https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Tragom vesti

Tragom vesti

 

Užice, grad potopljen i u blatu udavljen

 

Ne diraj splava dok spava!

 

 

Da bi se jedan jedini splav koprcao na ravnom ogledalu vode, potopljeno je stotinu kuæa, u blatu udavljeno dvadeset kafana. No, za poplavu koja je zadesila Užice, posle ponoæi   6. novembra, nadležni su utvrdili da je JP Srbijavode krivo jer nije upozorilo nadležne da Užicu preti poplava

                     

 

Miodrag Milojeviæ

 

Ruèna kolica, njihovo zloæudno zavijanje prodiralo je u uši. Penušava, zelena reka Ðetinja  bezbrižno juri, kidaju se kiseli talasi boje limuna. Ruèna kolica, njihov oštar zvuk kao seèivo. Zar je to sve? To je bilo sve.

Ruèna kolica sa jedinim gumenim toèkom, što se odbija i odskaèe kad se kontejner isprazni, jedino ona su prigovarala nepravdi, cvilela su iz blata kao pseto zgaženo na kamenu. Nijedan Užièanin nije se žalio, niti je koga prozvao. Nijedan od graðana koji je novembra meseca pod krevetom dobio potok, na poklon gomilu blata u kuhinji. U spavaæoj sobi žuto blatno ostrvo.

Poklon gradske uprave Užica, poplava kao poklon.

Nijedna oštra reè nije se èula, o psovki da i ne govorimo. Zar je to Užice, zar je ovo Srbija? Sve mogu razumeti, æutanje potopljenih ne mogu.

- Dobro jutro, vlažno, mokro, vodeno, blatno dobro jutro! Dobro jutro, ja sam iz Srbije.

Gleda me neki drugi narod, sa nogama u blatu, sa blatom u ušima, sa gumenim èizmama u vodi. Niko da se požali na ljude koji su obrnuli smer reke Ðetinje, i mutne, ledene talase, smrad kanalizacije doveli ljudima pod krevete i u sobe. Ne mogu da verujem u ono što vidim i slušam. Da niko nije besan?! Neko je korito reke prevrnuo, prosuo prljavu vodu ljudima u oèi, u lice, okrenuo tok reke ka naselju, gde su kuæe, gde žive ljudi.

I sve se to desilo u ponoæ.

Miševi, mokri i sivi miševi, morali bi da cvile. Cvili i maèe, sa repom belim kao pertla, kad ga bace u ledenu vodu, kad  se davi. Razgovarao sam sa ljudima koji su samovoljom pojedinaca na vlasti za sat, dva, tri sata, pretrpeli štetu od sto hiljada evra. Ni takvi se nisu žalili. Nisam im u oèima video zrno oèaja. Izbegavao sam da gledam u oèi. Ovo što vidim i slušam, u to ne verujem.

 

 

Splav

 

Da bi se jedan jedini splav koprcao na ravnom ogledalu vode, potopljeno je stotinu kuæa, u blatu udavljeno dvadeset kafana. Nisam brojao. Bio sam na nekoliko mesta gde se najviše radi, pere, èisti, gde je najveæa gužva. Ljudi, koje sam prekinuo i poslu, u blatu, razmakli su se da proðem. Zavirio sam unutra na par mesta. Mladiæi na užièkoj brani kupili su blato, smejali se i smejali. Njihov smeh je tonuo, pila ga je zelena voda. Užièani koje poplava nije pogodila išli su mirno i ravnodušno. Tako mirni, tako ravnodušni i strpljivi. Kao da je blatom koraèao Bog koji æe svima doneti pravdu. Kao da je pravda odlutala po brdima, odnekud æe doæi.

Blatnjav strašan prizor, ljudi što su ga gledali èudesnim mirom, to je ono što ubija, što ne umem da savladam. Užice, jedan okrajak grada, davi se u blatu koje nema dubine. Nema dva-tri centimetra blata. Ni trava nije povaljana ni slepljena, nego se uspravila, zeleni se kao da ništa nije bilo.

Pod kapom nebeskom nema boljih ljudi da strašnije æute.

Zbog jednog èoveka, zbog jednog splavara, jedan deo Užica potopljen je 6. novembra. 

Omladina èula za splavove. Užice nema nijednog splava. Ni èamca. Èamac - to je mnogo za tanku užièku reku.

Užicem juri zelenkasta, penušava reka Ðetinja, leti obièno posustane, iz plitke vode jato divljih patki pere žute noge, gleda semafor i prolaznike. Po vodi baèene tri zelene pivske gajbe odmah više mosta. Kakva je Ðetinja reka, mada jeste bistra, okolo Užica je srebrnobeli kamen, a takav je i most. Reklo bi se da most vibrira, ili to igraju nemirne noge prolaznika. Od  užièkog mosta, preko puta sklopljeni beli trouglovi krova autobuske stanice, do vode možda metar i po. Voda je jogunasta i brza, planinski potok proðe kroz Užice za tren oka, uvek žuri. Postoji li opasnost od poplave u Užicu? - pitaæe neko. Ne postoji. Da postoji, digli bi most na veæu visinu.

Ono što izgleda nemoguæe, poplava u Užicu, nemar gradskih èelnika uèinio je moguæim i tragiènim za deo grada duž reke u uvali. Opasnosti od poplave nema, ne izgleda tako oku laika - istorija Užica ne pamti poplave.

Sada zna. Poplava posle ponoæi, voda uhvatila ljude na spavanju, digla krevete i jastuke visoko, negde skoro do plafona, metar i po, ljudi pobegli. I to sve zbog jednog splava, zbog mode splavova.

Ljudskih žrtava nije bilo. Kao da je samo to falilo. I sve to zbog neèijeg hira, samo radi  jednog èetvrtastog drvenog splava. 

Neko pominje da je samo daleke 1967. zabeležena manja poplava. Taj što prièa da je bila ne pamti, ne seæa se, njemu su prièali. Prièali bi i danas, ali su pomrli.

U centru sa dva raskršæa, dva semafora, ništa se ne vidi. Preda mnom voda izbacila natopljeni balvan, pokupila ga negde uz put. Gomila radnika u teškim gumenim èizmama crni se, mumla, gura se i sudara, ureðuje korito reke. Korito, sa zelenom površinom travnjaka,  èisto je i veæ ureðeno.

Dužinom reke, obalom, neko simulirao odbranu od poplave. Odbrana od poplave. Nanizani džakovi, skoro svi procepani od dugog stajanja, kao ranjenici. Negde jedan red džakova, pa onda ništa. Zatim dva reda džakova sa peskom, pa praznina. Kakva je to odbrana? Prazna mesta - prolaz vodi da obiðe, da bi poplavila. Vreæe sa peskom složene u ponekom dvorištu, do metra visine, ostavljene. Poplavljeni kraj, krive kuæe obojene ružièasto, stara gradnja, kao da je evakuisan. Pod kamenim zidom trava se odmah uspravlja. Opet se zeleni.

Kakva je ovo odbrana od poplave? Vreæe sa peskom deset metara, zatim ništa trideset metara, opet vreæe s peskom, opet ništa. Kao deèja igra da je u pitanju, a džakovi su veliki i teški za decu. Poplava u strogi centar nije stigla ili ga je malo okrznula. Matori a radoznali ljudi prišli vodi, kao da bi se ogledali, majke za ruku drže decu. Deca posmatraju i hrane divlje patke, pitome užièke patke; jedan deèak baca komad ðevreka, patka ga vešto vezuje žutim kljunom.

Šta mene tera da ranim jutrom putujem u Užice? Pisale su novine kako je splav u Užicu izazvao katastrofalne poplave dvadeset, trideset hiljada dalje, u opštini Užièka Požega, i èak u Arilju. U opštini Požega potopljeno sto devedeset domaæinstava, u Arilju sedamdeset. Kako je  moguæe da užièki splav dobaci poplavu trideset kilometara dalje? Zar se voda ne bi negde razlila? Javni servis, državna televizija - ništa ne objavljuje, nema slike, nema reèi. U Arilju, u selima kod Arilja, ljudi su bežali pred vodom, ostavljajuæi sve. Voda je jurila za njima. Poplava je ugrabila jedan jugo i nosila ga. Na drugom mestu pokupila, ponela kokošarnik i kokoši.

Daleko je splav, daleko je Arilje, trideset kilometara. Zvuèalo je nemoguæe. Nemoguæe je blato koje gazim, prizor koji gledam.

Da neko èoveku u snu prospe kofu ledene vode na glavu, to je moguæe, to je bolje. Bolje nego da divlji potok dovede i pusti èoveku u kuæu. Kao dresiranog psa. Bila je to kaznena ekspedicija, vodena noæna racija. Ko spava a ko je budan?

 

 

Brana

 

Nalazim se na brani gradskog kupališta Užice. Brana podrhtava, trese je zelena voda. Novembar mesec, u Užicu traje kupališna sezona. Istina, kroz rupu na oblaku prevari se pa iskoèi sunce.

Prošao sam kosu ulicu Meðaj, što se kao maè zabola u bele stene. Ovo je užièka Plaža, evo stojim na užièkoj brani. Ispod brane iz blata vire oboreni crni suncobrani, suncobrani a novembar mesec. Sada stojim na improvizovanoj skakaonici, daske pokrivene zelenom èojom, drži ih metalna konstrukcija pobodena u obalu. Zelena èoja, novembar mesec, niska skakaonica, sezona kupanja.

Mesec novembar, niko to još ne sklanja. Ovde žive po nekom drugom kalendaru. Ili je sve ljudski nerad i nemar.

Nad branom je metalna staza koja podrhtava. Kroz tri otvora, brana pljuje belu vodu što penuša. Splav se još ne vidi. Splava nigde nema. Sakrio se na suprotnoj strani. Oboren je i to mu je kazna. Kazna za noæni šum potoka kroz sobe, kroz frižidere, šporete i ležajeve.

Užièko kupalište jeste impresivno. Kao školjka ili piksla nepravilnog oblika, udubljenje u steni. Stene sa južne strane imaju boju srebra. Kameno brdo pregraðeno betonom. Nema blata, svuda èisto, samo kamen.

Splav koji je izazvao katastrofu na desnoj obali reke, ako se sa mosta okrenete ka gradu, postideo se, kao krivac je spušten i sakriven pod obalom. Da je to neki splav! Ne znam šta ima unutra. Ne može imati više od šest do deset stolova. Zbog tih šest stolova potopljeni su restorani sa šezdeset i sa sto stolova.

Ne znam kako radi ovo kupalište bez sunca, ili sa vrlo malo sunca, stene se na južnoj strani uspravljaju, skoro vertikalno. Da li zbog ovog kupališta ili ne, Užièani su, seæam se, poznati po skokovima u vodu. Redovno su osvajali druga, treæa mesta. Na skokovima u Neretvu, drugi je redovno Užièanin.

Jaka betonska brana. U beton zabodeno gvožðe, tri velika metalna otvora pregraðuju reku, puštaju vodu kad proðe sezona kupanja, poènu jake kiše i doðu jake vode.

Splav-restoran je postavljen prošle, neki kažu 2007. godine. Splav na vodi održavaju crna burad. Ali da bi se dostigao ili imitirao ambijent beogradskih splavova, nivo vode morao je da se digne. Kakav je to splav, nevidljiv, što leži u mraku obale? Kakav ambijent doèarava splav  koji se održava na bari sa metar vode? Trenutno vode ima, leti je nema. Leti, to je bara, splav održava kreket žaba.

Dok idem tesnim trotoarom posutim lišæem, zuje mašine, iskaèu beli mlazevi vode, vraæaju vodu u reku. Mlazevi vode su beli, što je voda dohvatila - stolice, stolove, to viri iz blata. Danas je sve opet èisto.

Kafedžija na autobuskoj stanici nije poplavljen, ne interesuje ga: - To je bilo u petak. Tamo kod Turista malo poplavljeno, malo ovde oko brane. Kažu, taj brod, splav, sve napravio. Mulj i granje nabio u ove kafane, u centar grada. U suštini nije mnogo, opet je šteta, opet je šteta.

Što se njega tièe, za njega može biti i dobro. Poplavljene su kafane, on drži kafanu, mada su njegovi gosti jedni, drugi su gosti išli u restorane. Ali potopljene su veæe kafedžije, on je sitan, skroman i ne tièe ga se.

- Planirali su, kažu, da puste branu u ponedeljak, posle kažu, nisu smeli da dignu branu zbog talasa. Niko ništa ne radi. Prièaæe se jedno mesec dana dok je poplava, posle nikom ništa. Ima neka reka Sušica, što se uliva u Ðetinju. Nadošla pritoka reke, silna voda, pregradila reku Ðetinju.

Konfiguracija terena je ista, isti je i mentalitet ljudi. Po istom receptu, pripoveda Ivo Andriæ u svom višegradskom romanu, nadoðe Rzav, silinom vode pregraðuje, zaustavlja Drinu, Drina se vraæa i plavi kasabu. To se u Višegradu zvalo Veliki povodanj, takvi dogaðaji se pamte i decenijama preprièavaju.

Jedno je Rzav sa bosanske strane Drine, drugo je Rzav, akumulacija, na srpskoj strani. Akumulacija koja pijaæom vodom napaja Èaèak, Gornji Milanovac i sva usputna mesta.

Kafedžija, sakrio ga šank, prièa: - Nije bilo uzbune. U noæ malo zvali narod da izaðe,  stavljali malo peska tu.

Da sebe spasu, opštinari pustili u narod glasine da je moglo biti mnogo gore. Pretila je opasnost da pukne brana u Vrjucima, odakle se Užice snabdeva vodom, da celo Užice bude potopljeno. To je, zahvaljujuæi njima, izbegnuto. A nikakve opasnosti nije bilo.

 

 

Ko je kriv?

 

 Ko je kriv za poplavu koja je zadesila Užice, posle ponoæi 6. novembra? Krivac je, utvrdili su nadležni, JP Srbijavode, jer to preduzeæe nije upozorilo nadležne da Užicu preti poplava.

Tako piše u izveštaju koji su potpisali Petar Vujadinoviæ, naèelnik gradske uprave, Radiša Marjanoviæ, predsednik Skupštine grada, Milomir Cvetkoviæ, Radovan Cicvariæ i Miroslav Stefanoviæ.

Da li su zaposleni u užièkom javnom sektoru, od prvog do poslednjeg, sve sami idioti koje neko iz Beograda treba da obavesti kad Užicu preti poplava? Da za metar i po spuste njihov  atraktivni splav, što lièi na malo veæi drveni sanduk?

Ne zna se ko je nadležan? Zna se ko je nadležan. Direkcija za izgradnju Užica i preduzeæe  Veliki park koje upravlja gradskom Plažom.

Nema uèenika osnovne škole sa kuæom pored reke koji ne zna kad je opasno. Ali nadležni nisu uspeli da se dogovore: - Ustave spušta preduzeæe Veliki park po nalogu Direkcije za izgradnju. Nijedno od ova dva preduzeæa nema struènjaka koji æe da proceni stanje vodostaja i upozori na dolazak poplavnog talasa.

Nije to jedan talas, veæ mnogo talasa, voda se iz sata u sat dizala, prebacila je branu.

Užice jeste okruženo stenovitim brdima, ali ko zna šta se iza brda valja: - Nadležne institucije nas nisu upozorile na eventualne elementarne nepogode. Nadležne institucije, Srbijavode, treba da upozore užièke direktore kad pada kiša, da ponesu kišobrane!

Srbijavode iz Beograda izdaju 6. novembra u 22 sata saopštenje o proglašenju vanredne odbrane od poplava na reci Ðetinji. Poštari su krivi. Odluka je dostavljena Užicu 9. novembra, a gradska uprava je to primila k znanju 10. novembra. Gradsko veæe je donelo odluku o pokretanju kriviènog postupka protiv preduzeæa Srbijavode, koje ne zna za splav na brani koji je izazvao katastrofu sa desne obale reke.

Neko je na konferenciji za štampu pitao nadležne zašto èiste korito reke i otklanjaju posledice, odnose džakove, pošto se reka veæ vratila u korito, kad ih Srbijavode nisu obavestile da je opasnost prošla? Nisu imali odgovor.

Vidi se, poplave nizvodno nigde nema. Nigde osim na brani. Znaèi, uzrok je brana.

Užièku štetu plaæaæe svi poreski obveznici u Srbiji. Hoæe li neko od nadležnih u zatvor zbog oèiglednog inata sa prirodom i Užièanima? Graðani su zvali, molili i preklinjali. Kad je voda veæ preskoèila branu - puštanje je bilo opasno. Gde su nadležni bili do tada? Splav je igrao na vodi, ko sme na splav na podivljaloj reci? Ko je te noæi smeo na splav?

Ima li u Užicu neèeg drugog osim inata i blata? Na autobuskoj stanici Užice kao i uvek: deset kafana, traje rat za goste.

Pred splavom na klupi sede dva crna zašeširena penzionera, pod crnim šalovima.

- Splav je vezan. Podiglo ga bilo, splav prati nivo vode. Malo falilo da ga otkine.

Splavu ništa ne fali. Sve stoji. Inventar, stolovi, stolice.

Darko je vlasnik kafiæa što stoji ispod same brane. Iznosi stolice jednu po jednu i pere. Jak mlaz vode otkida blato koje curi.

- Uništeno je sve. Ceo inventar. Ušlo je i spolja, ušlo je kroz kanalizaciju...

- Šta predstavljaju ovi džakovi, Darko?

- Džakovi su samo kamuflaža. Džakovi su kasno Marko na Kosovo stiže. Noæ je bila. Da je brana bila otvorena, ništa ne bi bilo. Sve ustave su bile zatvorene. Nije imala kud voda da ide, morala je ulicom.

Voda je prvo posetila Darka, on joj je bio najpreèi i najbliži. Koje je užièko preduzeæe odgovorno za branu?

- Opština i Direkcija za izgradnju. Kriv je ljudski faktor, ljudski faktor, što bi se reklo. Njihove procene me ne interesuju. Platiæu sudskog veštaka da proceni. U sedam uveèe znao sam da æe biti poplave, molio sam da otvore ustave. Nisu hteli. U dvanaest se voda izlila. Ja sam odrastao ovde. Ja kad vidim vodu, znam koliko æe voda da naraste za tri sata.

- Zašto brana nije otvorena. Namerno?

- Namerno. Neki sitni interesi. Zbog ovog splava ovde nisu hteli da puste. Splavu smeta, lošije radi kad je uzdignut nego kad je zavaljen u podobalje. Treba splav da se podigne da bi radio.

- Ko je vlasnik splava? Opštinar?

- Nije, jedan lokalni ovde. Jedan lokalni.

Elegantne skupe kafanske stolice, pletene kožnim kaiševima, to može samo da se baci. Mlaz vode šušti. Blato se sliva. Rekao sam: - On  vas je sve uništio?

Odgovor me je zaèudio: - Ništa nas on, èovek, nije uništio. On je podmitio ove kulove u opštini jednom veèerom i dobio je ono što je hteo. On èovek ništa nije kriv.Voda je, odmah dole  nizvodno bila u koritu. Znaèi, ništa ne bi bilo, samo da su otvorili branu.

Odmah ispod Darkovog lokala voda potopila, digla asfalt kao neku krpu. Silina vode razbila kameni bedem, korito je zidano, cepala ga na više mesta. Desilo bi se to i da brana nije zatvorena. Za asfalt su krivi opštinari.

Ko zna o èemu se radi? Užice je zaboravljeni grad. U Užicu nema ni asfaltiranja. Moguæe je da je potpljeno namerno, da bi pare stigle u Užice.

Mislim, vagon-restoran Orijent Ekspres nije poplavljen. Stoji na toèkovima, izdignut je visoko. Sliène restorane imaju mnogi gradovi, hladna su to i crna èudovišta, ovaj je elegantno  postavljen i opremljen. Kroz vrata vidim stolice. Poplavljene. I vagon-restoran je potopljen. Ne, ne ulazim unutra.

Pitam se šta to ima u ovim ljudima. Tuða krivica, tuði nemar, inat, naneo im je ogromnu štetu. Niko ne pravi dramu, niko nije digao glas, kao da se sve desilo drugome, nepoznatom, a ne njemu. Niko me nije ponudio kafom jer misli da mogu da mu pomognem, niko nije rekao da smetam, niko se nije namrštio.

Razmišljam šta bi se desilo u komšiluku, u Èaèku, na primer. Gazda bi prvo otpustio sve radnike zbog poplave, jer su oni doneli nesreæu. Bilo bi besa, pretnji i poneka bomba. Ovde vlada apsolutni mir. Mir koji je nerazumljiv i zato plaši.

Užice, varoš kao zgaženi sat, koji još radi. Senke tri solitera u centru opisuju krug, kao kazaljke sata. Kuæe i lampioni po brdima u noæi.

Bilo je to Užice. Potopljeni, a opet zadovoljni. Neko se diže, neko pada. Ko se diže a ko pada, odluèuje izveštaj o vodostanju. Ruše se kuæe, ruše se zidovi, splav ne dira niko.

U parku ima jedna klackalica. Deca vise na klackalici. Jedan se diže, drugi pada. Uzdigao se jedan lokalni, potopio mnoge lokalne. Za neki dan krenuæe muzika sa splava, veselo.

Posle su, kao za inat, poèele poplave po celoj Srbiji. Poèeše na jugu, poèelo je od Vranja, digoše se sve reke. To æe biti odlièan alibi. Dobar izgovor užièkim kabadahijama, svuda su poplave. Elementarne nepogode. Ni Užice nije izuzetak.

Znaèi, stekli su se uslovi za potapanje.

Užice ima splav, nije to lift. Splav koji se diže i spušta. Ne diraj splava kad spava!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane