https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

De`urna

Dežurna

 

Kako je uz pomoć suda i falsifikata oteta obradiva zemlja vredna 60.000 evra

 

Oranje tuđih njiva

 

U državi koja nije pravna dešavaju se i ovakve stvari: građanka Branka Radišić, iz Stepanovićeva kod Novog Sada, ostala je bez zemlje zahvaljujući pravoj sudskoj otimačini.  Gospođa Radišić nemoćno kaže: "...Firma Agrotrend D.O.O. je falsifikovala dokumentaciju i podnela tužbu protiv mene! Nikada me sud nije saslušao! Sudija Mirjana Rodić me na osnovu tih dokumenata osudila! U tužbi su tražili 124.543,55 dinara. Sud je angažovao Valentinu Šekularac da veštači vrednost moje zemlje. Ta gospođa nije bila sudski veštak, ali je njena procena prihvaćena, a moja zemlja  prodata po bagatelnoj ceni Gašku Janu...". 

 

Vuk Stanić

 

U malom mestu Stepanovićevu pored Novog Sada u Bačkoj, na zemlju gospođe Branke Radišić, jednog dana je ušao izvesni Gaško Jan, i traktorom preorao pšenicu koju je ona ranije posejala!

-Ovo je moja zemlja, ja sam je kupio, poručio joj je Jan, dok je Radišićeva zapanjeno posmatrala kako joj uništava žito.

Sve je počelo kada je tražila da joj firma "Petkis d.o.o." plati  dug.  "Petkisu" je isporučivala soju. Ona je isporučivala, "Petkis" nije plaćao. Radišićeva nam pokazuje potvrdu ove firme da su preuzeli 14 tona soje. Ne dokumentu piše velikim slovima "Petkis" sa (Y), dok je na pečatu ime firme napisano  "Petkis" sa slovom (I). Sumnjivo.

-Predala sam im četrnaest tona 10. oktobra, trebalo je da plate za tri dana 170.000 dinara. Oni su platili samo 69.246 dinara. Tek 13. 06. isplatili su ostatak duga. Otišla sam kod njih i rekla: "Cena soje je kada sam predala bila 3 dinara, sada kada plaćate zadnju ratu cena je 12 dinara." Ponudili su mi 500 kilograma sojinog semena. Ja sam uzela i zasejala ga na pet hektara, priča ona i tvrdi da su joj  "uvalili loše seme"

-Od njihovog semena je umesto 14 tona rodilo samo 2,5 tona.  Firmu "Petkis" htela sam odmah da tužim, priča ona i navodi, da se ispostavilo na da tu firmu tovare dugovanja. Da neće moći ništa da naplati. Isti ljudi koji su od Radišićeve preuzimali robu u ime firme "Petkis", u međuvremenu su radili preko firme "Agrotrend".

-Kada sam shvatila za šta im služi "Petkis", Tužila sam firmu "Agrotrend", jer sam i sa njima imala potpisan ugovor, priča ona. Njena tužba nikada nije rešena.

 -Nekoliko meseci kasnije, mene sud obaveštava da je advokat dr. Janko Kubinjec u ime "Agrotrenda" podneo tužbu protiv mene i da sam spor izgubila. Na mom imanju pojavljuje se Valentina Šekularac. Valentina kaže: "Ja sam sudski veštak, procenjujem tvoju zemlju, biće prodata na aukciji." Ja u šoku. Smirim se i odem u sud i da vidim šta je to, priča naša sagovornica.

U sudu je pregledala i kopirala spise koje je donela u našu redakciju, iz spisa se vidi da je, Advokat dr. Janko Kubinjec u ime "Agrotrenda" podneo je tužbu za raskid ugovora sa Radišić Brankom, u ugovoru piše da je mesno nadležan "Privredni sud u Novom Sadu". Advokat je tužbu podneo Osnovnom sudu u Novom Sadu. Uz tužbu advokat Kubinjec je priložio kao dokaze ugovor sa Radišićevom, ali i aneks ugovora za koji ona kaže da nikada nije potpisala.

-Pogledajte potpis sa ugovora i aneksa se razlikuju. Ja ovo nisam potpisala! Ja ne mešam ćirilicu i latinicu, kaže ona. Navodi i da je isti slučaj sa drugim dokaznim materijalom, da je Kubinjecu je materijal dala, direktorka "Agrotrenda" Marina Đurovka. Zaista neka od dokumenata nisu čak ni potpisana kao što je slučaj sa tri naloga za magacin, dok se na ostalim dokumentima u ime Radišićeve javljaju tri verzije potpisa.

Radišićeva nam pokazuje ugovor sa Agrotrendom iz kog se vidi da nije ugovarala nikakvo osiguranje, dok je presudom odlučeno da je dužna pare i za takve usluge.

-Presuda je doneta na osnovu falsifikata, ali i aukcija za prodaju moje zemlje je održana bez da me obaveste. Tako su mi uskratili zakonsko pravo preče kupovine. Navodno nije bilo zainteresovanih, na prvoj aukciji, pa je moja zemlja prodata za 30 odsto vrednosti, uzbuđeno objašnjava Radišićeva ističući da su je tako na osnovu falsifikata osudili za dug od 12.543,55 dinara i na kraju joj uzeli zemlju za koju ona tvrdi da vredi 60.000 evra.

U međuvremenu, Radišićeva je o svemu obavestila Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravosuđa. Ona se nada da će više osećaja za pravdu imati državni službenici u Beogradu, nego na lokalu.

 

 

Sudije ne proveravaju dokaze

 

Branka Radišić koja tvrdi da je nju sud na osnovu falsifikovanih papira osudio, nije ni prva ni jedina žrtva Osnovnog suda u Novom Sadu. Istu sudbinu doživeo je i njen komšija Steva Minić. Njega je takođe tužila firma Agrotrend, i on tvrdi da sud nije proveravao istinitost navoda privatnih tužioca. Beogradske sudije sude na sličan način, pa je tako sudija Natalija Pejić Kordić, donela presudu u korist privatnog tužioca, koji je ispostavio račun u kome navodi da dva radna dana traju čak 150 sati.

 

 

           

 

    

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane