Diplomatija

Diplomatski skandali kao način života - ko Srbiju predstavlja u svetu, kako i za koje pare

 

Noćna ptica na vrućoj liniji

 

Slika Srbije u svetu zavisi i od moralnog i stručnog profila njenih diplomatskih predstavnika. Na žalost, mnogo njih je postavljano mimo svih kriterijuma, pa danas nije nikakvo čudo da se nižu skandali u diplomatsko konzularnim predstavništvima Srbije, od Azerbejdžana do Kanade i drugde, širom sveta...

 

Insajder D 6

 

Mada je u dužem vremenskom periodu pokazao da mu nije mesto u diplomatsko konzularnim predstavništvima Srbije, ambasador Zoran Veljić i dalje hara u glavnom gradu Kanade. U vezi sa njim i njegovim neprikladnim životom i službovanjem, još nekoliko novih skandala potvrdili su da je reč o pogrešnom čoveku na pogrešnom mestu...

 Tako je Veljić, prilikom ugovaranja projekta za preuređenje Ambasade Republike Srbije u Otavi (Kanada), koja je trebala biti završena do 1. jula 2012. godine, angažovao arhitektu Popovića, koji je uradio projekat adaptacije prostorija sadašnje rezidencije, a sve radi boljeg funkcionisanja i same ambasade i konzulata.

Za taj idejni projekat Popovića je sa Veljićem sklopio ugovor u visini od 12.000 kanadskih dolara. Ali, ubrzo, nakon objavljenih informacija u štampi oko malverzacija u vezi prodaje placa (inače, vlasništva Republike Srbije u Otavi), i same adaptacije rezidencije, arhitekta Popović je odustao od bilo kakve saradnje, i vratio ček  od 12.000 kanadskih dolara koji je bio izdat od strane računopolagača ambasade Srbije u Otavi, Duška Ignjatovića i ambasadora Zorana Veljića...

Nakon toga je ambasador Veljić naložio Dušku Ignjatoviću da hitno predloži arhitekti Popoviću, da "realizuje" taj ček (da ga unovči u banci!) i da njima dvojici donese novac!

Arhitekta Popović je to žustro odbio, znajući da je reč o očiglednom pranju novca, koji bi ugrozio njegovu teško stečenu reputaciju, ali i rad njegove firme, ali ga i dovela pred krivičnu odgovornost u gubljenja licence za rad...

Njegova ekselencija, Zoran Veljić, uprkos svemu, iznajmljuje najluksuziniji stan u Otavi o državnom trošku, na adresu Queen Elizabeth Drive 130, koji je pozicioniran na izvanrednom petom spratu sa odgovarajućim pogledom na najbolji deo grada.

Ali, u međuvremenu, ambasador Veljić koristi i diplomatsku rezidenciju Republike Srbije u Otavi, koja treba da bude adaptirana (prema njegovom svedočenju), u roku od najmanje šest meseci.

Da ne bi bio "beskućnik", Zoran Veljić se preseljava u svoj superluksuzni stan početkom juna meseca ove godine, a u njega, prema sopstvenoj ideji, prenosi delove nameštaja koji je dao na restauraciju o trošku Republike Srbije, ali bez njenog odobrenja nadležnog ministarstva...

Konačno, da bi stvari bile jasnije, treba znati da Republika Srbija plaća i iznajmljivanje bivše zgrade Ambasade Srbije u Otavi (koja je pripala Bosni i Hercegovini nakon procesa takozvane sukcesije, odnosno, podele imovine nekadašnje SFRJ, a ona ga sada iznajmljuje Srbiji, prim. red.).

Takođe, država Srbija plaća svome ambasadoru u Otavi Zoranu Veljiću i najluksuziniji stan koji se mogao naći u glavnom gradu Kanade, a u koji se "njegova ekselencija" tek uselila.

Što se same rezidencije tiče, ambasador Veljić nju već duže vremena koristi kao "mesto za uživanje", odnosno večernje zabave...Shvativši valjda da je preterao u "diplomatskoj komociji " i da ga to može vratiti kući brže nego što je mislio, ovaj skandalozni srpski diplomata počinje da širi laži o tome kako će u rezidenciji da priređuje "diplomatske skupove".

Ali, o kakvim je ovde "diplomatskim skupovima" reč, najbolje govore i neke, srpskoj javnosti do sada nepoznate pikanterije iz veselog života ambasadora Zorana Veljića...

Tako je u noći između 16 i 17 maja 2012. godine, policiji u Otavi upućen poziv iz rezidencije ambasade Republike Srbije, gde je "nepoznata strankinja", vrištala i zvala upomoć! Na osnovu broja telefona sa koga je pomoć zatražena, brzo je potvrđena i adresa, pa je pet policijskih vozila sa upaljenim rotacijama, kao u boljem američkom akcionom filmu, napravilo opsadu rezidencije srpske ambasade. Okupile su se i komšije iz okolnih kuća, jer je u glavnom gradu Kanade retkost videti takvu intervenciju.

Šta se zaista desilo? Svedoci kažu da je ambasador Veljić imao jedno oko zatvoreno i vidno povređeno...

Neposredno posle ovog događaja (kažu, obračun između njega i njegove ljubavnice!) koji je doveo do policijske intervencije, ambasador Veljić upućuje oštre pretnje domaru ambasade, između ostalog i da će ga vratiti u Beograd ukoliko bude bilo kome "vani" podneo izveštaj o događajima te noći...

Naravno, nije ni kanadskim ni srpskim vlastima nepoznato kako živi i uživa njegova ekselencija Zoran Veljić. Postoji čak i već napisano rešenje o njegovom vraćanju u Srbiju, ali je, sudeći prema izvorima iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, za vreme održavanja ambasadorske konferencije u Beogradu, Veljić platio nepoznatom licu 5000 evra na ime "sanacije skandala", te je tako nastupila opstrukcija njegovog, već pripremljenog povratka u domovinu.

Kako god da se završi njegova "operacija Otava", izvesno je da će još novih neprijatnih istina izaći na videlo, jer je Zoran Veljić ličnost sklona skandalima i veselijoj strani života, koja je krajnje neprikladna za delikatnu funkciju koja mu je dodeljena. Tako je, na primer, sa njegovog telefona iz rezidencije pozivan i hot-line po ceni od 2 400 kanadskih dolara a ragistrovani brojevi, poput 9007899790, jasno govore da je reč agencijama koje nude usluge takozvanog telefonskog seksa!

 

 

 

 

Koliko neopravdanih izostanaka još ima ?

 

Od kako je predao kopije akreditivnih pisama Igoru Senčaru, državnom sekretaru u Ministarstvu inostranih poslova Republike Slovenije, Aleksandar Radovanović, ambasador Republike Srbije u Republici Sloveniji, pokazao je neverovatno odsustvo interesovanja za diplomatsku etiku, protokol i sve drugo što bi doprinelo da Srbija u Sloveniji bude predstavljena onako kako to dolikuje. Na samom početku svoje diplomatske karijere, ambasador Radovanović je odmah napravio jedan nedopustiv propust.

Naime, kako su Maribor i Sloven Gradec proglašeni od strane Evropske unije prestonicama kulture, desilo se da je u ova dva grada imao izložbu i naš poznati slikar iz "pariske škole", Vlada Veličković, što je bila divna prilika za promociju tek ustoličenog ambasadora Srbije u Sloveniji.

Na žalost, Radovanovića ovo nije zanimalo pa je izložbu otvorio ambasador Francuske! Neverovatno, ali baš kad njega nije zanimalo, celom događaju je prisustvovao veliki broj elitnih ličnosti iz javnog, privrednog i kulturnog života Austrije, Slovenije i Italije kao i brojni drugi predstavnici diplomatskog kora, direktor francuskog kulturnog centra i mnogi drugi. Samo nije bilo ambasadora Srbije kome je ovo bila "prilika sezone" da uspostavi brojne bitne kontakte.

 

 

Đe je ođe Montenegro?

 

Od osam diplomatsko konzularnih predstavništava Srbije u Hrvatskoj, Crnoj Gori i Italiji, šestorica šefova su Crnogorci ili Crnogorke: U Milanu (Italija), generalni konzul je Ivana Pejović, u Trstu (Italija), generalni konzul je Momčilo Milović, u Zagrebu (Hrvatska), ambasador je Stanimir Vukićević, u Rijeci (Hrvartska), konzul je Zoran Popović, u Podgorici (Crna Gora), ambasador je Zoran Lutovac, u herceg Novom (Crna Gora), generalni konzul je Marina Jovićević...