https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Kriminal

 

Kriminal

 

Kako je tekla dugogodišnja, sistematska pljačka države preko firme SDPR

 

Mreža za lov u mutnom

 

Bivši direktor preduzeća Jugoimport SDPR (SDPR) Stevan Nikčević sa svojim saradnicima, a pod zaštitom bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca, napravio je takozvani poslovni lanac u kome je umreženo preko pedeset firmi koje imaju više od  hiljadu računa i podračuna u bankama u zemlji i inostranstvu. Ovaj "poslovni", tačnije, kriminalni lanac, preko koga je Srbija surovo opljačkana za stotine miliona evra, mogao bi da se pretvori u lanac pravosudnih postupaka koje bi i Nikčevića i Šutanovca odveo u zatvor. I ne samo njih, nego i sve one koji su "lančano" pljačkali i okoristili se kriminalnim provizijama koje su isplaćivane sa računa fantomskih firmi. Sudski postupak protiv Nikčevića i Šutanovca sprečava republički javni tužilac, Zagorka Dolovac. Ta okolnost ukazuje na udruženu zločinačku aktivnost više lica iz vrha države.

 

 

Vuk Stanić

 

 

Stevan Nikčević nije počeo od nule kada je došao na mesto direktora. Praksa provlačenja novca preko ofšor firmi, izbegavanje poreza i pljačka preko provizija, već je postojala. Naravno, Nikčević je ove operacije podigao na znatno viši nivo...

Lanac firmi preko kojih je, pod komandom Nikčevića i Šutanovca, provlačen ogroman novac, smišljen je tako da je poslovao na sledeći način: osnovali bi firmu u inostranstvu, u zoni koja ne podleže porezu, sklopili ugovor da će na tu firmu biti uplaćen novac iz posla SDPR i inopartnera, i usput u ugovoru predvideli i odgovarajuću proviziju za firmu na koju će novac biti uplaćen. Tu proviziju su kasnije delili među sobom određeni političari, direktori državnih preduzeća postavljeni od strane vladajuće oligarhije...

Pravilo ovakve pljačke podrazumevalo je da se u lanac poslovanja ubaci još firmi i povećava se broj onih koji uzimaju provizije, primaju plate, a povećava se i broj računa u stranim i domaćim bankama na kojima novac provodi vreme. Jer, što duže novac putuje od momenta zaključenja posla do matične firme, manje novca stiže u SDPR.

Lica ovlašćena na računima na usputnim stanicama imaju obavezu da ga preusmeravaju dalje, svaka stanica uzima proviziju i novac prosleđuje. Pošto su u pitanju sume od nekoliko stotina miliona evra godišnje, na računima ćerki firmi ostaju veliki prihodi od kamata. Tim novcem raspolažu direktori ćerki firmi. Tog novca nema u bilansu SDPR-a, pa država Srbija na njega ne naplaćuje porez. Istina, suma novca iz zaključenog posla koja preko mreže firmi stigne u SDPR na kraju ulazi završni račun, ali pošto je umanjena putovanjem preko provizionih stanica suma na koju se porez naplaćuje je na taj način takođe umanjena.

 

 

Tužilaštvo se ponaša kao da ništa ne vidi

 

  

Na računima umreženih kompanija u jednom trenutku nalazilo se blizu 250 miliona evra. U ime Jugoimport SDPR-a,  kompanije iz pomenutog poslovnog lanca polažu pravo na potraživanja vredna dve milijarde evra.  Ovlašćeni da novcem sa računa raspolažu su direktori iz lanca umreženih firmi. Policija, BIA, VBA, mesecima su pratili tokove novca po svetu i zemlji pokušavajući da utvrde ko podiže kamate od deponovanja novca po računima u svetu, ko su direktori koji za sebe i političare izvlače "pomalo" nadajući se da to niko neće primetiti. Istraživali su i poreklo novca...

Dokumenta su u jednom trenutku dostavljena Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je tim povodom pokrenulo istragu pod brojem KTR 12544/11. Istragom su obuhvaćeni sadašnje i bivše rukovodstvo (niko nije kriv dok se ne dokaže). U papirima koji su Tužilaštvu dostavljeni pominju se i imena bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca,  bivšeg direktora SDPR-a Stevana Nikčevića, ali su se u Tužilaštvu zbog političkih pritisaka pravili da to ne vide.

  Nova vlast je očekivala i da novi direktor SDPR-a Jugoslav Petković, zaštiti interes kompanije i države. Međutim i on je nastavio da koristi mrežu firmi koju su napravili Šutanovac i Nikčević. Nastavak poslovanja sa zatečenim kadrovima i na način na koji su ga oni obavljali značio je i nastavak istrage, jer se poslovi odvijaju suprotno propisima Srbije. 

Deo novca koji je predmet istrage nalazi se na računu u banci DBS Bank Ltd, Singapur, račun broj 0100-000329-01-2-0022 (u pitanju je dolarski račun).

Pod istragom je i bankarski račun u Srbiji 180123121003775113 kod Alfa banke, vlasništvo firme Atera, čiji je sledbenik Atera plus.

Domaća preduzeća koja su od značaja za poslovanje SDPR-a a čiji je osnivač SDPR i koja su operativno obrađivana su pored Atere plus i PMC Inžinjering, Borbeni Složeni Sistemi, Kovački Centar, Jutra Kipal Eskport, DKS i DIRS.

 

 

Mreža u zamci

 

 

SDPR je u strukturi učešća vrednosti kapitala zastupljen sa 100 odsto kod Atere, Jure, PMC-a, BSS-a i Kipal Eksport-a. Kod kovačkog centra taj udeo iznosi 51 odsto. Udeo Republike Srbije u DKS-u je 100 odsto. Udeo DKS-a u DIRS-u je opet 100 odsto što znači da je Republika Srbija posredno vlasnik DIRS-a sa 100 odsto ali ona ne imenuje rukovodstvo u toj firmi niti upravlja tom firmom, imovina te firme se nigde ni ne knjiži kao državno vlasništvo.

Zbog istrage se skeniraju računi PMC Inžinjeringa i to račun u Banka Intesi broj: 160-38466-17 ; račun u Univerzal banci broj 290-1488-44; kod Hipo banke račun broj 165-1667-78; kod Sosiete ženeral banke račun broj 275-0010221612204-22; kod Aik banke račun broj: 105-4456-47; kod Credi banke račun broj: 150-13921-85.....

Firma Beolom je pravni sledbenik preduzeća Borbeni složeni sistemi d.o.o. njihov račun kod Univerzal banke je takođe predmet istrage, a posebno se proveravaju poslovi Kovačkog centra Valjevo d.o.o i firme JUTRA d.o.o.

Istražnim organima interesantan je i firma Kipal eksport d.o.o.  osnivači ovog preduzeća su Anastas Paligorić i Mihajlo Kisić.

Osnivačka prava su ugovorom preneli na Živojina Jovanovića. Pet godina kasnije 28.01.2003. godine Jovanović je svoja prava preneo na Dragana Đukića, dok je Đukić ugovorom broj 1326-1 vlasništvo preneo na SDPR.

Istragom je utvrđeno da su novčane transakcije osnovni deo tekućeg poslovanja preduzeća BSS, Kipal eksport, PMC Inžinjering, Kovački centar, Direkcije KS i Direkcije IRS. Kod preduzeća Jutra i Atera evidentrane su iste poslovne operacije ali i transakcije sa preduzećima iz inostranstva iz mreže firmi koju su formirali političari bliski SDPR-u i direktori ove firme.

Istraga KTR 12544/11 se detaljno bavi poslovanjem navedenih firmi, ali nailazi na poteškoće u identifikaciji osoba koje upravljaju firmama u inostranstvu.  

Tokovima novca je teško ući u trag jer su firme za koje se naši službenici raspituju često registrovane kao pravna lica u stranim državama i nalaze se van ingerencije naših organa gonjenja. Mreža ljudi koji novcem upravljaju poseduje i dobre kontakte u policiji, BIA, Tužilaštvu i kod političara, koji vredno rade na tome da se istraga obustavi. U inostranstvu plaćaju skupe advokate kako bi sprečili ili barem odložili otvaranje knjiga firmi koje su tamo registrovane.

Tužilac Zagorka Dolovac u Tužilaštvu neskriveno lobira u korist Šutanovca i Nikčevića.

Poznato je i da je sa ljudima iz Šutanovčeve grupe poslovao bivši pripadnik VBA Dragan Babić, zvani Kobra preko preduzeća Ultima TIM protekta. Deluje da njegova firma nije deo Nikčevićeve mreže, ipak je obuhvaćena istražnim postupkom jer je neko plasirao neproverenu priču da je njegova kompanija bila angažovan  za bezbednost Darka Šarića u Srbiji. Na spisku ljudi iz srpskih institucija, za koje se pretpostavlja da pomažu Šutanovca i njegovu grupu je i državni službenik Vesko Milić.

Tužilaštvo je nedavno dobilo i materijal vezan i za poslovanje SDPR-ove ofšor kompanije "Middle East General Afairs Co" sa sedištem u Libanu. Ovu firmu sa sa osnivačkim ulogom od 25.000 dolara u ime SDPR osnovali Milan Stamatović, Nikodin Jovanović i Aleksandar Sredović.

U jednom od dokumenata dostavljenih Tužilaštvu nalazi se i skica jednog dela mreže firmi u inostranstvu koja je knjigovođama služila da se lakše snađu. Firme su podeljene u kategorije: upisane u registre u zemlji i inostranstvu, upisane u registar u zemlji, upisano u registar u inostranstvu i firme koje nisu upisane nikakve registre u zemlji niti inostranstvu. (fantom firme.) Na skici se ne nalaze puni podaci o pravnim subjektima već samo osnovni nazivi. Kao firme koje nisu upisane ni u jedan registar navode se: Interpolimec, Homeric, Angopanum, FOP, Transacta, FOI Trading, P.S.I....

Osim sa istragom domaćeg tužilaštva, mreža firmi se suočila i sa pravnim problemima u Singapuru. Tamošnji Viši sud Singapura blokirao je 50 miliona dolara iz poslovanje ćerke firme SDPR-a i milion dolara kamate, sve dok se ne utvrdi ko ima pravo da sa njima raspolaže. U drugom sporu takođe pred Višim sudom Singapura blokirani je 17 miliona dolara iz ranijih poslovanja SDPR-a.

Domaća istraga iz postupka KTR 12544/11 nedavno je dopunjena i ovim detaljima. Domaći istražitelji su zapanjeni otkrićima o tome koliko je novca izneto iz zemlje, potom ponovo uneto i pokradeno. Suma neoporezanovanih transakcija je takođe zapanjujuća, radna pretpostavka nekih ljudi iz policije bila je da je za proteklih 25 godina promet veći od pedeset milijardi evra ostao van poreskih bilansa...

Materijal u Tužilaštvu je dovoljan i da istraga bude proširena  na poslovanje SDPR-a i iz vremena stare Jugoslavije. Firme iz Srbije i bivših republika SFR Jugoslavije, potraživale su u trenutku raspada zemlje za poslove od inopartnera više od dve milijarde dolara! Ko im je dugovao i za koje poslove bila je tajna. Energoprojekt, Janko Lisjak, Kongrap, gradili su bunkere na tajnim lokacijama, zidali su zgrade sa tajnim odeljenjima, prodavani su tenkovi, prodavalo se oružje iz Zastave, a papiri o svemu se sklanjani je jer su poručioci radova i robe, tražili da posao bude obavljen uz neophodnu tajnost i diskreciju.

Ovlašćen da naplati novac iz ovih poslova bio je jedino SDPR. Zbog sankcija novac je već tada sklanjan na račune privatnih lica, i firmi  registrovanih u inostranstvu. Naplata mnogih potraživanja nije nikada ni započeta, a ispostavilo se da su ljudi iz Šutanovčeve grupe jako zainteresovani i za  poslove naplate tih potraživanja. Mnogi od njih dočekali su promenu vlasti sa novim partijskim knjižicama i sada su bliski novoj vlasti, na funkcijama su i umesto da pomažu borbu protiv korupcije oni je zataškavaju.  

 

 

A 1.

 

U Vučićevom jatu

 

Veliko iznenađenje izazvalo je imenovanja Stevana Nikčevića za državnog sekretara u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija. Prethodno je Nikčević, odmah po formiranju Vlade Srbije u kojoj je Vučić imenovan za njenog potpredsednika, posetio ga u kabinetu ministra odbrane, potpisavši pristupnicu za Srpsku naprednu stranku. Umesto u zatvor, Nikčević je postavljen za državnog sekretara, sa svim ovlašćenjima dobijenih od tadašnjeg potpredsednika Vlade i ministra odbrane Vučića, da može da nastavi da vršlja preko SDPR-a i okonča kriminalne poslove. Kao zak male pažnje, tvrde upućeni, Stevan Nikčević je predao Aleksandru Vučiću tašnu u kojoj je bilo 50 miliona evra! Upućeni tvrde da Nikčević i dalje podmićuje Vučića i vodio sve špekulativne poslove sa međunarodnim švercerima oružja.

 

A 2.

 

Vučić kao novi zaštitnik

 

Po nalogu tadašnjeg predsednika Republike Srbije, Savet za nacionalnu odbranu naložio je Bezbednosno-informativnoj agenciji da ispita sve kriminalne radnje u Ministarstvu odbrane i SDPR-u.

Desetina službenika BIA danonoćno je ispitivalo osumnjičene i svedoke i prikupljalo je dokaze za paljenje vojnih skladišta, fabrika namenske proizvodnje i magacina gotovih proizvoda. Ispred Tužilaštva za organizovani kriminal, istražnim radnjama rukovodio je zamenik tužioca Jovica Jovanović. Prikupljeno je nekoliko hiljada stranica pisanih dokaza, ali postupak protiv ministra Šutanovca, njegovog kuma i pomoćnika Ilije Pilipovića i Stevana Nikčevića nije pokrenut. Prošle godine pokrenut je postupak i uhapšeno je nekoliko generala, koji su umešani u rasprodaju vojne imovine. Predistražnim radnjama utvrđeno je da je vojna imovina opljačkana u iznosu većem od pet milijardi evra!

Intervencijom Aleksandra Vučića, sve je zataškano. I on je namiren.

 

 

 

 

A 3.

 

"...Imajuću u vidu organizovani kriminal..."

 

U periodu od 10. maja do 7. juna 2010. godine izvršena je redovna i delimična inspekcija materijalnog i finansijskog poslovanja Uprave za snabdevanje, Sektora za materijalne resurse u Ministarstvu odbrane, i to na osnovu ovlašćenja direktora Inspektorata odbrane Str. pov. br. 468-2 od 7. maja 2010. godine i dopuna ovlašćenja Str. pov. br.468-4 (od 17. maja 2010.), kao i Str. pov. br. 468-6 (od 21. maja 2010. godine) i (Str. pov. br.468-8 od 2. juna 2010. godine).

Na osnovu člana 25 stav 1 Zakona o državnoj upravi (Službeni glasnik RS, br. 20/92... 101/05) dana 15. juna 2010. godine sastavljen je Zapisnik o izvršenoj redovnoj i delimičnoj inspekciji materijalnog i finansijskog poslovanja Uprave za snabdevanje pod oznakom Odbrana, Službena tajna, Strogo poverljivo (Str. pov. br. 468-10 od 15. juna 2010. godine). Navedeni zapisnik su potpisali inspektori: pukovnik doc. dr Rade Žugić, pukovnik Čedo Milivojević, pukovnik Vjekoslav Bogunović, dipl. pravnik, pukovnik mr Slavko Stojković, potpukovnik Duško Mijić, dipl. inž.el., vojni službenik Ljiljana Stevanović, dipl. pravnik.

Izvor iz kabineta tadašnjeg predsednika države, dostavio je redakciji Tabloida sledeći izveštaj:

"...Imajući u vidu pravo stanje stvari, da Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije caruje organizovani kriminal, mito i korupcija, da hara mafija, pažljivom analizom navedenog zapisnika da se zaključiti:

- kontrola je izvršena namenski, po diktatu i pod kontrolom ministra odbrane, u cilju dnevne političke upotrebe. Očito je da je prevashodni cilj kontrole bio da se, ako već ne mogu da se ne evidentiraju propusti odnosno nezakonite radnje ministra i njegovog pomoćnika i kuma, na neki način verifikuju naknadnim dovođenjem dokumentacije kako-tako u nekakve zakonske okvire. Tamo gde to nije bilo moguće učinjen je veoma veliki napor da se prikaže kako je ministar doveden u zabludu. Naime, radi se o bacanju prašine u oči građanima i poreskim obveznicima i manipulaciji aktuelnog ministra i njegovog pomoćnika i kuma u pokušaju prikaza da se u Ministarstvu odbrane radi planski, zakonito".

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane