https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Stav

Stav

 

Republika

 

 

Republika i Demokratija su na samrti. Bore se za život pred naletom japijevaca, tržišnih talibana, partijskih feudalaca, tajkuna boljara, skorojeviæa, pompadura i pompadurki, silikonskih intelektualaca, dvorskih ulizica i èitave bulumente poslušnika, karijerista, podanika i kleptomana, koji ruše osnove Republike i Demokratije. Ta horda primitivaca, bandita, secikesa, patoloških lažova i prevaranata, bahatih, prepotentnih i pokvarenih probisveta, taj èopor pohlepnika, gramzivaca, kriminalaca, džibera, ðilkoša, papana, foliranata, špekulanata, lenjivaca, šminkera i šibicara, ta gomila ludaka, manijaka, perverznjaka, odbeglih pacijenata, diletanata i poremeæenih umova danas vlada nesretnom Srbijom i namerno ubija Republiku i Demokratiju

 

Branko Dragaš

 

 

Taj politièki ološ veæ decenijama temeljno uništava svaki moral, dobro, zajednicu, reèi, pravdu, poštenje, rad, znanje, iskustvo, poštovanje, požrtvovanje, odanost, javno delovanje i politièki angažman, uništava tendenciozno svaku novu ideju, misao, nadahnuæe, veru, nadu i polet, uništava svakog èoveka koji je dobar, pošten, radan, predan, koji ima znanje, viziju, kièmu ili hrabrost da se suprotstavi njima, koji pretvaraju politièki život i javnu scenu u Srbiji u brlog, kaljugu, svinjac, blato, žabokreèinu i živi pesak u kome se ubija svaka volja, inicijativa ili odmetništvo od takvog stanja. Svi moraju biti uprljani i uvaljani u te fekalije i pomije. Svi moraju da budu do grla uvuèeni u tu baruštinu taštine i sujete i niko ne sme da štrèi, niko ne sme da bude èist i da bude razlièit od ostalih.

Svi oni su isti, poruka je koja se šalje sa jednog mesta koje upravlja ovom nacionalnom tragedijom, nema boljih od njih i ne treba se truditi da stvorimo i pronaðemo bolje. Ne treba ih ni menjati. Ako ih promenite, kažu dežurni preplaæeni pesimisti, doæi æe još gori i još okrutniji. Ovi su se bar nakrali, objašnjavaju nam nezavisni intelektualci koji primaju platu od države, a honorare od tajkuna, ako doðu novi oni æe krasti još više i još brže od ovih, jer ovi, ruku na srce, kradu više i brže od onih pre njih, a oni pre njih su krali više i brže nego oni pre njih, a oni pre njih su isto krali, ali daleko više i brže od onih koji su streljani zato što su u Revoluciji ubrali šljivu u tuðem voænjaku. I tako se zatvara zaèarani krug ludila i kraða u našoj bližoj povesti, krug koji poèinje prolivanjem krvi onoga kolebljivca koji se usudio, bez odobrenja Voðe i Partije, da ubere šljivu u tuðem voænjaku i pokaže neprijateljima naroda slabost vojnika Revolucije, ali prava istina je da je bio gladan i da je hteo, kako-tako, da umiri bolno zavijanje stomaka, krug koji se zatvara rasprodajom šeæerana za tri evra do prodaje Telekoma da bi se uzela provizija od 100 miliona evra.

Iz perspektive onoga koji je streljan za ubranu šljivu da bi nastalo Novo Doba u kome æe se nacionalna bogatstva krasti kao da rastu u šljiviku pokraj puta, njegov unesreæeni život je suludo žrtvovan za doba koje je izneverilo sve sanjane ideale. Te naše nacionalne krajnosti i iskljuèivosti, pogubne sujete i narcizam malih diferencija, te naše megalomanije i mitovi o našoj nebeskoj posveæenosti, to su naše nacionalne predrasude i prokletstvo koji su doveli do današnje tragedije.

Ništa se sluèajno ne dogaða i sve što smo prošli je naš vlastiti izbor, i nikoga drugoga ne treba da okrivljujemo za našu propast. Mi smo sami sebe upropastili. Ko je birao ove ljude na vlasti? Ko glasa za njih? Ko punih dvadeset godina glasa pogrešno? Ko je prihvatio da ga lažu o švedskom standardu, nebeskom narodu i EU? Ko zatvara oèi pred realnošèu i odbacuje svoje najpametnije ljude? Ko voli da mu se podilazi? Ko se sprda sa svojom sudbinom?  Gospodo drugovi, graðani našeg sela, ne krivite nikoga drugoga osim nas. Mi smo sami sebi najveæi problem. Nije taèno da nije bilo drugih ideja i drugih ljudi. Zašto ih niste potražili i pronašli? U internet svetu sve informacije su vam dostupne. Zašto naše najbolje ljude preziremo? Zašto ih ne slušamo? Zar vojvoda Mišiæ nije mudro savetovao da se ne uðe u južnoslovensku tamnicu? Zašto ga nismo poslušali? Zašto danas nema u centru Beograda njegovog spomenika? Zašto je podignut spomenik politièkom smutljivcu Nikoli Pašiæu? Šta nam to govori? Kakva je to poruka? Oni koji danas vladaju dižu spomenike onima koji su nekada vladali i koji su nas unesreæili. Naša tragedija se tako nastavlja.

Oni koji dolaze na vlast ne diraju one koji su bili na vlasti. Postoji preæutan dogovor da se brane i da tako èuvaju opljaèkani kapital. Tako smo dobili privilegovanu kastu feudalaca koji su postali plutokratija i koji su uništili ideju Republike i Demokratije. Pisao sam o tome da se, nakon petooktobarske kontrarevolucije, napravio kobni savez politièara, kriminalaca, tajkuna i vrhova Službe. I ništa se nije promenilo. Jedan èovek je izveden na streljanje kada je hteo da to prokletstvo prekine. Shvatio je svoju grešku, ali je bilo suviše kasno. Plutokratija nije htela da menja pravac kretanja. Jedan èovek je streljan da bi se prevara i pljaèka nastavile. I sve što danas izlazi na videlo dokaz je da taj ðavolski savez nije raskinut.

Priznanje Švercera sa Interpolove poternice da je davao novac tajkunima za uèešæe u privatizacijama, tajkunima koji su formirali svoju vlast u Srbiji, samo je dokaz da je i ta vlast kriminalna, ali da nije dospela na Interpolove poternice. Ucenjena i kontrolisana, ona mora da završi posao do kraja. Sada je dobila zadatak da rasproda Telekom. Scenario je potpuno isti kao do sada. Ništa se nije promenilo.

Prvo Maneken tranzicije odlazi u Nemaèku i prima neku marketinšku diplomu za odanost i lojalnost, a onda mediji pod kontrolom liènih savetnika objave da treba prodati Telekom. Nekoliko nedelja pre toga taj isti Maneken je tvrdio da više nema nikakvih rasprodaja i da nije vreme za privatizaciju strateških preduzeæa. Izjavio je da neæe uopšte doæi do rasprodaja. Moju ideju da PKB Korporacija preðe u vlasništvo Grada, posle mnogo lutanja i zabluda, sproveli su u delo, prisvajajuæi je kao svoju, ne zbog toga što su shvatili pogubnost neoliberalnog koncepta reformi, nego zato što nisu imali izbora.

Prodaja Telekoma je nacionalna izdaja. Prodaju vrše da bi dobili sredstva za vanredne parlamentarne izbore, da bi potkupili biraèe i uzeli proviziju. Nema drugog razloga. Sredstva koja dobiju od prodaje potrošiæe se za dva meseca za saniranje gubitaka, jer odbegli Švercer neæe više da daje novac, a banke su u svojim velikim nevoljama. Potrošiæe se za plate i penzije i za novu izbornu koaliciju koja Srbiju vodi u konaèni bankrot. Kada to istrošimo, onda im preostaje da prodaju, po istom ubrzanom receptu, još EPS. Na kraju, kroz dve godine, moraæe da prodaju i graðane da bi održali bankrotirani sistem. Tada æemo izaæi prvi put sa ocem na jutrenje. Graðani æe biti suoèeni sa surovom istinom da su opljaèkani i prevareni.

Guverner Jelašiæ æe biti u nekim svetskim bankarskim institucijama nagraðen za lojalnost i požrtvovanje u branjenju interesa svetskih banaka, dok æe ga vila na Ukletom brdu samo podseæati na doba kada je konaèno Srbija uništena. Politekonomista Labus æe služiti nekim novim, svetskim tajkunima, jer æe domaæi biti pohapšeni a imovina æe im biti nacionalizovana. Veèiti Asistent Dinkiæ æe u izgnanstvu nuditi potrošaèke kredite okovanima u dužnièko ropstvo, uporno tvrdeæi da se jedino tako može, rastom potrošnje i rashoda, da izaðe iz krize. Maneken tranzicije leèiæe svoje komplekse o svom trošku i nikada više neæe imati prilike da iz predsednièke funkcije glumi mangupa bez portfelja.

Graðani Srbije æe, napokon, shvatiti da su propali politièari prevaranti, da se predizbornim kampanjama ne može stiæi do boljeg života, da se uèenjem, stvaranjem, velikim radom i odricanjem, štednjom, a ne kenzijanskom potrošnjom radi potrošnje, može zaraditi bolji život. Graðani æe tada shvatiti da javna potrošnja ne sme da preðe 20 odsto BDP-a, da su politièari sluge graðana, da poreski obveznici neæe da plaæaju neproduktivnu administraciju koju mogu kompjuteri i roboti da zamene, da se novac zaraðuje na tržištu a ne u politièkoj stranci i da ne može da se potroši ono što nije ni zaraðeno. Graðani Srbije æe konaèno doæi do istorijske spoznaje da im niko ništa neæe pokloniti, da se glas biraèa ne može prodavati za 100 grama kafe, da nema lažnih obeæanja o boljem životu i da se treba okrenuti - u se i u svoje kljuse, jer preèica nema, zarada na foru nema, jeftinih kredita nema, besplatnog ruèka nema, postoje samo dobri zakoni koje moraju da poštuju svi graðani. Svi graðani imaju iste moguænosti da uspeju, da se dokažu i da postanu elita, a ko æe to postiæi odluèiæe konkurencija i tržište.

Srbija je danas ponovo, ko zna koji put, na raskršæu. Ako tržišni talibani i manekeni tranzicije ostanu na vlasti još neko vreme, ako nas i dalje budu ubeðivali o evropskim integracijama kao o besplatnom ruèku koji nas èeka, samo da uðemo i uzmemo šta hoæemo sa bogatog švedskog stola, dok rasprodaju sva nacionalna bogatstva i zadužuju državu i graðane, onda æe naš oporavak, spas i preporod biti bolan i dugaèak proces. Ako graðani Srbije uspeju da u mirnim protestima u ovoj godini sruše jedne iste što vladaju dvadeset godina, ako uspeju da ustanu u odbranu Republike i Demokratije i pobede mraène feudalne sile prošlosti, ako se napravi Vlada nacionalnog spasa, ako najbolji naši struènjaci iz zemlje i rasejanja povedu zemlju na put izbavljenja, onda je zasigurno da ulazimo u novo doba moderne Srbije. E, to je modernizam koji nam treba. Modernizam koji brani Republiku i Demokratiju. To je jedini put koji dovodi do uspeha za sve graðane Republike. Razvojem Demokratije pobeðujemo primitivizam i provincijalizam. Razvojem Demokratije pobeðujemo tajkune, politièki ološ, kriminalce i tajne službe. Slobodom graðana i konkurencijom njihovih ideja, otvaranjem politièkog tržišta i rušenjem politièkih monopola, ulazimo u istinsko doba Demokratije.

Danas živimo u predemokratskom dobu. U dobu rasula i raspada. U dobu programiranog haosa. Zato vas pozivam da ustanemo u odbranu Demokratije i Republike. Demokratija je sloboda, odgovornost, posveæenost, konkurencija i poštovanje pravila igre, koja i važe za sve uèesnike u nadmetanju. Istinska Demokratija stvara elitu. Elitu koja nastaje u utakmici najboljih. Republika obezbeðuje ravnopravne uslove za trku. Republika daje moguænost onima koji roðenjem potièu sa društvenog dna da se takmièe i da pobede. Republika je garant vertikalne pokretljivosti u društvu. Nema nasledne tromosti, gluposti, debilizma i predodreðenosti. Nema krvnog zloèina i nervne rastrojenosti. Nema dinastièkih, porodiènih ubistava, prevara, trovanja i incesta.

Republika je naše opredeljenje. Demokratija je naše izvorište. Sve što danas gledate je prevara. Trebaju nam NOVA REPUBLIKA i NOVA DEMOKRATIJA. Vratimo se izvornim vrednostima, jer su ih mnogi zaboravili. Postavimo pravila igre za sve i pustite ljude da se slobodno nadmeæu. Sloboda za graðane. Sloboda medija. Sloboda preduzetništva. Sloboda da se brane Republika i Demokratija.

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane