https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Na licu mesta

Na licu mesta

Lift-mafija obræe milione

 

Dižu pare umesto dizala

 

Godišnje grad Beograd prikupi 7,5 miliona evra za navodne preglede liftova koje posle stanari moraju da plate iz svog džepa. Kuda ide taj, kao i novac dobijen od provizija koje plaæaju odabrani serviseri?

 

Igor Milanoviæ

 

U Beogradu postoji preko 12.000 liftova, ali više od 80 odsto njih nema upotrebnu dozvolu. Svaki lift u stambenom objektu morao bi da se servisira bar jednom godišnje, dok se liftovi u javnim zgradama kontrolišu duplo èešæe. Tako stoji u zakonu, ali se toga niko ne pridržava.

Svi korisnici prostora u zgradama sa liftom preko uplatnica Infostana gradu Beogradu godišnje daju 7,5 miliona evra za obavezno održavanje svojih liftova. Umesto da taj novac troši za poboljšanje bezbednosti graðana, Skupština grada po nalogu Dragana Ðilasa sredstva troši nenamenski.

Svakome je lako da proceni da li je lift kojim se vozi servisiran ili ne. Po zakonu, svaki serviser je dužan da posle obavljenog pregleda ostavi svoju nalepnicu u kabini, ali i da se upiše u servisnu knjižicu koja stoji kod predsednika kuænog saveta. Ako nema nalepnice znaèi da servis nije ni odraðen, a da je za to izdvojen novac grad Beograd potrošio na drugi naèin.

Ne samo da grad kasira ogromna sredstva za navodnu kontrolu liftova, veæ korisnici stambenog i poslovnog prostora sa liftovima moraju da o svom trošku angažuju servisere i za redovne, zakonom propisane preglede koji su veæ jednom plaæeni preko Infostana.

U JP Gradsko stambeno u Beogradu postoji spisak podobnih servisera liftova koji su jedini odabrani da rade za grad Beograd. To su oni koji su nauèili kako da dele novac sa gradskim vlastima.

Ovde se ne radi o obiènoj poslovnoj, veæ o klasiènoj mafiji sa njenim dobro poznatim metodama. Nedavno je jedan od onih servisera koji nisu na listi odabranih, beogradskom dnevnom listu isprièao šta se sve dešava sa beogradskim liftovima i koliko su isti nebezbedni. Odmah po objavljivanju teksta pozvao ga je direktor JP Gradsko stambeno Slobodan Miljkoviæ i pred svedocima mu pretio da æe završiti  u betonskoj kocki na dnu Dunava.

Direktor ima svoje razloge što ovako postupa, jer se na godišnjem nivou obræe izuzetno primamljiva svota novca u biznisu sa liftovima. Odabrani serviseri mogu bukvalno da rade šta hoæe, jer ih niko ne kontroliše. Inspekcija u 27. marta koja bi trebalo da nadzire tehnièku ispravnost i da momentalno iskljuèuje neispravne liftove, po nalogu odozgo žmuri pred oèiglednim mahinacijama odabranih.

Kako smo uspeli da saznamo, ti zaštiæeni ugraðuju neadekvatne delove koje zatim naplaæuju po višestruko uveæanim cenama. Omiljena mušterija im je Vojno stambeno preduzeæe koje bez ikakve kontrole isplaæuje i do tri puta uveæane fakture.

Zanimljivo je da je nedavno izvršen generalni remont liftova u palati Beograðanka za koji je plaæeno preko 900.000 evra, a da izvršilac radova nije u kabini lifta ostavio propisanu nalepnicu. To znaèi da liftovi nisu prošli tehnièki pregled i da nije utvrðeno da su bezbedni za korišæenje. Oni i pored toga funkcionišu, a niko ni ne razmišlja da od izvoðaèa radova traži povraæaj sredstava, koja su veæ podeljena sa gradskim vlastima.

U Gospodara Vuèiæa u Beogradu pre nekoliko godina, o trošku grada, ugraðen je "novi" lift umesto jednog koji je prethodno u slobodnom padu prošao 18 spratova. Ovaj "novi" lift je jedna turska skalamerija potpuno neadekvatna za ono zašta se koristi, ali je naplaæen kao da je nabavljen original iz Nemaèke. Razliku u ceni neko je stavio sebi u džep.

Odabrani serviseri, koji posluju pod budnim okom mafijaša iz gradske uprave, neretko skidaju delove sa jednog lifta i ugraðuju ih u lift na drugoj lokaciji. Naravno, uz naplatu kao da se radi o novim delovima. Posle izvesnog vremena iste delove skidaju sa tog drugog lifta i montiraju na neki treæi. Opet uz naplatu. Posle takve jedne šetnje delovi se nakon više meseci vraæaju na lift sa koga su originalno poskidani i tada može da poène nova tura pljaèkanja graðana.

Inaèe, obavezni generalni remont svakog lifta predviðen je posle 30 godina rada, a proseèna starost liftova u Beogradu je 50 godina. Sa ovakvim pljaèkaškim sistemom nametnutim od Gradske skupštine, èudo je da èešæe ne dolazi do tragedija u beogradskim liftovima.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane