Epizoda (9)

Nismo mi od juče

Ako čujete nešto lepo o nekome, to je, verovatno, laž. Ako čujete nešto ružno o nekome, to je istina. Ovo je, po mom mišljenju, trenutno stanje duha i toka misli naroda. "Mene sve rane moga roda bole", zavapio je davno Aleksa šantić. Rane na srpskom telu počele su od kada nas je Sveti Sava vratio pravoslavnoj veri u Svetu Trojicu. Istog momenta, na Srbe je udario antihrist i ponudio svoje trojstvo: prevaru, zabludu i grešku. I to trojstvo se usladilo mnogim Srbima.

I sada se izvrće Božja blagodet i pretvara se u svoju suprotnost. Ako Bog hoće da kazni Srbina, daje mu pamet i osećanja. Srbin pamti, Srbin oseća. Pamet mu služi da se "opameti" kada ga prevare, zabluda i greška priteraju uza zid. A osećanja mu služe da, pred streljanje, vikne: živela Srbija! Srbija voli Srbina, jer Srbija zna da je ne bi bilo da nema Srbina. Ali, tu je i problem. Srbi NE ZNAJU da Srbije nema bez njih! Za to je krivo trojstvo: prevara, zabluda i greška!

U Drugom svetskom ratu, ustaše zaklaše srpski narod u Hrvatskoj. Dođoše komunisti i na prevaru uvedoše Srbe u zabludu da mogu da žive u hrvatskoj državi, i Srbi načiniše grešku. Poverovaše Titu da republičke granice "ne razdvajaju, već spajaju narode Jugoslavije". Uz to, Moravska divizija oslobodi Zagreb. Danas nema Srba u Hrvatskoj, Moravci su okupatori.

Posle rata komunisti na prevaru uvedoše Srbe u zabludu kako treba pomoći Albancima iz Albanije, i Srbi načiniše grešku i pustiše ih da preplave Kosovo i Metohiju. A moju Kosovsku Mitrovicu oslobodiše Bugari, da šiptari pričaju kako su Srbi okupirali Kosmet.

Samo ove dve tragedije srpske dovoljne su da, konačno, naučimo lekciju. Da se lečimo od prevare, zablude i greške. Lek za prevaru je znanje i vaspitanje. Ono znanje i obrazovanje koje je staro 7.517 godina i koje se mora vratiti Srbima. Lek za zabludu je srpska misao, misao čista, obožena i iskazivana verom u Sveto Trojstvo. Lek za grešku je samosaznanje koje vodi u samopoštovanje, čija je jedina istina: nismo mi od juče!

I pre Nemanjića postojao je srpski narod. I neko je nosio srpsko ime. I neko je znao da je SORAB. I svi su oni u nama, u našim genima, u našim sećanjima, u našim pesmama. Probudimo one u nama koji su živeli u I milenijumu posle Hristosa, a oni će nas upoznati sa onima koji su živeli pre njih i bili Sorabi. Probudimo Sorabe u sebi, vratimo se sebi samima.

Mi slavimo reč Hristovu. Hristos koga voli, onoga i kara. Zato dopušta naše stradanje, naše pokajanje i naše molitve. Hristos, sigurno, ima neki plan sa nama, kada naša stradanja traju ovoliko dugo!