https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Rusija

Rusija

Gradonaèelnikova greška: prvi put u istoriji nove Rusije gradonaèelnik Moskve smenjen zbog nepoverenja koje je prema njemu iskazao predsednik zemlje

 

Samo trutovi više cene pèele nego ljude

 

Nezgodni èinovnici se u Rusiji obièno smenjuju u tišini - odlaze u penziju, na primer, ili prelaze na drugi posao, navodno, po sopstvenoj želji. A odjednom, kao grom iz vedra neba, Dmitrij Medvedev je potpisao ukaz o smeni gradonaèelnika glavnog grada, Jurija Luškova, zbog "gubitka poverenja predsednika". Šta stoji  iza ovog ukaza pokušao je da sazna naš dopisnik

 

Viktor Hlistun

 

 

Budimo sasvim precizni, postojale su dve varijante za smenu Jurija Luškova (Lužkov) sa mesta gradonaèelnika Moskve. Prva je bila blaža, po staroj šemi koja se održava od ranijih vremena - po njoj je gradonaèelnik trebalo da sam da ostavku i mirno se povuèe u senku, tj. da ode u penziju ili na drugi posao. Uostalom, njemu su 74 godine. Više od 18 godina vladao je Moskvom. Do kraja mandata ostalo mu je još samo devet meseci. U Kremlju su Luškovu prvo predložili upravo tu meku, blažu varijantu odlaska i dali su mu rok od 24 sata za odgovor. On je izdejstvovao nedelju dana za razmišljanje i odmah je sa suprugom Elenom Baturinom otputovao u Austriju. Pretpostavke su da je upravo ona ubedila Luškova da ne pristane na predlog o mirnom odlasku. U svakom sluèaju, poznato je da je po povratku iz Austrije gde je proslavio 74. roðendan (zli jezici kažu da su se u Austriji Luškov i Baturina bavili prebacivanjem svog kapitala iz Rusije u inostranstvo, što takoðe ne može da se iskljuèi kao moguænost) Luškov poslao pismo predsedniku.

U njemu je napisao da ne pristaje na "miran" odlazak i izrazio svoje negodovanje. Okrivio je Dmitrija Medvedeva za totalitarizam i demagogiju. Posebno je istakao da mu situacija u Rusiji lièi na onu iz 1937. godine (doba Staljinove represije), kada se strah od izražavanja mišljenja širio sa vrha - od državnih rukovodilaca. "Potreban vam je drugi gradonaèelnik Moskve koji bi bio vaš", piše Luškov, a na kraju pisma ovaj politièar u nemilosti izražava uverenje da su Moskovljani na njegovoj strani i zahvaljuje im se zbog toga. Pismo predsedniku Luškov završava reèima: "Ne možete me nagovoriti da odem na lièni zahtev. Ne èuvam fotelju gradonaèelnika, veæ cenim svoje služenje Moskovljanima. Postoje samo dve moguænosti - da me oslobodite ili da se javno distancirate od onih koji su vam uèinili medveðu uslugu (ubeðujuæi vas da ostanak Luškova na mestu gradonaèelnika znaèi pokazivanje politièke slabosti)."

Mnogi iz kruga ljudi bliskih gradonaèelniku savetovali su ga da se mirno povuèe, ali Luškov nije pristao, a tada je i Medvedev (koji je u to vreme bio u poseti Kini) potpisao ukaz i smenio gradonaèelnika - iskazavši mu nepoverenje.

 

Da li je žena kriva

 

Mnogi politikolozi, pa i oni strani, odmah su kao razlog za smenu gradonaèelnika naveli da je za vreme vladavine Luškova, njegova žena Elena Baturina, od poslovne žene koja je poèinjala posao s proizvodnjom plastiènih predmeta, postala milijarder i dospela na listu najbogatijih na svetu, ako je verovati èasopisu Forbs. Èak i u vreme krize, kada su praktièno sve èasne kompanije trpele gubitke, Baturina je uspela da poveæa svoj kapital za nekoliko milijardi dolara.

Šema bogaæenja je jednostavna. Baturina je osnovala graðevinsku firmu Inteko, koja je poèela da se bavi gradnjom elitnih stanova. Jasno vam je da se ti stanovi ne grade bilo gde. Za njihovu gradnju potrebno je i elitno, tj. pogodno mesto. Izgradnja i poèinje izborom mesta za gradnju. I tu se nazire pomoæ kompaniji od strane moskovskih vlasti i gradonaèelnika. Inteko je pobedio na gotovo svim konkursima na kojima su uèestvovale i mnoge druge graðevinske firme. Rezultat: najbolje lokacije prestonièkog zemljišta koji najviše košta kupila je firma Inteko, i to èesto ne po tržišnim veæ po mnogo nižim cenama. Iako Luškov ne priznaje da je saraðivao sa ženom, èinjenice govore drukèije: Inteko je za pet-šest godina toliko uveæao svoju moæ da je potisnuo druge kompanije, a Baturina je postala lider u graðevinskom biznisu u glavnom gradu. Tu "smrdi" na neprikrivenu korupciju. Naravno, koristi od Luškovljevog vladanja nije imala samo njegova supruga veæ i drugi biznismeni bliski gradonaèelniku. A rasprodajom dobara nije se bavio samo gradonaèelnik veæ i èinovnici iz njegovog tima. Jasno je da ta dobra nisu davana "na lepe oèi", nego za mito. Moskva se za vreme vladavine Luškova preobratila u grad korumpiranih èinovnika. Upravo u Moskvi je iznos mita najveæi ne samo u Rusiji veæ verovatno i u celom svetu. Eto zašto su se posle smenjivanja gradonaèelnika mnogi èinovnici uhvatili za glavu pitajuæi se kako dalje da žive i rade.

 

Politièko prikrivanje

 

Postavlja se pitanje kako to da u Kremlju niko ranije nije uvideo kako se gradonaèelnikova žena bogati i kako raste korupcija svih struktura vlasti u glavnom gradu. Naravno da su videli. Samo su se bojali da skinu s vlasti gradonaèelnika i njegov tim. Osim toga što je umeo da zamaže oèi dobrim "pi arom", bavio se politikom koja je odgovarala kremaljskim voðama. Uostalom, bio je jedan od osnivaèa partije Jedinstvena Rusija, koja je sada na vlasti i ima veæinu glasova u Državnoj dumi Rusije. Do poslednjeg dana boravka na mestu gradonaèelnika, Jurij Luškov je bio potpredsednik partije Jedinstvena Rusija. Sa tako dobrim pokriæem mogao je da radi šta želi, mislio je i sam Luškov. Sumnjam da se nadao tome da æe ga partijski drugovi u poslednji èas zaštititi. Ali sve je ispalo upravo suprotno. Èim je gradonaèelnik pao u nemilost, èim su ga iz Kremlja popreko pogledali, partijski drugovi su se svrstali na stranu Kremlja, na stranu predsednika. Bez obzira na to što je Luškova u izvesnoj meri podržavao Vladimir Putin, bivši predsednik i sadašnji premijer.

Èini mi se da su se Putin i Medvedev davno dogovorili o tome da smene gradonaèelnika prestonice, samo su èekali pravi momenat. I taj trenutak je došao.

 

Spasavanje pèelinjaka

 

Iskreno govoreæi, sramota me je da pišem o ovome, ali tako je bilo. Kada su centralnu Rusiju i Podmoskovlje pogodili nezapamæena žega i požari, kada su ulice prestonice bile obavijene gustim dimom, gospodin Luškov nije zapoèeo borbu s vremenskom nepogodom, veæ je mirno otišao dalje od Moskve, u inostranstvo. Tako je uèinilo i nekoliko regionalnih rukovodilaca. O tome je Tabloid veæ izveštavao. Veæinu rukovodilaca koji ništa nisu uradili u borbi s vatrenom stihijom, koja je usledila kao posledica velikih vruæina, predsednik Dmitrij Medvedev je smenio sa vlasti, a neki su èak dospeli i na sud.

Tamnu senku na delovanje Luškova bacio je njegov lièni pèelinjak i med kojim se ponosio i koji je poklanjao prijateljima. Pèelinjak se, takoðe, našao u zoni požara i dima. Luškov je dao nalog da se košnice njegovih dragih pèela presele na bezbedno mesto, potrošivši pri tome mnogo novca iz gradskog budžeta. I tužno, i smešno: za gradonaèelnika su pèele bile važnije od graðana, za èije dobro je, kako tvrdi sam Luškov, radio i koji su mu uzvraæali ljubavlju. Živim u Moskvi i slušam o èemu govori obièan narod. Iskreno govoreæi, toliko ružnih reèi o gradonaèelniku teško da možete èuti u nekom drugom gradu.

Uzmite, na primer, moskovski problem sa saobraæajem. U Moskvi su veæi zastoji u saobraæaju nego, na primer, u Njujorku ili Meksiku. Zašto? Jedan od razloga, i to najvažniji, odnosi se na to što je zemljište koje je po svim strateškim analizama trebalo da bude iskorišæeno za izgradnju puteva i saobraæajnih petlji dato za izgradnju elitnih stanova, tržnih centara i slièno. Na tom primeru vidi se glavna greška gradonaèelnika: on nije posmatrao razvoj grada u perspektivi. Taèno je, njega možete da nazovete dobrim domaæinom, taènije domaæinom grada, ali nikako ne i menadžerom koji gleda nekoliko decenija unapred. Svesno ili nesvesno, Luškov je stvorio takav sistem upravljanja gradom, u kojem su mogli da plivaju samo èinovnici "prljavih" ruku.

 

 

 

 

Izgubljeno poverenje

 

Nedavno su novinari pitali Dmitrija Medvedeva da objasni znaèenje formulacije po kojoj je Luškov smenjen. Odgovor je bio jednostavan: "Ako ja kao predsednik ne verujem službeniku, o kakvom se normalnom poslu tu može govoriti? Smena gradonaèelnika je uèinjena u skladu s Ustavom države."

Mnogi sada nagaðaju šta stoji iza tih reèi. Meni se èini da iza njih stoji veoma ozbiljan razlog, a pre svega, smena starih kadrova koji nikako ne mogu da promene stare metode upravljanja. Nisu dobri "domaæini" oni koji se razumeju u izgradnju, a gube iz vida napredak i perspektivu. Ipak, o persperktivi je trebalo ranije misliti. Upravo to je nedostajalo dosadašnjem gradonaèelniku. Za to mesto je potreban dalekovidi menadžer koji bi umeo da sagleda plan razvoja glavnog grada i da pravilno usmeri finansijska sredstva za taj razvoj. A ta sredstva su ogromna.

 

 

Šta èeka Moskovljane

 

Niko ne sumnja da æe na mesto gradonaèelnika biti postavljen savremeni menadžer. Svi razumeju i to da æe taj menadžer imati mnogo posla. Pre svega, moraæe da slomi sistem upravljanja Moskvom koji je izgradio Jurij Luškov. Jurijev period (tako novinari sada nazivaju vreme vladavine Jurija Luškova) je okonèan. Ali, da li je on rekao svoju poslednju reè? Nije. Svi èinovnici koje je "vaspitao" bivši gradonaèelnik navikli su da rade samo po njegovim smernicama. Ovde nije reè samo o onima koji su bili Luškovu neposredno potèinjeni veæ i o policijskim, sudskim i èinovnicima iz tužilaštva. Novi gradonaèelnik æe morati da ih menja. A to je uvek bolno. I to ne samo za one koji se menjaju veæ i za graðane magalopolisa sa divnim nazivom Moskva.

podeli ovaj èlanak:

Natrag
Na vrh strane