https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Policija

Policija

Zvezdara: sluèaj zbog kojeg su graðani poèeli da zaziru od organa reda

 

Samoubistvo policijom

 

Saèuvaj nas Bože od ovakvih zaštitnika, za koje red i mir mogu da nastupe tek kada ne bude nijednog graðanina. Žalosno je da ni posle mnogo decenija od svog nastanka èuveni stihovi "otadžbine naše to su ponajbolji sinovi, kada pobiju neoprezne èuvaju ih èinovi" ne gube na aktuelnosti, kao što pokazuje sluèaj egzekucije koju je policija nedavno izvršila u Beogradu

 

Milan Malenoviæ

 

 

Život Mirona Milutinoviæa nasilno je prekinut kada je imao samo 24 godine, i to hicima iz vatrenog oružja koje su 28. novembra 2010. ispalili pripadnici policijske stanice Zvezdara. Cela ova tragedija ima dva dela: onaj kratki, nesporni, i drugi, daleko duži i veoma sporan.

Nesporno je da se pokojni Miron tog kobnog dana zatvorio u stanu svoje bake u ulici Vitezova Karaðorðeve zvezde 2b u Beogradu. Prethodno je gledao televizijski izveštaj o hapšenjima navodnih huligana koji su 10. oktobra pokušali da spreèe održavanje Parade ponosa, odnosno javno promovisanje homoseksualnosti. Iritiran ovim, mladi Miron je zapao u psihozu i kroz prozor stana u prizemlju u kome se nalazio - izbacio TV-aparat.

Svojim gestom Miron, istina, nije nikoga ni povredio ni ugrozio, ali su njegova majka i baka, koje su bile prisutne, htele da pozovu policiju i hitnu pomoæ kako bi Mirona hospitalizovali, buduæi da je i ranije imao sliène psihièke probleme od kojih se ambulantno leèio. Da bi im to onemoguæio, Miron je iskljuèio telefone u stanu, pa je baka morala da ode do komšije na drugom spratu i da odatle pozove policiju.

Baka je dobro poznavala svog unuka i mnogo ga je volela. Policiji je prvo telefonom, a zatim, kada je pristigla patrola, i usmeno objasnila da se radi o licu sa psihièkim tegobama koje nije nasilno prema èlanovima porodice zateèenim u stanu. Samim tim što je baka mogla da napusti stan videlo se da njoj i majci Miron nije ogranièavao kretanje. Nije ih, dakle, koristio kao taoce.

Miron je jedino odbijao da napusti stan ili da u njega pusti patrolu policije. Zbog toga je pozvana posebna, za ovakve sluèajeve obuèena ekipa struènjaka koja je trebalo da pregovorima navede Mirona da se preda i odu u bolnicu.

Do ovog momenta sve je nesporno. Sada poèinje ono što je sporno i o èemu postoje najmanje dve verzije.

 

Šta je bilo i šta im se snilo

 

Èetiri tog dana pristigla policajca Policijske stanice Zvezdara bili su Momir Mladenoviæ, Željko Velièkoviæ, Nenad Iliæ i Miloš Stojkoviæ. Umesto da se strpe i saèekaju dolazak ekipe specijalista, ova èetvorica ulaze u verbalni duel sa nesreænim mladiæem.

Isprovociran neèim što su mu policajci dobacili, Miron iz kuhinje uzima malu sataru za meso i iskaèe kroz prozor stana. Ovu verziju dogaðaja daju oèevici, èlanovi Mironove porodice. Policija tvrdi suprotno: da Miron nièim nije bio isprovociran i da je bezrazložno sa satarom u ruci krenuo na patrolu.

U tom trenutku je, po policijskom izveštaju, ispred prozora stana u kome je Miron boravio, bila samo troèlana ekipa policajaca, jer je jedan od pristigle èetvorke, navodno, otišao iza zgrade da osmotri situaciju. Od pomenute trojke, opet po policijskom izveštaju, dvojica službenika su pobegla odmah kada je Miron iskoèio kroz prozor, a na licu mesta je ostao samo Momir Mladenoviæ. Zašto i on nije pobegao kao njegove kolege?

Iz Zapisnika komisije o razmatranju okolnosti upotrebe sredstava prinude potpisanog 24. decembra 2010. od strane glavnog policijskog savetnika Nikole Laketiæa, glavnog policijskog savetnika Neðeljka Munjasa, policijskog savetnika Vasa Kobca i, kao zapisnièara, samostalnog policijskog inspektora Dejana Bojoviæa  ne vidi se ni gde su ostali pripadnici policijske patrole bili niti šta su radili. U Izveštaju se pominje samo Momir Mladenoviæ.

Ceo izveštaj je kao da su ga pisali osnovci, a ne visoki policijski službenici. Tako se na jednom mestu navodi kako je pomenuti Mladenoviæ ispalio dva ili tri hica u vazduh, kao znak upozorenja, a da je zatim, navodno životno ugrožen, ispalio nekoliko hitaca u pravcu nesreænog Mirona. Ovakva nepreciznost u pogledu ispaljenih metaka ne postoji ni u nekom seoskom lovaèkom društvu.

Policijski službenici duže taèno odreðeni broj metaka i posle upotrebe vatrenog oružja lako se utvrdi koliko je hitaca ispaljeno. Nakon ove tragedije pristigla je kriminalistièko-tehnièka ekipa koja je pronašla sve èaure i to uredno evidentirala. Iz obdukcionog zapisnika od 29. novembra 2010, potpisanog od strane dr Radojeviæa, dr Nikoliæa i dr Pavlekiæa proizilazi da je Miron pogoðen sa pet metaka.

Policijska komisija je, dakle, lako mogla da utvrdi koliko je Mladenoviæ ispalio hitaca upozorenja: dva ili tri, kao i koliko je metaka ispalio u pravcu Mirona.

Problem je u tome što svedoci ove tragedije, sa izuzetkom pomenute policijske èetvorke, tvrde da nije bilo hitaca upozorenja i da je Miron egzekutiran u pravom smislu te reèi.

Da ovakav prikaz dogaðaja nije bez osnova pokazuju i mnoge nelogiènosti koje se pojavljuju u daljem radu državnih organa, kako same policije, tako i pravosuða.

 

Zvezdarci - oprez

 

Pomenuta policijska komisija je u svom radu koristila samo ono što joj je odgovaralo, pa je tako došla do zakljuèka da je policajac Momir Mladenoviæ ispravno postupio i Mirona lišio života u krajnjoj nuždi. Komisija nije uopšte ni razmatrala obdukcioni nalaz, jer joj on nije išao u prilog.

U svom zapisniku troèlana lekarska komisija je utvrdila da su èetiri od pet rana nanetih Mironu iz vatrenog oružja bile smrtonosne. Ona peta, iako nije bila smrtonosna, morala je Mirona da onemoguæi u daljem kretanju, buduæi da je bio pogoðen u butinu.

Policijska komisija, nasuprot ovome tvrdi da je Miron policajca Mladenoviæa oborio na zemlju i da je zatim na njega nasrnuo sa satarom u ruci, zbog èega je policajac morao da upotrebi vatreno oružje. I to èak pet puta, kako proizilazi iz obdukcionog zapisnika, iako je koristio poluautomatski pištolj CZ 99. Kao što vidimo, ovo oružje po policijskim tvrdnjama može da ispaljuje i rafale.

Veæ posle prvog pogotka u gornji deo tela, Miron je morao da izgubi svest i klone. Samim tim nije postojala potreba da mu se nanose ostale rane. Tako govore èinjenice, ali jedino ako je taèna policijska informacija da je vatreno oružje koristio samo policajac Mladenoviæ, a ne i njegove kolege.

Obdukcioni zapisnik, koji je policijska komisija ignorisala, otkriva još neke nelogiènosti iz službenog izveštaja. Policija tvrdi kako se policajac Mladenoviæ nalazio na zemlji u trenutku kada je pucao u Mirona, koji mu se približavao u uspravnom položaju.

Nesreæni mladiæ je bio visok 183 cm, pa u kom god položaju da se nalazio policajac na zemlji, visinska razlika izmeðu cevi njegovog pištolja i ulaznih rana u gornjem delu Mironovog tela morala je da bude najmanje jedan metar. Kako je onda moguæe da su kanali rana, u najboljem sluèaju po policiju, blago naviše, kada bi po logici morali da budu oštro naviše?

Postoje, meðutim, bar dva kanala koja su tanad naèinila u gornjem delu Mironovog tela koja idu naniže. Kako je moguæe da policajac koji leži ili sedi na zemlji nanese ovakve povrede licu koje stoji iznad njega? Izgleda kako policija želi da prikrije ili da policajac Mladenoviæ nije bio na zemlji ili da su u Mirona pucali i ostali èlanovi patrole. Ili i jedno i drugo.

U meðuvremenu se u zataškavanje celog sluèaja ukljuèilo i domaæe pravosuðe. Zamenica višeg javnog tužioca u Beogradu Mirjana Jovanoviæ veæ mesecima u nekoj fijoci drži predmet protiv policajca Mladenoviæa i njegovih sauèesnika, ali tvrdi da vodi istragu, a da od suda nije zatražila pokretanje istražnog postupka. A radi se o sumnji da je izvršeno jedno od najtežih kriviènih dela, èije procesuiranje ima prioritet u odnosu na brojna lakša dela.

Kada bi zamenica tužioca i odbacila kriviènu prijavu, to bi omoguæilo porodici nastradalog Mirona da podnošenjem zahteva za sprovoðenje istrage ipak pokrene sudski postupak. Zbog toga tužilaštvo, meðutim, ništa ni ne preduzima, èekajuæi da vreme uèini svoje.

Pokojnog Mirona niko i ništa više ne može da vrati meðu žive. Njegova porodica oèekuje, bar toliko, da se utvrdi prava istina i da se eventualni krivci za ovaj nemili dogaðaj pravedno osude.

Policajac Mladenoviæ i trojica njegovih kolega još uvek su u službi, zbog èega bi stanovnici Zvezdare morali da budu posebno oprezni. I zabrinuti.

 

 

 

 

 

Ne èaèkati meèku

 

I u Smederevu pravosuðe pokušava zataškavanjem da amnestira policiju. Borko S. je pred istražnim sudijom iz tog grada Mirkom Šariæem priznao delo koje mu se stavljalo na teret, a to je posedovanje narkotika.

U istoj izjavi, Borko je naveo i osobu od koje je nabavio drogu - Sreæka Dogandžiæa. Pomenuti je u tom trenutku bio šef odeljenja smederevske policije za suzbijanje narkotika.

Zbog ove èinjenice tužilac prisutan pri davanju izjave, Gordana Maksimoviæ, istog momenta odbija da preduzme istražne radnje protiv Dogandžiæa tvrdnjom da ga je Borko optužio iz osvete zbog ranijih privoðenja. Ništa drugo u prilog eventualne nevinosti visokog policijskog službenika tužilaštvo nije uspelo da iznese.

Istraga bi mogla da ide i u prilog samog Dogandžiæu, jer bi se njome definitivno otklonile sve sumnje. Ali, postoji i moguænost da se to ne desi, veæ da se utvrdi policijska umešanost u trgovinu narkoticima u Smederevu.

Iz tog razloga pravosuðe æuti i zabija glavu u pesak, a sam inspektor mora da živi pod teretom sumnje da umesto suzbijanja narkomanije on istu pospešuje.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane