Likovi i senke

Naša Orijana

Nikola Vlahović

Legendarna italijanska novinarka Orijana Falači uoči smrti napisala je knjigu o crvotočnoj Evropi, napominjući da je ona bolesnija i od nje same, koja je umirala od raka.

Već punu deceniju, naša hrabra i pametna novinarka i spisateljica Mirjana Bobić-Mojsilović govori o tome kako je Evropska unija jedan zabran, jedan tor za ovce iste boje i unisonog blejanja, te da nas spremaju za članstvo u takav orkestar, samo još nismo položili sve ispite, i važimo za najgore ponavljače.

Ona govori ono što mnogi danas ne bi rekli ni svešteniku u ispovedi, od straha da ih grešnik u mantiji ne ocinkari Kome Treba.

 Preterivanje? Ne, nikako! Danas zaista ima fanatika zagriženih za ulazak u Evropsku uniju, onih koji smatraju svetogrđem svaku sumnju u tu megalomansku zajednicu, onih koji bi rado na robiju poslali svakoga ko je protiv ulaska u evropski tor, i odsekli jezik svakome ko nije spreman da tamo bleji skupa sa drugim ovcama. Ni ton više ni ton manje, nego koliko je propisano...

U jednom skorašnjem izdanju emisije RTS pod nazivom "Da možda ne" Mirjana Bobić-Mojsilović, uobičajeno nadahnuta ovom temom, saopštila je ono zbog čega bi je danas i ovde raščerečili brojni evroljubi.  Naime, ova naša heroina slobodnog, građanskog stava, nazvala je tom prilikom Evropsku uniju "koncentracionim logorom" i opomenula da se i nama sprema "deportacija" u tom pravcu.

U jednom sličnom raskrinkavanju onoga što se zove "Evropa nema alternativu", skrenula je pažnju na to da se "priča o skorom ulasku Srbije u federaciju evropskog bratstva i jedinstva odjednom pomerila čak na 2020!", te da je to naučna fantastika, svojevrsni politički futurizam i mahanje bajkovitim srećnim krajem...

Ali, ono  zbog čega se ovoj bistroj, talentovanoj i u svim godišnjim dobima lepoj ženi treba pokloniti, to je petlja da svoje mišljenje govori u lice korumpiranim spodobama, propovednicima Četvrtog Rajha, u stvari malim kupler-majstorima nove Evrope, koji govore srpski, ali lažu vasionski.

E, za takvu hrabrost Mirjana Bobić-Mojsilović neće dobiti orden od domovine (ne u ovom režimu), niti će nositi kolajnu Francuske legije kao jedna ovdašnja zastupnica Evrope po svaku cenu. I ne treba. Njenu slavu održavaju njeni čitaoci i oni koji umeju da je saslušaju.

Nije ovo esej istomišljenika, nego dubok naklon pravu na mišljenje. U trenutku opšteg muka, neko je rekao ono što većina misli, ali iz nekog razloga ne ume ili nema mogućnost ni priliku da javno izgovori. Taj neko zaslužuje iskreno divljenje i poštovanje.