https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Kraðe

Kraðe

 

Privatizacije: Po kojim kriterijumima vlast neke oslobaða od kriviènog gonjenja

 

Tajkuni kradu, ako majmuni dadu

 

U vremenu kada se svi visoki državni zvaniènici kunu u borbu protiv organizovanog kriminala èešæe nego u svoju krsnu slavu, primeri Kompresora AD, Varnost-Fitepa i BIP-a jasno pokazuju da vešti i nemoralni mogu da kradu koliko hoæe, sve dok imaju politièku podršku

 

Milan Malenoviæ

 

 

Grupa od preko 30 malih akcionara privatizovane Auto-kuæe Kompresor AD, Beograd, podnela je još 21. septembra 2006. Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu kriviènu prijavu (Ktr. br. 1716/06) protiv veæeg broja lica iz svog i povezanih preduzeæa.

U prijavi radnici navode da Boško Bandiæ, predsednik UO Kompresora AD, uopšte nije sazivao sednice upravnog odbora, a ni skupštine akcionara od januara 2004. pa do juna 2006. U meðuvremenu su on i tadašnji direktor Jovan Petkoviæ raspolagali imovinom velike vrednosti bez zakonom predviðenih odobrenja UO i skupštine. Isto tako su predata dva godišnja obraèuna Narodnoj banci bez saglasnosti skupštine akcionara.

Prva skupština akcionara posle 2003. je, po izjavi svedoka Pere Bendera datoj u PU Beograd, sazvana u avgustu 2006. i to tek pošto su mali akcionari sudskim putem izdejstvovali njeno sazivanje.

Po pomenutoj kriviènoj prijavi direktor Petkoviæ je bez odobrenja i znanja nadležnih organa zakljuèio založnu izjavu - hipoteku u korist banke Intesa na iznos od 1.700.000 evra, a koje je kao kredit za svoje ime i raèun podiglo preduzeæe Lilly Drogerije. Isto tako je bez odgovarajuæih odluka u najam preduzeæima Lilly Drogerije, Kompresor d.o.o. i Mega Tabak dao deo poslovnog prostora Kompresora AD, i to po cenama ispod tržišnih. I pored ovako niske cene pomenuta preduzeæa ne plaæaju kiriju, a deo prostora su iznajmila drugim firmama.

U kriviènoj prijavi se navodi i da je direktor Petkoviæ sa preduzeæem Mega Tabak 2003. sklopio fiktivni ugovor za kupovinu motorne testere u vrednosti od 3.000.000 dinara, a koja nikada nije ušla u Kompresor. Istu je, meðutim, Mega Tabak fakturisao Kompresoru profakturom 5445-2003 od 30. oktobra 2003.

Osim toga, podnosioci prijave sumnjièe direktora Petkoviæa da je sve poslovne ugovore i partnere prebacio na Kompresor d.o.o., koji je bez saglasnosti skupštine akcionara osnovao Kompresor AD i to sa osnivaèkim kapitalom od samo 500 evra.

Navedena prijava za protekle tri i po godine nije odmakla dalje od poèetka, možda zato što je veæinski vlasnik svih pomenutih preduzeæa veæ poznati narodni poslanik Mladen Grujiæ, koji je i sam obuhvaæen ovom kriviènom prijavom.

 

I Slovenci nauèili da muækaju

 

Da je u Srbiji sve podreðeno interesima kupca u privatizacionom cirkusu, pokazuje i sluèaj Varnost-Fitepa (nekada samo Fitep) iz Zemuna. Udruženje malih akcionara ovog preduzeæa je preko svog pravnog zastupnika, advokata Miroljuba Petroviæa, Okružnom javnom tužilaštvu i Specijalnom tužilaštvu u Beogradu 7. avgusta 2007. podnelo kriviènu prijavu protiv više lica koja su uèestvovala u privatizaciji ovog preduzeæa.

U stavu 2 ove prijave navodi se kako je u postupku privatizacije uèestvovalo i lice koje to zbog sukoba interesa nije smelo. Radi se o sadašnjem direktoru Varnost-Fitepa Branislavu Vukasoviæu, za koga podnosioci prijave tvrde da je uèestvovao na aukciji Fitepa iako je prethodno radio u - Agenciji za privatizaciju.

Ako je ova informacija taèna, onda ne treba da nas èudi što je upravna zgrada Fitepa, do privatizacije iznajmljena na rok od 99 godina, odmah pošto je firmu preuzelo slovenaèko preduzeæe Varnost, iznenada bila uknjižena kao - njeno vlasništvo.

Mali akcionari u svojoj prijavi navode i da se iz izveštaja revizora Srbo audit d.o.o. ne vidi da li je i kada kupac DD Varnost Maribor uplatio kupoprodajnu cenu u visini od 137.547,91 evra. Takoðe se u prijavi ukazuje na to da revizor ne daje podatak o naèinu obaveznog investicionog ulaganja u visini od 4.499.000 dinara, odnosno u pogledu doznaèenja sredstava od strane kupca, zbog èega se sumnja da su ova ulaganja išla na teret tekuæeg poslovanja kupljene firme. U prilog ovome bi moglo da govori i to da od privatizacije nisu isplaæivane dividende, a da je veæinski vlasnik protivno zakonu ogranièio uèešæe malih akcionara na skupštini akcionara.

U prilog svojoj sumnji da kupac nije ispoštovao obavezu investiranja, mali akcionari navode kako je kao investicija po raèunu broj 04-380-10 od 18. jula 2004. prikazan i remont u visini od 11.600 evra vozila koje uopšte nije u vlasništvu ovog preduzeæa. Takoðe, oni sumnjaju i da su ostali raèuni naduvani navodeæi kao primer nabavku 14 raèunara po ceni od 22.294 evra.

Pošto tužilaštvo nije pokazivalo znake interesovanja da goni bogataše iz uvoza, Udruženje malih akcionara se obratilo i predsedniku Vlade Mirku Cvetkoviæu. Ni on nije pokazao nikakvo interesovanje.

 

Maèka u džaku za džak bez maèke

 

Prva privatizacija BIP-a uraðena je sredinom devedesetih, kada je Kulska banka, za koju neki veruju da je bila povezana sa Crvenim beretkama, na osnovu kamata stekla jedan broj akcija ovog nekadašnjeg lidera u proizvodnji piva. Pored pomenute banke i radnika, tada su akcije dobili i neki zaslužni graðani. Meðu akcionarima, radnici nalaze i imena generala Momèila Perišiæa, bivšeg premijera Dragutina Zelenoviæa, zatim Danijela Cvijetièanina, profesora i kasnijeg rektora Univerziteta "Braæa Kariæ", kao i Bogoljuba Kariæa, biznismena u bekstvu.

Veæ tada biva podneta krivièna prijava zbog nezakonitog uknjižavanja državne imovine na ime privatnog preduzeæa. Tužilaštvo, meðutim, odbija da pokrene postupak protiv sudije koji je naložio ove promene u katastru i svu krivicu svaljuje na jednu radnicu zemljišno-knjižnog odeljenja koja je u meðuvremenu dobila otkaz i tako postala nedostupna organima gonjenja?!

U junu 2006. Branko Pavloviæ na zahtev malih akcionara objavljuje studiju "Analiza moguæe prodaje akcija BIP", u kojoj skreæe pažnju da zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa kao potencijalni kupci mogu da se jave samo "oni koji bi da peru pare". Uprkos tome država pola godine kasnije raspisuje tender za prodaju 51,9 odsto vlasništva.

Još dok je tender trajao, Direkcija za imovinu Republike Srbije 26. aprila 2007. upuæuje dopis Republièkom javnom pravobranilaštvu da pokrene postupak u cilju zaštite imovine Republike Srbije i o ovome obaveštava Agenciju za privatizaciju. Uprkos tome, èim je u maju iste godine Mlaðan Dinkiæ postao ministar ekonomije, on na mesto v.d. direktorke Agencije za privatizaciju dovodi Vesnu Džiniæ, provereni kadar iz Agencije za sanaciju banaka, koja nalaže sprovoðenje tendera.

Na tender se prijavio i konzorcijum preduzeæa Junajted nordik beveredž iz Švedske i Alita iz Litvanije. Predratni vlasnici BIP-a i njihovi naslednici, okupljeni u Mreži za restituciju, obraæaju se Evropskom parlamentu (EP) èiji potpredsednik Edvard Makmilan Skot traži objašnjenje od tadašnjih predsednika Vlade i Republike Srbije, Vojislava Koštunice i Borisa Tadiæa, potpredsednika Vlade Božidara Ðeliæa i ministra pravde Dušana Petroviæa. Ni na jedan od ovih dopisa EP nikada nije dobio odgovor.

Postupajuæi po veæ pomenutom nalogu Direkcije, Republièko javno pravobranilaštvo 3. jula 2007. podnosi tužbu protiv BIP-a AD Drugom opštinskom sudu u Beogradu tražeæi da se državi vrati imovina koju je ovo preduzeæe protivzakonito prisvojilo. Iako je sudski postupak i dan-danas u toku, Agencija za privatizaciju 24. jula 2007. sklapa ugovor sa švedsko-litvanskim konzorcijumom o prodaji 51,9 odsto vlasništva BIP-a za 21,4 miliona evra.

Možda je razlog za ovakvo postupanje Agencije èinjenica da je direktor i navodni vlasnik Junajted nordik beveredža bio Tavi Einaste, koga upuæeni dovode u poslovnu vezu sa Milicom Labus, æerkom Miroljuba Labusa, nekadašnjeg lidera Dinkiæevog G17 plus? Kasnije æe opstrukciju pravnog raspleta ovog Gordijevog èvora da preuzme na sebe narodni poslanik, bivši Otporaš Nenad Konstantinoviæ, koji je u privatnoj vezi sa Milicom Labus.

Mreža za restituciju podnosi 27. novembra 2007. Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala kriviènu prijavu protiv Vesne Džiniæ i veæeg broja drugih lica zbog zloupotrebe službenog položaja u sluèaju privatizacije BIP-a. Prijava se još uvek negde kiseli.

Ništa veæi efekat nisu imale ni prijave tužilaštvu i Agenciji za privatizaciju koje su tokom 2008. podnosili mali akcionari zbog otuðivanja imovine BIP-a. Po ovim prijavama, umesto da investiraju vlasnici su novu liniju za otakanje piva, vrednu 150.000 evra, otpisali kao zastarelu, pa su je o trošku BIP-a prevezli u Švedsku. Ono što je na Balkanu zastarelo, u Skandinaviji je moderno!?

U februaru 2009. Uprava za trezor Ministarstva finansija dostavlja potvrdu da kupoprodajna suma iz ugovora od jula 2007. nije uplaæena i nije ušla u republièki budžet. Umesto da najkasnije tada raskine privatizacioni ugovor i pohapsi odgovorne, država nastavlja da se pravi nevešta. U aprilu iste godine manjinski akcionari poèinju proteste na Mostaru, gde je sedište BIP-a, i ispred zgrade Republièke vlade. I pored toga, kao i neplaæenog poreza u visini od èak 16 miliona evra, Agenciji za privatizaciju biæe potrebno još skoro godinu dana da se nakani da raskine ovaj oèigledno pljaèkaški ugovor.

Kako bi sve bilo po volji nekog poznatog tajkuna, država je na ime neplaæenih poreza veæ zaplenila najvrednije nekretnine BIP-a u Beogradu. One æe biti prodate po veæ viðenom modelu "cent za evro", dok æe tužilaštva još nekoliko decenija da metanišu nad obiljem prijava podnetih u ovom sluèaju. Onome što preostane od BIP-a, najverovatnije, sledi steèaj i akciona rasprodaja kompletne imovine.

 

 

Ispravka

 

U broju 201, u èlanku pod naslovom "Otezanje kratkog postupka" naveli smo kako je u vreme privatizacije Zvezde AD njen direktor bio Vojislav Ðekiæ. Kako su nam u meðuvremenu priloženi dokumenti da je g. Ðekiæ ovu funkciju napustio neposredno pre privatizacije, za našu nenamernu grešku izvinjavamo se kako Vojislavu Ðekiæu, tako i našim èitaocima.

 

 

 

 

 

Nema vajde od domaæih sudova

 

Pokrajinski Anketni odbor za borbu protiv korupcije i kriminala zasedao je 30.3.2001. povodom prijave radnika Duvan AD Novi Sad da je tadašnji direktor Svetozar Markoviæ  upropastio preduzeæe za raèun Štampa komerca gde je, po navodima radnika, istovremeno bio zaposlen. Direktor Markoviæ je negirao ove navode istièuæi da je povezivanje Duvana sa Štampom bila slamka spasa i da je na taj naèin saèuvao radna mesta. Predstavnik Anketnog odbora je, prema reèima podnosilaca prijave, preporuèio da ovim problemom treba da se pozabavi Republièka skupština, ali se to nikada nije desilo.

Mali akcionari Srbijateksa su, kako je Tabloid veæ pisao, još 2002. podneli kriviènu prijavu protiv više lica koja smatraju odgovornima za propast svog preduzeæa u procesu privatizacije. Kako nadležni organi Republike Srbije po ovoj prijavi još ništa nisu rešili, akcionari su se obratili i evropskom sudu u Strazburu.

Mreža za restituciju je 27.11.2007. podnela kriviènu prijavu Specijalnom tužilaštvu za borbu protiv organizovanog kriminala protiv više lica ukljuèenih u privatizaciju Robnih kuæa Beograd i hotela Prag u Beogradu. Ni ove prijave još nisu procesuirane.

 

 

 

 

 

Tajkuni ulaze bez kucanja

 

Lili je umrla zbog Lilly

 

Igor Milanoviæ

 

Knjižara Nikola Pašiæ na Trgu Nikole Pašiæa 9 prodata je na aukciji 29. januara 2010. za  390.000 dinara. Kupac je Jopt inženjering, preduzeæe koje nema veze ni sa izdavaštvom ni sa prodajom knjiga, ali ima sa tajkunima, buduæi da u njemu nalazimo Tamaru Žujoviæ kao jedinog vlasnika, a Mirjanu Šešliju kao direktora. Obe su nam veæ poznate kao poverljive osobe preko kojih investira Mladen Grujiæ, vlasnik lanca drogerija Lilly.

Poslovni prostor na veoma atraktivnoj lokaciji, na koji su veæ kidisali mnogi domaæi biznismeni, ima nerešen pravni status, jer je sporno u èijem je taèno vlasništvu. Trenutno se kao vlasnik vodi Direkcija za imovinu Republike Srbije, ali je njen direktor Bratislav Pejkoviæ najavio ponovnu kontrolu katastarskih knjiga.

Odmah nakon licitacije, Mladen Grujiæ i Tamara Žujoviæ dolaze u knjižaru da pregledaju svoj plen. Bez predstavljanja i pozdravljanja sa radnicima knjižare prolaze kroz prodajni deo i dolaze u prostorije direktorke Ljiljane Taniæ.

Kada je shvatila ko je novi vlasnik ove knjižare sa višedecenijskom tradicijom, Ljiljani je pozlilo i ona se srušila u fotelju. Po reèima zaposlenih, Grujiæ ju je umirivao reèima da nema èega da se plaši, jer on "poznaje urednika knjižare, Miodraga Skuliæa". Kako nikakvo ubeðivanje nije pomoglo, Grujiæ napušta knjižaru svestan da je njegovo pojavljivanje razlog Ljiljaninog kolapsa.

Ljiljanu Taniæ prijatelji su zvali Ljilja Srpkinja. Ceo svoj radni život posvetila je srpskoj književnosti i, dobrim delom, knjižari Nikola Pašiæ. Njeni poznanici prièaju da je svoje radno mesto posmatrala kao svoju kuæu, da je emotivno bila vezana za ovaj prostor.

Dan posle Grujiæevog dolaska Ljiljanu je hitna pomoæ prebacila u Urgentni centar, a u knjižaru Nikola Pašiæ ubrzo i nenajavljeno ulaze predstavnici novog vlasnika da bi obavili popis. U razgovoru sa zaposlenima jedan od njih otkriva da æe tu nastati još jedna iz lanca - drogerija.

Vest je stigla i do Ljiljane u Klinièkom centru, koja posle nekoliko sati umire shvativši da je gotovo sa poslednjom nacionalnom izdavaèkom kuæom.

Poslednja knjiga koju je Ljilja Srpkinja napisala nosi naslov Manastir Rakovica. U porti tog manastira sahranjen je patrijarh Pavle, a na groblju je svoj veèni mir našla i ova naša spisateljica. U mladosti su Ljiljanu zvali Lili, isto onako kako se zovu drogerije od kojih æe jedna uskoro iz knjižare da potisne knjige.

 

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane