https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Vojna sila

Vojna sila

 

Naoružavanje Južne Amerike

 

Ne kupuje samo Ugo èavez fijuuu rakete

 

 

Po podacima Meðunarodnog instituta strateških studija sa sedištem u Londonu, od 2003. do 2008. u èitavoj Latinskoj Americi, ukljuèujuæi i Karipske zemlje, vojna potrošnja poveæana je za 91 odsto. Mada svaka od zemalja Južne Amerike tvrdi da ne uèestvuje u trci u naoružanju, takva trka se ipak vodi izmeðu èilea i Perua, kao i izmeðu Kolumbije i Venecuele. Iako mnogi analitièari podvlaèe da se poveæana kupovina oružja u Južnoj Americi duguje zastarelom naoružanju koje tamošnje vojske poseduju, ne bi trebalo zanemariti èinjenicu porasta cena sirovina na svetskom tržištu koji je stvorio višak novca u kasama zemalja Južne Amerike

 

 

Milan Balinda

 

Tokom poslednjih nekoliko godina Venecuela je kupila od Rusije 24 lovaèka aviona tipa Suhoj, oko 50 dobro naoružanih helikoptera, kao i 100.000 pušaka Kalašnjikov AK-47 kojima su zamenjene zastarele belgijske puške tipa FAL. Otkako su 2005. godine Venecuela i Rusija zapoèele obimnu trgovinu oružjem, taj je posao koštao Karakas 4,4 milijardi dolara, na tu sumu trebalo bi dodati i jednu milijardu dolara kojim je Rusija otvorila kredit Venecueli. Možda su najveæi "krivac" za ovu trgovinu bile SAD kad su uvele embargo koji je zabranjivao da se Venecueli prodaje oružje, rezervni delovi i vrši remontovanje vojnih letilica. Možda bi èavez u svakom sluèaju prešao na rusko naoružanje, mada je Vašington poznat po tome da ponekad sam sebi gura stopalo u usta.

U nedelju, 13. septembra, predsednik Venecuele Ugo èavez objavio je da Karakas kupuje od Rusije 92 tenka T72, model iz vremena Sovjetskog Saveza, i neodreðeni broj protivavionskih sistema raketa tipa S-300. Kako je javila ruska agencija RIA Novosti, osim sistema S-300, Venecuela æe kupiti "defanzivni štit" tipa Buk-M2 i Peèora, svaki od njih ima moguænost da dejstvuje na razlièitim dometima. Vojna saradnja izmeðu Moskve i Karakasa obuhvatila je i pomorske vežbe koje su održane prošlog novembra na Karipskom moru, tik ispred nosa Sjedinjenim Državama. Inaèe, vojska Venecuele za sada raspolaže tenkovima od po 30 do 50 godina starosti.

èavez je u svojoj najavi podvukao sledeæe: "Mi imamo najveæe rezerve nafte na svetu. Imperija (tako èavez naziva Sjedinjene Države) je bacila oko na nju. Venecuela ne planira da bilo koga napadne. Oružje je potrebno za našu nacionalnu odbranu... Sa ovim raketama biæe teško da doðu da nas bombarduju. Ako im padne na pamet, neka se zna da uskoro poèinjemo s montažom ovih sistema. èim se neprijateljski avion pojavi na horizontu, na 300 kilometara udaljenosti, kreæe raketa fijuuu...". U svojoj nedeljnoj TV emisiji Alo predsednièe, èavez nije krio detalje ugovora sa Rusijom: "Zahvaljujuæi podrškama predsednika i premijera Rusije, potpisan je ugovor s ciljem da poboljšamo naše odbrambene sposobnosti". Inaèe, Venecuela je dobila od Rusije kredit za najnoviju kupovina oružja u iznosu od 2,2 milijardi dolara. èavez je takoðe nagovestio da æe Moskva pomoæi njegovoj zemlji na izgradnji nuklearnih centrala. Predsednik Venecuele je takoðe podvukao da njegova zemlja ne namerava da napravi nuklearno oružje.

Vašington je odmah nakon èavezove najave izrazio svoju zabrinutost. Portparol ministarstva spoljnih poslova rekao je da ono što Venecuela kupuje nadmašuje sve što skupa imaju zemlje Južne Amerike. Taj podatak koji je izneo portparol nije taèan: samo je Brazil nedavno najavio ugovor sa Francuskom o kupovini oružja u vrednosti od oko 14 milijardi dolara. Portparol je tražio da Venecuela garantuje da njeno oružje neæe dospeti u ruke "ilegalnih oružanih grupa u susednim zemljama". Ovde se pre svega misli na kolumbijsku FARK gerilu. Nedavno je kod kolumbijske gerile pronaðeno nekoliko sistema za ispaljivanje raketa švedske proizvodnje koje je kupila Venecuela pre više od deset godina. Sjedinjene Države su još više zabrinute zbog zbližavanja Venecuele sa Iranom, a u svojoj TV emisiji èavez je priznao da Iran pomaže Venecueli u "razvitku nuklearne energije u mirnodopske svrhe". Osim što je posetio Rusiju i Iran, gde se susreo sa Ahmandinežadom, èavez je bio i kod Moamera Gadafija koji mu je uruèio odlikovanje. Predsednik Venecuele, nakon što je shvatio da nema podršku u Latinskoj Americi, traži saveznike meðu svetskim autokratima.

Tokom poslednje nedelje avgusta, u argentinskom skijaškom centru Bariloèe održan je samit zemalja Južne Amerike na kome je èavez pokušao da pridobije ostale predsednike u osudi Sjedinjenih Država koje su sa Kolumbijom potpisale ugovor o upotrebi sedam kolumbijskih vojnih baza. U tome nije uspeo. Nakon što je na samitu rekao da se Sjedinjene Države pripremaju da napadnu Venecuelu, koristeæi baze u Kolumbiji, a razlog za napad bi bila venecuelanska nafta, predsednik Perua, Alan Garsija, podsetio je skup da SAD veæ dominiraju naftom Venecuele jer naftu Karakas baš Americi prodaje. Svi su se u dvorani smejali. Svi osim èaveza, koji se oèigledno zbunio primenjujuæi populistièki obojeno govorništvo, umesto svojim poluobrazovanim glasaèima, skupu prevejanih politièara. Samit nije u deklaraciji osudio dogovor izmeðu SAD i Kolumbije. Nakon toga èavez je najavio prekid trgovinskih veza sa susednom Kolumbijom. Takoðe je nagovestio moguænost prekida diplomatskih odnosa sa tom susednom zemljom.

èavezovu nabavku ruskog oružja zasenila je najava Brazila da je s Francuskom sklopio ugovor o kupovini vojnih potrepština u vrednosti od 14 milijardi dolara. Francuski predsednik Sarkozi posetio je svog brazilskog kolegu Luisa Inasija Lulu da Silvu kad su potpisali ugovor koji æe, izmeðu ostalog, napraviti od Brazila sedmog èlana kluba zemalja koje su u stanju da dizajniraju i upotrebljavaju nuklearne podmornice. Prilikom prethodne posete Sarkozija Brazilu, u decembru 2008. godine, Lula je potvrdio kupovinu èetiri konvencionalne podmornice i 50 vojnih helikoptera, kao i dogovor o zajednièkoj izgradnji jedne nuklearne podmornice. Tom dogovoru nedavno je dodato i 36 lovaèkih aviona najnovije generacije.

Brazil, koji ozbiljno namerava da postane stalni èlan Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, smatra da bi prvo morao da postane znaèajna vojna sila svetskog, a ne samo latinoamerièkog ranga. Glavna uloga brazilskih podmornica bila bi da onemoguæe "neprijatelju" da vršlja po brazilskim vodama. Nakon što su 2007. godine pronaðene ogromne rezerve nafte u takozvanoj zoni Plavog Amazona, Brazil je odluèio da mora dovesti vojnu moæ zemlje na najveæi moguæi nivo, a i da razvije vojnu industriju kao jednu od promotora brazilske ekonomije.

Mada svaka od zemalja Južne Amerike tvrdi da ne uèestvuje u trci u naoružanju, takva trka se ipak vodi izmeðu èilea i Perua, kao i izmeðu Kolumbije i Venecuele. Mada mnogi analitièari podvlaèe da se poveæana kupovina oružja u Južnoj Americi duguje zastarelom naoružanju koje tamošnje vojske poseduju, ne bi trebalo zanemariti èinjenicu porasta cena sirovina na svetskom tržištu koji je stvorio višak novca u kasama zemalja Južne Amerike. Jedan od razloga za kupovinu oružja su i gerilske grupacije kao što su Sendero luminoso u Peruu i FARK u Kolumbiji. A u Venecueli dominira vojna doktrina Uga èaveza koja se bazira na pretpostavci da æe ili Sjedinjene Države ili Kolumbija izvršiti invaziju na Venecuelu, i kojom se pravda kupovina modernog naoružanja. Osim od Rusije, Venecuela je kupovala oružje od Belorusije, Kine i španije.

U apsolutnim ciframa èile troši na vojsku mnogo više od Venecuele, a Brazil je ubedljivo na prvom mestu po potrošnji na naoružanje. èile, koji ima najmoderniju vojsku u tom delu sveta, poseduje, izmeðu ostalog, avione bombardere holandske proizvodnje kao i britanske fregate. Ipak, nijedna zemlja Južne Amerike nema istinske razloge za nabavku veæih kolièina oružja, ali je svaka od njih sposobna da svoju potencijalnu ugroženost retorièki naduva do maksimuma. èini se da Brazil ima jedini oèigledan razlog, a to je namera da postanu stalni èlan Saveta bezbednosti, a zemlja koja nema makar atomsku podmornicu, teško to èlanstvo može da ostvari. Poslednja kupovina Brazila bile su osam bespilotnih letilica izraelske proizvodnje po ceni od èetiri miliona dolara po komadu.

èak je i Bolivija ušla u trku naoružanja, pa je vlada predsednika Eva Moralesa objavila da æe kupiti oružje od Rusije u vrednosti od 100 miliona dolara. Po podacima Meðunarodnog instituta strateških studija sa sedištem u Londonu, od 2003. do 2008. u èitavoj Latinskoj Americi, ukljuèujuæi i karipske zemlje, vojna potrošnja poveæana je za 91 odsto. Bez obzira na to da li se radi o trci u naoružanju ili ne, vojna pitanja veæ se iznose pred jednim politièkim telom za regionalnu koordinaciju. Naime, prošlog marta 12 ministara odbrane zemalja Južne Amerike potpisali su akt o stvaranju Saveta južnoamerièke odbrane. Meðu ciljevima tog saveta naznaèeno je planiranje zajednièkih vojnih vežbi, unapreðenje vojnih kapaciteta u regionu i pomoæ humanitarnim misijama nakon elementarnih nepogoda. U suštini se traži naèin dijaloga izmeðu vojnih snaga regiona, gde, i pored poveæanog naoružavanja, ipak postoji mali rizik od meðunarodnih oružanih sukoba.

 

 

 

Nerazumevanje

 

Od pre nešto više od deset godina Latinska Amerika je u znaku demokratizacije. Tokom tog procesa postalo je jasno da neæe biti dovoljno demokratizovati samo politièke institucije veæ i vojne. U mnogim latinoamerièkim zemljama deèaci su stupali i vojni sistem, srednju vojnu školu, u èetrnaestoj ili petnaestoj godini života. Trenirani su da izdaju i primaju naredbe, a nisu bili obuèavani u pregovorima, dogovorima i uzajamnim popuštanjima jednog demokratskog sistema. Uglavnom su bili trenirani da brane ideju nacije kao nepromenjenog stanja, što ne odgovara konceptu demokratije u kome se politièari uèestalo menjaju na vlasti. U nekim su zemljama mlaði oficiri brkali demokratiju sa ekonomskom ravnopravnošæu, buduæi da su sami dolazili iz siromašnijih slojeva društva. Vojska je takoðe držala do stanovišta da su samo neke ideje i politièke pozicije prihvatljive, a da bi ostale trebalo eliminisati upotrebom sile. Vojska, zahvaljujuæi pre svega svom naèinu edukacije, nije razumela puls demokratije.

  

 

 

Demokratizacija vojne sile

 

 

Suština demokratizacije vojske leži u vojnom obrazovanju. Interesantan je jedan dogaðaj iz 1989. godine kada su na konferenciji sa temom Uporedna vojna edukacija, argentinski predstavnici izrazili ozbiljne sumnje u moguænost da se vojna lica obrazuju na civilnim univerzitetima. Strepeli su da bi takva interakcija zagadila vojni mentalitet. Kasnije se pokazalo da kad vojska studira sa civilima, uèestvuje u vojno-civilnim sportskim igrama i drugim aktivnostima, onda je vojska bolje integrisana u svakodnevni život društva. Ipak, taj proces demokratizacije nije bez greške. Za efikasnu vojnu silu demokratski naèin odluèivanja nije uvek primenljiv. Dobar je primer sluèaj vojske Sjedinjenih Država za vreme Vijetnamskog rata. Donete su uredbe koje su dozvoljavale vojnicima da se za neke aspekte svog liènog života sami staraju. Vojska je dobila više nezavisnosti, a radilo se pre svega o frizuri i komunikaciji meðu èinovima. Meðutim, tvrde neki vojni struènjaci da je to popuštanje u disciplini dovodilo i do toga da su vojnici iz nižih èinova javno dovodili u sumnju odluke vojnog vrha po vojnim kao i politièkim pitanjima. Taj se obièaj preneo i na rat u Persijskom zalivu.  Mnogi su vojnici slušali naredbe bez prigovora, mada im nije bilo baš najjasnije ko je neprijatelj, ali su neki odbijali da idu u rat. I ovo je sluèaj s profesionalnom vojskom.

  

 

 

Argentinski recept

 

U južnoamerièkim vojskama totalna poslušnost bila je osnovno pravilo. Problem je nastao nakon silaska sa vlasti vojnih diktatura kada su se izdavale i naredbe koje su se kosile sa osnovnim ljudskim pravima. Da je vojnik odbio da izvrši naredbu, njegova bi sloboda, a najverovatnije i život, bili u opasnosti. Dilemu prihvatanja i odbijanja naredaba rešio je u Argentini general Bartin Balza, koji je, kao šef generalštaba, doneo 1995. uredbe na tu temu. Vojska je dobila zakone koji su bili iznad svih vojnih èinova. Suština tih odredaba leži u sledeæem: Niko nije obavezan da izvrši nemoralnu naredbu, ili neku koja ne odgovara regulativama i vojnim zakonima. Ko bi takvu naredbu poslušao, uèinio bi kriminalnu radnju koja bi podlegala kaznama odgovarajuæim za težinu prekršaja. Nesumnjivo da vojna institucija ne može da bude demokratska na isti naèin kao što bi to bilo društvo, ali u sluèaju Latinske Amerike teškoæa demokratizacije vojnih snaga uveæana je èinjenicom da je vojska radila šta je htela tokom veæeg dela prošlog veka.

 

 

 

 

Brazil æe postati sedmi èlan kluba zemalja koje su u stanju da dizajniraju i upotrebljavaju nuklearne podmornice. Glavna uloga brazilskih podmornica bila bi da onemoguæi "neprijatelju" da vršlja po brazilskim vodama.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane