https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Stav

Stav

 

Revolucija

 

Srbiji treba graðanska revolucija. Treba nam novi graðanski pokret za odbranu države i nacije. Treba nam nova politièka ideja, državna strategija i vizija opstanka nacije. Nikada se Srbija nije nalazila u težem stanju. Graðanska revolucija poèinje kada graðani poènu da glasaju prema svojim uverenjima i kada ne budu prodavali svoje glasove za šoljicu kafe. Novim izbornim pravilima neæe se dozvoliti potkupljivanje  graðana, niti laganje nerealnim obeæanjima. Svi koji uèestvuju u politièkoj utakmici i koji budu obmanjivali graðane biæe kažnjeni po zakonu. Takoðe, uozbiljiæe se politièka scena. Otvaranjem medija i puštanjem u javnost drugih ljudi, pokazaæe se sva skuèenost i ogranièenost profesionalnih politièara.

 

 

Piše: Branko Dragaš

  

Ni u periodu turskog ropstva nije bilo ovakvog rastakanja naše nacije. Uostalom, turski osvajaèi su uzimali porez u vidu desetka, dok današnje haraèlije uzimaju koliko im treba, a procenat se penje i do 70 odsto od novostvorene vrednosti. U vreme austrougarske okupacije, kada su državni vrh i vojska morali da napuste Srbiju, kada je Srbija ispražnjena i kažnjena, na najbrutalniji naèin, jer nismo razumeli svetska istorijska kretanja, umesto da se sklonimo i priklonimo, mi smo, potpuno sumanuto, stali pred najmoæniju silu da joj se nepotrebno odupremo, da hrabro poginemo za tuðe interese i da nemilosrdno uništavamo genetski potencijal sopstvenog naroda, kao da se radi o nekom suvišnom i nepotrebnom tovaru.

U to, dakle, teško vreme povratnici sa solunskog fronta, košèati seljaci sa pametnim licima, domaæini, ratari i stoèari, siromasi bez kuæe i kuæišta, podizali su i marljivo obnavljali zemlju, uvereni da je ta nacionalna tragedija, ipak, imala neki uzvišeni smisao i da æe se naš dragi Bog smilovati na svoj nebeski narod i da æe, uprkos svemu, doneti svom izabranom narodu toliko željenu pravdu i slobodu.

Ni nacistièka okupacija, ni genocidno kažnjavanje, ubijanje sto nevinih Srba za jednog okupatorskog zlikovca, ni nova tragedija nebeskog naroda, koji nije razumeo da arijevska armada želi što pre da stigne do kaspijskih izvora nafte i tako stekne kljuènu prevlast u ratu oko podele sveta, ni istina da okupatora ne zanima jurenje odmetnika po bosanskim šumama i èukama, nego brzina prodora na Istok, ni sva ta bratoubilaèka klanica koja je nastala na meðusobnom nerazumevanju i nepoznavanju, na ustaljenim predrasudama i zabludama - ništa od svega toga nije moglo da uništi duh naroda koji je verovao da partizanska revolucija vodi nebeski narod u carstvo slobode, da se gradi novo društvo, da æe pošteni i radni svet živeti u blagostanju i da se svetla buduænost, pod skutima Maršala i Druga, smeši proleterima revolucije i njihovoj avangardi radnièke klase u odumiranju.

Uprkos svemu, svaki novi dan je bio bolji od prethodnog, svako novo jutro je donosilo neku novu nadu, svaka muka je bila zakratko, jer se golim okom videlo da se, uz Maršala i Druga, junaèkoga sina svih naroda i narodnosti, napreduje svakoga dana u svakome pogledu. Socijalistièka izgradnja je donela takav polet u narodu da su mnogi, koji nisu imali dovoljno za život i koji su živeli bednije od svoje krave, duboko verovali da nastaje novo društvo u kome æe svako uzimati prema sopstvenim potrebama i svako raditi prema svojim sposobnostima. Sve je bilo podreðeno napretku, boljem životu, brizi za novog èoveka i izgradnji socijalistièkih samoupravnih odnosa, da niko nije primeæivao zanovetanja dokonih profesora marksizma koji su prièali o diktaturi Druga i Maršala, ismejavali se njegovim carskim ludorijama, prijemima, nesvrstanima i sletovima, na koje su odlazila njihova deca, ubeðena da su to socijalistièki rok koncerti.

U èitavom tom razdoblju stvoren je mit da se bez velikog rada može dobro živeti, da se na foru može prolaziti u životu, da se iz kredita kupuje bolji život, da se donose poslovne odluke o onome o èemu se gotovo ništa ni ne zna, pa samim tim niko ni ne odgovara, i da æe sve to samoupravno samozadovoljavanje da traje dok budu dolazili krediti iz sveta i dok traje društvena, a nièija svojina.

Oni promoæurniji i hrabriji, koji nisu mogli da svoje potencijale uklope u tu socijalistièku uspavanku o svetloj buduænosti bez rada, kojima se nije sviðalo to provincijalno poravnavanje proseènosti, kojima je ta žabokreèina poèela da nesnosno smrdi, spakovali su kofere i pošli da sami zarade bolji život u okrutnom kapitalistièkom svetu, ne verujuæi da æe Najveæi sin našin naroda i narodnosti uspeti da postigne besmrtnost i tako obezbedi veènu ljubav, slogu i blagostanje svim prezaduženim, bratskim narodima i narodnostima.

U tim, kako se danas sa nostalgijom kaže, zlatnim vremenima nerada, neodgovornosti i velikog blebetanja, nalaze se koreni naše današnje nesreæe i svi koji tvrde kako su nekada dobro živeli, žale, zapravo, za tim dobom koje je nepovratno prošlo i koje se više nikada neæe ponoviti, jer banke i poverioci više nisu bili spremni da finansiraju tu lažnu sliku o blagostanju. Kada je Veliki poglavica otišao u veèna lovišta, ostavivši sve narasle dugove potomstvu, poverioci su poèeli tako snažno da stežu da su se braæa vrlo brzo posvaðala, optužujuæi se meðusobno da oni drugi žive na njihov raèun, a kako niko nije hteo da plaæa tuðe raèune i kako nisu bili izmireni ni mnogi raèuni iz prošlosti, kako je svako bio ubeðen da je prisilno morao da uðe u taj propali jugoslovenski projekat i da je zbog toga istorijski mnogo izgubio, došlo je do takvog krvavog razlaza da su mnoge komšije i poslodavci iz centara moæi dobro naplatili rušenje iluzija o bratstvu i jedinstvu onih koji se meðusobno nisu ni poznavali.

Kada su se oglasile nacionalne trube i zaviorile nacionalne zastave, izmanipulisani dužnik je stao u nacionalni stroj, ubeðen da æe tako rešiti sve svoje narasle probleme i da æe Veliki Voða, koji je zamenio Velikog poglavicu, doneti izbavljenje nebeskom narodu, bez velikog odricanja i bez velikog rada. Ako ne znamo da radimo, znamo da se bijemo. I ta siledžijska logika je dovela do takve istorijske katastrofe da su mnogi pripadnici nebeskog naroda stradali, da su mnogi proterani ili su bili primorani da se isele, da su izgubljene istorijske teritorije gde je vekovima živeo naš narod i da je nastalo takvo preseljenje i uništavanje našeg naroda da je postala realna opasnost da svi Srbi završe pod jednom šljivom.

U tim nesretnim danima, uprkos svim tragedijama kroz koje smo prolazili, postojala je jedna zajednièka ideja i jedna zajednièka misao da se rušenjem tog bahatog despotovog režima može izgraditi novo graðansko društvo i pružiti nova prilika da se isprave sve greške iz prošlosti. Postojala je nada i vera da ima ljudi koji mogu da iznesu taj istorijski teret odgovornosti na svojim leðima, a upaljene petooktobarske vatre na ulicama osvetljavale su put ka boljem i pravednijem dobu. Tako smo bar mislili, ne znajuæi da se sprema velika istorijska prevara.

Nažalost, nakon devet godina šok terapije i primene operacije bez anastezije, ostrašæeni tržišni fundamentalisi, koji su rasprodavali imovinu koju nisu stvarali i, usput, otimali provizije, postajuæi preko noæi od asistenata i magacionera, kapitalisti tranzicije, uništavajuæi sve graðanske institucije, doveli su društvo do potpunog rasula i rastakanja, da je danas potpuno nejasno koje su to istorijske snage koje bi mogle da prekrate ovu nacionalnu agoniju i koje bi mogle da izvedu državu i narod na pravi put. Vidite li vi te snage? Vidite li vi ko bi to mogao da bude? Nikoga nema, kaže naš ožalošæeni mali èovek, svi su isti. Svi su za protekle dve decenije bili na vlasti i svi su se isto ponašali. Nema razlike izmeðu stranaka, jer su sve oligarhijske, totalitarne i organizovane da otmu preostalu društvenu imovinu od sve siromašnijeg i nesretnijeg naroda.

Režim i opozicija su se spojili u jedno, tako da nema politièkog pokreta koji bi mogao da ponese neku novu ideju. Društvo se nalazi u procesu samouništavanja, sve institucije su korumpirane, socijalni kriminal razara društveno tkivo, nema nijedne svetle taèke oko koje bi se mogli okupiti misleæi ljudi, plaæeni intelektualni nitkovi služe režimu, prièaju o tržištu i slobodama, dok štampaju tomove kardeljevskih knjiga o korupciji, nevladinim organizacijama i evropskim integracijama. Mediji su pod potpunom kontrolom tajkuna i politièkih oligarha. Sudovi i tužilaštva su ogrezli u korupciji i nepotizmu. Parlament je pretvoren u cirkus. Privreda je uništena i bankrotirana.

šta se to dešava sa nama? Ima li izlaza? Gde je izlaz? Da li smo svi isti? Da li smo mi stvarno najgori narod u svetu? Imamo li snage da pobedimo sami sebe? Imamo li snage da pronaðemo put izbavljenja? Ko? Ko to treba da uradi? Ko je taj koji æe nas spasti? Imamo li takvog?

Smatram da ovakvo stanje raspadanja društva ne može dugo da potraje. Nešto mora da se desi. Ovako više ne ide. Ako bi ovakvo stanje još neko vreme potrajalo, mislim da bi to bilo pogubno za državu i naciju. Pitanje je kako bi se sve to moglo da završi. Okupirani smo iznutra. To je najgora okupacija. I nema pomaka dok se ne oslobodimo okupacije iznutra. Ne možemo ništa da uradimo ukoliko ne pobedimo sami sebe. Smatram da u našem narodu, bez obzira na to gde živeo, ima dosta èestitih i struènih ljudi koji nisu zatrovani politièkim virusom i koji mogu, ukoliko se stvore istorijske prilike, da pronaðu operativna rešenja za izlazak iz ove naše nacionalne agonije. Smatram da imamo potencijal da izvršimo - graðansku revoluciju.

šta treba da radimo?

Veæ sam pisao na ovim stranicama šta nam je èiniti. I neke hrabrije novine su prenele moje ideje. Razgovaram sa mnogim ljudima i slušam njihove operativne predloge. Veliki broj ljudi u okviru svoje struke ima konkretna rešenja. Veliki broj ljudi je spreman da ponudi ta svoja rešenja.Veliki broj ljudi hoæe da nešto uradi da bi pomogli i sebi i društvu. Sve te pametne i poštene ljude treba okupiti na jedno mesto i organizovati. Bez organizovanog nastupanja ne može se ništa postiæi u društvu. I to je poèetak graðanske revolucije. I to je istorijski proces koji æe dovesti do pravih promena u društvu.

šta je to - graðanska revolucija?

Biæu vrlo operativan i navešæu šta smatram graðanskom revolucijom.

Graðanska revolucija poèinje tamo gde se ne laže i ne krade. Kada æe nam krenuti? Kada prestane da se laže i krade. Kako to izvesti? Vrlo jednostavno, stvaranjem graðanskih institucija i organizovanjem moralnih ljudi. Srbiji treba - prosveæeni apsolutizam zakona. Dobri zakoni stvaraju dobro društvo. Nije taèno da moralnih ljudi nema u društvu. Morala danas nema u politici. I to je naša velika nesreæa. Dobri ljudi sprovode dobru politiku. Loši ljudi vode lošu politiku. Naša politika je loša jer je vode loši ljudi. I to svi znamo. Trebaju nam novi ljudi i nova politika.

Kako dalje? Sve prièe su isprièane. Nemamo mi više vremena za gubljenje. Graðanska revolucija mora da poène odmah i na svakom mestu. Graðanska revolucija nastaje u društvu u kome su mediji slobodni. Graðanska revolucija nastaje kada poènemo svi iz korena da se menjamo. Kako? Kako poèeti? Poðimo od kreativne inteligencije. Gospodo drugovi, drage kolege, prestanite da jalovo mrèite hartiju. Skinite se sa sajtova i foruma i uðite u realan život.

 Sve to što pišete pretvorite u dela. Seminarima i raspravama ništa ne postižemo. Sve je to veæ isprièano. Sve to znamo. Ne trošite više reèi u prazno. Vaša moralna i intelektualna obaveza je da se - organizujete. I da - delate. Ostavite vašu taštinu i sujetu. Istorijska je vaša odgovornost da stanete na èelo svoga naroda i da ga povedete. To je vaša dužnost. Nemojte se sakrivati iza dosadnih instituta i nevladinih organizacija. Izaðite na politièki megdan i pokažite svoje viteštvo. To što ste napisali je sve dobro. Ali, to nije dovoljno.

Naša pokolenja æe suditi o nama. Moramo da se ujedinimo u jedan pobednièki tim. Nije važno kako æe se zvati taj tim i ko æe biti kapiten tima. Važno je da tim pobeðuje. Ako hoæemo da pobedimo, moramo da imamo viziju, strategiju i taktiku operativnog delovanja. Kada to usvojimo, onda se svi pridržavamo dogovora. Graðanska revolucija poèinje kada svi poènu da poštuju dogovore i preuzete obaveze. Ne mora biti baš sve napisano, jer u poèetku beše reè i reè beše u Boga.

Naši duhovnici moraju da izaðu iz svojih ovozemaljskih udobnosti. Nije Hrist ušao u Jerusalim na konju, nego na magarcu. Video sam ovih dana vladike kako voze audije, džipove i helikoptere, dok šire Hristovu veru u puèanstvu. Ne može nova ideja da pobedi sa starim navikama. Sveštenici moraju da svojim liènim primerom pokažu da su oni Hristovi sledbenici i da su spremni da uèestvuju u spasu svoga naroda. Nemojte da se krijete iza mantija i nerazumnog mrmljanja svetih knjiga sebi u bradu.

Nije Mojsije ostao u pustinji da razmišlja, nego je stao na èelo svoga naroda i izveo ga iz egipatskog ropstva. Srbija je okupirana iznutra i vaša je dužnost da stanete na èelo svoga naroda. To što vi nosite mantiju, a mi, poslovni ljudi, odelo i kravatu, to ne znaèi da nismo na istom nacionalnom zadatku. Poslovni ljudi moraju da se udruže i zajednièki rade na podizanju naše privrede. Ne možete ništa sami da uradite, drage kolege. Svetska ekonomska kriza se pobeðuje udruživanjem, štednjom i velikim radom. Nemojte da rasipate novac na ruèkove i veèere, nego napravite fondove za finansiranje opštenarodnog pokreta koji æe izvesti Srbiju iz ove agonije.

šta nudim?

Zajedno sa grupom svojih prijatelja i kolega nudimo program za spas Srbije. Nudimo, evo, veæ punu deceniju državotvorni i nacionalni program koji æe nas izvesti iz ove tragedije. Nudimo svoje znaje, poštenje, iskustvo, rad i poslovne veze po svetu da ih stavimo u funkciju državnog i nacionalnog preporoda. Nudimo da uðemo u tim i da preuzmemo svoj deo odgovornosti.

šta nudite vi?

Jeste li spremni da se ukljuèite i da nešto konkretno uradite?

Kažu neki, šta je država dala meni? A šta si ti dao državi i naciji? Mnogi naši preci položili su svoje živote da bi ova država bila slobodna i nezavisna. Mi smo danas prihvatili okupaciju iznutra. Zašto? Zar sve ne ide u propast? Zar nismo dovoljno veæ propali?

Graðanska revolucija nastaje kada ste uredni, radni, kad ne kasnite na sastanke, kada ste jasni i otvoreni, kada imate viziju i strategiju, kada ste štedljivi, skromni, kada trošite ono što ste zaradili, kada pomažete drugima, kada dajete i kada u tome nalazite zadovoljstvo.

Da li je ovo moguæe?

Jeste.

Pridružite nam se da vidite da postoji nešto ljudsko i normalno.

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane