https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Nemaèka briga

Nemaèka briga

 

Da li su Nemci spremni za povratak marke?

 

Grèka ne staje u onu veš-mašinu

 

 

  Novac je bio glavni razlog formiranja ne samo evrozone veæ svojevremeno i cele Evropske unije. Sada je novac najveæi kamen spoticanja Unije

 

Piše: Fridrih Emke, dopisnik iz Frankfurta

 

Najkasnije posle deset godina falsifikatori uspevaju da naprave skoro savršenu kopiju neke novèanice. Zbog toga je uobièajeno da se novac menja negde u devetoj godini kako bi se falsifikatorima otežao posao. Tako je bilo planirano i da se evro ove godine redizajnira i dodatno obezbedi od krivotvorenja.

Šef Nacionalnog analitièkog centra pri Nemaèkoj banci Rajner Elm nedavno je upozorio: "Veæ sada, po našoj proceni, postoji oko 20 velikih falsifikatora evra. Svi oni rade visokoprofesionalno".

O zameni evra poèelo je da se razmišlja 2006. godine, kada je u Evropskoj centralnoj banci (ECB) formirana Radna grupa Evro II. Nemaèki dizajner novca, za koga je jedino poznato da se zove Rajnhold G. i da živi u okolini Berlina, izradio je probne novèanice koje su podeljene direktorima ECB-a.

Još 2008. su izdati odgovarajuæi nalozi posle uspešnih testiranja koje je, izmeðu ostalog, sadržalo i èetvorodnevno pranje novca u veš-mašini. Trebalo je da nove novèanice imaju magnetizovane èestice koje bi pri pokretanju menjale svoj položaj. Posebno je zanimljivo da su neki sastojci ovih èestica retki metali koji se nalaze samo u Severnoj Koreji, zemlji koja po pravilu nije dostupna strancima. Njihova nabavka bi zato, smatraju struènjaci, za falsifikatore bila nemoguæa misija.

Dužnièka kriza Grèke, Portugala i drugih južnoevropskih bankrota, zaustavila je sve dalje radove na zameni evra. Pošto struènjaci smatraju da kriza još uvek nije prevaziðena, veæ samo odložena, u bliskoj buduænosti bi mogla da se traže i radikalnija rešenja kojima bi evro II bio preporuèen kao novac za daleko uži krug zemalja nego što ih danas ima u evrozoni.

 

Ako Merkelova i hoæe, Nemaèka neæe

 

Taman se pomislilo kako je francusko-nemaèki kompromis rešio problem vraæanja grèkih dugova, kada su se pojavili novi, daleko veæi problemi. Kompromis je predviðao da se Grèka zaduži kod MMF-a za kratkoroène pozajmice, dok bi ostatak potraživanja rešila kroz bilateralne sporazume sa ostalim zemljama EU.

Nemaèka centralna banka, meðutim, upozorava da je zaduživanje kod MMF-a dozvoljeno jedino zemljama izvan evrozone. Ni ideja bilateralnog sporazuma o kreditiranju ne izgleda realna, jer nijedna evropska zemlja pojedinaèno nije spremna, ali ni u moguænosti da izdvoji pozamašna sredstva za saniranje grèkih finansija.

Dalje pritiskanje na nemaèku kancelarku Angelu Merkel da dozvoli formiranje zajednièkog evropskog kluba poverilaca Grèke, nemaju nikakvih izgleda na uspeh. Èak kada bi Merkelova na kraju i popustila, Nemaèka je ne bi pratila.

Nedavno su èetvorica renomiranih nemaèkih profesora najavili da æe u sluèaju saniranja grèke ekonomije iz zajednièkih EU fondova momentalno podneti tužbu Ustavnom sudu Nemaèke sa zahtevom da ta zemlja odmah napusti evrozonu. Kako bi ova tužba imala uporište u èlanu 125. Sporazuma o radu unutar EU, kojim se nemaèka vlada obavezala na napuštanje monetarne unije ukoliko budžetska nedisciplina drugih dovede do angažovanja novca nemaèkih poreskih obveznika, struènjaci su skoro jedinstveni u oceni da bi jedna ovakva tužba imala uspeha na Ustavnom sudu.

Ekonomisti su, uz sve to, upozorili da su razvojne prognoze veæine evropskih zemalja nerealne. Evropska komisija je nedavno izvršila dodatni pregled budžetskih perspektiva 14 zemalja iz EU i došla do poražavajuæih rezultata. Situacija se gotovo svuda dramatièno pogoršala zbog ekonomske krize, a posebno zabrinjavajuæi deficit prikazuju budžeti Francuske, Irske i Holandije.

Na sve strane se otvaraju nove finansijske rupe za èije æe zatvaranje morati da plaæa nemaèka privreda kao najjaèa i najstabilnija u regionu. Da li onda èudi razmišljanje o napuštanju evrozone i povratku na staru, dobru nemaèku marku?

Od stvaranja monetarne unije je evro, koji je i nemaèka moneta, izgubio 20 odsto svoje vrednosti, dok je ukupna inflacija u Nemaèkoj od 1990. do danas iznosila 47 odsto. Pri tome je devedesetih Nemaèka gro svog nacionalnog dohotka trošila na finansiranje ponovnog ujedinjavanja dok se od uvoðenja evra, smatraju mnogi, veliki deo nemaèkih prihoda preliva na slabije i manje stabilne èlanice monetarne unije.

 

Nemci ne daju infuziju

 

Dok su do sada o nemaèkoj marki sa sentimentalnošæu govorili samo obièni graðani, a politièari se kleli u novu zajednièku evropsku monetu, sada kao da se i tu nešto menja. U okviru rada na stvaranju evra II službenici Nemaèke centralne banke su iz švajcarskih sefova izvadili i stare klišee za marku, koji su svojevremeno tamo deponovani. Zlu ne trebalo.

Opasnost od inflacije u okviru evrozone raste sa porastom zaduženja zemalja koje pripadaju tom krugu. Nemaèki bankari se zato plaše da bi neka od vlada tih država mogla da podlegne iskušenju i svoje dugove poène da vraæa iz primarne emisije, èime bi se vrata otvorila prvo tihoj inflaciji, ali sa snažnom tendencijom ulaska u hiperinflaciju.

Glavni ekonomista MMF-a Olivije Blankard smatra da bi tiha inflacija od oko èetiri odsto godišnje drastièno poveæala manevarski prostor nacionalnih banaka. On, meðutim, istovremeno upozorava: "Postoji realan rizik da se ne zaustavimo na èetiri odsto i da  situacija izmakne kontroli".

Tihu inflaciju obièan narod skoro da ni ne primeæuje, zbog èega je ona podobno politièko oruðe. Na duže staze, meðutim, ona obezvreðuje ušteðevinu, a to graðani na kraju dobro osete. Pri inflaciji od samo dva odsto godišnje, za deset godina se izgubi skoro èetvrtina poèetne vrednosti nacionalne valute.

Iz ovog aspekta je razumljivo razmišljanje nemaèke politièke i ekonomske elite o eventualnom novom uvoðenju nemaèke marke ili, bar, drastiènom sužavanju kruga zemalja u evrozoni. Jedan od vodeæih ekonomskih èasopisa Nemaèke, Handelsblat, nedavno je to ovako opisao: "Merkelova mora da spreèi situaciju u kojoj bi gubitnici sa juga ubuduæe trajno dobijali infuziju od nemaèkih poreskih obveznika".

 

 

 

 

Pozorište samo u tuðoj kuæi

 

 

Kada je neka država doterana u æošak ona automatski pribegava drastiènim metodama kako bi izbegla bankrot. Arsenal koji joj pri tome stoji na raspolaganju uvek je isti: uzimanje para od graðana i privrede, inflacija i na kraju monetarna reforma.

Vilijam Vajt, znaèajni monetarni struènjak i glavni ekonomski savetnik vodeæih svetskih banaka, pri svemu upozorava: "Postoje mnogi primeri iz istorije da državna prezaduženost bude otklonjena denominacijom valute. Meðutim, to je uspelo u veoma malom broju sluèajeva koji nisu prouzrokovali hiperinflaciju."

Evro trpi pritisak i sa druge strane - od amerièkog dolara. Ekonomista bankarskog giganta UBS Sandro Marino veæ diže uzbunu: "Drastièno poveæana kolièina dolara je daleko najveæa opasnost za novu inflaciju."

U toku poslednje ekonomske krize su Amerikanci dramatièno poveæali broj dolarskih novèanica: samo u 2008. i 2009. za celih 100 odsto!

Iz istih razloga je poveæana i kolièina evra za 30 odsto. Poveæanje novèane mase ne znaèi automatski i inflaciju, ali preti da do nje doðe onog momenta kada privreda više nije u stanju da prati i monetarni rast. Sve se onda u trenutku ruši i ulazi se u inflaciju koju je teško kontrolisati. To se dogodilo i u SR Jugoslaviji poèetkom devedesetih kada je usled ratnih dešavanja i sankcija privreda stala, a centralna banka propustila da povuèe višak novèanica sa tržišta. Ostalo je istorija, ali ponavljanje te istorije u sopstvenoj kuæi Nemci bi rado izbegli, ako je ikako moguæe.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane