https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Testament

Testament

            

EKSKLUZIVNO

 

JUGOSLAV PETRUŠIÆ: Šta je nagnalo vojni i policijski vrh na veleizdaju (3)

                     

 

Marionete lažnih optužbi

 

 

   "Želim iz temelja da poljuljam zloèince, da bi posle mog istupa u javnosti barem jedan èovek progovorio o zloèinima u svom delu zemlje. A onda æe sama da krene lavina o nepravdi koja je uèinjena srpskom narodu, i istina o manipulacijama kojima su bile izložene srpske snage." Ocenjujuæi svoju ulogu u dogaðajima koji su potresali teritorije eks Jugoslavije, Jugoslav Petrušiæ ovim reèima nastavlja svoju ekskluzivnu ispovest za Tabloid

 

Branka Ðukoviæ

 

 

Pošto je uveliko otvorio karte i izneo na sto (uopšteno) svoja saznanja o malverzacijama državnog i vojnog vrha u ratovima devedesetih, ovaj obaveštajac sada zalazi u detaljnu genezu zloèina i polako rašèlanjuje pojedinaène uloge krivaca za, kako je naziva, veleizdaju SRJ.

Èitaocima Tabloida pružiæe se prilika da otkriju zaveru i naèin na koji je bivši naèelnik KOS-a Aleksandar Vasiljeviæ osmislio rušenje Slobodana Miloševiæa, u èemu su mu pomogli njegov zamenik Branko Gajiæ i naèelnik Uprave bezbednosti GŠ VJ Geza Farkaš. Uz pomoæ svojih satelita sa vojne strane, za tajne službe SAD, EU, Izraela i Rusije radili su, tvrdi Petrušiæ, general Treæe armije Nebojša Pavkoviæ, naèelnik Generalštaba Dragoljub Ojdaniæ, glavni za koordinaciju MUP-a i VJ Nikola Šainoviæ, potpomognuti Nikolom Zimonjom i Momèilom Perišiæem.

Petrušiæ istièe da su sa policijske strane u zaveri podršku pružali bivši šef RDB-a Rade Markoviæ i njegove strukture - Franko Simatoviæ sa ljudima Jovice Stanišiæa, Gorana Živaljeviæa, Obrada Stevanoviæa, Živka Trajkoviæa... uz zdušnu podršku onih koji su na scenu stupili posle petooktobarskih promena, meðu kojima posebno izdvaja penzionisanog funkcionera MUP-a Srbije Dragana Karleušu, bivšeg ministra MUP-a Dušana Mihajloviæa... Dobrosava Gavriæa, Milorada Pelemiša i njima bliskih saradnika. Kao organizatore veleizdaje naš sagovornik izdvaja Vasiljeviæa i Zimonju, u razlièitim fazama.

 

O kriviènoj prijavi

 

Posle skoro cele decenije Petrušiæ je uspeo da se domogne prvog i originalnog rešenja na osnovu kog je 17. maja 1999. godine uhapšen od Uprave bezbednosti Generalštaba Vojske Jugoslavije. Vrednost ovog rešenja, objašnjava naš sagovornik, u tome je što baš ta, tako sroèena krivièna prijava, pod dirigentskom palicom Farkaša, u stvari predstavljala okosnicu kroz koju se formira sva buduæa odgovornost Srba za uèešæe u ratnim zloèinima za koje æe, u to vreme, tek odgovarati pred haškim i domaæim sudovima.

- Lažna krivièna prijava napravljena je da bi poslužila kao spona koja povezuje zloèine u Vukovaru, Srebrenici i prevozu leševa sa Kosova u Batajnicu, kako bi se za te zloèine osudila jedna grupa i otklonila svaka sumnja sa pravih zloèinaca. Ovom prijavom prikriva se suština tih zloèina, i postavljena kao lažna èinjenica, koristi se na suðenjima èelnicima ove zemlje. Njom se zavaravao predsednik SRJ Slobodan Miloševiæ da sam zapravo ja poèinilac svih zloèina na teritoriji bivše SFRJ. Tom prevarom prikriveni su zapravo zloèini koje su poèinili njegovi podreðeni i njihovi sateliti (gore pobrojani). Ova grupa je, razvijajuæi tezu prve prijave, kasnije u drugoj povezala i zloèine u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, i na taj naèin se ratosiljala svih zlodela. Suðenja u Hagu poslužila su da se te laži, kroz svedoèenja Geze Farkaša, Aleksandra Vasiljeviæa i Dražena Erdemoviæa, pretoèe u istinu - tvrdi Petrušiæ.

Farkaš je, kako naglašava Petrušiæ, tokom svog svedoèenja na suðenju Miloševiæu 9. novembra 2005. godine više puta slagao bivšeg predsednika kako bi oprao svoju kriviènu prijavu. Njegov zadatak 1999. godine bio je da ubedi Miloševiæa da je 25 dobrovoljaca vraæeno iz Grocke jer su "bez adekvatne obrade" pošli na Kosovo, kako bi stvorio sliku verodostojnosti optužbi iz prijave, da je naš sagovornik okupio grupu od 25 osoba kojima je obeæao platu od hiljadu maraka, ratni plen i dnevnicu VJ, i da se sa njima, pod nazivom Pauk obreo na Kosmetu. Prijava navodi da je Petrušiæ bio komandant, Milorad Pelemiš zamenik, a oficiri Rade Petroviæ, Zoran Obrenoviæ, Zijad Žigiæ i Živko Mièiæ. Sa Pelemišom, Vlaèom i Petroviæem navodno je na Kosovu poèinio više zloèina nad albanskim civilima i iznudom obezbedio dodatni priliv novca. Još piše da su nakon rata nastavili sa špijunskom delatnošæu po Srbiji.          

- Ovih dvadeset petoro koje Farkaš pominje je moja grupa sa kojom sam još 14. aprila za vreme rata 1999. otišao na Kosovo. Ovi veleizdajnici pokušavaju da prikažu kako sam ih, bez ikakve provere, poveo dole. Farkaš besramno laže da su nas uhapsili u Grockoj. Druga laž mu je kada ih ubacuje u kontekst paravojnih jedinica, a treæa kada kaže da su tajne obaveštajne službe ubacile svoje ljude na teren, i da ih je teško kontrolistati. Istina je to da mene, sa delom vojnika, povlaèe 17. maja 1999. sa Kosova, a ne iz Grocke, i sve te vojnike puštaju, a samo mene zadržavaju. Tih 25-oro ovde pominju samo da bi povezali pojavljivanje 25 ljudi u Vukovaru i u Srebrenici, i opravdali razlog zašto su ih dopisali u mojoj kriviènoj prijavi - kaže Jugoslav, koji je posle svega mesec dana veæ pušten na slobodu jer, kako stoji u rešenju "iz iskaza Petrušiæa, a drugih dokaza nema, ne stoji osnovana sumnja da je poèinio navedeno ili neko drugo krivièno delo za koje se goni". 

Ovoj laži se, kaže, pridružuje i Branko Gajiæ, koji na suðenju generalu Lazareviæu tvrdi da "osim grupe Pauk koja se nelegalno prikljuèila VJ na Kosovu, ostale paravojne grupe delovale su u okviru policije".

- Zašto prvi, drugi i treæi èovek KOS-a Farkaš, Vasiljeviæ i Gajiæ lažu državnika kao što je Miloševiæ? Zašto to isto èine i Pavkoviæ, Šainoviæ i Ojdaniæ? Zato što su uèestvovali u pripremi zloèina. U svakom ratu postoji zloèin, i daleko od toga da tvrdim da ga nije bilo. Ali odgovoran se uhapsi, procesuira i presudi. Ova bulumenta, meðutim, ne procesuira nikoga, veæ se 16. maja 1999. godine pravi plan da Miloševiæu iznesu neistine da su grupa Pauk, arkanovci, Škorpioni i Vukovi sa Drine - paravojne formacije koje èine zloèine po Kosovu. Kasnije im insajder Dražen Erdemoviæ omoguæava da ih dodatno povežu i sa Srebrenicom, Ovèarom. Time Miloševiæu stvaraju sliku da su isti ljudi poèinili sve zloèine u ratu i na taj naèin nateraju da ih prizna.

Kada se desi neopravdani masakr, objašnjava Petrušiæ, vojni vrhovi po inerciji sklapaju dogovore koga æe da optuže da bi skinuli ljagu sa sebe, jer su takvi zloèini njihova odgovornost.

- Oni koji su kreirali zloèine koristili su se prepoznatljivim šablonima. Bitno je prepoznati instituciju zloèina, ali ne tako da se pokaže krivac, veæ da taj zloèin ide ruku pod ruku sa politikom, da uvek može iznova da se koristi kad god je to potrebno, i da stalno inkriminiše jedan narod. A da bi narod bio inkriminisan, da bi ispaštao, zloèin mora da bude podmetnut njegovim èelnicima. Zato meðu èelnicima pronaðete one koje možete da držite u šaci. Kad obave posao, strpate ih u zatvor da moraju da æute. Da bi æutao o istini, svakog ko je zna - naterate da laže. Èim laž izgovori na sudu, uništen je i više nikada ne može da progovori istinu. Zato su u Hagu svi koji mogu da svedoèe o zloèinima Aleksandra Vasiljeviæa - siguran je Petrušiæ da je vojni, policijski i politièki vrh izmanipulisan, pre i posle Miloševiæa, samo da bi poslužio stvaranju institucije zloèina kojom se inkriminišu Srbi.

Ovaj obaveštajac izražava iskreno èuðenje i tvrdi da ni sam nije mogao da poveruje kako su tajne službe 120 kljuènih ljudi u zemlji sinhronizovano organizovane u izdaji. Njihove neistine ilustruje kroz nedoslednosti u sopstvenom procesu, i postavlja pitanje zašto, ako je zloèinac, i sam nije u zatvoru.

- Motiv za laganje mogao je da im bude samo prikrivanje zloèina. Samo to ima logiku. Hapse me, puštaju, ponovo hapse, lažu da sam hteo da ubijem Miloševiæa. Svi lažu na suðenju Miloševiæu. Pa, on je i umro verujuæi da sam planirao atentat, iako nikada za to nisam èak ni optužen, niti upitan bilo šta o tome. A sve te laži su potrkrepljene u novinama, a da se još niko posle nije ni drznuo da napiše kako atentata nije bilo.

Petrušiæ je revoltiran što svi koji znaju istinu, umesto da je raskrinkaju, uèestvuju u organizovanju zloèina, da bi danas omoguæili stranim silama da vladaju ovim teritorijama. To ne ocenjuje ni kao zloèin, veæ kao - veleizdaju.

- Nikad dosad se nije desilo da vojska ili policija ne žele da uhapse poèinioce. Oni koji su organizovali Vukovar, Srebrenicu, Batajnicu, ubedili su buduæe optužene u Hagu da æe biti osloboðeni, pušteni. Vasiljeviæ i Gajiæ su nagovorili Farkaša, Pavkoviæa i ostale da se oslobode svih zloèina, i u tome je njihov zloèin. Rade Markoviæ da je imao imalo mozga, ovo ne bi èinio. Vidite dokle je dogurao. A ovi koji su pristali na dil, dobili su po 100 godina zatvora, nikada ih neæe pustiti. A svi su lagali za sopstvenu korist. Na primer Branko Krga, bivši naèelnik GŠ-a VJ, tvrdi da vojska nije imala interes da proteruje albanske civile i da je vojni vrh pre poèetka bombardovanja èinio sve da kosovsko pitanje reši politièkim putem. Krga je 2000. postavljen za naèelnika GŠ-a, a ovo govori kao svedok u procesu protiv svog prethodnika na tom položaju, generala Dragoljuba Ojdaniæa.

 

O Gezi Farkašu

  

Svoje tvrdnje Petrušiæ konkretno ilustruje nedoslednim svedoèenjima Geze Farkaša na suðenjima pred Haškim tribunalom. Ovaj svedok na suðenju bivšem predsedniku SRJ tvrdi da je sve poèelo kada je sa prostora Treæe armije stizala informacija da postoje problemi sa dobrovoljcima i da je iz centra u Grockoj pošla veæ pominjana grupa od 25 dobrovoljaca, bez adekvatne obrade.

- Pošto je Miloševiæ nastavio da ispituje svedoka koji je govorio o moguæim zloupotrebama i kriminalinim radnjama na Kosovu, o èemu je obavestio generala Ojdaniæa, koji ga je navodno zbog toga poslao 1. maja na Kosovo gde je od gen. Pavkoviæa saznao o veæ procesuiranim zloèinima, Farkaš uvlaèi Miloševiæa u teoriju zavere o situaciji na terenu, zbog èega Miloševiæ organizuje hitan sastanak 17. maja. Tada se, meðutim, otkriva da je prethodnica tog sastanka bilo okupljanje i dogovor vojnog vrha.

Farkaš: General Ojdaniæ je pozvao komandanta Treæe armije generala Pavkoviæa na sastanak 16. maja, gde je ovaj referisao o kompletnoj situaciji i borbenim dejstvima i stanju Treæe armije. Tada smo se dogovorili da Vam izveštaj prvo podnese gen. Pavkoviæ, pa onda da o bezbednosnoj situaciji referiše Aca Vasiljeviæ, o ubaèenoj grupi obaveštajca francuske službe na Kosovu, jer je upravo dobio sveže podatke.

Miloševiæ: Ko je sve uèestvovao na sastanku, sutradan kod mene?

Farkaš: Šainoviæ, Ojdaniæ, Pavkoviæ, Rade Markoviæ, a sa strane vojne službe ja, Vasiljeviæ i gen. Gajiæ. O svemu je obavešten i ministar MUP-a Vlajko Stojiljkoviæ.

- Zašto me Farkaš i svi ovi oficiri povlaèe sa Kosova i prikazuju kao zloèinca na tom sastanku? Da bi me upravo na ovom suðenju iskoristili da ubede Miloševiæa da su zloèine organizovale paravojne jedinice koje su formirali Francuzi. On ovde laže Miloševiæa kako bi pokrio kriviènu prijavu. Protivteža ovim izmišljotinama je izjava Stevana Ðuroviæa koji na mom suðenju kaže da sam spasao Kosovo. Farkašev zadatak je da prikrije zloèin, i da Miloševiæa dovede u zabludu i sumnju.

Upitan zašto baš preko njega peru zloèine, Petrušiæ kaže da su morali hitno da reaguju i što pre napadnu vojsku, jer su dobili zadatak da zaustave hapšenje Ramuša Haradinaja i omoguæe NATO da bombarduje vojne ciljeve, što je zahvaljujuæi svom obaveštajnom radu uspešno spreèavao.

Farkaš na drugim suðenjima prièa sasvim drugu prièu. Na suðenju Ojdaniæu, 26. septembra 2007, dve godine posle smrti Miloševiæa, govori o tome da su niže jedinice izveštavale nadreðene komande o kriviènim delima i koracima koje su preduzimali protiv poèinilaca iz redova VJ, ali da je u komandi Treæe armije koju predvodi Pavkoviæ došlo do zastoja u slanju tih informacija. Iako je na glavnom ispitivanju rekao da je 95 poèinilaca zloèina VJ bilo procesuirano, nije umeo da navede koliki je taèan broj takvih predmeta, jer su kriviène prijave podnošene po jedinicima, a ne na nivou glavnog štaba.

- On sada pakuje Ojdaniæu da do poèetka maja '99. nisu stizale informacije o zloèinima nad kosovskim Albancima, i da je Treæa armija sve prikrivala. Evidentno je da veæ treæi put izgovara opreène stvari. U sluèaju Miloševiæa prièa nešto sasvim petnaesto, sad ovde nešto drugo, a 1999. optužuje mene kroz neku sasvim treæu prièu. I niko ovde na to ne reaguje. Sudbina zemlje je u tom trenutku u rukama ovog èoveka, milion vojnika je pod komandom ovog bandita i on tri puta menja istorijske èinjenice, što ne bi smeo po cenu života. Što bi to uradio? Samo zato što je dozvolio da ti zloèini postoje.

U vezi sa snagama na Kosovu, Farkaš je ponovio da je delovalo više paravojnih grupa. Više ne pominje Petrušiæa. Ovaj put, meðutim, dodaje da te grupacije nisu delovale samostalno, veæ da su bile u organskom sastavu MUP-a. A onda, na iznenaðenje svih, kaže da je vojni vrh za vreme NATO intervencije znao za zloèine vojske i policije, kao i da je tu bilo i pojedinaca i grupa ubaèenih iz Albanije i prerušenih u uniforme VJ.

- Farkaš kaže da zna, i ne prijavljuje zloèin. Zar nije samo ovo dovoljno? On i njegovi sateliti omoguæili su ljudima koji su radili protiv naših interesa da izvrše zloèin, da pobiju nebitno koga sve, da ih zakopaju na jednoj lokaciji, pa otkopaju, stavljaju u hladnjaèe, voze, razvoze... I sve to odraðuju tri puta za vreme ratnog stanja na teritoriji SFRJ. U Srebrenici, u Ovèari, u Batajnici.

 

O Draženu Erdemoviæu

 

Na suðenju Miloševiæu, u delu koji se odnosio na optužbe za Srebrenicu, uloga Dražena Erdemoviæa, vojnika 10. diverzantskog odreda vojske bosanskih Srba, tvrdi naš sagovornik, bila je da se bivši predsednik SRJ navede da prizna da su paravojne jedinice srpskog porekla, koje navodno rade za francusku tajnu službu, izvršile zloèin u Srebrenici. Kroz ispitivanje tužioca Džefrija Najsa, Erdemoviæ priznaje da je uèestvovao u zauzimanju Srebrenice u julu 1995. godine i da su pripadnici njegovog odreda uèestvovali u ubijaju oko hiljadu osoba po nareðenju Branka Gojkoviæa. Ali i dodaje: "Tu je bio i jedan potpukovnik".

- Ovim uvodi Miloševiæa u prièu da ja postojim i da svima dajem nareðenja, ali da me niko ne zna. Ali zato zna da su na terenu "paravojne jedinice" Panteri, Crni, Mauzerovi èetnici... Daje Miloševiæu do znanja da je postojao potpukovnik francuske službe, a da su zloèin odradile paravojne jedinice. On je spona sa 10. diverzantskim odredom, koji je optužen da je uèinio sve zloèine u Srebrenici. Taèno je da su iz njegovog sastava pojedinci otišli da likvidiraju izvestan broj muslimana koji je trebalo da budu zamenjeni za srpske civile. Meðutim, ne može niko da me ubedi da poslednjeg dana rata neko hoæe da pobije muslimanske civile koji treba da se menjaju za zarobljene Srbe.

Najs: Da li je u decembru 1994. jedan broj novih ljudi otišao na obuke?

Erdemoviæ: Njih izmeðu 40 do 50, otišli su na nekoliko nedelja na obuku u SRJ, u kasarnu Panèevo. Oni koji su prošli obuku, ostali su u jedinici.

- Ovim daje vetar u leða tužilaštvu da je SRJ spremala paravojne jedinice u Panèevu, iz èega sud onda može da izvede zakljuèak da one više i nisu paravojne jedinice, veæ zvaniène jedinice jedne zemlje koja ih je samo presvukla, nazvala ih Panterima, Žutim, Zelenim i obuèila ih da vrše progone, ubijanja... Erdemoviæ time postaje kljuè Haga. Zato je srpska tajna služba na èelu sa saradnikom tajnih službi Simatoviæem, prevarila Jovicu Stanišiæa da predaju Erdemoviæa Hagu, kojeg su prethodno instruisali kako da govori.

Erdemoviæ: Rekli su da su došli iz Vojske Jugoslavije, iz Panèeva, znali su te osobe iz moje jedinice koje su bile na obuci u Panèevu i znali su komandanta Pelemiša. Jednom od tih oficira je bio nadimak Jenki. Prvi put su bili u poseti glavnom štabu, drugi put su držali obuku sa nama iz 10. diverzantskog voda u Vlasonici. Direktive Pelemišu izdavao je pukovnik Petar Salapura.

- Paradoks je da glavni egzekutor Srebrenice odaje sva ova imena, a mi smo na slobodi. Kljuè svih zloèina je u tome što je Vasiljeviæ nagovorio Stanišiæa 1991, pre poèetka rata, da je najpametnije da sve što budu radili u Hrvatskoj, u Bosni, bilo gde, rade preko paravojnih jedinica. Zato Klara Mandiæ dovodi Kapetana Dragana, skauta koji u životu nije ispalio metak, da vodi jedinicu, iako u to vreme imamo pet hiljada obuèenih oficira na teritoriji SRJ. Pa da li je nama trebao Kapetan Dragan, Arkan, Rajo Božoviæ, bilo ko. Ne, oni su navuèeni da se bave ratom, kako bi Srbija jednog dana odgovarala.

Najs: Kako vam je reèeno da postupate sa civilima tokom napada na Srebrenicu?

Erdemoviæ: Ujutro 11. juna Pelemiš nam je rekao da civile upuæujemo na fudbalski stadion, da ne pucamo na njih. Podeljene su èetiri grupe. Jedna grupa je bio Marko Voškiæ, jedna Franc Kos, jedna Zoran Maljiæ i sad ne znam taèno da li je jednu vodio Branko Gojkoviæ Lule.

- Sve njih naæi æete i u knjigama DB-a koje je Vasiljeviæ spremao za obaranje Miloševiæa, odnosno moje hapšenje. Njihova imena uveliko su provuèena kroz novine, a ja imenovan njihovim komandantom. Nijednog nisam poznavao, niti sam imao ikakve fizièke veze sa njima do 1996, dakle posle rata u Bosni. Sa druge strane, jedini ko može da ubedi Miloševiæa da Erdemoviæ treba da bude jedan od kljuènih svedoka u Hagu, jeste vojna tajna služba ili DB. U to su ga i ubedili i prevarili.

Zloèinci su nauèeni da to što rade, treba tako da rade, jer je to najbolje za Srbiju. Petrušiæ kaže da su upravo zato i žrtvovali svoje jedinice.

- Ne tražim pravdu samo za srpski narod, veæ pokušavam da dokažem da je jedna grupa ljudi iskoristila trenutne sukobe na ratom zahvaæenim teritorijama radi svog liènog profita.

Insistirajuæi na tome da je Miloševiæu odbrana podmetala lažne dokaze, pripremljene u istoj fabrici u kojoj i svedoèenje Erdemoviæa, ne bi li ga navukli da prizna zloèin i tako se pokopa, naš sagovornik kaže da je ta sudbina zadesila i Šešelja.

- Meðu Miloševiæevim "prijateljima" nalazila su se i dva-tri izdajnika koji su mu podmetnuli papire DB-a. Ista grupa koja je uèestvovala u tome bila je aktivna i u montiranju mog procesa. Èovek koji je dao Miloševiæu dokumente o meni nije to uèinio ni za Srbiju ni za istinu. Znao je da tim èinom vara Miloševiæa, a kasnije je i Šešelju dao te iste papire, èime je i njega prevario. Što se tièe njihovih optužbi, ne može niko da me ubedi da bi u današnje vreme èak i najveæi diktator dozvolio da se streljaju toliki ljudi. I da ih onda otkopava, zakopava...

 

O Aleksandru Vasiljeviæu

 

Za kreiranje Gordijevog èvora u vojnom vrhu, tvrdi naš sagovornik, najodgovorniji je Aleksandar Vasiljeviæ. Na suðenjima Miloševiæu ovaj general imao je ciljnu amneziju svaki put kada je trebalo prikazati neki konkretni dogaðaj, iako je po svojoj službenoj dužnosti morao da zna sve. Amnezija bi kao rukom bila odneta uvek kada je trebalo da iznese podatke koji su išli na štetu Srbije.

Kada je Najs, pravdajuæi optužnicu protiv Miloševiæa, napravio kopèu izmeðu Republike Srpske i Beograda, predoèio zahtev general-pukovnika Milutina Kukanjca, tada komandanta Druge vojne oblasti u Sarajevu, da mu se ustupe sredstva za borbu koje ne mogu da se naðu na tržištu, Vasiljeviæ zdušno i maliciozno odgovara da èak i prepoznaje potpis generala Kukanjca. "Ovo je period kada se, nakon što se MUP BiH podelio na dva dela jer je iz njega izašao srpski deo MUP-a, i napravio MUP Republike Srpske. Ja bih rekao da je ovo jedan megalomanski zahtev...."

- Posle 12 godina se seæa potpisa, ali ne zna baš ništa o zloèinima na Ovèari. Ovde se akcenat stavlja na to da je Srbija sponzorisala rat u Bosni. Tada pravi i diskutabilnu, perfidnu kopèu i na mala vrata uvodi vezu izmeðu Šešelja i Miloševiæa i vezu SRS-a sa DB-om. Konkretno oko angažovanja èlanova Radikalne stranke u dobrovoljaèke sastave koji su upuæivani na slavonsko ratište.

Vasiljeviæ: Iz oba dokumenta se vidi da su jedinice koje su upuæivane po relaciji nekih stranaka iz Srbije na teren bile naslonjene na komande JNA gde su dobijale vozila ili tankirale gorivo na vojnim pumpama, jer znam da je Branislav Vakiæ bio èlan SRS-a.

Najs: U kojoj meri se DB infiltrirala u politièke, opozicione partije u to vreme?

Vasiljeviæ: DB Srbije imala je kvalitetne pozicije u gotovo svim u to vreme opozicionim strankama i partijama.

Kroz ovako prevejane odgovore, u kojima Vasiljeviæ tvrdi da su sve obaveštajne službe, kako primeæuje, suprotno propisima koji su tada važili, u stvari bile podreðene Miloševiæu kao predsedniku Jugoslavije, u stvari navodi na perfidan zakljuèak da, ukoliko su èlanovi tih službi bili infiltrirani i u opozicione stranke, onda je Miloševiæ bio odgovoran i za poteze tih stranaka, odnosno njihove paravojne aktivnosti na ratištu. 

- Vasiljeviæ, iako je naèelnik KOS-a, èiji je posao da na terenu reguliše i poznaje sve prilike i da se svuda nalazi, pa i da spreèava razvoj paravojnih jedinica, umesto toga sam pravi sve one buduæe generale-zloèince, kao što su Alija Delimustafiæ, Seher Haliloviæ i Agim Èeku. Podmuklo govoreæi o formiranju Šeste lièke divizije u avgustu 1991, uvodi u vezu Republiku Srpsku Krajinu i Milana Martiæa, kroz isti kontekst kroz koji provlaèi i Arkana i Kapetana Dragana, Šešelja... Koristi svaku priliku da protura podršku Srbije kroz paramilitarne aktivnosti. Primera je bezbroj i nemoguæe ih je obraditi. Meðutim, suština i peèat celokupne njegove montaže mogu se svesti na jedini zakljuèak koji sud nedvosmisleno mora da izvuèe - Srbija je ta koja je zakuvala èorbu - èime stvara osnov za sva buduæa ugnjetavanja i ucene srpskog naroda.

Najs: U èemu se odražavala podrška VJ prema Vojsci RSK i Vojsci RS?

Vasiljeviæ: Po faktièkom stanju to su bile dve države koje su imale dve vojske, a one su finansirane iz jedne treæe države. Legalno postoji SRJ, postoje dve krajine, Krajina i Republika Srpska, koje imaju svoju vlast, imaju svoje vojske, ali se finansiranje vrši iz SRJ.

- Ovde gnusno laže da je SRJ posredno poèinila sve zloèine na terenu. Vasiljeviæ optužuje i kriminalizuje Srbiju. Kasnije pravi vezu izmeðu Vojske i MUP-a, time što je izvrgava ruglu. Na insistiranje Najsa da se "pozabave vojnom linijom MUP-a Srbije", Vasiljeviæ odgovora da se "pod vojnom linijom podrazumevaju aktivnosti èelnih ljudi MUP-a i DB-a, ali i drugih koji su se mimo svoje funkcionalne zakonom propisane dužnosti bavili poslovima koji nisu u njihovoj nadležnosti, a odnose se na formiranje paravojnih jedinica i njihovo usmeravanje na pojedinim delovima ratišta". I takav èovek se danas slobodno šeta po Beogradu.

Pošto ga Najs podseæa da je u septembru 1991. bilo pokušaja da se Kadijeviæ ukloni sa  položaja saveznog sekretara, Vasiljeviæ potvrðuje da su u tome 25. septembra uèestvovali delovi Prve gardijske motorizovane brigade i da je zatekao pukovnike Mileta Mrkšiæa i Vuka Obradoviæa kako ga u kabinetu gen. Blagoja Adžiæa ubeðuju da prihvati funkciju saveznog sekretara za narodnu odbranu.

- Ovo pred vama je u stvari privatan rat koji su meðusobno vodili Mrkšiæ, Obradoviæ, Nikola Zimonja i Aleksandar Vasiljeviæ. Upravo tada je i napravljen plan da se dogodi Ovèara, Srebrenica i Kosovo. Obradoviæev brat Paviæ bio je èlan SPS-a, što Vasiljeviæ izvlaèi iz konteksta i povezuje sa uticajem Miloševiæa kao predsednika države i stranke, ne bi li ponovo uspostavio kopèu izmeðu dogaðaja u Hrvatskoj i vlasti u Srbiji. Mrkšiæ je uvuèen jer treba da bude osuðen za zloèin u Srebrenici, a njega povezuje sa Miloševiæem preko Obradoviæa, odnosno preko njegovog brata, èime Vasiljeviæ ovu grupu ljudi svrstava ka Miloševiæu.

Na pitanje kako su navodno otkrili zloèin u Lovasu 23. oktobra 1991,Vasiljeviæ kaže da je dobio kratku i nepotpunu informaciju od odeljenja bezbednosti Prve vojne oblasti o tome da je jedna veæa grupa civila stradala na minskom polju na koje ih je kao živi štit poterao odred Dušan Silni uz pomoæ TO Valjeva.

- Naèelnik KOS-a dobija nepotpunu informaciju o zloèinu koji se odigrava u Lovasu, gde eto povezuje TO iz Valjeva, iz Srbije, i "paravojnu" jedinicu Dušan Silni na teritoriji u Hrvatskoj. Vojska je zauzela te teritorije i njima komanduje, a eto ispred nosa im neki odred švrlja okolo i pravi haos. O tome pri tom sve zna, a veæ kod sledeæeg pitanja se ne seæa koje su jedinice uèestvovale u nesrazmerno veæoj akciji u Vukovaru.

Vrhunac neobjašnjivog ponašanja gen. Vasiljeviæa, prema Petrušiæevim reèima, jeste njegova interpretacija dogaðaja na Ovèari 1991. godine.

Vasiljeviæ: Ja sam sa Zjajom Murisom imao vrlo kratak kontakt u januaru 1993. zbog nekih optužbi da sam maltene ukrao neki novac iz Vukovara. Pošto je Muris bio komandir specijalne policijske jedinice, hteo sam od njega da èujem o èemu se radi jer nisam ništa znao. Tada mi je rekao da je bio angažovan na tom zadatku i poslat na Ovèaru. Od njega prvi put èujem za Ovèaru i nije mi bilo jasno da li je to mesto ili štala za ovce. U najkraæem mi je isprièao da su iz bolnice zarobljenici bili evakuisani i prebaèeni na Ovèaru gde se nalazila 80. motorizovana brigada iz Kragujevca. Njega je uputio neko iz gardijske brigade sa nekoliko policajaca da vidi šta se dogaða, èuo je pucnje i o tome preko radio-veze obavestio komandu brigade. Odgovoreno mu je: "Vrati se nazad, to više nije vaš problem". Nakon izvesnog vremena saznao je da su tu vukovarski teritorijalci streljali oko 160 civila. Da su ove informacija taène, potvrðuju mi i novinari na terenu.

- Zamislite naèelnika KOS-a koji se tek 1993, dve godine posle Ovèare, u sluèajnom, neformalnom razgovoru sa nekim treæerazrednim Murisom, obaveštava o zloèinu ovih razmera, o kojem ni danas navodno ne zna ništa. A veæ u nastavku prièe o tome sluèaju zna da je Miodrag Lanèužanin i njegov odred Leva supoderica u sastavu štaba TO Vukovar, uèestvovao u likvidacijama, i da pri tom nije legalno pridodat vukovarskim teritorijalcima. Iako ništa ne zna o Ovèari, iz topa odgovara na tužioèevo pitanje da je nadimak Lanèužanina - Kameni.

Vasiljeviæ je sa Pavkoviæem, tvrdi Petrušiæ, odgovoran za organizaciju tog zloèina.

- Odredio je one koji æe izvršiti selekciju onih koji æe biti odvedeni iz bolnice i streljani. Druga grupa ljudi vodi te ljude iz bolnice, a treæa grupa ljudi konkretno strelja zarobljenike. I meðusobno ne znaju jedni za druge. To je osmislio u sadejstvu sa Džonom Dojlom, koji je u to vreme bio desna ruka Džordžu Tenetu, šefu amerièke CIA za Balkan. Dojl sam izjavljuje da je Vasiljeviæ jedan od njegovih najpouzdanijih ljudi i da zato niko ne sme da ga dira. A Tenet je inaèe poreklom Albanac. Pavkoviæev zadatak bio je da zadrži snage OEBS-a i UN i ostalih dok se ne izvrši zloèin, dok u njegovom liènom krevetu spava Vesna Bosanac, naèelnik bolnice u Vukovaru, doktorka koja je formirana u organizaciji Doktori bez granica, umešana u trgovinu organima. Svaki put kad je imala neki problem, zvala bi Bernarda Kušnera i neke ljude bliske Madlen Olbrajt. A Vasiljeviæ je garantovao njenu bezbednost.

                                                                                                                                      

                                 (Nastaviæe se)

  

 

 

Klimave izjave

 

Petrušiæ je iz sudskih spisa prvi put dobio i tri akta èiji su potpisnici Rade Markoviæ, Geza Farkaš i Danilo Pantoviæ, u kojima se navodi da ovaj obaveštajac nikada nije saraðivao sa vojnim i policijskim službama bezbednosti SRJ.

- Potvrda Ministarstva inostranih poslova koju potpisuje Pantoviæ, lažno navodi da nikada nisam saraðivao sa DB-om. Takvu laž direktno osporava svedoèenje Mirka Marjanoviæa, tadašnjeg politièkog savetnika SRJ u Parizu, na suðenju grupi Pauk, koji kaže da se uverio da su sve informacije koje sam davao u potpunosti bile taène i kao primer navodi da sam im 20. marta 1999. dostavio informaciju da æe bombardovanje poèeti 25, izmeðu dva i tri sata, a da bezbednosne službe poseduju kompletnu genezu svega što sam uradio. Isto važi i za navod potvrde vojne službe, koju Farkaš potpisuje, jer zašto bi onda pukovnik VJ Stevan Ðuroviæ, takoðe na mom suðenju, rekao da sam VJ dostavljao koridore leta NATO avijacije i da su zbog toga blagovremeno sklanjali naše tenkove, a da o svemu tome postoje pisani tragovi i dokumentacija u vojnoj službi. Kao što ni prethodne dve izjave nisu taène, isto važi i za navod koji potpisuje Markoviæ - tvrdi naš sagovornik.

 

 

 

O Stanišiæu

 

Da li je i Stanišiæ bio špijun CIA koji je organizovao paravojne formacije, Petrušiæ odgovara:

- Stanišiæ je uhvaæen u mrežu onda kada se prvi put sa njima sastao. Moram da kažem da ni on ni Vasiljeviæ nisu na samom poèetku shvatali da su špijuni za strane službe. Naprotiv, smatrali su da rade dobro i u korist zemlje. Kada su ih ubedili da rade za dobrobit zemlje, ubedili su ih i da je najbolje da oforme paravojne jedinice - jer preko njih mogu da dobiju pokriæe za sve. Jer onda kada se registruje ratni zloèin, ostaje samo da se uperi prst ka njima i kaže - to je delo ove paravojne jedinice. Isto tako su ih ubedili i da za razne sumnjive poslove u inostranstvu treba iskoristiti parabanke - a u Srbiji ih je bilo... Jezda, Dafina... Njih je dovela Klara Mandiæ, Mosadov èovek... Ne smemo mi kriviti Jezdu i Dafinu, oni su bili iskorišæeni i za to su platili... Dafina je umrla, Jezdu su uhapsili... Klara Mandiæ je osmislila i nagovorila Stanišiæa i kompaniju da su Srbiji potrebne parabanke. A Stanišiæ je u to uspeo da ubedi Slobodana Miloševiæa.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane