadrata.

Pored Gazele biće podignute tri kule visoke po 100 metara, dve šestospratne stambene zgrade i pet prizemnih objekata. Na drugoj obali, s novobeogradske strane Save, nedaleko od mosta na Adi Ciganliji, novo stambeno naselje, koje će biti deo projekta "Beograd na vodi", namerava da gradi biznismen Milan Janković, zvani Filip Cepter. Još 2003. godine Cepter je kupio beogradsko brodogradilište. Zakonom o konverziji zemljišta, koji je usvojen prošle godine, besplatno je dobio u vlasništvo parcele čije vrednost se procenjuje na 250 miliona evra, a on ih je platio samo 13 miliona evra.

Vučićev privatni "Prostorni plan posebne pljačkaške namene" nije ograničen zakonima i propisima. Pre deset godina prisvojio je 180 hektara zemljišta u centru Beograda, pre nekoliko meseci je tom plenu dodao još 327 hektara, ali hoće još i još. Hoće da svoj kriminalni projekat proširi na Adu Ciganliju. U tu akciju uključeni su gradonačelnik Aleksandar Šapić i njegovi ortaci.

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove gradske uprave Beograda objavio je pre nekoliko dana dokumentaciju o poslovnom kompleksu, šoping molu i hotelu, koji treba da budu izgrađeni na Adi Ciganliji.

U okviru tog kompleksa, na 15,2 hektara, između ostalog planirana je izgradnja hotela sa četiri zvezdice, koji bi imao 120 soba i garažu za 400 parking mesta.

U elaboratu, koji je gradska vlast dala na tzv. Rani uvid, navodi se potreba za poboljšanjem iskorišćavanja urbanističkih prednosti koje daje Ada svojom jedinstvenom urbanom kompozicijom visokih standarda: "Poštujući izuzetan značaj prostora Ade Ciganlije kao najveće sportsko-rekreativne zone Beograda i njene prirodne vrednosti, pri realizaciji kompleksa posebno će se voditi računa o urbanističkoj postavci budućih objekata, kolskim prilazima i ulazima u garaže, otvorenim prostorima, pešačkim komunikacijama i ozelenjavanju." Objekti će zauzimati 50 odsto parcele, a moći će da se dižu samo do 32 metra u visinu.

Hotel na Adi gradiće kompanija Planet sport, čiji vlasnici su Borislav Stanojlović i Goran Lazović. Stanojlović je vlasnik i kompanije Sport vision. Obe firme, Planet sport i Sport vision, krajem prošle godine ostvarile su masnu zaradu kroz poslove sa beogradskim režimom. Aleksandar Šapić je, u okviru svoje predizborne kampanje, mesec dana pre izbora, podelio 380.000 poklon vaučera, pojedinačne vrednosti od 6.000 dinara. Na tenderu za taj posao, vredan 19,5 miliona evra, pobedila je grupa preduzeća u kojoj su se, osim Planete sport i Sport visiona, nalazili Dexy Co kids, N sport i Trendmaker. Vaučeri su prosleđeni osnovnim školama, gde su podeljeni đacima. Predizbornu političko-marketinšku akciju organizovao je Šapić, kako bi popravio izglede na izbornu pobedu i kako bi njegovi ortaci, poput Stanojlovića, zaradili milione evra iz gradskog budžeta.

Iako javnost još nije obaveštena, nema sumnje da će Vučić celu Adu Ciganliju iskoristiti za svoje potrebe. Neko iz vrha naprednjačkog kartela dobiće priliku da izgradi poslovno-stambeni blok na mestu nekadašnjeg hipermarketa Mega Maxi, koji zauzima površinu od 10,5 hektara, plus ogroman parking na otvorenom. I ostatak tog prostora, između Savske magistrale, Obrenovačkog druma i saobraćajnice S2, kartel će upotrebiti za svoje poslovne planove.

U pohodu na javnu imovinu, republičku i gradsku, Vučić namerava da prisvoji i Nastavni centar Ministarstva unutrašnjih poslova na Makišu. I taj kompleks, namenjen za obuku pripadnika MUP-a, predviđen je za širenje "Beograda na vodi". Na tom prostoru može da se izgradi nekoliko kula sa po 300-400 stanova, da se opere nekoliko stotina miliona evra stečenih kriminalom, pa da se to podeli među pripadnicima Vučićevog kartela.

Nedaleko Nastavnog centra MUP-a, na Makiškom polju, najvećem i najznačajnijem beogradskom izvorištu pijaće vode, vlast je pre četiri godine počela da gradi početnu stanicu metroa. Nezainteresovan za upozorenja stručne javnosti, Vučić je odlučio da na tom mestu pravi metro, kako bi se prva linija protezala duž svih naselja obuhvaćenih "Beogradom na vodi".

Od Brankovog mosta do objekata MUP-a na Makišu, saobraćaj će biti podređen potrebama stanovnika Vučićevog ekskluzivnog "zabranjenog grada". Zato sve objekte na Makišu, uključujući i fudbalski stadion kluba Policajac, čeka ista sudbina kakva je zadesila objekte koji su mnogo značajniji za istoriju i arhitekturu glavnog grada Srbije.

Glavna železnička stanica je napuštena, a saobraćaj je preusmeren na Prokop, koji ni posle šest godina nije osposobljen za prijem putnika i vozova u meri koja bi zadovoljila potrebe Beograda. Gradska vlast je počela izgradnju nove autobuske stanice kako bi prostor na kome se nalazila stara stanica predala "Beogradu na vodi".

Gradski Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, u novembru 2023, dobio je zahtev "Beograda na vodi" za dobijanje lokacijskih uslova potrebnih za izgradnju na kojima se nalazi stara autobuska stanica. Zahtevom je obuhvaćeno 12 parcela, među kojima je i sedam na kojima se nalazi parking za autobuse, a ostale se odnose na perone i druge stanične zgrade. Počele su pripreme za rušenje te zgrade, iznosi se nameštaj i uklanja stolarija. Na mestu tog objekta, koji je podignut pre sto godina, biće izgrađen tzv. Kampus obrazovnih ustanova, u kome će se nalaziti škola kulturno-umetničkih disciplina, dve pozorišne scene, umetničke radionice, knjižare, galerije i dečji muzej.

Uskoro bi trebalo da počne i rušenje hala beogradskog Sajma. Vučić je tvrdio da neće biti srušena Hala 1, već će u njoj biti napravljene tri operske scene "opremljene najsavremenijom scenskom tehnikom i izgrađene po najvišim svetskim standardima, pa će Srbija potvrditi i ojačati poziciju na kulturnoj mapi Evrope". Ipak, izgleda da od toga neće biti ništa. Stručnjaci smatraju da taj objekat nije pogodan za operu jer ne zadovoljava mnoge tehničke uslove.

Vučić je svoje mesto na mafijaškoj mapi Evrope, a i šire, obezbedio projektom "Beograd na vodi", kao i mnogim drugim kriminalnim i koruptivnim kombinacijama. Dešavalo se u istoriji da vlast, najčešće posle revolucionarnih prevrata, nacionalizuje ili na neki drugi način oduzme imovinu kompromitovanih bogataša, ali nikad i nigde nije postojala vlast koja je tajkunima poklonila državno zemljište. To je uradio samo Aleksandar Vučić.

Kroz Zakon o izgradnji i planiranju, kojim je ukinuta naplata konverzije zemljišta, Vučić je omogućio najvećim profiterima u procesu pljačkaške privatizacije da utrostruče vrednost imovine koju su, ionako, dobili u bescenje. Nema pouzdanih podataka o procenjenoj vrednosti zemljišta, koje je poklonjeno kupcima državnih i društvenih preduzeća, ali ekonomski stručnjaci pretpostavljaju da ta cifra nije manja od 30 milijardi evra. Umesto da bude uplaćen u republički budžet, taj novac ostaće na računima Miroslava Miškovića, Milana Beka, Petra Matijevića i ostalih tajkuna, koji su od 2000-te do danas kupovali propala socijalistička preduzeća.

Prema podacima Mreže za restituciju, nakon što je usvojen sporni zakon, Ministarstvo finansija je dobilo 1.034 zahteva za konverziju. Kompanija Matijević je podnela čak 105 zahteva za upis u vlasništvo nad do juče državnim zemljištem u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kragujevcu i još nekoliko gradova u Srbiji. Petar Matijević se specijalizovao za kupovine preduzeća u stečaju.

Pre tri godine je kupio zrenjaninsku livnicu Radijator, koja u beogradskoj industrijskoj zoni ima 22 objekta, smeštena na preko dva hektara gradskog građevinskog zemljišta. Matijevićeva firma Mat Real Estate iz Novog Sada je, na javnom nadmetanju u avgustu 2021, kupila Radijator za 414 miliona dinara, a sada je, zahvaljujući Vučiću, postala vlasnik građevinskog zemljišta koje vredi više od 414 miliona evra. Po istoj proceduri, Matijević je, takođe iz stečaja, kupio beogradsko građevinsko preduzeće Rad Internacional, čija vrednost se stostruko uvećala posle konverzije zemljišta, koje se nalazi u njegovom vlasništvu na izuzetno atraktivnoj lokaciji na Savskom nasipu.

Matijević je iz stečaja kupio i ATP Vojvodina, koja poseduje objekat koji je predviđen za novu glavnu autobusku stanicu u Novom Sadu. Preduzeće ATP Vojvodina pre 20 godina je privatizovao Ilija Dević. Zahvaljujući radikalskoj vlasti u Novom Sadu, koju je predvodila tadašnja gradonačelnica Maja Gojković, Devićeva kompanija je završila u stečaju, a ceo slučaj je ušao u istoriju postkomunističke tranzicije u istočnoevropskim državama kao jedini u kome nije oštećena država, nego privatni investitor. Iako se taj slučaj nalazi na spisku 24 sporne privatizacije, na čijem raskrinkavanju je nekada davno insistirala Evropska unija, epilog je poznat - Dević je propao, Matijević je preduzeće kupio za sitne pare, a zemljište vredno nekoliko stotina miliona evra dobio je besplatno.

Delta Real Estate, kompanija Miroslava Miškovića, podnela je dva zahteva za upis u vlasništvo građevinskog zemljišta u čiji posed je došla kroz privatizaciju beogradskog preduzeća Rad. Kupovinom Rada, i to iz stečaja, za oko 954 miliona dinara, Mišković je postao vlasnik zemljišta u beogradskim opštinama Zvezdara i Novi Beograd, koje danas vredi deset puta više nego pošle godine.

Naprednjačka vlast je godinama pripremala ovu pljačku javne imovine, od koje su profitirali podobni tajkuni, čak i oni koji su državna preduzeća privatizovali u vreme demonizovane bivše vlasti "žutih lopova". Dok je bila na funkciji predsednika Vlade Srbije, Ana Brnabić je to priznala u odgovoru na poslaničko pitanje o privatizaciji Poljoprivrednog kombinata Zlatibor. Brnabić je, u odgovoru, navela da je PK Zlatibor privatizovan u maju 2002. godine, kad je prodat Radisavu Aćimoviću iz Krive Reke, kod Čajetine, po ceni od 66.640.000 dinara, što je tada vredelo 1,1 milion evra. Postupak privatizacije je vođen u skladu sa tadašnjim zakonom, prema tzv. Programu privatizacije.

- Program privatizacije bio je dokument koji je služio u svrhu postupka privatizacije kapitala subjekta privatizacije i nije predstavljao dokaz o vlasništvu nad imovinom - navodi se u odgovoru Ane Brnabić, uz konstatacju da je 30. novembra 2017. godine privredno društvo Poljoprivredni kombinat Zlatibor d.o.o. u apsolutnom vlasništvu kompanije Master Frigo - Preduzeće za inženjering, proizvodnju, promet i usluge, iz Beograda. Radoje Cvetić, vlasnik Master Frigo, ne mora da brine za PK Zlatibor, koji se nalazi u njegovom poslovnom sistemu. Iako je prošle godine zabeležio gubitak od 173 miliona dinara, PK Zlatibor je aktuelnom vlasniku doneo astronomsku zaradu kroz konverziju zemljišta. Magazin Tabloid će u nekom od sledećih brojeva objaviti sve detalje o uništavanju tog poljoprivrednog kombinata posle privatizacionog postupka.

Kriminalnim i korupcionaškim projektima, kakav je "Beograd na vodi", naročito u građevinarstvu, Vučić je stvorio kastu milijardera i multimilionera. Uz stare i istaknute saradnike Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića, stasali su i noviji primerci u Vučićevom tajkunskom okruženju. Naravno, svi su rangirani u skladu s trenutnim upotrebnim vrednostima. Neki, poput Stojana Vujka i Ivana Bošnjaka, zvaničnih vlasnika kompanije Milenijum Tim, na svojim imanjima, naročito u vinariji "Šapat", ugošćavaju Vučića i njegove drugare patrijarha Porfirija, Mileta Dodika i slične. Ima i onih kao što su Dragoljub Zbiljić, vlasnik Energotehnike Južna Bačka, i Dejan Slijepčević, gazda GAT-a, koji gravitiraju prema centru svog sveta, onom u Vučićevom vinskom podrumu u Jajincima. Ispod njih se nalaze tipovi poput Batrića Radunovića, vlasnika Preduzeća za puteve Požarevac, i nezvaničnog gazde Srbijaautoputa, najvećem preduzeću za održavanje puteva u Srbiji. Iako voli da se hvali kako je "pun kao brod", u šta treba verovati, gazda Baćko Radunović mora da učestvuje u stranačkim akcijama, da nosi naprednjačke transparente zajedno sa Aleksandrom Vidojevićem, zvanim Aca Rošavi, koji je doskora bio najbliži saradnik Veljka Belivuka, a sada je najbolji drugar prestolonaslednika Danila Vučića.

U Vučićevoj kasti novobogataša ima i onih koji su visoko uzleteli, a sada nisko padaju. Takav je Miroslav Kovačević, građevinski investitor poznat po nadimku Miša Ćuskija. Pre desetak godina, Kovačević je počeo da napreduje u biznisu, ali nije shvatio da hoda po trulim daskama, oslonjen na Nebojšu Stefanovića. Dok je Stefanović bio u vrhu vlasti, kao predsednik Narodne skupštine, pa ministar policije ili odbrane, Kovačević nije imao problema oko dobijanja građevinskih i ostalih dozvola. Naprotiv, uz pomoć prijatelja Stefanovića postavljen je u Nadzorni odbor Javnog komunalnog preduzeća Zelenilo Beograd. Ta funkcija mu je bila značajna, jer je Zelenilo izdavalo dozvolu za seču drva na građevinskim parcelama. Dakle, Miša Ćuskija je sam sebi davao dozvole bez kojih ne bi mogao da diže zgrade po Beogradu. Međutim, Vučić mu nije oprostio saradnju sa Stefanovićem, pa je na njega pustio ministra za visoku ugradnju Gorana Vesića.

- Izvesni Miroslav Kovačević, investitor koga svi zovu Miša Ćuskija, sagradio je ekskluzivni stambeni kompleks Park "Šumice", pored samog parka. Na krovu tih zgrada nalaze se četiri bazena. Sve bi to bilo u redu, pošto je gospodin Ćuskija dobio regularnu građevinsku dozvolu, ali na tom mestu su pre njegovog kompleksa bili zelenilo i šuma. Gospodin Kovačević je posekao 461 stablo. Tu, u blizini, nalazi se Osma beogradska gimnazija i Muzička škola "Petar Konjović". Sada tamo nema prostora ni za trotoar, a ne za drvo. Zašto ga Ćuta nije pitao: Kume, šta to radiš? Kume, šta se ovo dešava, što poseče tolika drva? Nema ništa od toga - rekao je Vesić na poslednjoj sednici Narodne skupštine.

Vesić je iskoristio primer Kovačevića kako bi kompromitovao njegovog kuma Aleksandra Jovanovića Ćutu, narodnog poslanika i predvodnika pokreta Ekološki ustanak: "Da li ste mogli da čujete da se neko bunio zbog seče 461 stabla? Naravno da ne. Znači, ono što može kum, ne mogu drugi. To su dvostruki aršini." Vesić je usput kriminalizovao i Jovanovićevu koleginicu, takođe narodnog poslanika Danijelu Nestorović, za koju je rekao da raznim komitentima, građevinskim investitorima, za određenu finansijsku nadoknadu "pomaže" da urade studiju procene uticaja na životnu sredinu.

Ćuta Jovanović je, pokazalo se, bio laka meta. Sam je na svom Fejsbuk nalogu objavio fotografije sa sastanka Ekološkog ustanka, na kojoj se vidi i njegov kum Miša Kovačević. Jovanović je u Skupštini rekao da voli svog kuma, da se s njim druži od drugog razreda osnovne škole i da ga ne zanimanju njegovi biznisi.

Kao što je moglo da se očekuje, Ćuta nije shvatio da Vesić zapravo napada investitora koji je ostao iz miljea kompromitovanog Nebojše Stefanovića. Na sličan način već su iz političkih i poslovnih kombinacija eliminisani mnogi drugi Stefanovićevi ortaci, od Aleksandra Papića do Stanka Radića, jednog od prvih neimara na projektu "Beograd na vodi".

Umesto političkih i medijskih prepucavanja između zavađenih klanova unutar naprednjačkog kartela, posle njihovog pada s vlasti moraće da se sprovede serija istražnih i sudskih postupaka, koji će utvrditi koliku štetu su Srbiji naneli Vučićevi građevinski projekti. Za Srbiju, ali i za Vučića i njegove saučesnike u zločinima, bilo bi dobro da taj proces što pre počne, da za državu bude što manja šteta, a njima nešto blaža kazna. Ako se to ne desi, Vučić će "Beograd na vodi" raširiti od Borče do Železnika.