https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Testament

Testament

 

EKSKLUZIVNO

 

Jugoslav Petrušiæ: Ko je uništio Srbiju (1)

 

Balkanska èorba po receptu tajnih službi

 

 

Piše: Branka Ðukoviæ

 

   Petrušiæ: Predoèavam moje interno razrešenje meðusobno orkestriranih dokumenata, sudskih zapisnika, pisama, medijskih manipulacija, falsifikovanih i originalnih dokumenata, iz kojih se pažljivom analizom može izvuæi zdrav zakljuèak - ko prikriva sve zloèine na svim teritorijama bivše SFRJ, ko su organizatori a ko izvršioci iz redova vojnih i policijskih, civilnih i kriminalnih struktura

 

Strane službe i njihovi domaæi sateliti godinama su bili i ostali noæna mora Srbije. Šireæi svoje interese preko domaæih izdajnika, pojedinci ovih monstruoznih organizacija iz senke, spremi na sve (manje zarad dobrobiti svojih zemalja, a mnogo više zbog sopstvenih džepova), naneli su našoj zemlji daleko veæu štetu i od onih surovih ekonomskih sankcija devedesetih. Pri tom, veoma vešto i dalje drže omèu oko vrata veæini nekadašnjih (pa i današnjih) domaæih politièara, koju su zatezali i koji i dalje zatežu kad god bi se neko usudio da slepo ne sledi volju gospodara.

Kada istorièari jednoga dana budu ocenjivali ulogu stranih službi i njihovih podanika u urušenju jedne zemlje od Vardara do Triglava (u orkestriranju laži zbog kojih su se svi njeni podanici zakrvili, u korišæenju pravnih hibrida, nama poznatih kao Haški tribunal, Specijalni sud u Beogradu i nevladine organizacije, izmišljenih kao pogodno oružje preko kog se i danas disciplinuju neposlušni Srbi), jedno od najintrigantnijih svedoèanstava biæe upravo - ovo pred vama.

Èovek po imenu Jugoslav Petrušiæ, profesionalni obaveštajac, koji se u medijima i mnogim haškim i domaæim procesima pominje u kontekstu poèinioca i uèesnika u najtežim kriviènim delima tokom devedesetih godina, od špijunaže protiv Savezne Republike Jugoslavije, izdaje zemlje i pokušaja ubistva bivšeg predsednika Slobodana Miloševiæa, preko ratnih zloèina na Kosovu i Metohiji, zloèina u Srebrenici, do otmice francuskih pilota, odluèio je da ekskluzivno za magazin Tabloid, jednom za svagda, otvori svoj "kofer tajni" i srpsku javnost upozna sa istinom - koje su organizacije i pojedinci zakuvali èorbu našem narodu.

- Želja mi je da doprinesem bezbednosti ove zemlje i njenih graðana, time što æu sa vama da podelim svoja saznanja o tome šta se zaista dešavalo tokom ratnih dejstava u SRJ i Srbiji, a o èemu posedujem i prateæu dokumentaciju - zapoèinje svoju ispovest Jugoslav Petrušiæ, simbolièno je nazivajuæi "testament".

- Moji dokazi predoèiæe vam da, sem što su svi zloèini usko povezani, ujedno su i sinhronizovano organizovani od strane obaveštajnih službi svih bivših republika Jugoslavije, združeno sa amerièkim, francuskim, engleskim, ruskim, izraelskim tajnim službama. Pomenute inostrane strukture imale su interes da organizuju okupaciju ovih teritorija koje su  im potrebne za premeštanje Berlinskog zida u Srbiju, odnosno novi hladni rat koji se veæ vodi izmeðu pomenutih svetskih sila. Dok su šefovi srpskih tajnih službi zarad materijalne koristi izdali zemlju, kako bi im, radeæi u interesu velikih sila, kasnije bilo omoguæeno da kupuju banke, medije, preduzeæa... i tako kontrolišu srpsko društvo.  

Listajuæi na hiljade stranica dokumentacije, sortiranih u šest pretrpanih registara, Petrušiæ tvrdi da se u njima nalazi njegovo lièno, interno razrešenje meðusobno orkestriranih dokumenata, sudskih zapisnika, pisama, medijskih manipulacija, falsifikovanih i originalnih dokumenata, iz kojih se pažljivom analizom može izvuæi zdrav zakljuèak - ko prikriva zloèine koji su se odigrali na prostorima bivše SFRJ, ko ih je organizovao, a ko su izvršioci iz redova vojnih i policijskih, civilnih i kriminalnih struktura.    

Na pitanje zašto bismo mu danas verovali sve što tvrdi, s obzirom na to da Colonel Dominik (jedan od alijasa Jugoslava Petrušiæa) ipak nije obièan vojnik niti kriminalac, veæ obaveštajac  koji je i danas u službi, odluèno iz topa odgovara: 

- Nikako ne želim da izbegnem da nadležni sud utvrdi kakva je moja stvarna uloga i koji je stepen moje odgovornosti u tim dogaðajima. Ali nemam moralno, pa ni istorijsko pravo da æutim o saznanjima koja se tièu ne samo mene veæ i moje države, a koje sam prikupio baveæi se profesionalno svojim poslom. Moj proces pred Vojnim odeljenjem Okružnog suda u Beogradu prekinut je zbog nedostatka dokaza i vraæen na dopunu istrage u ponovljenom suðenju protiv mene i još èetvorice saoptuženih.

Ipak, mi smo veæ jednom osloboðeni na sudu od optužbi da smo formirali paravojnu grupu "Pauk" kako bismo se bavili špijunažom u korist francuske obaveštajne službe, kao i da smo odgovorni za ubistvo dvojice kosovskih Albanaca tokom NATO bombardovanja SRJ 1999, iznudu i nedozvoljeno držanje oružja. Stoga tvrdim da je veštaèko održavanje ovog procesa neophodno svim strukturama u Srbiji, da bi kroz njega održali procese preko kojih, osuðujuæi druge, "peru" svoja prava delovanja. Sve fingiranje postupka vidi se kroz prizmu kriviène prijave podignute protiv mene tokom agresije NATO, a koja se kroz iskaze saokrivljenih i svedoka, klonira i "dodaje" u zapise njihovih izjava tokom istrage i kriviènog postupka.

Iako je ubeðen da njegov proces nikada neæe dobiti sudski epilog, jer o svim relevantnim delovima tog suðenja praktièno sve instance - od tužilaštva i nadležnih institucija, preko NVO i Nataše Kandiæ - æute, a pomalo i zaziru od kontakta sa okrivljenim. Kako bi ih suoèio sa svojom dokumentacijom, Petrušiæ ovih dana zatrpava papirima nadležna ministarstva, tužilaštvo i istražnog sudiju. Veæ pomenuti registri predati su i na adrese nadležnih BiH i hrvatskih institucija, a priprema i dokumentaciju koju planira da preda i Crnogorcima i Makedoncima.  

Obaveštajac èiji je identitet raskrinkan pre deset godina, kada je Državna bezbednost podnela kriviènu prijavu protiv njega zbog navodne špijunaže, a zbog èega je ispod njegovog lika u dnevnoj štampi osvanuo potpis "Terorista koji je pokušao da likvidira predsednika", kaže da su 16. maja 1999. godine, na sastanku oficira bezbednosti Vojske Jugoslavije, Ministarstva unutrašnjih poslova i Savezne državne bezbednosti, kod tadašnjeg predsednika SRJ, zamenici naèelnika KOS-a Aleksandar Vasiljeviæ i Branko Gajiæ, potom naèelnik OS VJ Branko Krga i njegov zamenik Toma Ðurin, pokušali da zavaravaju Miloševiæa da je Petrušiæ ratni zloèinac.

- Kada je istina o akcijama po BiH poèela da izvire na površinu, izdajnicima ove zemlje bilo je neophodno da serviraju Miloševiæu lako svarljivu prièu, kojom æe da ga obmanu. Za ovu rabotu poslužio je 10. diverzantski odred, specijalna jedinica koja je postojala pri komandi vrhovnog štaba Vojske Republike Srpske, koja je napravljena samo da bi neko mogao njome da se posluži da opravda scenario kako Srebrenice, tako i Vukovara i Kosova. Tada zadužuju ljude iz službe DB-a Radeta Markoviæa, Zorana Mijatoviæa, Davida Gajiæa, Gorana Živaljeviæa i druge da organizuju moje hapšenje. Ali tako da se krivièna prijava i celokupan moj buduæi proces poklope sa tek predstojeæim suðenjima u Hagu i domaæim sudovima, odnosno da se prikriju moje prave aktivnosti i infiltriraju sve one kojih obaveštajne službe žele da se ratosiljaju, kako bi spreèili da se eventualne buduæe istrage ne okrenu u njihovom pravcu, odakle i potièu - tvrdi Petrušiæ i ukazuje da zapisnik sa tog sastanka otkriva kompletnu politièku pozadinu ovog suðenja. 

Krivièina prijava iz novembra 1999. sumnjièi ga da je okupio grupu od 25 osoba kojima je obeæao platu od hiljadu maraka, ratni plen i dnevnicu VJ, i da se sa njima, pod nazivom "Pauk", obreo na putu ka Kosmetu 18. aprila, gde su u Deèanima pridodati 125. motorizovanoj brigadi. Navodi se da je Petrušiæ bio komadant, Milorad Pelemiš zamenik, a oficiri Rade Petroviæ, Zoran Obrenoviæ, Zijad Žigiæ i Živko Mièiæ. Izvesni Serž Lazareviæ je preko Branka Vlaèe, višeg policajca Republike Srpske, navodno dovozio novac iz Pariza, koji je prema prijavi DST-a (Službe državne bezbednosti Francuske) dodelio Petrušiæu da ga podeli svojim "plaæenicima". Njegova "izdaja" se ogledala i u tome da je svakodnevno preko satelitskog telefona i faksom odavao podatke sa terena Patriku Foru, šefu DST-a.

Navodi se i da je, po nalogu DST-a, sa Vlaèom i grupom od 120 plaæenika otišao u Zair, na ratište, zarad sopstvene koristi. Takoðe piše i da je kao suvlasnik firme Geolink iz Pariza primao isplate za fiktivne poslove za raèun DST-a. Sa Pelemišom, Vlaèom i Petroviæem navodno je na Kosovu poèinio više zloèina prema albanskim civilima i iznudom obezbedio dodatni priliv novca. Po kraju rata, piše da su nastavili sa špijunskom delatnošæu po Srbiji.     

Fingiranjem Pelemišove izjave, prema Petrušiæevim reèima, organizatori zavere zapravo su napravili logiènu "vezu" izmeðu Dražena Erdemoviæa i Stanka Savanoviæa (buduæih svedoka), a preko èega se povezuju dogaðaji u Zairu, Šri Lanki i na Kosovu, kroz oficire VJ i MUP-a, odnosno kroz sve aktivnosti koje je Pelemiš imao u Hrvatskoj, Bosni i Kosovu - zbog èega je žrtvovan i iskorišæen.

- Pošto su obešèastili Pelemiša, službe ga ciljno pridodaju meni, kako bi poslužio kao kopèa koja æe "pokriti" sve te zloèine i zamagliti vidik ka akterima izdaje i veleizdaje. Stoga  organi bezbednosti policije i Vojske Srbije, a tako i Republike Srpske, BiH, Hrvatske, KiM, Francuske, Engleske, Amerike, Izraela, sinhronizovano pomažu sa strane prikrivanje tih aktivnosti, i kroz moj proces prave miks svih spornih dogaðaja. Neophodno im je, dakle, da svoje zloèine prikažu onako kako su ih stvarno radili, ali tako što æe prethodno da ih pripišu nekom drugom, u ovom sluèaju meni. I to tako nebulozno da niko ne može da ih razume prouèavajuæi dokumentaciju - kaže Petrušiæ.

Pojašnjavajuæi da se takvim montiranjem, u stvari, unapred pokrivaju sva svedoèenja Dražena Erdemoviæa u Hagu nekoliko godina kasnije, i da isto to, samo pred domaæim sudovima, govori njegov najbolji prijatelj Stanko Savanoviæ, Petrušiæ ocenjuje da su dva najveæa zloèinca u Srebrenici, koji su posle tog dogaðaja pucali jedan na drugog, sada kljuèni svedoci - jedan u Srbiji, drugi u Hagu.

- Erdemoviæ svedoèi u èak osam haških procesa, a ovaj sluèaj predstavlja kamen-temeljac konstrukcije kojom se pokrivaju njegove izmišljotine. Njihova nesmetana šetanja po suðenjima, još tada, dodatno su obezbedili montirani spisi SDB-a koji sve dogaðaje na isti kalup pripremaju u režiji Vasiljeviæa i onih oko njega, u saradnji sa Jovicom Stanišiæem i ljudima njemu podreðenim. Podršku im svesrdno pruža savezni ministar za informacije preko Savezne direkcije koja ove iste laži prenosi u novinama, a preko kojih optužene pred Haškim tribunalom kasnije dovode u zabludu jer ih ovi koriste kao sopstveni dokazni materijal.

U spisima je meðutim preživelo i svedoèenje generala Ilije Brankoviæa, iz kog se, tvrdi ovaj obaveštajac, nedvosmisleno vidi prava istina - da on u stvari nije špijun. Naprotiv, ovaj general jasno kaže da je od 1995. godine izmeðu Petrušiæa i VJ postojala službena saradnja. Ovo svedoèenje predstavlja rezime svega onoga šta je pozitivno uradio za Vojsku, kakve je kontakte u vreme najstrašnije izolacije SRJ uspostavio u korist VJ, njegove aktivnosti prilikom prodaje viška naoružanja u Zairu da bi se od tog novca (koji je kasnije nestao) nabavila oprema koja je bila neophodna za rat na Kosovu, i stvarna uloga Geolinka. Iz svedoèenja se èak vidi i da je tu "saradnju" aminovao tadašnji naèelnik Vojne bezbednosti Aleksandar Dimitrijeviæ.

- Nepotrebno je naglašavati da i sud u ovom procesu najmanje interesuje to da se bavi optužnicom, veæ po svaku cenu žele da kroz moj proces provuku što više irelevantnih detalja kako bi osigurali politièki progon državnika i oficira SRJ, i time zadovoljili potrebe Haškog tribunala, Specijalnog odeljenja Okružnog suda u Beogradu i Veæa za ratne zloèine, u ime stranih interesa na ovim prostorima!

Uz ovakav zakljuèak, naš sagovornik izvlaèi i nalog za hapšenje koje je izdao Geza Farkaš 17. maja 1999, na osnovu kog je dva puta držan u pritvoru "kao terorista", i to posle zakljuèka vojnog tužioca pri komandi Prve armije da "s obzirom na to da iz iskaza Petrušiæa  drugih dokaza nema, ne stoji osnovana sumnja da je poèinio navedeno ili neko drugo krivièno delo" na osnovu èega je doneto i rešenje o ukidanju pritvora.

- Šaci domaæih izdajnika upravo je takva krivièna prijava bila potrebna da svrgnu Miloševiæa i bace Vojsku na kolena. Pažljivo sastavljenom prijavom, dakle, nameæe se zakljuèak da od 1997. godine radim protiv SRJ, od kada, odgovorno tvrdim, poèinje i pripremanje terena i izmišljanje kvazigrupe "Pauk" èiji æe im navodni èlanovi kasnije poslužiti kao žrtveni jaganjci preko kojih æe pokušati da "pokriju" sva svoja zverstva i lažno povežu izvesne strukture ljudi iz Republike Srpske sa zloèinima u Bosni, na Kosovu i pojedinaènim politièkim ubistvima širom teritorije bivše SFRJ. Sve te sporne procese uvek je servisirala ista grupa ljudi, isti tužioci, sudije, politièari koji su me proganjali, kako ovde, tako i u inostranstvu - istièe Petrušiæ, koji je èesto bio predmet rasprava na suðenjima Slobodanu Miloševiæu, Nebojši Pavkoviæu, Milanu Milutinoviæu, Vojislavu Šešelju i drugima: - O zataškavanju moje stvarne uloge na Kosovu najbolje svedoèi dijalog Miloševiæa sa bivšim naèelnikom uprave bezbednosti JNA Aleksandrom Vasiljeviæem, kada, praveæi se da ne zna ko sam, iako je po službenoj dužnosti to morao da zna, ovaj najveæi izdajnik srpskog naroda i strani plaæenik  zapravo sebe razotkriva.

S obzirom na to da su ljudi, dogaðaji i vremenske instance isprepletane i izvuèene iz konteksta i èinjeniènog stanja, ovaj sluèaj je veoma zamršen, a što je, prema reèima našeg sagovornika, i bio cilj pojedinaca i organizacija koji su združili svoje snage i interese da naprave haos na ovim prostorima. Ciljnu "papazjaniju" koja je stvorena da bi se sakrili iza potpunog onesposobljavanja èitaoca dokumentacije da razdvoji i rašèlani èinjenice radi njihove provere, Petrušiæ æe, samo za Tabloid, pokušati da objasni tako što æe sažetije i konciznije da se postavi u situacije, vreme i ljude koji odgovoraju stvarnom, èinjeniènom položaju. Naravno, koliko je god to moguæe.            

 

 

 

 

Pismo Karadžiæu

 

Pismo koje je Radovanu Karadžiæu poslao britanski oficir, u kome ga poziva da se preda Hagu, još jedan je dokaz o sadejstvu francuske, amerièke i britanske države sa domaæim službama. Sastanak koji je tim povodom organizovan u Parizu, a gde su uèestvovali ljudi iz DB-a, Mirko Božiæ i još nekoliko njih - ekipa koja veæ tada radi na rasturanju SRJ za interese inostranih tajnih službi - meðu kojima su Aleksandar Vasiljeviæ, Geza Farkaš, Branko Gajiæ, Branko Krga, u Bosni Petar Salapura, Alija Delimustafiæ, Nikola Zimonja, Nikola Bursaæ, sa službom DB-a pokušavaju da uz pomoæ Jovice Stanišiæa, Dragiše Ristivojeviæa, Davida Gajiæa, Gorana Živaljeviæa, Zorana Mangotiæa i Zorana Katoviæa iskonstruišu i predstave kao sastanak na kojem sam napravio rat na Kosovu.

 

 

 

 

Jugoslav Petrušiæ najpoznatiji je francusko-srpski špijun. Radio je za francusku, ali i za jugoslovensku tajnu službu, a meðunarodnu reputaciju stekao je u Zairu, gde je uvežbavao elitne trupe Mobutua Sese Sekoa. Uèestvovao je u 17 ratova, izmeðu ostalih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, u Indiji, Ruandi, Ugandi, Obali Slonovaèe.... Srpske vlasti uhapsile su ga 25. novembra 1999. sa pet pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije pod optužbom da su planirali atentat na tadašnjeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševiæa. Grupa Pauk optužena je za špijuniranje u korist francuske obaveštajne službe. Na dušu mu je stavljeno da je poèinio ratne zloèine u Srebrenici, gde je delovao kao pripadnik 10. diverzantskog odreda. Tabloid æe u nastavcima objaviti njegovu ispovest, kojom on, kako kaže, želi da sve, pa i sebe, izloži sudu javnosti.

 

 

U sledeæem broju: Uloga Nataše Kandiæ u zataškavanju ubistva dvojice Albanaca na Kosovu

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane