https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Leskovac

Leskovac

 

Grad u kome je hiljadu dinara veliko k'o kuæa

 

Život na kartonskim poljima

 

 

Opština Leskovac se na sve moguæe naèine koprca, stalno se samoproglašava nerazvijenom, traži status Kosova, kao ugroženog i nerazvijenog podruèja. Utisak je da Leskovèani dosta rade, puni su inicijative, preduzimljivi, opština jeste siromašna. No, Leskovac je ostao malo bajka, malo klopka za strance

 

Miodrag Milojeviæ

 

 

Leskovac, taj nemarni, veliki grad. Ako je Leskovac grad velièine Èaèka, u Leskovcu je tri puta više dece i mladih, vidi se golim okom. Odmah se Leskovac oglašava. Glasovi prolaznika bili su opijeni, njihova glava i srce pratili su korake demona koji se naslaðuje gaženjem razuma i dostojanstva.

Ta seda kosa kao da se skida i namešta. Ðoka na kartonskoj kutiji prodaje tanke, ispeglane, izlizane listove tekstila. Ili su to ženske marame ozbiljnih, tamnih boja. Tanke, nežne, veoma   tanke. Iz iste su firme: - Ne možeš porez da platiš pošto su prvo proglasili likvidaciju firme. Znaèi, firma likvidirana, ne postoji. Pa sad, kad videli koliko firma duguje da ne mož' da doðu džabe do zgradu, ko što su planirali, proglasili steèaj.

- Sve ljude najuriše na zavod, znaèi nikoj ne radi a firma u steèaj. Pa u steèaj firma, mora da imaš radnici. Od prvoga nov zakon. Znaèi, firmi je blokiran raèun tri godine, odmah ide u steèaj. A naša firma, nama je blokiran raèun deset godina. Jok, samo èekaju da zastarevaju predmeti jedan po jedan, i otpisuju.

Leskovèani su apolitièni, Ðoka ode u politiku: - Sad æe da proda Telekom da se po sela prave ulice. Jebale ve ulice! Pa ne mož' ulica da rani ovaj narod, nego fabrika. Èekaj, koja fabrika otvorena u Leskovac? Èekaj, èarapana neka. Neka, šest stotine zaposlenih, neki Nemac otvorio. To Dinkiæ reko, juèe. Mora se raspitam kod ovi ljudi. Kude je èarapana? Gde je to?

- Pa ne znam.

Ðoka se odbija od kartonske tezge, sam razmišlja: - Šesto radnika ti da zaposliš? Dve iljade i èetiristo ljudi zbrinuti, to je izmišljeno. Ne znam, nemoguæe. Ma kaki... Lagarija! To nema ništa. Samo zatvorene, samo zatvorene. To može. Znam ja, znam ja da je banda velika.

 

Lagarija

 

Piskarevle i Ðoka. Piskarevle, duža seda kosa, otrèao za suknjom: - Dobar dan, gospoðo. Samo gledaš, samo šetaš, kude li razmišljaš? - Zdravo Ðoko!

- Gde su èarape?

- Suše se na žicu, na balkon.

Gde je Dinkiæeva fabrika èarapa?

- Suši se na žicu, na balkon.

Leskovac nema fabriku èarapa sa šeststo zaposlenih. Ministar Dinkiæ laže. Leskovèani veruju da ima pod zemljom, da iz zemlje, iz mravinjaka, izlaze mravi i radnici. Mravi su radnici, dobri radnici. Meðutim, bilo je na televiziji, Dinkiæ rekao, Leskovèani veruju da ima. Ima, èim prodavci dovikuju sa trotoara: tri dokolenice - sto dinara! Tri dokolenice - sto dinara!

Ministar Dinkiæ izmislio fabriku u Leskovcu, ko æe proveravati - èak u Leskovcu! Narod je utuèen, izgubljen i lakoveran.

Nekad su, u vreme Slobodana Miloševiæa, bile brze pruge. Meðutim, postojale su neke pruge, kakve-takve. U Leskovcu ne postoji ništa. Dinkiæ izmislio fabriku èarapa. Celu fabriku.

Preko puta mene sedi novinarka, nezvanièan razgovor: - Nemojte, ja nisam ništa rekla.

Treba mi fotografija. Ima li u Leskovcu nego polje, polje gde æe se graditi fabrika, kad nema fabrike.

- Imamo polja, imamo poljane. Nemamo fabriku. To æe možda biti.

Prolaznica upada u razgovor: - Da nije otvorio Monden, naš komšija?

Za nepostojeæu fabriku ministar dodelio novèanu nagradu gradu Leskovcu.

Fabrika ne postoji ali ima naziv. Fabrika bi trebalo da se zove Falko.

- Ima Falko u Leskovac. Ali Falko, to nije fabrika, Falko je disk džokej. Najpoznatiji disk džokej u Leskovac.

Predlog odluke o izmeni i dopuni Strategije održivog razvoja za tekuæu godinu povuèen da bi, na predlog Gradskog veæa, bio vraæen na dnevni red. Razlog povlaèenja je nespretna formulacija gde je Kosovo, zajedno sa Bugarskom i Makedonijom, svrstano u zemlje regiona. Reagovali su odbornici opozicije i vladajuæe veæine. Samo neko naivan može poverovati da je reè o lapsusu. Javno proklamovana politika Demokratske stranke da nikad neæe priznati nezavisno Kosovo, u stalnom je trvenju sa tajnom politikom Borisa Tadiæa. Na ovaj naèin, vrh stranke vruæ kesten prebacuje u šake anonimnih lokalnih funkcionera. Taktika je pokušati, pa ako proðe - proðe. Pogrešili su anonimni, lokalni funkcioneri, to neæe škoditi ugledu stranke. Pošto su odbornici opozicije primetili i reagovali na podvalu, pridružila im se vladajuæa veæina. Krivica je, po automatizmu, prebaèena na nemarne službenike administracije. Tvrdim, greška je napravljena namerno, po direktivi iz vrha Demokratske stranke. Znam da æe biti sve više ovakvih grešaka.

Opština Leskovac se na sve moguæe naèine koprca, stalno se samoproglašava nerazvijenom, traži status Kosova kao ugroženog i nerazvijenog podruèja. Utisak je da Leskovèani dosta rade, puni su inicijative, preduzimljivi, opština jeste siromašna. Penzija 11.000 dinara, kako reèe Ðoka.

Najsiromašnija opština Leskovac pomaže austrijsku firmu. Austrijska firma Por Verner i Veber DOO, sedište u Nišu, izvlaèi Leskovèanima poslednju paru visokim raèunima za komunalne usluge.

Austrijska firma je, po svemu sudeæi, podmitila leskovaèke opštinare, država Srbija uživa kolonijalni status, austrijsku kompaniju PVV koja pljaèka graðane treba oterati iz Leskovca. Naðeno je solomonsko rešenje, graðani neæe plaæati visoke raèune, grad je preuzeo obavezu da umesto njih plaæa razliku austrijskoj firmi.

Postavlja se pitanje iz kojih sredstava, administracija u opštini Leskovac ogromna je, ceo budžet je nedovoljan samo za plate. Ceh æe, naravno, na neki drugi naèin opet plaæati graðani, da austrijska firma ne bi otišla, da Leskovac ne postane grad na lošem glasu. A loš glas igra ulogu u dodeli donacija.

Opština Leskovac ugasila firmu JKP Vuèje u maloj opštini kod Leskovca. Bez posla ostavljeno pet radnika. Opštinu æe èistiti leskovaèki Komunalac koji æe, navodno, preuzeti i radnike. Ako poslovanje nije bilo rentabilno iz Vuèja, kako æe biti biti rentabilno iz Leskovca ukljuèujuæi i troškove goriva? Nerentabilnost je, naravno, izmišljena, izgovor da bi se otele prostorije.

Leskovac. Plafon pada, razlupani prozori, zidarske skele drže da se fabrika ne sruši. Portirnica u gvožðu i rði. Kroz šupljine, kroz prozore, uvlaèe se svrake, bodljikava granèica u crnom kljunu, prave gnezda. Jedan radnik, u krugu fabrike, digao golubarnik od gvožða. Tu je nekad bila fabrika LMK, piše na kapiji, ako ne laže. Nežna zelena ograda, nežna upravna zgrada, nešto izmeðu crkve i hotela. Fabrika Nevena Leskovac. Portir se zakljuèao u kuæici. Parkirano šest automobila. U krugu fabrike kamion, na ciradi piše Babi. Ostala su samo bela slova Babi.

 

Prednost Zelenoj pijaci

 

Prodaje se Zelena pijaca. Zdravka ima trideset kilograma, kratke noge pauka. Nervozna je. Sa tezge padaju pomorandže. Otpuštena radnica drži veliku tezgu. Snašla se, opet je teraju, Zdravka æe izgubiti tezgu i život. Nosi patike, raspertlane, noge obigravaju tezgu, same bez njenog znanja. Zdravka ne raèuna na obezbeðenje, telohranitelje, planira da se probije do opštine, da doðe do mikrofona. Vidi se, imala bi Zdravka šta da kaže.

- Gaca i Srðan, oni mnogo mozak imu.

- Ha - ha - ha!

- Gaca i Srðan kažu ti: s pobunu neæe napraviš ništa, oni nisu svesni šta gi èeka. Danas mi Gaca i Srðan rekli vi se selite - za nas nema potrebe. Znaš šta æe oni da naprave - graðanski rat æe naprave.

Diže se plavi džemper debelog prodavca: - Ja sedim ovde, ako me pomere... onda reagujem.

- Znaš koje mi Dragan vika, naèelnik graðevinske inspekcije. Ovako mi se oèešao u vrat, uvatio jednu šaku orasi, tura ovako, jede. Ja njemu - znaš da æe ovde da bude krvoproliæe.

Naèelnik je rekao: - U svim gradovima prvo se prodaje Zelena, posle Robna pijaca. Oni s robu, sami æe oni da begaju kad im turim ja fiskalnu kasu i nametnem namet. Sami æe da naprave mesta na Zelenu pijacu.

- A krvoproliæe?

- Zabole mene, i izrazi se or'ginal, šta oni vikaju, ja znam koje ja crtam.

- Najbolje da si ostane ovde.

- To sam ja i molila da ja na Skupštinu uðem, da kažem, dobro, oæete da pravite lep Zanatski centar, gore poslovni prostor. Za koga da gi pravite? U jedan lokal æe turite èarape iz Eledeks, u drugi æe turite vunicu iz Leteks, u treæu æe turite štofovi iz Kostu Stamenkoviæ, u petu æe turite lusteri iz fabriku. Šta vi, bre, radi iz privredu pa æe pravite lokali? Znaš kako bi ih ja dovela u mat poziciju, da smo mi u pravu a ne oni. Al' vi niste teli nijedan da me podržite.

- Èekaj, šta mi možemo? U Gornji Milanovac potopiše grad za veštaèko jezero.

Opštinari govore: - Mi smo ovde uložili, mi smo uložili.

Zdravka im spremila odgovor: - Pa ljudi su u fabrike uložili, gde su sad fabrike?

- Do temelj se ruši, do temelj. Kažu, to je donacija.

- Nije donacija. Donacija su samo vitrine.

- Znaš koje vika Dragan, naèelnik graðevinske inspekcije? Što praviš u nevenèanu ženu dete? Pa ona æe mu da prezime koje ona oæe.

- Biæe gadno vreme. Da ne bude gadno.

- A bre, molila sam. Ni sad nije kasno. Kažite dan, ja æu da uðem na Skupštinu, novinari æe pozovemo, ljudi æe pozovemo, da uðem tamo, svašta æe gi kažem. Da kažem to je neizvodljivo. A vi neæete, oæete da se tepate.

- Ja sam uvek reko da Zelena pijaca ima prednost, robni æe sami da pobegnu, kad gi uvedu fiskalne kase.

 

Sve ima svoju cenu

 

Leskovac je grad, malo bajka, malo klopka za strance. Kaæa na trotoaru. Kaæa je u nevolji. Preda mnom, ležerno svezana smeða kosa klati se kao zvono. Kaæa je bujna i mlada, dvadeset godina. Romi sa trotoara, prodavci mobilnih telefona, èetvorica u redu, namirisali su plen. Ali oni stoje tako ležerno, èekaju tako ležerno. Ne mièu se i ne trude se. Ovde ne znaèi ništa lepota zuba, osmeh ne košta ništa. Moglo bi u nekom drugom gradu. Naslonom glave Kaæa ne postiže ništa.

- Pa ti nisi ozbiljna, stvarno nisi ozbiljna, nisi majke mi!

- Nisam ja takva. Loše ste me procenili. Stvarno nisam takva. Ne bih se ja upustila u takvo nešto.

- Pa dobro. Šta smo ti mi rekli? Želimo ti sve najbolje. Ništa ti loše ne želimo, želimo ti sve najbolje.

- Jeste. I ti si mi reko, i onaj mi je isto reko i ovija svi. Nisam ja takva. Idem na fakultet. Kupite mobilni, hiljadu dinara, treba da prijavim ispit. Vreðate me...

Kaæa se smejuljila, veselo, èuje se na snimku. Licem se provukla bolna crta.

- Znaš koliko bi ti ja dao ovaj telefon? Da uzmeš više pare.

- Da uzmem više pare? Niko ništa ne daje džabe, niko ne daje na lepe oèi.

- Imaš lepe oèi. Ti si Kaæa. I mi imamo Kaæu, pevaèicu, imamo li i mi Kaæu?

- Imamo, što ide na Zvezde Granda.

- Došla sam da prodam telefon. Hoæete-neæete, hoæete da kupite telefon?

- E sad ti neæeš ništa da daš.

- Neæete da platite ovaj telefon, hiljadu dinara, nudiš mi telefon 80 evra!

- Nudim, moja roba, moj duæan. Nudim, dobra volja.

- Ma nemoj, ovaj ne možeš da kupiš - hiljadu dinara. Oæeš da mi daš taj 80 evra?

- Taj nije mi interesantan. E, ti stvarno nisi za saradnju.

- Koju saradnju, za koju saradnju? Stvarno ne znam.

- Ja ne znam, stvarno ne znam, kako fakultet imaš a ne znaš koju saradnju?

-  Nemam ja fakultet, tek studiram. Nisam takva, ja igram fudbal.

- Igraš fudbal. Šta igraš?

- Igram beka.

- Ima telefoni Kaæa, pusti telefoni, ajdemo na piæe. Æe rešimo, æe naðemo rešenje.

- Ma ne mogu da idem na piæe, pustite me, nisam došla da idem na piæe, ja sam došla da prodam telefon.

- Evo ti telefon. Na poklon telefon. Poklon, dobra volja. Ne treba ništa. Samo dobra volja. Imaš dobru volju, Kaæa?

- Ma pustite telefon, ne treba mi. Dobro, drago mi je. Ako hoæete, zadnji put vas pitam, da uzmete - ako neæete ne morate! Ej, ej, ne zezajte. Ne, molim, radi sve, ispravan, da.

- Vidiš, ti imaš pravo da se zezaš, mi nemamo... To je to, to je demokratija.

- Ne, ne ne idem nigde. Imam autobus u sedam.

- Imaš i u devet.

- Neæu više da se zamlaæujem. Oæete da kupite telefon, zadnji put vas pitam! Došla sam da prodam telefon. Neæu, ne idem na piæe. Izvini, izvini ako te vreðam, stvarno.

- Ti imaš monopol. Možeš da biraš. Izaberi, evo telefoni, evo telefon 80 evra...

- Loša ponuda.

- Kako loša ponuda? To nije loša, to je lepa ponuda. To nije ubistvo.

Prodavci su dizali robu sa tezgi, pijaca se rasprema i prazni. Kaæa poznaje Leskovac, leskovaèku pijacu, pozvala ih je da poðu, pravac tajanstveno mesto gde se prodaje mleko.

- U mlekar? Da idemo mi u mlekar? Što æemo tamo, nismo mlekari!

Drama je bila na vrhuncu kad je lukavi  Rom, prodavac telefona, treæi u redu, krenuo da se pakuje. Kaæa je krenula, prosto mu je uletela u naruèje: - Ja se pakujem a ti kako hoæeš.

- Zašto se vi pakujete? Zašto se vi pakujete?

- Ideš prvo ti, za tobom ja, posle ide on.

Virim u butik šarene robe, dugo kao da èitam novine. Butik, u narandžastom, u bordom, zakljuèan je, ne radi. Kad sam se vratio, na istom mestu više nije bilo Kaæe. Praznina me vezuje, asfalt kao da se topi, kao da æe se zemlja otvoriti.

Šta æe biti dalje? Trotoari se prazne. Hoæe li im se Kaæa vratiti kad ostanu sami?

Stojim na udaljenosti metar i po, ne upadam u magnetno polje. Sigurno je, Kaæa je studentkinja. Ali, da li je i lepa narkomanka koja koja ispod cene nudi telefon koji su ukrali njeni drugari? Kaæa, lice je belo, bujno od mladosti, ne izgleda tako.

Ne opredeljujem se ni za jednu opciju. Kaæa je u nevolji. Bilo ih je èetvorica. Na kartonsko polje složeni telefoni ljubièasto sjaje kao dugmad harmonike.

Bilo ih je èetvorica u nizu. Jedan, stariji, šezdesetih, pluæa ulegla, svezana duvanom, nije govorio, nije bacao pogled.

Zamislite bilo koji grad. U bilo kojem gradu Kaæa bi pokušala da se snaðe, uspela bi da utopi telefon malo osmehom, malo reèima. Trojica leskovaèkih Roma, stajali su kao stene. Stajali su slepi i neumoljivi. Ono što impresionira bila je snaga karaktera.

Ovo je Leskovac. Reèi oni nisu rekli, Kaæa je obletala, Kaæa je prišla sama, Kaæa je otišla. Nisu se pomakli. Ni najmanjeg znaka uzbuðenja.

Leskovaèke crkve. Iz grada mladih, iz grada gde od mladosti ne zavisi ništa, odlazim. Senke su stupale u zlaæani suton.

Neko nosi, neko ne nosi èarape u Leskovcu. Ne postoji nikakva fabrika èarapa koja zapošljava šeststo ljudi. Odlazim postiðen od ministra Dinkiæa. Leskovac ima što drugi nemaju. Plastenike, strugare, dve fabrièice najlona. Ali Leskovac ima volju, dobar je, a hladan kao frižider. Bezbrižan, èitavog dana drži isto raspoloženje.

Znam da neæe propasti grad sa tolikim brojem živih, mladih oèiju. Iz betona autobuske stanice viri gvožðe. Stubovi nedovršeni, sjaj bele i bolne golotinje. Spremljena armatura tone u vodi i rði. Iz tunela, pretvorenog u javni klozet, iskaèu raspojasani Leskovèani. U kartonskoj kutiji putuje spakovano cveæe, zelena stabljika dužine jednog metra kaplje, bolno preseèena.

Nebom su letele vrane. Zemljom je hodala nesreæa. Kuda je otišla Kaæa? Da li je prijavila ispit ili su svetle farmerice pale pod tezge leskovaèke Zelene pijace koja ostade pusta?

Ovde sve ima svoju cenu. Hiljadarka je rasla, ulice su se praznile, ljudi su se sklanjali.

 

 

 

Ministar Dinkiæ izmislio fabriku u Leskovcu, ko æe proveravati - èak u Leskovcu! Narod je utuèen, izgubljen i lakoveran. Leskovac nema fabriku èarapa sa šeststo zaposlenih. Ministar Dinkiæ laže.

 

 

 

 Javno proklamovana politika Demokratske stranke da nikad neæe priznati nezavisno Kosovo, u stalnom je trvenju sa tajnom politikom Borisa Tadiæa.

 

 

 

 

Leskovac ima što drugi nemaju. Plastenike, strugare, dve fabrièice najlona. Ali, Leskovac ima volju - dobar je, a hladan kao frižider. Bezbrižan, èitavog dana drži isto raspoloženje.

 

 

 

 

 

 

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane