https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

 

Na licu mesta

 

Ko je domaæin u Ukrajini? Na ovo jednostavno pitanje ne mogu da odgovore èak ni sami graðani u Kijevu

 

Mraène duše samozvanih voða

 

Konaèno su i Amerikanci, koji u potpunosti odobravaju korake sadašnje vlade Ukrajine, uputili kritiku na raèun nove vlasti. Potpredsednik SAD Džozef Bajden, tokom aprilske posete, prilikom susreta sa deputatima Vrhovne Rade, oznaèio je korupciju kao „rak ranu koja pogaða vaš sistem". U zakljuèku razgovora sa parlamentarcima, Bajden je izjavio: „Vi niste sposobni da se izborite sa korupcijom. Svet to neæe trpeti, ali mi ne možemo za vas da rešimo taj problem. Vi kažete da vam je potrebna pomoæ u energetskoj sferi, ali i taj sistem je kod vas u potpunosti korumpiran." Bajden nije sluèajno govorio o kraði. Dajuæi Ukrajini prvu realnu finansijsku pomoæ od 50 miliona dolara, SAD je želela da poruèi: prijatelji, potrudite se da ne opljaèkate ovaj novac. Po èemu se još, osim totalne korupcije, „odlikuju" savremeni ukrajinski vladari?O tome piše naš dopisnik iz Moskve Viktor Hlistun

 

 

Viktor Hlistun

 

 

U potrazi za neprijateljem

Poslednja dešavanja u Ukrajini pokazuju da je rukovodstvo zemlje (svi ili skoro svi), od 1991. godine, odnosno od trenutka kada je dobila nezavisnost, izabralo potpuno èudan put borbe za nezavisnost. I to što se na istoku Ukrajine suštinski vodi graðanski rat, nije bilo kakva sluèajnost, nije samo „zasluga" Zapada i SAD, veæ i, ako stavri nazovemo pravim imenom, krivièno delo plejade rukovodilaca koji su vladali poslednjih 20 godina. Ako se pogleda retrospektiva dogaðaja dobija se slika kako su kratkovidi bili vladari.

Prvi pogrešan korak: umesto da neguju dobre odnose sa susedima, Rusijom i Belorusijom, oni su se na sve naèine trudili da ih upropaste. Još je prvi predsednik Ukrajine Leonid Kravèuk pokušao da rasturi, èesto bez ikakvog razloga, veze sa Rusijom. I ne samo ekonomske i politièke, veæ i kulturne. Kasniji vladari su nastavili da uništavaju sve što povezuje Ukrajinu sa Rusijom i Belorusijom. U vrhovnim ešalonima vlasti kao da nisu razumeli da se susedi ne biraju. Sa njima treba da se živi u miru i prijateljstvu. A možda su, ponekad, i razumeli!?

Drugi korak takoðe ne može da se nazove uspešnim - to je naglo skretanje (u politici i kulturi) na stranu otvorenog nacionalizma. Sve to je dovelo do stvaranja nacionalnog identiteta i ukrajinskog patriotizma. I opet mi pada na pamet ono što je radio prvi predsednik, Leonid Kravèuk. Kako se kasnije razjasnilo, Kravèuk je bio vatreni nacionalista. On je dokazivao kasnije da fašistièki sledbenik Stepan Bandera uopšte i nije ubijao Ruse u vreme Drugog svetskog rata. Za njegove vlasti jednog dana je u zemlji bio ukinut ruski jezik. A taj jezik je koristilo više od 80% stanovništva, a znalo ga je svih 100%. Sledeæi vladari su „dostojno" nastavili „delo Kravèuka". Viktor Jušèenko, na primer, dao je zvanje Heroja Ukrajine gotovo svim nacistima iz Drugog svetskog rata. A sadašnji v.d. predsednika Aleksandar Turèinov je izjavio da takva nacionalnost kao što je „ruska" ne postoji u prirodi. To onda znaèi da tim jezikom u Ukrajini ne sme da se govori. Kako govoriti, na to pitanje komentari su izlišni.

Treæi momenat: da bi opravdali neuspeh u upravljanju državom, ekonomske probleme, korupciju ogromnih razmera, bilo je potrebno izmisliti nekoga na koga bi se svalila sva krivica. Primenu ove metode veoma su volele voðe u SSSR-u. Za Kravèuka ovaj metod nije bio nov. Tako je još prvi predsednik „oznaèio" Rusiju za neprijatelja Ukrajine. Širenje mržnje ušlo je i u udžbenike. U zapadnim krajevima poèeo je da cveta kult mržnje, stvar je stigla dotle da nacisti i banderovci tuku ljude zato što razgovaraju na ruskom. O poslednjim poduhvatima u ovoj oblasti verovatno ste veæ èuli. Na istoku zemlje, u Dnjepropetrovsku, pojavili su se plakati: za pomoæ u hvatanju „Moskovljanina" (ne samo Rusa, veæ i proruski orijentisanog èoveka) daje se nagrada od 10.000 dolara!

Novac je obeæao tajkun Kolomojski, kojeg je nova vlast imenovala za gubernatora Dnjepropetrovske oblasti. Ne tako davno, na tv-u je gospodin prvi predsednik Leonid Kravèuk priznao da ide u krevet naoružan: sa leve strane kreveta drži pištolj, a sa desne pušku dvocevku, kako ga Rusi ne bi uhvatili na spavanju i kako bi mogao da im pruži otpor. Reè je o èoveku od 80 godina. On ne razmišlja o Veènosti veæ, kao što vidite, do sada nije shvatio: iz mržnje ništa dobro ne može da se rodi.

Èetvrti korak je, možda, i najvažniji: potraga za saveznicima, taènije pokroviteljima. Ali, ispostavilo se da nema potrebe tražiti ih - oni èekaju da im otvore vrata. I opet je onaj koji je prvi otvorio vrata, prvi predsednik Leonid Kravèuk. Za njim, otvaranjem vrata svakakvim „agitatorima za demokratiju" iz Evrope, a još više iz Amerike, bavio se Leonid Kuèma. Potom - Viktor Jušèenko, koji je došao na vlast posle „narandžaste revolucije", koju su organizovali amerièki i zapadni saveznici. On je bio poklonik svega što dolazi iz Amerike i sa Zapada. Poslednji legitimni predsednik Ukrajine, Viktor Janukoviè, iako je flertovao sa Zapadom, više je krao. Bukvalno za nekoliko godina, njegov sin je postao bogataš, a ni on sam nije bio siromah. Takozavana revolucija na Majdanu (trg) Nezavisnosti u Kijevu poèela je kao miran protest protiv strašne korupcije u zemlji.

Prvi rezultat politike svih ukrajinskih vladara doveo je do toga da je od nje otišao Krim. Takav obrt nisu oèekivali sponzori iz SAD i Evrope. Predstavnik Stejt departmenta SAD, Viktorija Nuland nekoliko puta je istakla da je njena zemlja dala 5 milijardi dolara kako bi izvela Ukrajinu na „demokratski put razvoja, ali prokleta Rusija i Putin" smetaju da se to ostvari. Istina je da za razvoj ekonomije za poslednje 23 godine, ni Evropa, ni Amerika nisu dali Ukrajini ni paru, dok je Rusija, za to vreme, u te svrhe izdvojila 250 (!) milijardi dolara.

Drugi rezultat i druga greška: u zemlji su završili sa slobodom i demokratijom. A hunta (nova vlada) poèela je da deluje onako kako deluju sve hunte: na ljude nezadovoljne njenom politikom poslali su vojnu silu. Ali, prethodna zima i sadašnje proleæe su pokazali da vladari Ukrajine nisu sposobni da upravljaju zemljom. Ko su, uopšte, oni, zar je zaista tako loše u Republici Ukrajini?

 

 

Od baptiste do sadiste

 

 

Oleksandar Turèinov koji se nalazi na mestu vršioca dužnosti predsednika, predsednika Vrhovne Rade, vrhovnog komandanta oružanih snaga Ukrajine ima 50 godina. Godine 1986. uspešno je završio tehnološki fakultet Dnjepropetrovskog metalurškog instituta. Od 1987. do 1990. radio je kao sekretar rejonskog komiteta komsomola, bio je šef odeljenja za agitaciju i propagandu Dnjepropetrovskog oblasnog komiteta komsomola. U to vreme bio je jedan od koordinatora Demokratske platforme u KP Sovjetskog Saveza.

Kao i mnogi komunisti iz tog perioda, i gospodin Turèinov se okrenuo religiji. Taènije - pravoslavlju. Nije mu se dopalo, a kao rezultat religijskih traganja, opredelio se za to da postane evangelistièki hrišæanin - baptista. Èak je postao i pastor (to je i sada). Bog æe mu suditi. Ne bismo obraæali pažnju na religiozne poglede Turèinova, da je on obièan baptist. Ali, ovaj èovek je tokom celog života zauzimao visoke pozicije u državi, bio je savetnik predsednika Kuème, èak je vodio Službu bezbednosti Ukrajine (SBU).

I sada, kao prvi u istoriji Ukrajine (verovatno ne samo Ukrajine), gospodin baptista Turèinov obavlja èetiri (!) visoke dužnosti - osim tri nabrojane, on je i pastor jedne male crkve. Ako uzmemo u obzir da baptisti imaju jake i moæne korene u SAD, a takoðe i rukovodeæe organe, onda nije teško pogoditi pod èijim nadzorom radi pastor Turèinov. Pored toga, po ubeðenju mnogih pravoslavnih sveštenika, baptizam u hrišæanstvu je isto što vehabizam u islamu. A to što su vehabije spremne da ubijaju i muèe „nevernike", verovatno je svima poznato.

Treba li se zato èuditi tome što Turèinov, u ulozi vrhovnog komandanta zemlje, bez dileme izdaje nareðenja armiji da puca na mirne protestante na jugoistoku zemlje. Kao predsednik on izdaje ukaz da se kandidatima za predsednika dodeli obezbeðenje do izbora 25. maja - ali, ne svim kandidatima. Samo onima koji ne istupaju protiv vlasti, na èijem se èelu on nalazi. U svojstvu predsednika Vrhovne Rade, Turèinov na sve naèine, namerno usporava sprovoðenje referenduma o federativnom ustrojstvu države, za koji se zalaže veæina stanovnika koji žive na jugoistoku zemlje. A kao baptista (èitaj vehabija) on se bori protiv „nevernika", a tu su, kako smatra, sva sredstva dobra.

Imam jedno pitanje: da li ovaj „državnik" samostalno deluje? Avaj! Najvažnije odluke u aprilu, doneo je nakon konsultacija. Prvu izjavu o angažovanju armije u borbi protiv neistomišljenika u istoènim oblastima Ukrajine (Donjeckoj, Harkovskoj i Luganskoj oblasti), dao je 14. aprila, dva dana nakon polutajne posete Kijevu direktora CIA-e Džona Brenana, a drugu, mnogo oštriju, kada je broj ubijenih poèeo brzo da raste, posle dolaska u Ukrajinu potpredsednika SAD, Džozefa Bajdena.

Po svemu proizilazi da su ovi visoki amerièki funkcioneri dali „dozvolu" Turèinovu da snažno dejstvuje, da puca bez upozorenja, ukratko, da ne bude previše fini sa „teroristima" koji traže referendum. Sada se od naoružanja, osim automata i mitraljeza, koriste i tenkovi, borna tehnika, avioni, jurišni helikopteri. Naravno, ovo nije moglo da proðe bez prolivanja krvi. Osim toga, vojsci pomažu nacisti sa Majdana - borci Desnog sektora. Oni ubijaju tiho, presretnu èoveka, odvezu u šumu, muèe ga i na kraju ubiju. Oèigledno je da koriste metode Stepana Bandere koji je sprovodio kaznene operacije protiv Poljaka, Rusa, Rusina itd. u vreme Drugog svetskog rata.

Rusija je bila primorana da u Savetu bezbednosti UN postavi pitanje o uvoðenju ruskog mirovnog kontingenta na jugoistok Ukrajine, koji bi zaštitio rusko stanovništvo od genocida. Pored toga, na granici sa Ukrajinom poèele su vojne vežbe ruskih oružanih snaga. Da li æe ovaj korak zaustaviti huntu na èelu sa baptistom-sadistom Turèinovom? Teško. Potrebna je dozvola s druge strane okeana...

 

 

„Zeka podrezanog repa"

 

 

Arsenij Jacenjuk - vršilac dužnosti premijera. 40 godina. Obrazovanje izi oblasti prava i ekonomije. Radio kao obièan službenik u banci. Njegov uspon je zapoèeo nakon što je postao èlan totalitarne sekte Sajentološke crkve. Dovoljno je reæi da je rad sajentologa zabranjen u veæini civilizovanih zemalja, osim u SAD. Uzgred, Jacenjukova sestra Alina upravlja ogrankom ove sekte u amerièkom gradu Santa Barbara.

Èlanovi „crkve" zakone sekte stavljaju iznad zakona po kojima žive obièni graðani. Èlanovi sekte su, u suštini, zombiji koji veruju da se njihova posebnost (a ona se podrazumeva sama po sebi) može realizovati samo u sekti. Cilj „oèeva" Sajentološke crkve je prozaièan - osvajanje vlasti putem ubacivanja èlanova sekte u institucije vlasti. To pokazuje zašto sa sektom tesno saraðuje CIA.

Ako se uzme u obzir da je sajentološka sekta dozvoljena u Ukrajini i da ima punu slobodu, a da Arsenije Jacenjuk zauzima istaknuto mesto u njoj, onda je jasno zašto je upravo tog èoveka Stejt department SAD, posle oružanog prevrata u Kijevu, doveo u vrh vlasti - od 27. februara ove godine nalazi se na mestu premijera. O tome da su Jacenjuka za ovu funkciju ranije pripremali, i to ne u Ukrajini veæ u Americi, ne treba sumnjati. O tome se „izbrbljala" Viktorija Nuland, zvanièni predstavnik Stejt departmenta u telefonskom razgovoru sa ambasadorom SAD u Kijevu. Skandal zbog curenja tajne informacije Amerikanci su uspeli da zataškaju, ali nisu odstupili od plana da postave svog „zeku podrezanog repa" (što je nadimak premijera).

Poznato je da je gospodin Jacenjuk lider partije Otadžbina, ali malo ko zna da ona ima svoj fond pod imenom „Otkrij Ukrajinu". Taj fond je poznat po tome što su njegovi partneri organizacije koje su uèestvovale u više prevrata širom sveta. Meðu njima je Maršalov fond „Nemaèka-SAD", Èetam haus" (Kraljevski institut za meðunarodne odnose Velike Britanije), Centar za informaciije i dokumentaciju NATO, Stejt department SAD, Nacionalni fond za podršku demokratiji (SAD), Investiciona kompanija Horizon Capital (SAD), jedna od najveæih švedskih banki Svedbank itd. Ko i kakav zadatak u odreðenom trenutku daje Jacenjuku, kome služi danas, a kome æe služiti sutra, možete da izaberete po sopstvenom ukusu. On sam svima dokazuje da se trudi da radi za blagostanje i prosperitet Ukrajine.

Mogu samo da dodam da na svoje blagostanje gospodin premijer takoðe ne zaboravlja. Na kraju krajeva, njegova udobna kuæa se nalazi u elitnom delu Kijeva, tamo gde se nalazi i rezidencija predsednika koji je pobegao iz zemlje, Viktora Janukovièa.

 

 

Agent ne spava

 

 

Valentin Nalivajèenko, koga je Vrhovna Rada 27. februara ove godine imenovala za šefa Službe bezbednosti Ukrajine, ima 48 godina. Po obrazovanju je filolog. Radio je kao diplomata u Finskoj. Od 2001. do 2003. bio je generalni konzul ambasade Ukrajine u SAD. Tu su, verovatno, i poèele velike promene u njegovom životu i radu. Prema informacijama koje je dao bivši šef SBU, Aleksandar Jakimenko, upravo u to doba Nalivajèenka je zavrbovala CIA.

Podaci o vrbovanju stigli su Jakimenku od njegovih podreðenih u toku istrage koju je SBU sprovodila zajedno sa ukrajinskim tužilaštvom. Nalivajèenko je održavao kontakte sa amerièkom vezom i posle odlaska iz diplomatske službe, odnosno u periodu od 2006. do 2010. godine kada je veæ bio na rukovodeæim mestima u SBU.

„Veza Nalivajèenka i drugih rukovodilaca bezbednosnih struktura Ukrajine sa CIA-om objašnjavaju veliki uticaj koji na sadašnje dogaðaje u zemlji imaju amerièke specijalne službe", tako je okarakterisao Aleksandar Jakimenko stanje stvari. Jednostavnije govoreæi, CIA veæ dugo i suštinski komanduje Službom bezbednosti Ukrajine. Tabloid je veæ pisao o tome da amerièke specijalne službe u zgradi SBU u Kijevu imaju ceo sprat. Taènije, ceo pet sprat.

Pojavila se i dopuna informacije o tome kojim poslovima se bavio šef CIA, Džon Brenan tokom aprilskog boravka u Kijevu. Ispostavilo se da je ranije na „istoèni front" na „slobodan lov" na ljude, kobajagi po nareðenju Turèinova, poslato oko 20 amerièkih najamnika iz privatnih bezbednosnih firmi. Bukvalno za nekoliko nedelja oni su negde nestali. Potragom se bavio Brenan, a sada njima verovatno rukovodi Nalivajèenko. Rezultata nema.

Po nekim glasinama, najamnici su pobegli videvši nered s kojim se vodi kontrateroristièka operacija protiv mirnih graðana. Po drugim glasinama, njih su uhvatili borci samoodbrane pristalica federalizacije u rejonu grada Slavjanska i drže ih kao taoce. Prièa se i da su  nesreæne „vojnike sreæe" ubili i opljaèkali borci Desnog sektora ili drugi kriminalci. U svakom sluèaju, teško da im sada mogu pomoæi Nalivajèenko ili šef CIA-e Brenan.

O tome da Valentin Nalivajèenko ima veze sa CIA-om govori i èinjenica da je bio ukljuèen u spisak partije Udar. Njen lider, bokser Vitalij Klièko èesto putuje u SAD gde se sreæe i razgovara o politièkoj situaciji u Ukrajini sa senatorom Džonom Mekejnom, koji, kao što je poznato, žestoko mrzi sve koji nisu saglasni sa politikom SAD i zauzima agresivnu poziciju prema njima. Nije teško zakljuèiti kakve naredbe donosi Klièko iz SAD i daje ih šefu SBU Nalivajèenku. Da bi portret naèelnika SBU bio kompletniji, treba pomenuti i to da je njegov stari drug niko drugi do nacista i lider banderovske partije Desni sektor, Dmitrij Jaroš.

 

 

Poruke koje mirišu na smrt

 

 

Arsen Avakov, šef ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine. Ima 50 godina. Rodio se u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana. U Ukrajini živi od 1966. godine. Inženjer po obrazovanju. Bavio se problemima bezbednosti vodnih resursa. Zatim je radio u banci, bio biznismen i na kraju èlan izvršnog komiteta harkovskog gradskog sovjeta narodnih deputata. Svaka sledeæa pozicija bila mu je viša. Bio je deputat oblasnog nivoa, deputat u Vrhovnoj Radi Ukrajine kao èlan partije Otadžbina. Èlan komiteta za pitanje propisa, deputatske etike i obezbeðenja aktivnosti Vrhovne Rade.

Bio je, ne jednom, uhvaæen u mahinacijama sa prodajom zemljišta. Protiv njega su èak pokušali da pokrenu krivièni postupak, ali je on svaki put uspeo da se izvuèe. Od 27. februara je ministar unutrašnjih poslova. Posebnost njegovog stila rukovoðenja ministarstvom je - delovanje putem interneta.

U virtuelnom svetu, on se divi sebi i onome što piše na svom sajtu. Tako, na primer, na njegovom sajtu postoji rubrika „Arsenove jutarnje poruke". Pravi narcis. Ostaje da dodate „besmrtne Arsenove jutarnje poruke". Nažalost, nièeg besmrtnog u porukama nema, nego upravo suprotno. Njegove poruke na sajtu mirišu na smrt. Prosudite sami. Na „istoènom frontu" je 25. aprila poèelo zatišje. Možda je to u vezi sa izjavom Rusije o moguænosti mirovne operacije. A možda i zato što su žitelji Slavjanska odluèili da sahrane ubijene sugraðane. I tada je Arsen Avakov napisao na svom sajtu (doslovno): „Nikakve suspenzije antiteroristièkih operacija, a u vezi sa pretnjom invazijom vojske Rusije, kako su požurili da izjave mnogi mediji - nema. Ta informacija ne odgovara stvarnosti. Antiteroristièka operacija se produžava. Terorista se treba èuvati non-stop."

Eto, tako je u jednoj poruci na internetu, gospodin ministar naredio napad èak i po noæi, na mirne graðane koji protestuju.

 

 

A 1.

 

Èinjenice o Ukrajini

 

Teritorija Republike Ukrajine zauzima 603,7 kvadratnih kilometara, a na ovom prostoru živi 52 miliona stanovnika. Glavni grad države je Kijev. Po velièini teritorije, Ukrajina je treæa zemlja Zajednice nezavisnih država, posle Rusije i Kazahstana. Po broju naseljenih mesta i obumu proizvodnje, nalazi se na drugom mestu, iza Rusije. Kada je o stanovništvu reè, 75% èine Ukrajiinci, od kojih veæina živi u zapadnim i centralnim oblastima zemlje. Rusa ima 21%, Jevreja, Belorusa, Poljaka, Bugara, Moldavaca je 4-5%.

Gustina naseljenosti je 86 ljudi na 1 kvadratni kilometar. Gradskih naselja je 69%.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane