Amerika

Moralna impotencija svetskog napaljenka

 

Ne izvuci, ne zavuci

 

Da bi se kompenzovala dozvola da i deklarisani homoseksualci mogu da služe vojsku i tako sačuvao obraz puritanskih naslednika, američke vlasti su rešile da se obračunaju s jednom porodicom koja i dalje kupa decu onako kako su to činili njihovi preci. Amerika je u procepu između završene prošlosti i neizvesne budućnosti

 

Marko Vasić,

dopisnik iz Vašingtona

 

U Sjedinjenim Državama je ukinuto čuveno pravilo Ne pitaj, ne pričaj po kome su homoseksualci mogli da služe vojsku jedino ako se ne deklarišu javno kao takvi. U Americi je služenje vojnog roka dobrovoljno još od čuvenih antivijetnamskih demonstracija na kojima je gej lobi nosio transparente sa dvosmislenim natpisom Vratite nam naše momke.

Decenijama je, međutim, ljubiteljima istog pola bilo zabranjeno služenje vojske, koje je, inače, veoma dobro plaćeno i samim tim lukrativno za niže slojeve. Pre nekoliko godina, u vreme Klintonove administracije, učinjen je prvi korak i gej i lezbejskim pripadnicima američkog društva dozvoljeno je da postanu dži-aji (naziv za američkog vojnika), ali pod uslovom da ne otkrivaju svoju seksualnu orijentaciju. Istovremeno je regrutnim komisijama i oficirima zabranjeno da vojnike ispituju o njihovim seksualnim sklonostima, te je tako nastalo pravilo ćutanja nazvano Ne pitaj, ne pričaj.

 

Balkanska pravila

 

Amerikanci slove za veoma krute moraliste. Njihov konzervativizam se, međutim, zaustavljao na ulasku u spavaću sobu, jer svim ljudima nesigurnim u moralnost sopstvenog ponašanja karakteristično je da je puritanizam samo maska prema spoljnom svetu.

Još u 19. veku se za mnoge javne ličnosti s američke scene govorkalo da "žene gledaju, a muškarce vole", ali je sve to ostalo na stepenu ogovaranja dokle god su se prozivani držali već tada važećeg, nepisanog dvomoralnog pravila Ne pitaj, ne pričaj.

Pošto je nedavno američki Kongres morao da zbaci maske lažne moralnosti s lica svojih vojnika, priznajući tako da je popunjavanje borbenih redova u Avganistanu ili Iraku nemoguće bez ljubitelja istog pola, lažno konzervativna i moralna Amerika je upala u novu euforiju dokazivanja svoje navodne moralnosti.

Kalifornija je doskoro bila najliberalnija savezna država SAD, koja je, makar prećutno, dozvoljavala skoro sve ono što je ostatak Federacije proganjao. San Francisko nije proglašen za svetsku prestonicu pederastije, a u Holivudu, predgrađu Los Anđelesa, na žurkama bogatih iz sveta filma droga je prisutnija od minjona.

Ista ta država je pre više meseci dospela u ustavnu krizu kada je njen guverner, nekada poznati glumac Arnold Švarceneger odbio da prihvati odluku državne skupštine o priznavanju istopolnih brakova. Kalifornija je i danas na naslovnim stranama mnogih novina zahvaljujući jednom slučaju koji po svojoj licemernosti prevazilazi sve prethodne slučajeve anglosaksonske dvomoralnosti.

Pod sumnjom da je seksualno zlostavljao svoju decu, Damjana (8) i Nastasju (5), policija je ujutru 6. juna uletela u kuću Vuka Nastića u malom mestu Stakton u Kaliforniji. Prethodno je Vuk svoj laptop dao na popravku, posle čega su u njemu pronađene fotografije golišavih (ne i golih) sina i ćerke.

Posle detaljnog i mučnog ispitivanja svih članova porodice Agencija za zaštitu dece (CPA) jedino je mogla da utvrdi da su sporne fotografije nastale tako što je Damjan uzeo očev fotoaparat i slikao sebe i sestru kako se igraju, leti u dvorištu, pa su tako zbog velike vrućine bili oskudno obučeni. Ništa čudno, s obzirom na to da je reč o deci na letnjoj vrućini.

Srbi u Americi, međutim, imaju isti ugled koji Amerikanci imaju u bilo kom kutku zemljine kugle. "Vi ste krivi za sve", smatra tužilaštvo posmatrajući srpske roditelje. Iako je posle prvih ispitivanja CPA sklopila nagodbu s roditeljima po kojoj su oni priznali da su nepropisno brinuli o deci, jer su im dozvolili da bez kontrole koriste fotoaparat (?!), u sve se umešalo tužilaštvo. I to baš u trenutku kada je Kongres doneo odluku o prohodnosti vojne službe i za homoseksualce.

Baš zato što je doneta odluka po kojoj će vojnici morati da salutiraju i muškarcu, oficiru višeg čina kome su usne nakarminisane, američka javnost je trebalo da dobije potvrdu o sopstvenoj privrženosti opštemoralnim principima. Tužilaštvo Kalifornije je tada podiglo optužnicu protiv Vuka zbog seksualnog zlostavljanja ćerke.

U obrazloženju se navodi kako je Vuk svoju ćerku dodirivao po golom telu. Kada? Onda kada ju je kupao!

Verovatno Amerikanci, za razliku od primitivnih Srba, svoju decu kupaju tako što ih drže za uši i provlače kroz vodu. Vuk je svoju ćerku kupao onako kako to svi ljudi na Balkanu čine: sapunjao ju je po celom telu.

Državni tužilac Kalifornije se zgrozio na ovakve varvarske opise pranja deteta i Vuk je iz pritvora pušten tek pošto je srpska zajednica u Kaliforniji sakupila 18.000 dolara za kauciju. U celu priču se umešao i srpski konzulat u Kaliforniji, koji je mimo naših podaničkih običaja odlučio da pomogne Vuku i njegovoj ženi da povrate decu, koju je civilizovani američki sud već dodelio hraniteljskoj porodici islamske veroispovesti.

Janičari na američki način, a sve to samo zato da bi se otklonila sumnja u srljanje Sjedinjenih Država u nemoral dozvoljavanjem da brkati generali nose suknje i štrumfhozne.

 

Vrline javne, a poroci tajni

 

Amerika je u nezabeleženom procepu. Primer homoseksualnih vojnika i porodice Nastić pokazuju očajničku borbu američke građanštine protiv malograđanštine. Amerika je do juče bila lider slobodnog sveta, a onda je skliznula u nemoral. Umesto borbe za slobodu počela je borba za lažni moral koja je uključivala i kazamate kao što je Gvantanamo i slične institucije, između ostalog, i na srpskom Kosovu.

Anglosaksonska Amerika nastala je naseljavanjem puritanskih doseljenika iz Engleske. Puritanci su nastali u Engleskoj u 16. veku i cilj im je bio održavanje crkve u evanđeoskoj čistoti, nasuprot Anglikanskoj crkvi (zvaničnoj engleskoj crkvi onda i danas) koja je umnogome počela da imitira Vatikan.

Početkom 17. veka puritanci (puritas - lat. čistota) otkrivaju Severnu Ameriku gde počinju da se doseljavaju tražeći tamo ne samo zaštitu od progona većinskih anglikanaca već i mir za život posvećen Bogu. Brojnost puritanaca u tadašnjim severnoameričkim kolonijama Velike Britanije, posebno u Novoj Engleskoj, učinila je od ove religije dominantnu versku instituciju.

Tako je još Maks Veber (nemački sociolog s kraja 19. i početka 20. veka) smatrao da su puritanci imali odlučujući uticaj pri stvaranju američke nacionalne svesti. Njihova poimanja morala su da ostave dubok trag u svesti američke belačke većine.

Zbog toga je porodica Nastić samo jedna u nizu žrtava kojima se na kraju puta od srednjovekovnog puritanizma do novovekovne homoseksualnosti američka građanska većina bori za opstanak svoje konzervativne, dvomoralne ideologije opisane kao: vrline javne, a poroci tajni.

 

 

 

 

Bilo nekad

 

Kao potomci britanskih Anglosaksonaca, Amerikanci su veoma pragmatičan narod. I njihova borba za slobodu od Velike Britanije u 18. veku bila je inspirisana ekonomskim, a ne političkim motivima. Tek kada je vlada u Londonu odlučila da poveća porez kako bi nadoknadila troškove Sedmogodišnjeg rata protiv Francuske, kada je između ostalog, osvojila i Kanadu, 13 severnoameričkih kolonija reklo je dosta  i krenulo putem nezavisnosti.

Anglosaksonski pragmatizam se ne ogleda samo u nazivu zvaničnog jezika SAD ostao engleski, umesto da se po balkanskim pravilima promeni u američki, već i u potrebi da se nekadašnji sukobi zaborave zarad buduće saradnje. Malo koji Amerikanac će, naime, moći da se seti lekcije iz škole u kojoj je učio da su Englezi koliko još 1812. godine do temelja spalili Vašington u jednom vojnom pohodu.

Danas su SAD i Velika Britanija najveći saveznici i pored toga što Amerikanci pompezno slave dan osamostaljenja od britanske krune. Britanski prestolonaslednik Čarls, princ od Velsa, smatra da je tadašnji engleski kralj Džordž III izgubio američke kolonije zbog nesporazuma s ondašnjim stanovnicima.

Džordž III je u Velikoj Britaniji bio veoma popularan i severnoameričke kolonije bi ostale u personalnoj uniji s Velikom Britanijom, kao i današnja Kanada, smatra princ Čarls, samo da je Džordž III imao mogućnost da se neposredno obrati svojim prekookeanskim podanicima.